Japanska laka krstarica Abukuma

Japanska laka krstarica Abukuma
Laka krstarica Abukuma 1941. godine.
Opšti podaci
Karijera
Kobilica postavljena	8. decembar 1921.
Porinut	16. mart 1923.
Završetak gradnje	26. maj 1925.
Glavne karakteristike
Deplasman	5.170 tona standardni deplasman 5.925 tona puni deplasman
Dužina	162.99 metara
Širina	14.75 metara
Gaz	4.87 metara
Pogon	12 kotla Kanpon, snage 90.000 KS
Brzina	36 kn (67 km/h)
Posada	438 oficira i mornara
Naoružanje	Topovi: 7 × 140 mm, 2 × 76 mm, 6 × 13 mm Torpeda 8 × 610 mm Avioni: 1

Krstarica Abukuma (jap:長良 軽巡洋艦) je bila japanska laka krstarica iz serije lakih krstarica klase Nagara, a ime je dobila po reci Abukuma, koja protiče kroz region Tohoku, Japan.

Pozadina

Abukuma je bila šesti (poslednji) brod serije lakih krstarica klase Nagara. Kao i ostali brodovi ove klase, bila je predviđena za ulogu zastavnog broda flotila razarača ili podmornica. Krstarica Abukuma je bila jedan od brodova koji su učestvovali u napadu na Perl Harbor.

Služba

Rani period

Abukuma je građena u brodogradilištu Uraga, i kompletirana je 26. maja 1925. godine. Njeno kompletiranje je bilo privremeno odloženo zbog velikog zemljotresa koji je pogodio 1923. godine, region Kanto. Abukuma je 1932. godine uvrštena u sastav japanske Treće flote, i uključena je patrolu duž severne obale Kine, nakon japanske intervencije u Mandžuriji. Kako je ratna situacija sa Kinom nastavila da se pogoršava, Abukuma je uključena u zaštitu japanskih trupnih transporta, tokom bitke za Šangaj, a zatim nastavlja sa patrolom duž Kineske obale i po reci Jangcekjang, sve do kraja 1938. godine.

Napad na Perl Harbor

Krstarica Abukuma napušta 26. novembra 1941. godine zaliv Hitokapu, Kurilska ostrva, zajedno sa udarnom grupom nosača aviona viceadmirala Nagume. Ona je služila kao zastavni brod 1. florile razarača, kontraadmirala Sentaro Omorija, i u svom sastavu je imala razarače; Širanuhi, Arare, Kagero, Kasumi, Tanikaze, Hamakaze, Isokaze, i Urakaze.

Prva flotila razarača je vršila protiv-podmorničku zaštitu za 6 nosača aviona (Akagi, Kaga, Sorju, Hirju, Šokaku i Zuikaku), 2 bojna krstaša (Hiei i Kirišima) i dve teške krstarice (Tone i Čikuma). Oko 360 aviona je uzletelo sa japanskih nosač aviona i napalo Perl Harbor, ujutru 7. decembra 1941. godine, pričinivši veliku štetu; potopljena 4 bojna broda, oštećena 3 bojna broda, uništeno preko 100 aviona i 2.335 ubijenih američkih mornara i vojnika.

Nakon napada na Perl Harbor, Abukuma i 1. flotila razarača, zajedno sa većinom Nagumove udarne grupe se vraća u Japan, gde stiže 23. decembra 1941. godine.

Akcije na južnom Pacifiku

Januara 1942. godine, prva flotila razarača eskortuje japansku invazionu flotu ka Rabaulu – Nova Britanija, i Kaviengu – Nova Gvineja, iz baze Truk, Karolinska ostrva.

Početkom februara, prva flotila razarča prati udarnu grupu nosač aviona u neuspešnom lovu na američku operativnu eskadru TF-8, viceadmirala Vilijam Helsija, nakon što su avioni sa nosača aviona Enterprajs izvršili vazdušni prepad na Kvadžalejn i Votje, Maršalska ostrva. Nakon toga, Abukuma odlzi u bazu Palau, odakle prati udarnu grupu nosača aviona u napad na luku Darvin, Australija.

Od kraja februara do početka aprila, prva flotila razarača eskortuje udarnu grupu nosača aviona u napadima na Javu, Holandska Istočna Inija, i Kolumbo i Trinkomali na Cejlonu, a takođe vrši napade na britanske ratne brodove u Indijskom okeanu, uključujući i nosač aviona Hermes. Japanska flota uplovljava u Singapur 11. aprila 1942. godine.

Bitka za Aleutska ostrva

Maja meseca 1942. godine, Abukuma i njena flotila razarača su prebačeni u Severnu flotu viceadmirala Boširo Hosogaje, i eskortuju nosače aviona Rjudžo i Džunjo, prilikom napada na Aleutska ostrva, Atu i Kiska.

Tokom juna i jula, prva flotila razarača eskortuje iz Japana konvoj sa pojačanjem za dva osvojena ostva na Aleutima. Nakon beznačajnih patroliranja na relaciji Aleutska-Kurilska ostrva, prva flotila razarača eskortuje tokom oktobra, novembra i decembra, tri konvoja sa pojačanjima za japanske snage na Aleutskim ostrvima.

Krstarica Abukuma se vraća 12. decembra 1942. godine u brodogradilište Sasebo, radi remonta. Tokom remonta instalirana su dva trocevna protiv-avionska topa od 25 mm, a njena kula glavne artiljerije br. 5 i četvorocevni protiv-avionski mitraljez 13,2 mm, koji se nalazio na prednjem delu komandnog mosta, su odstranjeni. Takođe postavljen je jedan dvocevni protiv-avionski mitraljez od 13,2 mm. Nakon remonta, Abukuma se vraća u severne vode, gde nastavlja sa operacijom, dostave pojačanja japanskim snagama na ostrvima Atu i Kiska, u januara, februara i martu 1943. godine.

Dana, 26. marta 1943. godine, prilikom još jedne misije snabdevanja japanskih snaga na Aleutskim ostrvima, dolazi do bitke kod Komandorskih ostrva. U ovoj bici, Abukuma prolazi bez oštećenja, ali je zato japanska teška krstarica Nači, lakše oštećenja, što prisiljava japansku Petu flotu da prekine misiji i vrati se nazad u domaće vode. Komandant japanske Pete flote, viceadmiral Hosogaja, je bio osramoćen, pošto je dozvolio da ga slabija američka flota natera na povlačenje, te je prisiljen da se penzioniše. Krstarica Abukuma ostaje u Petoj floti, čiji novi komandant postaje viceadmiral Širo Kavase.

Od aprila do kraja maja 1943. godine, Abukuma se nalazi u brodogradilištu Maizuru, radi remonta, tokom kojeg je postavljen jedan radar za vazdušno osmatranje Tip-21, te se nije nalazila na moru tokom operacije „Landcrab", u kojoj su američke snage povratile ostrvo Atu.

Jula meseca, Abukuma i 1. flotila razarača učestvuju u evakuaciji japanskih snaga sa ostrva Kiska. Dana, 26. jula 1943. godine, Abukuma se sudara sa brodom Kunaširi, međutim trpi neznatnu štetu. Dok je napuštala baza Paramuširo, 12. septembra 1943. godine, Abukuma je napadnuta od američkih bombardera B-24 Liberator i B-25 Mičel, ali šteta koju je pretrpela, bila je jako mala.

Oktobra i novembra meseca, Abukuma se ponovo nalazi u suvom doku, radi nove modifikacije. Tom prilikom, uklonjena je njena kula glavne artiljerije br. 7, a postavljen jedan dvocevni protiv-avionski top od 127 mm. Takođe su instalirani, jedan trocevni i četiri jednocevna protiv-avionska topa od 25 mm. Nakon završenog remonta, Abukuma se vraća u severne vode, gde od decembra 1943. godine, do juna 1944. godine vrše antipodmorničku patrolu, između ostrva Hokaido i Kurilskih ostrva.

Od 21. juna 1944. godine, Abukuma se nalazi u bazi Jokosuka, gde se na njoj vrši nova modernizacija. Tada je na njoj postavljen radar za površinsko osmatranje Tip-22, a istalirano je još deset jednocevnih protiv-avionskih topova od 25 mm. Takođe, postavljena su i 5 jednocevna protiv-avionska mitraljeza od 13,2 mm. Remont je završen 13. jula 1944. godine.

Bitka u prolazu Surigao

Abukuma ostaje u japanske domaće vode do polovine oktobra 1944. godine, kada je zajedno sa 7 razarača ponovo uključena u borbu protiv američke flote, dejstvujući sa Tajvana. Međutim, ona dobija naređenje da napusti bazu Makung, Peskadorska ostrva, i uputi se ka Manili, kao pomoć viceadmirali Šodži Nišimuri, u borbi protiv američke flote kod Filipina. Abukumi se pridružuju teške krstarice Nači i Ašigara. U periodu od 15. do 22. oktobra, ova flota je opažena od 6 različitih američkih podmornica, ali je samo jedna uspela da im se približi i ispali torpeda: Sidragon. Dok je japanska flota, 22. oktobra, plovila kroz Luzonski prolaz, u cik-cak vožnji, brzinom od 19 kn (35 km/h), podmornica Sidragon ispaljuje 4 torpeda, ali sva promašuju. Međutim, svih 6 američkih podmornica je poslalo izveštaj o jačini japanskog sastav, poziciji i pravcu plovljenja, američkoj floti, koja se nalazili u oblasti Filipina.

Dana, 25. oktobar 1944. godine, krstarica Abukuma učestvuje u bici u prolazu Surigao; jedna od četiri posebne pomorske bitke, u sklopu bitke u zalivu Lejte.

Par sati pred zoru, japanska grupa brodova u kojoj se nalazila Abukuma, je napadnuta od flotile američkih torpednih brodova. Torpedni brod PT-137, kojim je komandova poručnik fregate (Lieutenant) Majk Kover, ispaljuje torpedo ka jednom japanskom razaraču, ali je ono išlo i suviše duboko, te prolazi ispod razarača i pogađa Abukumu oko 3:35 sati, u predelu prvog kotlovskog odeljenja, ubijajući 30 članova posade.

Zbog pretrpljenog oštećenja, Abukuma je zaostala za ostatkom grupe, a nakon najneophodnije popravke, ona u 4:45 sati nastavlja plovidbu, brzinom od 20 kn (37 km/h). U 5:35 sati, Abukuma sustiže ostatak svoje grupe, ali je njen pramac bio nagnut ka vodi, pošto je usled torpednog pogotka u nju prodrlo najmanje 500 tona morske vode. U 08:30 sati, ona dobija naređenje da ode ka bazi Dapita radi remonta, a zaštitu joj je pružao razarač Ušio.

Dana, 26. oktobra 1944. godine, Abukuma je uočena i napdnuta od američkih bombardera B-24 Liberator, iz 5. puka, 13. vazdušne armije. U 10:06 sati, jedna bomba pogađa direktno njenu kulu glavne artiljerije br. 3, a u 10:20 sati, na brod padaju još dve bombe koje prouzrokuju velika razaranja i izazivaju požar na brodu. Požar se veoma brzo proširio ka mašinskom odeljenju i sobi za torpeda, usled čega brod gubi snagu i staje. U 10:37 sati, četiri torpeda eksplodiraju u sobi za torpeda, i pričinjavaju velika oštećenja. Između 11:00 i 11:30 sati, posada napušta brod, a u 11:42 sati Abukuma tone, zajedno sa 250 člana posade, dok je razarač Ušio, uspeo da spasi 283 člana posade.

Krstarica Abukuma je obrisana iz spiska japanske mornarice 20. decembra 1944. godine.

Lista Kapetana

• Kapetan Inosuke Tokuda – 26. maj 1925 — 1. decembar 1925.
• Kapetan Širo Otani – 1. decembar 1925 — 1. novembar 1926.
• Kapetan minoru Nagai – 1. novembar 1926 — 15. novembar 1927.
• Kapetan Teiđiro Tojoda – 15. novembar 1927 — 10. decembar 1928.
• Kapetan Fučicune Irie – 10. decembar 1928 — 30. novembar 1929.
• Kapetan Šinđi Nohara – 30. novembar 1929 — 1. decembar 1930.
• Kapetan Šičisaburo Koga – 1. decembar 1930 — 1. decembar 1931.
• Kapetan Seiiči Ivamura – 1. decembar 1931 — 15. novembar 1932.
• Kapetan Kentaro Kođima – 15. novembar 1932 — 15. novembar 1933.
• Kapetan Jošiaki Kohaši – 15. novembar 1933 — 15. novembar 1934.
• Kapetan Takeo Kurita – 15. novembar 1934 — 15. novembar 1935.
• Kapetan Ruitaro Fudžita – 15. novembar 1935 — 1. decembar 1936.
• Kapetan Ivao Šimizu – 1. decembar 1936 — 1. decembar 1937.
• Kapetan Kacuzo Akijama – 1. decembar 1937 — 1. decembar 1938.
• Kapetan Kikumacu Tanaka – 1. decembar 1938 — 15. novembar 1939.
• Kapetan Šakao Sakijama – 15. novembar 1939 — 1. novembar 1940.
• Kapetan Seiroku Murajama – 1. novembar 1940 — 20. septembar 1942.
• Kapetan Širo Šibuja – 20. septembar 1942 — 18. avgust 1943.
• Kapetan Kaname Koniši – 18. avgust 1943 — 26. mart 1944.
• Kapetan Takuo Hanada – 26. mart 1944 — 26. oktobar 1944.

Literatura

• Braun, Dejvid (1990). Warship Losses of World War Two. Naval Institute Press. ISBN 978-1-55750-914-7. 
• D'Albas, Andrieu (1965). Death of a Navy: Japanese Naval Action in World War II. Devin-Adair Pub. Devin-Adair Company. ISBN 978-0-8159-5302-9. 
• Dul, Pol S. (1978). A Battle History of the Imperial Japanese Navy, 1941-1945. Naval Institute Press. ISBN 978-0-87021-097-6. 
• Ivens, Dejvid (1979). Kaigun : Strategy, Tactics, and Technology in the Imperial Japanese Navy, 1887-1941. Naval Institute Press. ISBN 978-0-87021-192-8. 
• Howarth, Stephen (1983). The Fighting Ships of the Rising Sun: The drama of the Imperial Japanese Navy, 1895-1945. Atheneum. ISBN 978-0-689-11402-1. 
• Jencura, Hansgeorg (1976). Warships of the Imperial Japanese Navy, 1869-1945. Naval Institute Press. ISBN 978-0-87021-893-4. 
• Lacroix, Eric (1997). Japanese Cruisers of the Pacific War. Naval Institute Press. ISBN 978-0-87021-311-3. 
• Vajtli, M. Dž. (1995). Cruisers of World War Two: An International Encyclopedia. Naval Institute Press. ISBN 978-1-55750-141-7. 

Spoljašnje veze

• Paršal, Džon; Bob Hackett; Sender Kingsep; Alin Nevit. „Nagara-class Light Cruiser | Nihon Kaigun”. Pristupljeno 14. 06. 2006. 
• Lake krstarice klase Nagara
• Krstarice klase Nagara
• Istorija krstarice Abukuma – Džonatan Paršal