Jak-3

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu
Jak-3
Jakowlew Jak-3M green r.jpg
Jak-3
Opšte
Namena lovac
Posada jedan, pilot
Proizvođač OKB Jakovljev
Prvi let 1943.
Početak proizvodnje 1944.
Broj primeraka 4.848
Dimenzije
Dužina 8,5 m
Razmah krila 9,2 m
Visina 2,42 m
Površina krila 14,85 m²
Masa
Prazan 2.123 kg
Normalna poletna 2.692 kg
Pogon
Motori 1 h PD BK-105PF2
Snaga 925 kW
Performanse
Maks. brzina na Hopt 646 km/h
Dolet 648 km
Plafon leta 10.400 m
Brzina penjanja 1.111 m/min
Portal:Vazduhoplovstvo

Jak-3 je sovjetski jednomotorni lovački avion iz perioda kraja Drugog svetskog rata. Razvijen je i proizvođen pod rukovodstvom opitno konstruktorskog biroa OKB Jakovljev (rus. Опытно-конструкторское бюро Яковлев), kao naslednikom aviona Jak-1.

Jak-3 je realizovan 1943. godine, razvijen je od Jak-1 sa prvobitnim nazivom Jak-1M. Projektanti su dobili zadatak da povećaju preživljavanje, borbene karakteristike i vatrenu moć, u odnosu na Jak-1. Da bi se to postiglo morala se smanjivati masa i povećavati snaga pogona, pa i brzina leta.

Dobijen je nadmoćan lovac u vazdušnom prostoru istočnog fronta. Mnogi ga s razlogom smatraju najboljim lovačkim avionom Drugog svetskog rata.

U toku 1944. i 1945. godine je ukupno proizvedeno 4.848 primeraka aviona Jak-3.

Bio je u operativnoj upotrebi u ratnim vazduhoplovstvima nekoliko evropskih zemalja.

Po završetku rata, Sovjeti su poklonili francuskom vazduhoplovnom lovačkoj eskadrili Normandija-Nimen (franc. Escadron de chasse 1/30 Normandie-Niemen) 41 primerak aviona Jak-3, s kojima su oni preleteli u svoju zemlju. Ti avioni su ostali u naoružanju francuskog ratnog vazduhoplovstva, sve do 1956. godine.[1][2][3][4]

Razvoj i projekat[uredi]

Jak-3 je razvijen od Jak-1, kao njegova zamena i naslednik. Poboljšanjem baznog standarda aviona Jak-1, nadgradnjom i razvojem u Jak-1M, nastao je Jak-3. Avionima Jak-7 i Jak-9, takođe su isto koreni u standardu Jak-1. Finaliziranjem standarda Jak-3, prema postavljenim zatevima, dobijen je lovački avion odličnih karakteristika za prevast u vazdušnom prostoru, u završnoj borbi Istočnog fronta, u Drugom svetskom ratu. Uspešni razvoj Jak-3, otvorio je perspektivu masovne proizvodnje sovjetskog respektivnog lovca. Manji i lakši, a sa istim motorom, Jak-3 je brži i okretniji od aviona Jak-9.

Lovački avion Jak-3, izložen u Muzeju vazduhoplovstva u Beogradu.

Pogon stajnog trapa i zakrilaca, pri uvlačenju i izvlačenju, aviona Jak-3 je specifičan pomoću pneumatskog sistema. Taj sistem se tada primenjivao na lovačkim avionima iz porodice Jakovljev, kao jednostavniji i jeftiniji, u odnosu na hidraulički ili električni. Pri određivanju prioriteta data je prednost jednostavnosti, u odnosu na veću pouzdanost. Oblik, položaj, aerodinamička forma, mali ugao dijedra i aeroprofil RAF-30 relativne debljine od 14% krila su zadržani kod cele familije lovaca tipa Jak. OKB Jakovljev je bio zadovoljan sa karakteristikama krila aviona Jak-3, tako da ga je zadržao u varijanti gradnje od metala, i na projektima školskog aviona Jak-11 i na avionu s reaktivnim pogonom Jak-15.

Trup, u integraciji s motorom je bio odlično aerodinamički oblikovan, projektovan je s jednostavnom strukturom, izrađivanom od materijalom koji se sukcesivno zamenjivao u toku serijske proizvodnje, sve do potpune primene metala. U toku protipskog razvoja, u odnosu na Jak-1, zamenjen je materijal za oplatu zadnjeg dela trupa sa šper pločom od drveta debljine 2 mm, modificirani su hladnjaci za vodu i ulje i integrisan je kolimatorski pouzdaniji nišan.

Probni piloti su bili zadovoljni sa novim lovcem u toku njegovog ispitivanja u letu, tako da je Jak-3 usvojen za serijsku proizvodnju i uvođenje u operativnu upotrebu uz veliku podršku.

Primenjen je motor VK-105PF2 snage 1.240 kW, s trokrakom elisom VIŠ-105SV-01, sa atomatckom promenom koraka. U krilnim rezervoarima, Jak-3 je nosio 370 litara goriva.

Kabina je jednostavna, greje se pri nižim temperaturama s radijatorom s tečnošću iz hladnjaka motora. Instrumentalna tabla je s najnužijim instrumentima: časovnik, kompas, brzinomer, visinomer, termometar motora i variometar.

Prva dva serijska lota Jak-3 (197 kom.), bili su opremljeni s topom ŠVAK kalibra 20 mm (ugrađenim u krilo) i s jednim mitraljezom sa sihronim dejstvom između krakova elise, kalibra 7,62 mm. Postizana je vatra od 2,72 kg mase u sekundi, razne vrste municije. U toku serijske proizvodnje su varirane kombinacije vatrenog oružja topova raznog kalibra, broja komada i veličine BK (bojevog kompleta) u kombinaciji s mitraljezima, sve u cilju povećanja vatrene moći i efikasnosti aviona Jak-3. S ovim kombinacijama je povećavana vatrena moć i za nekoliko puta u odnosu na avione iz početne seririjske proizvodnje.

Stajni trap je klasičan, s glavnim nogama integrisanim ispod krila, a repni točak na zavšnom delu trupa.

Piloti su imali jedino zamerke na malu količinu goriva koju nosi Jak-3 i na slabu oplatu krila. Posledica toga je bilo kratko vreme ostajanja u vazduhu i pojava oštećenja strukture krila usled opterećenja pri vađenju iz obrušanja pri maksimalnoj brzini leta. Bez obzira na ove primedbe, avion Jak-3 je brzo postao miljenik pilota lovačke avijacije.[1][2][3][4][5]

Jak 3.png
Silueta aviona Jak-3, u tri projekcije.
Jubilarna poštnska marka Sovjetskog Saveza ilustruje nadmoć Jak-3 u borbi, u vazdušnom prostoru.

Operativna upotreba[uredi]

Avion u standardu Jak-3, prvi put je poleteo 1943. godine, a prvi iz serijske proizvodnje, 1944. godine, koji je predat 91-om lovačkom vazduhoplovnom puku Crvene armije, na operativnu upotrebu neposredno pred Lavovsku operaciju.

Proizvodnja Jak-3 je završena 1946. godine, ukupno je proizvedeno 4.848 primerka, a samo je od njih 737 isporučeno nakon rata. Oni su nastavili da se lete još nekoliko godina u poslijeratnom periodu u vazduhoplovstvima francuske, Jugoslovije, Albanije, i Poljske.

U letačkom sastavu toga puka, bilo je više od 40% mladih pilota koji uopšte nisu nikada učestvovali u borbi u vazdušnom prostoru. Oni su samo za 45 dana uspešno napravili 430 borbenih letova, uspešno realizovali pet grupnih vazduhoplovnih bitki i uništili 23 protivnička aviona. Pri tome su izgubili samo svoja dva aviona Jak-3. Sovjetski piloti su koristili prednost Jak-3 nad protivničkim avionima Meseršmit Bf-109 i Fw-190, u horizontalnom i vertikalnom manevru, sve do visine leta od 5.000 m.

Jak-3 Na izložbi, Burže. Pripadao je francuskom vazduhoplovnom lovačkom puku Normandija-Nimen.

Jak-3 je imao mali radijus horizontalnog i vertikalnog zaokreta. Pun krug horizontalnog stacionarnog zaokreta je pravio za 18,6 sec. S njim se moglo, u manevru, pretvoriti bežanje od neprijateljskog aviona u njegovu poteru i uhvatiti protivnički avion u nišanski zahvat i doći u poziciju za otvaranje vatre. Kako piloti u svom žargonu kažu: lako se sa avionom Jak-3 osloboditi od opasnosti i zameniti sa neprijateljem situaciju trenutne opasnosti u svoju prednost. To jest izbeći protivnika, koji mu je u repu i zaći njemu u rep i uništiti ga.

Posebno se pamti vazduhoplovna bitka, koja se odigrala 16. jula 1944. godine, u kojoj su dokazane mogućnosti aviona Jak-3 da vodi borbu s brojnijim neprijateljskim avionima Meseršmit Bf-109 i Fw-190.

Po završetku rata, Sovjeti su poklonili francuskom vazduhoplovnom lovačkoj eskadrili Normandija-Nimen (franc. Escadron de chasse 1/30 Normandie-Niemen) 41 primerak aviona Jak-3, s kojima su oni preleteli u svoju zemlju. Ti avioni su ostali u naoružanju francuskog ratnog vazduhoplovstva, sve do 1956. godine.[1][2][4][6]

Varijante i karakteristike[uredi]

Varijante modifikacija aviona Jak-3, uglavnom su bazirane na sukcesivnoj zameni materijala za gradnju strukture, varijacijom poboljšanih motora koji su bili na raspolaganju i na izmeni vatrenog naoružanja.

Tok i intenzitet rata nisu dozvoljavali potrebno vreme za detaljno i sistematsko istraživanje, a Sovjeti nisu imali naprednu tehnologiju pogona, zaostajali su u motorskoj industriji i tehnologiji, što je usporavalo i ograničavalo dalji razvoj lovačkih aviona tipa Jak. Činili su se ogromni napori da se to prevaziđe i da se pronađu rešenja „u hodu“. Posledično, su bile sve modifikovane varijante opterećene s tim problemom. Posle svakog pokušaja unapređenja rešenja su se morali vratiti na serijsku proizvodnju aviona Jak-3 s motorom VK-105PF2, primenjenom na avionu Jak-9, pošto im je limitirajući faktor za usavršanje aviona Jak-3 uvek bio pogon.

  • Jak-3 je naziv za baznu verziju.
  • Jak-3 VK-107A, je s mešovitom upotrebom materijala za gradnju strukture. Na ovoj varijanti aviona je ugrađen motor VK-107A Klimov (1.230 kW). Naoružanje se sastoji od 2 h Berezin B-20 topa, kalibra 20 mm s bojevim kompletom (BK) od 120 granata. U periodu 1945. i 1946. godine, proizveno je 48 primeraka ovih aviona. Pošto se na maksimalnim režimima motor VK-107A pregrevao, odlučeno je da se serijska proizvodnja produži s motorom VK-105PF, s aviona Jak-9.
  • Jak-3 VK-107A, s metalnom strukturom krila.
  • Jak-3 VK-107A, s metalnom ukupnom strukturom
  • Jak-3 VK-108A, je prethodna verzija prilagođena za ugradnju motora VK-108. Postignute su odlične krajnje performanse, ali se isto odustalo od ove varijante zbog pregrevanja motora. Avion je ispitan u varijantama ugradnje dve opcije vatrenog naoružanja. U prvoj je ugrađen top od 23 mm, a u drugoj od 20 mm.
  • Jak-3K je predviđen da nosi kontejner s topom kalibra 45 mm. Posle ispitivanja u letu, zaključeno je da je pogodniji Jak-9K za takvu opciju.
  • Jak-3P je proizvođen od aprila 1945. godine do sredine 1946. godine. Bio je naoružan s tri topa kalibra 20 mm. Bojevi komlet je bio 120 granata za srednji, a po 130 za svaki bočni top. Spefična vatrena moć aviona Jak-3 je s time podignuta s 2,72 kg na 11 kg mase raznih vrsta granata u sekundi. U toku 1945. godine, paralelno su proizvođeni standardni Jak-3 i modifikovani Jak-3P. Proizvedeno je 596 primeraka, u ovoj varijanti.
  • Jak-3PD je lovac presretač na velikim visinama, s motorom VK-105PD i sa jednim topom kalibra 23 mm Nudelmanov-Surmanov NS-23, BK od 60 granata. Dostizao je visinu leta do 13.300 m. Nije ušao u serijsku proizvodnju zbog nezadovoljavjućih karakteristika motora.
  • Jak-3RD je eksperimentalna varijanta, u cilju istraživanja rešenja s dodatnim raketnim motorom s tečnim gorivom za stvaranje prednosti u presudnim trenucima vazdušne borbe. Mali raketni motor Gluško RD-1 potiska 2,9 kN je ugrađen u modifikovani rep. Ova varijanta eksperimentalnog aviona je naoružana s jednim topom kalibra 23 mm s BK od 60 granata, poleteo je 11. maja 1945. godine. Kao i kod ostalih pokušaja poboljšavanja i ovaj je program prekinut.
  • Jak-3T je nosio podvesni kontejner s ugrađenim topom kalibra 37 mm Nudelman N-37 s BK od 25 granata i dva topa kalibra 20 mm Berezin B-20 s BK, svaki po 100 granata. Proizašlo je, nužno pomeranje kabine unazad za 400 mm, radi zadržavanja položaja težišta prema zahtevima stabilnosti aviona. Bez obzira što je bio motor iz nove proizvodnje opet se isprečio problem njegovog pregrevanja, tako da je i ovaj program prekinut posle proizvodnje i poletanja prototipa.
  • Jak-3T-57 je opremljen s jednim topom OKB-16-57 kalibra 57 mm.
  • Jak-3TK je imao pogon s motorom VK-107A s turbokompresorom, s pogonom sa izduvnim gasovima.
  • Jak-3U je pokušaj rešavanja problema pogona veće snage, s ugradnjom zvezdastog motora Švecov AŠ-82FN, snage 1380 kW. To je bio pokušaj da se prevaziđe problem pregrevanja VK-107 i VK-108, i da se pronađe rešenje za pogon aviona Jak-3 s većom snagom. U tome programu je raspon krila povećan za 20 cm, a isto je pomereno unapred za 22 cm, a kabina je podignuta radi očuvanja preglednosti, za 8 cm. Jak-3U je naoružan s topom kalibra 20 mm s BK od 120 granata. Program je uspeo i ako je iziskivao velike modifikacije i veliku promenu prepoznatnjive forme lovaca tipa Jak. Serijsku proizvodnju je demotivisao završetak rata i započeto intenzivno istraživanje i razvoj pogona s propulzijom i aerodinamike velikih brzina u krozvučnoj i nazvučnoj oblasti.
  • Jak-3UTI je dvosed, trenažno školska verzija, sa zvezdastim motorom švercov AŠ-21. Ovaj prototip je postao standard za školski avion Jak-11.[1][2][4][7][8][9]
Tip Jak-3 Jak-3U VK-107 A Jak-3 VK-108 Jak-3RD Jak-3U
Motori VK-105PF-2 VK-107 A VK-108 VK-105PF-2 AŠ-82FN
Pogonska snaga kW 927 1.250 1.324 927 + 2 kN 1.350
Geometrija
Razmah, m 9,2 9,2 9,2 9,2 9,4
Dužina, m 8,46 8,46 8,5 8,8 8,36
Visina 2,42 2,42 2,42 3,0 2,42
Povšina krila, m² 14,85 14,85 14,85 14,85
Performanse
Brzina, km/h

na plafonu leta

595 610 620
Brzina, km/h

Na visini, m

650

3.000

720

6.000

745

6.000

780

5.000

710

6.100

Vreme leta do visine

od 5.000 m (min)

4,1 3,9 3,5 3,0 3,8
Plafon leta, m 10.800 10.800 11.000
Masa
Masa pri poletanju, kg 2.660 2.984 2.830 2.980 2.790
Naoružanje
Topovi ŠVAK, 20 mm

(120 granata),

2UBS, 12,7 mm

ŠVAK, 20 mm

2UBS, 12,7 mm ili

2 ŠVAK, 37 mm

NS-23, 23 mm

(60 granata)

NS-23, 23 mm

(60 granata)

2NS-23, 23 mm

(60 granata)

Korisnici[uredi]

Savremena replika[uredi]

Posle 1991. godine, napravljen je veliki broj originalnih replika označenih kao Jak-3M, koristeći originalne crteže i razmere. Namenjeni su za tržište leteca. Njih pogone motori Allison V-1710. Nekoliko od ovih avionom danas su u Sjedinjenim Američkim Državama, ali i u Nemačkoj i Australiji. Postoje i replike Jak-3U u statusu trenera Jak-11, za privatne vlasnike. Ovi avioni su veoma popularni širom sveta.[10]

Piloti Jak-3, heroji Sovjetskog Saveza[uredi]

  • General Mihail Vasiljevič Andrejev
  • Mihail Fjodorovič Batarov
  • Vktor Nikolajevič Bujanov
  • Alleksej Pavlovič Čirilin
  • Boris Nikolajevič Eremin
  • Aleksandar Eršov
  • Ivan Vasiljevič »Skvorec« Fedorov
  • Nikolaj Fjodorovič Isajenko
  • Viktor Pavlovič Ivanov
  • Aleksandar Ivanovič »Koldun« Koldunov
  • Ivan Pavlovič Lavejkin
  • Semjon Anndrijanovič Lebedov
  • Vladimir Ivanovič Logvinenko
  • Sergej Danilovič Luganski
  • Ivan Feoktistovič Popov
  • Leonid Kirilovič Riži
  • Aleksander Petrovič Silantjev
  • I. I. Šošnikov
  • Ivan Frolovič Šamenkov
  • N. P. Trusov
  • Arsenij Vasiljevič Vorožejkin
  • Georgij Nefodovič Zaharov
  • Mihail Mihailovič Zelenkin

Većina ovih slavnih pilota, leteći na avionu Jak-3, su imali više pobeda u borbama u vazdušnom prostoru, s neprijateljem.[11]

Nadimci za avion Jak-3[uredi]

Jak3 0122.jpg
Jak-3, francuskog lovačkom puka Normandija Nimen
CF15 Yak-3 ZK-YYY 040415 03.jpg
Verodostojna replika, označena Jak-3M. U letnom je stanju.
  • Ubica (rus. Убийца)
  • Šiljati nos (rus. Остроносый)

Vidi još[uredi]

Reference[uredi]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 greg goebel (01 apr 16.). „YAK-3” (на ((en))). airvectors. Приступљено 1. 05. 2016.. »YAK-3« 
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 „Як-3” (на ((ru))). airwar. Приступљено 1. 05. 2016.. »Як-3« 
  3. 3,0 3,1 „Як-3 – самый легкий истребитель” (на ((ru))). opoccuu. Приступљено 1. 05. 2016.. »Як-3 – самый легкий истребитель« 
  4. 4,0 4,1 4,2 4,3 „Yak-3 Fighter Yakovlev” (на ((en))). airpages. Приступљено 5. 05. 2016.. »Yak-3 Fighter Yakovlev« 
  5. „Испытания Ла-5ФН и Як-3 в Люфтваффе” (на ((ru))). airforce. 11.02.2013.. Приступљено 1. 05. 2016.. »Испытания Ла-5ФН и Як-3 в Люфтваффе« 
  6. „БОЕВОЕ ПРИМЕНЕНИЕ ЯК-1 и ЯК-3” (на ((ru))). army.lv. Приступљено 4. 05. 2016.. »БОЕВОЕ ПРИМЕНЕНИЕ ЯК-1 и ЯК-3« 
  7. „Яковлев Як-3М” (на ((ru))). airwar. Приступљено 6. 05. 2016.. »Яковлев Як-3М« 
  8. „Яковлев Як-3П” (на ((ru))). airwar. Приступљено 6. 05. 2016.. »Яковлев Як-3П« 
  9. „Yakovlev fighters” (на ((en))). wio.ru. Приступљено 6. 05. 2016.. »Yakovlev fighters« 
  10. „Yakovlev Yak-3M “MAX Replica”” (на ((en))). fighterfactory. Приступљено 6. 05. 2016.. »Yakovlev Yak-3M “MAX Replica”« 
  11. „Советские асы-истрeбители 2й мировой войны” (на ((ru))). wio. Приступљено 5. 05. 2016.. »Советские асы-истрeбители 2й мировой войны« 

Literatura[uredi]

  • Donald, David; Lake, Jon, eds. (1996). Encyclopedia of World Military Aircraft. London: AIRtime Publishing. ISBN 978-1-880588-24-6. 
  • Gordon, Yefim; Khazanov, Dmitri (1998). Soviet Combat Aircraft of the Second World War, Volume One: Single-Engined Fihters. Earl Shilton, Leicester, UK: Midland Publishing Ltd.. ISBN 978-1-85780-083-8. }- ((en))
  • Green, William. Warplanes of the Second World War, Volume Three: Fighters. London: Macdonald & Co. (Publishers) Ltd., 1961 (seventh impression 1973). ISBN 978-0-356-01447-0. }- ((en))
  • Green, William; Swanborough, Gordon (1978). WW2 Aircraft Fact Files: Soviet Air Force Fighters, Part 2. London: Macdonald and Jane's Publishers Ltd.. ISBN 978-0-354-01088-7. }- ((en))
  • Kopenhagen, W., ed. (1987). Das große Flugzeug-Typenbuch.. Stuggart, Germany: Transpress. ISBN 978-3-344-00162-9. 
  • ((en)) Liss, Witold. The Yak 9 Series (Aircraft in Profile number 185). Leatherhead, Surrey, UK: Profile Publications Ltd., 1967.
  • Mellinger, George (2005). Yakovlev Aces of World War 2. Botley, UK: Osprey Publishing Ltd.. ISBN 978-1-84176-845-8. 
  • Morgan, Hugh (1997). Soviet Aces of World War 2. London: Reed International Books Ltd.. ISBN 978-1-85532-632-3. 
  • Шавров В. Б (1994). История конструкций самолетов в СССР 1938-1950 гг. (3 изд.). Књига: Машиностроение. ISBN 978-5-217-00477-5.  ((ru))
  • Stapfer, Hans-Heiri (1986). Yak Fighters in Action (Aircraft number 78). Carrollton, Texas: Squadron/Signal Publications, Inc.. ISBN 978-0-89747-187-9. 
  • Степанец А. Т (1992). Истребители ЯК периода Великой Отечественной войны. Kniga: Машиностроение. ISBN 978-5-217-01192-6.  ((ru))

Spoljašnje veze[uredi]