Jak-3

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu
Jak-3
Jakowlew Jak-3M green r.jpg

Jak-3

Opšte
Namena lovac
Posada jedan, pilot
Proizvođač OKB Jakovljev
Prvi let 1943.
Početak proizvodnje 1944.
Dimenzije
Dužina 8,5 m
Razmah krila 9,2 m
Visina 2,42 m
Površina krila 14,85 m²
Masa
Prazan 2123 kg
Normalna poletna 2692 kg
Pogon
Motori 1 h PD BK-105PF2
Snaga 925 kW
Performanse
Maks. brzina na Hopt 646 km/h
Dolet 648 km
Plafon leta 10 400 m
Brzina penjanja 1 111 m/min
Portal:Vazduhoplovstvo

Jak-3 je sovjetski jednomotorni lovački avion sa kraja Drugog svetskog rata. Razvijen je i proizvođen pod rukovodstvom opitno konstruktorskog biroa OKB Jakovljev (rus. Опытно-конструкторское бюро Яковлев), sa idejom da nasledi avion Jak-1.

Predstavljao je nadmoćnog lovca u vazdušnom prostoru istočnog fronta. Mnogi ga s razlogom smatraju najboljim lovačkim avionom Drugog svetskog rata.

U toku 1944. i 1945. godine je ukupno proizvedeno 4 848 aviona Jak-3.

Bio je u operativnoj upotrebi u ratnim vazduhoplovstvima nekoliko evropskih zemalja. Po završetku rata, Sovjeti su poklonili francuskom vazduhoplovnom lovačkoj eskadrili Normandija-Nimen (fr. Escadron de chasse 1/30 Normandie-Niemen) 41 avion Jak-3, s kojima su oni preleteli u svoju zemlju. Ti avioni su ostali u naoružanju francuskog ratnog vazduhoplovstva, sve do 1956. godine.[1]

Istorija i opis aviona[uredi]

Jak-3 je razvijen kao zamena za Jak-1. Poboljšana varijanta baznog aviona Jak-1 u Jak-1M, Jak-7 i Jak-9 su sa svojim odličnim karakteristika uticali na dalju perspektivu razvoja i proizvodnje sovjetskog lovca za završnu borbu za prevast u vazdušnom prostoru Istočnog fronta, u Drugom svetskom ratu. U rešavanju toga zadatka se otvorio životni put sovjetskog novog aviona, lovca Jak-3. Manji i lakši, a sa istim motorom, Jak-3 je brži i okretniji od aviona Jak-9. Avion u standardu Jak-3, je prvi put poleteo 1943. godine, a prvi iz serijske proizvodnje, 1944. godine je predat 91-om lovačkom vazduhoplovnom puku Crvene armije, na operativnu upotrebu neposredno pred Lavovsku operaciju.

U letačkom sastavu toga puka je bilo više od 40% mladih pilota koji uopšte nisu nikada učestvovali u vazdušnoj borbi. Oni su samo za 45 dana uspešno izvršili 430 borbenih letova, uspešno realizovali pet grupnih vazduhoplovnih bitki i uništili 23 protivnička aviona. Pri tome su izgubili samo svoja dva aviona Jak-3. Sovjetski piloti su koristili prednost Jak-3 nad protivničkim avionima Meseršmit Bf-109 i Fw-190, u horizontalnom i vertikalnom manevru, sve do visine leta od 5000 m.

Jubilarna poštnska marka Sovjetskog Saveza ilustruje nadmoć Jak-3 u vazdušnoj borbi.

Jak-3 je imao mali radijus horizontalnog i vertikalnog zaokreta. Pun krug horizontalnog stacionarnog zaokreta je pravio za 18,6 sec. S njim se moglo, u manevru, pretvoriti bežanje od neprijateljskog aviona u njegovu poteru, u zahvat nišana protivničkog aviona i otvaranje vatre. Kako piloti u svom žargonu kažu: lako se sa avionom Jak-3 osloboditi od opasnosti i zameniti prethodnu povoljniju poziciju neprijatelja u repu svoga aviona i zaći protivniku u rep i uništiti ga.

Posebno se pamti vazduhoplovna bitka, koja se odigrala 16. jula 1944. godine, u kojoj su dokazane mogućnosti aviona Jak-3 da vodi borbu s brojnijim neprijateljskim avionima Meseršmit Bf-109 i Fw-190.

Lovački avion Jak-3, izložen u Muzeju vazduhoplovstva u Beogradu.

U toj borbi je oboreno 15 aviona tipa Meseršmit Bf-109 i Fw-190, a izgubljen je samo jedan Jak-3.

Uvlačenje i izvlačenje stajnog trapa i zakrilaca, pri poletanju i sletanju aviona Jak-3, se obavljalo s pneumatskim sistemom. Taj sistem se tada primenjivao na lovačkim avionima iz porodice Jakovljev, kao jednostavniji i jeftiniji u odnosu na hidraulički ili električni. Pri određivanju prioriteta izabrana je jednostavnost, nad pouzdanošću. Oblik, položaj, forma, mali ugao dijedra i aeroprofil RAF-30 relativne debljine od 14% krila su zadržani kao kod cele familije lovaca tipa Jak. OKB Jakovljev je bio zadovoljan s karakteristikama krila Aviona Jak-3, tako da ga je zadržao u varijanti gradnje od metala, i na projektima školskog aviona Jak-11 i na avionu s reaktivnim pogonom Jak-15.

Jak-3 Na izložbi, Burže. Pripadao je francuskom vazduhoplovnom lovačkom puku Normandija-Nimen.

Trup, u integraciji s motorom je bio odlično aerodinamički oblikovan, projektovan je s jednostavnom strukturom, izrađivanom sa sukcesivno zamenjivanim materijalom u toku serijske proizvodnje, sve do potpune primene metala.

Primenjen je motor VK-105PF2 snage 1240 kW, s trokrakom elisom s atomatckom promenom koraka, VIŠ-105SV-01. U krilima je Jak-3 nosio 370 litara goriva.

Kabina je jednostavna, greje se pri nižim temperaturama s radijatorom s tečnošću iz hladnjaka motora. Instrumentalna tabla je s najnužijim instrumentima: časovnik, kompas, brzinomer, visinomer, termometar motora i variometar.

Prva dva serijska lota Jak-3 (197 kom.) su bili opremljeni s topom ŠVAK kalibra 20 mm (ugrađen u krilo) i s jednim mitraljezom sa sihronim dejstvom između krakova elise, kalibra 7,62 mm. Postizana je vatra od 2,72 kg mase u sekundi, razne vrste municije. U toku serijske proizvodnje su varirane kombinacije vatrenog oružja topova raznog kalibra, broja komada i veličine BK (bojevog kompleta) u kombinaciji s mitraljezima, sve u cilju povećanja vatrene moći i efikasnosti aviona Jak-3. S ovim kombinacijama je povećavana vatrena moć i za nekoliko puta u odnosu na avione iz početne seririjske proizvodnje.

Stajni trap je klasični, s glavnim nogama i repnim točkom.

Piloti su imali jedino zamerke na malu količinu goriva koju nosi Jak-3 i na slabu oplatu krila. Posledica toga je bilo kratko vreme ostajanja u vazduhu i pojava oštećenja strukture krila usled opterećenja pri vađenju iz obrušanja pri maksimalnoj brzini leta. Bez obzira na ove primedbe, avion Jak-3 je brzo postao miljenik pilota lovačke avijacije.[2][3][4]

Jak 3.png
Silueta aviona Jak-3, u tri projekcije.

Varijante[uredi]

Varijante modifikacija aviona Jak-3 su uglavnom bazirane na sukcesivnoj zameni materijala za gradnju strukture, varijacijom motora koji su bili na raspolaganju i na izmeni vatrenog oružja.

Tok i intenzitet rata nisu dozvoljavali potrebno vreme za detaljno i sistematsko istraživanje, a Sovjeti nisu imali naprednu tehnologiju pogona, zaostajali su s motorskom industrijom i tehnologijom, što je bila velika prepreka za dalji razvoj lovačkih aviona tipa Jak. Činili su ogromne napore da to prevaziđu i da pronađu neko rešenje u hodu. Posledično, su bile sve modifikacione varijante opterećene s tim problemom. Posle svakog pokušaja unapređenja rešenja su se morali vratiti na serijsku proizvodnju aviona Jak-3 s motorom VK-105PF2, primenjenom na avionu Jak-9, pošto im je limitirajući faktor za usavršanje aviona Jak-3 uvek bio pogon.[5]

  • Jak-3 je osnovni naziv za baznu verziju
  • Jak-3 VK-107A, je s mešovitom upotrebom materijala za gradnju strukture. Na ovoj varijanti aviona je ugrađen motor VK-107A Klimov (1230 kW). Naoružanje se sastoji od 2 h Berezin B-20 topa, kalibra 20 mm s bojevim kompletom (BK) od 120 granata. U periodu 1945. i 1946. je proizvedeno 48 ovih aviona. Pošto se na maksimalnim režimima motor VK-107A pregrejavao, odlučeno je da se serijska proizvodnja produži s motorom VK-105PF, s aviona Jak-9.
  • Jak-3 VK-107A, s metalnom strukturom krila.
  • Jak-3 VK-107A, s metalnom ukupnom strukturom
  • Jak-3 VK-108A, je prethodna verzija prilagođena za ugradnju motora VK-108. Postignute su odlične krajnje performanse, ali se isto odustalo od ove varijante zbog pregrevanja motora. Avion je ispitan u varijantama ugradnje dve opcije vatrenog naoružanja. U prvoj je ugrađen top od 23 mm, a u drugoj od 20 mm.
  • Jak-3K je predviđen da nosi kontejner s topom kalibra 45 mm. Posle ispitivanja u letu, zaključeno je da je pogodniji Jak-9K za takvu opciju.
  • Jak-3P je proizvođen od aprila 1945. godine do sredine 1946. godine. Bio je naoružan s tri topa kalibra 20 mm. Bojevi komlet je bio 120 granata za srednji a po 130 za svaki bočni top. Spefična vatrena moć aviona Jak-3 je s time podignuta s 2,72 kg na 11 kg mase raznih vrsta granata u sekundi. U toku 1945. godine su paralelno proizvođeni standardni Jak-3 i modifikovani Jak-3P. Proizvedeno 596 primeraka, u ovoj varijanti.
  • Jak-3PD je lovac presretač na velikim visinama, s motorom VK-105PD i s

jednim topom kalibra 23 mm Nudelmanov-Surmanov NS-23, BK od 60 granata. Dostizao je visinu leta do 13300 m. Nije ušao u serijsku proizvodnju zbog nezadovoljavjućih karakteristika motora.

  • Jak-3RD je eksperimentalna varijanta, u cilju istraživanja rešenja s dodatnim raketnim motorom s tečnim gorivom za stvaranje prednosti u presudnim trenucima vazdušne borbe. Mali raketni motor Gluško RD-1 potiska 2,9 kN je ugrađen u modifikovani rep. Ova varijanta eksperimentalnog aviona je naoružana s jednim topom kalibra 23 mm s BK od 60 granata, poleteo je 11. maja 1945. godine. Kao i kod ostalih pokušaja poboljšavanja i ovaj je program prekinut.
  • Jak-3T je nosio podvesni kontejner s ugrađenim topom kalibra 37 mm Nudelman N-37 s BK od 25 granata i dva topa kalibra 20 mm Berezin B-20 s BK, svaki po 100 granata. Proizašlo je, nužno pomeranje kabine unazad za 400 mm, radi zadržavanja položaja težišta prema zahtevima stabilnosti aviona. Bez obzira što je bio motor iz nove proizvodnje opet se isprečio problem njegovog pregrevanja, tako da je i ovaj program prekinut posle proizvodnje i poletanja prototipa.
  • Jak-3T-57 je opremljen s jednim topom OKB-16-57 kalibra 57 mm.
  • Jak-3TK je imao pogon s motorom VK-107A s turbokompresorom, s pogonom sa izduvnim gasovima.
  • Jak-3U je pokušaj rešavanja problema pogona veće snage, s ugradnjom zvezdastog motora Švecov AŠ-82FN, snage 1380 kW. To je bio pokušaj da se prevaziđe problem pregrevanja VK-107 i VK-108, i da se pronađe rešenje za pogon aviona Jak-3 s većom snagom. U tome programu je raspon krila povećan za 20 cm, a isto je pomereno unapred za 22 cm, a kabina je podignuta radi očuvanja preglednosti, za 8 cm. Jak-3U je naoružan s topom kalibra 20 mm s BK od 120 granata. Program je uspeo i ako je iziskivao velike modifikacije i veliku promenu prepoznatnjive forme lovaca tipa Jak. Serijsku proizvodnju je demotivisao završetak rata i započeto intenzivno istraživanje i razvoj pogona s propulzijom i aerodinamike velikih brzina u krozvučnoj i nazvučnoj oblasti.
  • Jak-3UTI je dvosed, trenažno školska verzija, sa zvezdastim motorom švercov AŠ-21. Ovaj prototip je postao standard za školski avion Jak-11.

Karakteristike[uredi]

U sledećoj tabeli su navedene karakteristike aviona Jak-3:[6]

Upoređenje karakteristika varijanti s izmenom motora i materijala za strukturu zmaja aviona
Motor Snaga
ime snaga
[KS/kW]
brzina (maksimum)
[km/h]
penjanje, na 5000 m,
za [min]
plafon leta [m]
struktura zmaja aviona s mešovitim materijalom (osnovna varijanta)
VK-105PF2 1240 / 925 646 4,8 11 100
struktura zmaja aviona s mešovitim materijalom
VK-107A 1230 / 924 720 3,9 11 800
struktura krila od metala, ostalo mešovito
VK-107A 1230 / 924 697 4,2 10 880
sva struktura aviona od metala
VK-107A 1230 / 924 706 4,25 11 050
sva struktura aviona od metala
VK-108 1380 / 1029 745 3,5 10 400
Jak-3P
VK-105PF2 1240 / 925 572 4,8 10 050
Jak-3PD (sa eksperimentalnim motorom)
VK-10105PD 1240 / 925  -  - 13 300
Jak-3RD, dodatni raketni motor
VK-105PF2+RD-1 1240 + 2,9 kN 782 / 583  -  -
zvezdasti motor Švercov
AŠ-82FN 1380 / 1029 682  -  -

Piloti, heroji Sovjetskog Saveza[uredi]

  • General Mihail Vasiljevič Andrejev
  • Mihail Fjodorovič Batarov
  • Vktor Nikolajevič Bujanov
  • Alleksej Pavlovič Čirilin
  • Boris Nikolajevič Eremin
  • Aleksandar Eršov
  • Ivan Vasiljevič »Skvorec« Fedorov
  • Nikolaj Fjodorovič Isajenko
  • Viktor Pavlovič Ivanov
  • Aleksandar Ivanovič »Koldun« Koldunov
  • Ivan Pavlovič Lavejkin
  • Semjon Anndrijanovič Lebedov
  • Vladimir Ivanovič Logvinenko
  • Sergej Danilovič Luganski
  • Ivan Feoktistovič Popov
  • Leonid Kirilovič Riži
  • Aleksander Petrovič Silantjev
  • I. I. Šošnikov
  • Ivan Frolovič Šamenkov
  • N. P. Trusov
  • Arsenij Vasiljevič Vorožejkin
  • Georgij Nefodovič Zaharov
  • Mihail Mihailovič Zelenkin

Većina ovih slavnih pilota, leteći na avionu Jak-3, su imali više pobeda u vazdušnim borbama s neprijateljem.[7]

Korisnici[uredi]

Nadimci za avion Jak-3[uredi]

  •  » Ubica « (rus. Убийца)
  •  » Šiljati nos « (rus. Остроносый)

Vidi još[uredi]

Reference[uredi]

  1. Greg Goebel (1. 8. 2008.). „Yak Piston Fighters” (на en). Приступљено 12. јун 2010. 
  2. „Яковлев Як-3” (на ру). Уголок неба. 2004. 12. 6. 2008.. Приступљено 12. јун 2010. 
  3. „Як-3 (Оренбург)” (на ру). Детаљи Јака-3 на сликама. scalemodels.ru. Приступљено 12. јун 2010. 
  4. Jak-3 u vektorsitu, Pristupljeno 4. 5. 2013.
  5. „Yakovlev Alexander Sergeevich” (на en). Попис авиона Јаковљева. www.aviation.ru. 30. март 2004. Приступљено 12. јун 2010. 
  6. „Yak fighters” (на en). Карактеристије авиона Јаковљев: Јак-1, Јак-3, Јак-7 и Јак-9. Приступљено 12. јун 2010. 
  7. „Советские асы 2й мировой войны” (на ру). Совјетски асови из Другог светског рата.. Приступљено 12. јун 2010. 

Literatura[uredi]

  • Donald, David; Lake, Jon, eds. (1996). Encyclopedia of World Military Aircraft. London: AIRtime Publishing. ISBN 978-1-880588-24-6. 
  • Gordon, Yefim; Khazanov, Dmitri (1998). Soviet Combat Aircraft of the Second World War, Volume One: Single-Engined Fihters. Earl Shilton, Leicester, UK: Midland Publishing Ltd.. ISBN 978-1-85780-083-8. }- ((en))
  • Green, William. Warplanes of the Second World War, Volume Three: Fighters. London: Macdonald & Co. (Publishers) Ltd., 1961 (seventh impression 1973). ISBN 978-0-356-01447-0. }- ((en))
  • Green, William; Swanborough, Gordon (1978). WW2 Aircraft Fact Files: Soviet Air Force Fighters, Part 2. London: Macdonald and Jane's Publishers Ltd.. ISBN 978-0-354-01088-7. }- ((en))
  • Kopenhagen, W., ed. (1987). Das große Flugzeug-Typenbuch.. Stuggart, Germany: Transpress. ISBN 978-3-344-00162-9. 
  • ((en)) Liss, Witold. The Yak 9 Series (Aircraft in Profile number 185). Leatherhead, Surrey, UK: Profile Publications Ltd., 1967.
  • Mellinger, George (2005). Yakovlev Aces of World War 2. Botley, UK: Osprey Publishing Ltd.. ISBN 978-1-84176-845-8. 
  • Morgan, Hugh (1997). Soviet Aces of World War 2. London: Reed International Books Ltd.. ISBN 978-1-85532-632-3. 
  • Шавров В. Б (1994). История конструкций самолетов в СССР 1938-1950 гг. (3 изд.). Књига: Машиностроение. ISBN 978-5-217-00477-5.  ((ru))
  • Stapfer, Hans-Heiri (1986). Yak Fighters in Action (Aircraft number 78). Carrollton, Texas: Squadron/Signal Publications, Inc.. ISBN 978-0-89747-187-9. 
  • Степанец А. Т (1992). Истребители ЯК периода Великой Отечественной войны. Kniga: Машиностроение. ISBN 978-5-217-01192-6.  ((ru))

Spoljašnje veze[uredi]