Jon Izagire

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Jon Izagire
Izagire 2024.
Lični podaci
Puno imeJon Izagire Insausti
Datum rođenja(1989-02-04)4. februar 1989. (35 god.)
Mjesto rođenjaOrmaistegi, Baskija, Španija
DržavljanstvoŠpanija
Visina1,73 m[1]
Masa60 kg[1]
Timske informacije
Trenutni tim
Kofidis
Disciplina
Ulogavozač
Tip vozačauniverzalac
Juniorska karijera
2009Seguros Bilbao
2009Orbea (pripravnik)
Profesionalna karijera
2010Orbea
2011—2013Euskaltel—euskadi[2]
2014—2016Movistar[3]
2017—2018Bahrein—merida
2019—2021Astana[4][5][6]
2022—Kofidis[7]
Uspjesi
Glavne etapne trke
Vuelta al Pais Basko1 (2019)
Prvenstva
Nacionalni šampion
(drumska trka)		 1 (2014)
Nacionalni šampion
(vožnja na hronometar)		 2 (2016, 2021)
Druge trke
Tur de Polonje 1 (2015)
GP Migel Indurain 2 (2016, 2023)
Nagrade i medalje
Predstavljajući Movistar
Drumski biciklizam
Svjetsko prvenstvo
Bronzana medalja — treće mesto Ričmond 2015. Ekipni hronometar
Ažurirano: 15. april 2024.

Jon Izagire Insausti[8] (šp. Ion Izagirre Insausti ili šp. Jon Izaguirre Insausti po kastiljanskoj ortografiji;[9][10] Ormaistegi, 4. februar 1989) španski je biciklista koji trenutno vozi za UCI vorld tur tim — Kofidis.[11] Dva puta je osvojio Gran pri Migel Indurain, dok je po jednom osvojio Tur de Polonje i Vueltu al Pais Basko. Dva puta je osvojio prvenstvo Španije u vožnji na hronometar i jednom u drumskoj vožnji, dok je osvojio bronzanu medalju na Svjetskom prvenstvu u ekipnom hronometru sa timom Movistar. Ostvario je dvije etapne pobjede na Tur de Fransu i po jednu na Điro d’Italiji i Vuelta a Espanji.

Njegov stariji brat Gorka Izagire je takođe profesionalni biciklista.

Karijera[uredi | uredi izvor]

Početak karijere[uredi | uredi izvor]

Rođen je u Ormaistegi, u Baskiji, a njegov otac Hoze Ramon Izagire bio je profesionalni biciklista, dok je i njegov stariji brat Gorka takođe profesionalni biciklista.[12] Tokom juniorske karijere takmičio se i na drumu i u ciklokrosu, a osvojio je prvenstvo Španije u ciklokrosu za vozače do 23 godine 2009.[13] Profesionalnu karijeru počeo je u Orbei 2010. gdje je proveo jednu sezonu, nakon čega je prešao u Euskaltel—euskadi,[14] sa kojim je prve godine završio klasik Prueba Vilafranka Ordizijako na četvrtom mjestu, nakon što je bio u petočlanom bijegu koji je došao na cilj ispred grupe.[15]

Godine 2012. ostvario je prvu pobjedu u karijeri, pobijedivši na hronometru na Vuelti a Asturijas u aprilu, šest sekundi ispred Benjata Inčaustija.[16] U maju je vozio svoju prvu grand tur trku — Điro d’Italiju. Na etapi 16 je bio u bijegu, odakle je napao na km do cilja i pobijedio je 16 sekundi ispred Alesandra de Markija,[17][18] a poslije etape je izjavio da su mu suze naišle kada je prešao liniju cilja i da je to nagrada za sve odricanje koje podnosi.[19] Godine 2013. završio je prvenstvo Španije u drumskoj vožnji na drugom mjestu, dvije sekunde iza Hesusa Erade,[20] dok je Tur daun ander završio na četvrtom mjestu.[21] U julu je vozio Tur de Frans po prvi put, gdje je radio za Naira Kintanu i Alehandra Valverdea i završio je na 69 mjestu u generalnom plasmanu.[22]

2014—2016.[uredi | uredi izvor]

Izagire na Tur de Fransu 2014.

Nakon rasforinja tima Euskaltel na kraju 2013. zajedno sa bratom Gorkom prešao je u Movistar.[3] Tokom sezone 2014. završio je Vuelta a Andaluzija ruta del sol trku na četvrtom mjestu, 33 sekunde iza Valverdea[23] i osvojio je prvenstvo Španije u drumskoj vožnji, došavši na cilj zajedno sa Valverdeom koji mu je prepustio pobjedu.[24] U julu je vozio Tur de Frans, gdje je radio za Valverdea i završio je na 41 mjestu u generalnom plasmanu, dok je Valverde završio na četvrtom.[25]

Na početku 2015. završio je Volta ao Algarve na desetom mjestu, dva minuta i 20 sekundi iza Gerenta Tomasa,[26] nakon čega je klasik Gran pri Migel Indurain završio na drugom mjestu, izgubivši u sprintu od Anhela Viciosa.[27] U aprilu je vozio Vueltu al Pais Basko, gdje je hronometar na poslednjoj etapi završio na trećem mjestu, pet sekundi iza Toma Dimulena, zahvaljujući čemu je trku završio na trećem mjestu u generalnom plasmanu, 29 sekundi iza Hoakima Rodrigeza.[28] U maju je vozio Điro d’Italiju, koju je njegov suvozač Andrej Amador završio na četvrtom mjestu.[29] U julu je vozio Prueba Vilafranka Ordizijako, gdje je bio u bijegu sa Anhelom Madracom i Ametsom Čurukom, a u sprintu je završio na drugom mjestu, iza Madraca.[30] U avgustu je vozio Tur de Polonje, gdje je bio na šestom mjestu pred hronometar na poslednjoj etapi, koji je završio preko minut ispred lidera Serhia Enaa i osvojio je trku dvije sekunde ispred Barta de Klerka.[31]

Godine 2016. završio je Vuelta a la komunidad Valensijana trku na četvrtom mjestu,[32] nakon čega je završio Volta ao Algarve trku na drugom mjestu, 19 sekundi iza Tomasa.[33] U martu je vozio Pariz—Nicu, gdje je prolog na otvaranju završio na petom mjestu, šest sekundi iza Majkla Metjuza.[34] Na poslednjoj, sedmoj etapi, Alberto Kontador je napadao više puta a na poslednjem usponu se izdvojio zajedno sa Timom Velensom i Ričijem Portom i završili su pet sekundi ispred grupe, dok je Izagire završio na desetom mjestu i trku je završio na petom mjestu u generalnom plasmanu, 37 sekundi iza Tomasa.[35] Dana 2. aprila osvojio je Gran pri Migel Indurain klasik, gdje je pobijedio Enaa u sprintu, ostvarivši prvu pobjedu u sezoni.[36] Krajem aprila vozio je Tur de Romandi, gdje je pobijedio na prologu na otvaranju šest sekundi ispred Dimulena i uzeo je prvu lidersku majicu.[37] Do kraja je izgubio vrijeme i završio je na trećem mjestu u generalnom plasmanu, 23 sekunde iza Kintane i pet sekundi iza Tiba Pinoa.[38] U junu je vozio Tur de Svis, gdje je pobijedio na hronometru na osmoj etapi, 19 sekundi ispred Migela Anhela Lopeza,[39] dok je poslednju etapu završio na trećem mjestu i trku je završio na drugom mjestu u generalnom plasmanu, 12 sekundi iza Lopeza.[40] Četiri dana kasnije osvojio je prvenstvo Španije u vožnji na hronometar po prvi put, 22 sekunde ispred Honatana Kastrovijeha.[41] U julu je vozio Tur de Frans, gdje je radio za Kintanu, a na etapi 20 je bio u bijegu, odakle je napao na spustu sa poslednjeg uspona i pobijedio je 19 sekundi ispred Harlinsona Pantana.[42] U generalnom plasmanu završio je na 47 mjestu, dok je Kintana završio na trećem.[43] U avgustu je učestvovao na Olimpijskim igrama u Rio de Žaneiru, gdje drumsku trku nije završio,[44] a hronometar je završio na osmom mjestu, dva minuta iza Fabijana Kančelare.[45] U finišu sezone vozio je Eneko tur, koji je završio na osmom mjestu u generalnom plasmanu, minut i 19 sekundi iza Nikija Terpstre.[46]

2017—2018.[uredi | uredi izvor]

Izagire na Pariz—Nici 2017.

Godine 2017. prešao je u novoformirani tim Bahrein—merida. U martu je završio Pariz—Nicu na sedmom mjestu u generalnom plasmanu,[47] nakon čega je Vueltu al Pais Basko završio na trećem mjestu, 21 sekundu iza Valverdea i četiri sekunde iza Kontadora, završivši hronometar na poslednjoj, šestoj etapi, na trećem mjestu, 15 sekundi iza Primoža Rogliča.[48] Sredinom aprila vozio je ardenske klasike, završivši Amstel gold rejs na sedmom mjestu, 14 sekundi iza Filipa Žilbera,[49] a Lijež—Bastonj—Lijež je završio na petom mjestu, u grupi koja je došla na cilj tri sekunde iza Valverdea i Danijela Martina.[50] Sezonu je nastavio na Tur de Romandi trci, gdje je hronometar na poslednjoj, petoj etapi, završio na četvrtom mjestu, 34 sekunde iza Rogliča i završio je na petom mjestu u generalnom plasmanu, minut iza Porta.[51] U junu je vozio Tur de Svis, gdje je sedmu etapu završio na drugom mjestu, 22 sekunde iza Simona Špilaka i došao je na osmo mjesto u generalnom plasmanu.[52] Hronometar na poslednjoj, devetoj etapi, završio je na četvrtom mjestu, 51 sekundu iza Roana Denisa i trku je završio na šestom mjestu u generalnom plasmanu, skoro četiri minuta iza Špilaka.[53] U julu je bio lider tima na Tur de Fransu, ali je pao na hronometru na prvoj etapi i morao je da napusti Tur. Kasnije je utvrđeno da je doživio lumbalni prelom, zbog čega je završio sezonu.[54]

Na početku 2018. Gorka Izagire je takođe prešao u tim Bahrein—merida.[55] U martu je vozio Pariz—Nicu, gdje je hronometar na četvrtoj etapi završio na petom mjestu, 27 sekunde iza Vauta Pulsa i došao je na sedmo mjesto u generalnom plasmanu, 42 sekundi iza Luisa Leona Sančeza.[56] Na sedmoj etapi, čiji je cilj bio na usponu, Sajmon Jejts je napao na 4 km do cilja, što je Izagire pratio. Oni su stekli 15 sekundi prednosti, a zatim je Jejts ponovo napao i ostvario solo pobjedu, osam sekundi ispred Dilana Tunsa koji je dostigao i odsprintao Izagirea. Zahvaljujući drugom mjestu na etapi, došao je na drugo mjesto u generalnom plasmanu, 11 sekundi iza Jejtsa i sekundu ispred brata Gorke.[57] Na poslednjoj, osmoj etapi, na 90 km do cilja napali su David de la Kruz, Jakob Fuglsang, Omar Fraile i Hesus Erada, koji su dostignuti prije vrha prvog uspona, koji je Jejts prešao na trećem mjestu i uzeo jednu sekundu bonifikacije.[58] Na spustu su u bijeg otišli Žilijen Alafilip, Fuglsang i Fraile, ali je Fuglsang pao, dok su iz grupe napali Mark Soler i De la Kruz na 47 km do cilja.[58] Oni su dostigli Alafilipa, koji nije mogao da ih prati, a zatim i Frailea i Soler je uzeo tri sekunde bonifikacije na drugom prolaznom cilju.[58] Početkom poslednjeg uspona Izagire je napao, što je pratilo nekoliko vozača;[59] braća Izagire su zatim pali, nakon čega ih je Jejts dostigao, a zatim su zajedno dostigli grupu u kojoj su bili i ostali favoriti i završili su 38 sekundi iza De la Kruza i 35 sekundi iza Solera. Soler je drugim mjestom osvojio trku, dok je Izagire završio na četvrtom mjestu, 16 sekundi iza i dvije sekunde iza trećeplasiranog Gorke.[60] Početkom aprila vozio je Vueltu al Pais Basko, gdje je poslednje dvije etape završio na trećem mjestu i trku je završio na trećem mjestu u generalnom plasmanu, minut i 40 sekundi iza Rogliča.[61] U julu je vozio Tur de Frans, gdje je na desetoj etapi bio u bijegu, ali nije mogao da prati Alafilipa u finišu i završio je na drugom mjestu, minut i po iza.[62] U bijegu je bio i na etapi 15, koju je opet završio na drugom mjestu, izgubivši u sprintu od Magnusa Kort Nilsena.[63] Tur je završio na 22 mjestu u generalnom plasmanu.[64] Krajem avgusta vozio je Vuelta a Espanju po prvi put u karijeri. Trka je startovala hronometrom dugim 8 km, koji je završio na devetom mjestu, 22 sekundi iza Roana Denisa.[65] Na drugoj etapi Laurens de Plus je napao u poslednjem kilometru, Valverde i Mihal Kvjatkovski su ga pratili a zatim prestigli; Valverde je pobijedio u sprintu, dok je Izagire završio u grupi osam sekundi iza.[66] Na četvrtoj etapi, Sajmon Jejts je napao na 4 km do vrha poslednjeg uspona, što nije niko pratio u početku, a zatim je za njim krenuo Emanuel Bukman. Izagire je etapu završio u velikoj grupi koja je na cilj došla preko 20 sekundi iza i pao je na šesto mjesto u generalnom plasmanu.[67] Na devetoj etapi, odvojio se u finišu zajedno sa Kintanom, Rigobertom Uranom, Vilkom Keldermanom i Lopezom i završio je tri sekunde ispred Jejtsa, koji je preuzeo lidersku majicu a Izagire je došao na peto mjesto u generalnom plasmanu, 17 sekundi iza.[68] Do kraja trke je gubio vrijeme na brdskim etapama i završio je na devetom mjestu u generalnom plasmanu, 11 minuta iza Jejtsa.[69] Sezonu je završio na Điro di Lombardiji, koju je završio na šestom mjestu, u grupi koja je došla na cilj 43 sekunde iza Pinoa.[70]

2019—2021.[uredi | uredi izvor]

Izagire slavi pobjedu na Pariz—Nici 2019.

Godine 2019. prešao je u Astanu.[71] Sezonu je počeo na Vuelta a la komunidad Valensijana trci, gdje je hronometar na prvoj etapi završio na drugom mjestu, pet sekundi iza Edvalda Boson Hagena.[72] Na četvrtoj etapi bio je dio vodeće grupe koja se odvojila na posljednjem usponu, a zatim je Adam Jejts na 400 metara do cilja i pobijedio je ispred Valverdea, dok je Izagire završio dvije sekunde iza i uzeo je lidersku majicu, sedam sekundi ispred Valverdea.[73] Posljednja, peta etapa, bila je sprinterska, nije bilo promjena i osvojio je trku sedam sekundi ispred Valverdea i Pelja Bilbaoa.[74] Sezonu je nastavio na Vuelta Andaluzija ruta del sol trci, gdje je prvu etapu završio na trećem mjestu, pet sekundi iza Tima Velensa.[75] Hronometar na trećoj etapi završio je na trećem mjestu, devet sekundi iza Velensa i došao je na treće mjesto u generalnom plasmanu.[76] Na četvrtoj etapi, Sajmon Jejts je napao na 26 km do cilja, na šta niko nije reagovao odmah i preko posljednjeg uspona je prešao sa 47 sekundi prednosti.[77] Izagire je radio na tempo u drugoj grupi od šest vozača i etapu je završio na petom mjestu, 26 sekundi iza Sajmona Jejtsa i došao je na drugo mjesto u generalnom plasmanu.[78] Posljednja etapa bila je sprinterska i završio je na drugom mjestu u generalnom plasmanu, sedam sekundi iza Fuglsanga.[79] Sezonu je nastavio na Pariz—Nici, gdje je na početnim etapama izgubi dosta vremena. Na poslednjoj, osmoj etapi, nakon što su bjegunci dostignuti na oko 50 km do cilja, Kintana je napao iz glavne grupe, što je pratio Izagire zajedno sa još vozača. Oni su stekli prednost od minut, ali nakon što je glavna grupa počela da smanjuje njihovu prednost, napao je zajedno sa Tidžejem Van Garderenom na poslednjem usponu, što niko nije pratio, a u grupi u kojoj bilo ostali bjegunci uglavnom niko nije htio da radi na tempo sa Kintanom.[80] U finišu je Van Garderen otpao i Izagire je pobijedio 18 sekundi ispred Olivera Nasena, ostvarivši prvu pobjedu u sezoni; trku je završio na 21 mjestu u generalnom plasmanu.[81] U aprilu je vozio Vuelta al Pais Basko, gdje je hronometar na prvoj etapi završio na sedmom mjestu, 22 sekunde iza Maksimilijana Šahmana.[82] Cilj treće etape je bio na blagom usponu, a uprkos napadima na cilj je stigla velika grupa; u sprintu je pobijedio Šahman, dok je Izagire završio na petom mjestu i došao je na drugo mjesto u generalnom plasmanu.[83] Na četvrtoj etapi, Adam Jejts je napao na posljednjem usponu na 6 km do cilja, što su pratili Šahman, Tadej Pogačar i Fuglsang.[84] Pogačar je napao u finišu, Šahman je pratio i počeo da sprinta na 150 metara do cilja i pobijedio je ispred Pogačara, dok je Izagire završio u grupi, devet sekundi iza i pao je na treće mjesto u generalnom plasmanu, sekundu iza Bukmana.[84] Na petoj etapi, Bukman je napao na posljednjem usponu, ostvario je solo pobjedu i preuzeo lidersku majicu, dok je Izagire završio na drugom mjestu, minut iza i vratio se na drugo mjesto u generalnom plasmanu, preskočivši Šahmana.[85] Na posljednjoj, šestoj etapi, pratio je napad Adama Jejtsa na 65 km do cilja, što su pratili još Pogačar, Fuglsang i Danijel Martin i odvojili su se od grupe. Vozili su zajedno do cilja, gdje je u sprintu pobijedio Jejts, dok je Izagire osvojio trku, 29 sekundi ispred Martina, postavši prvi baskijski pobjednik od 2003. kada je osvojio Iban Majo.[86][87] U maju je vozio Điro d’Italiju, gdje je radio za Lopeza i završio je na 36 mjestu u generalnom plasmanu.[88] Vuelta a Espanju je završio na 16 mjestu u generalnom plasmanu, dok je Lopez završio na petom.[89]

Sezonu 2020. počeo je na Vuelta a la komunidad Valensijana trci, koju je završio na sedmom mjestu u generalnom plasmanu, 32 sekunde iza Tadeja Pogačara,[90] nakon čega je Vuelta a Andaluzija ruta del sol trku završio na četvrtom mjestu, minut i 18 sekundi iza Fuglsanga.[91] Zbog pandemije kovida 19 u martu je prekinuta čitava sezona u biciklizmu, a trke su ili odložene ili otkazane.[92][93][94] Nakon što se sezona nastavila u avgustu, vozio je Tur de Polonje, gdje je gubio vrijeme od početka i završio je na 20 mjestu u generalnom plasmanu, šest minuta iza Remka Evenepula.[95] U septembru je vozio Tur de Frans, gdje je radio za Lopeza, ali je morao da napusti trku tokom etape 11, na 25 km do cilja, zbog pada.[96] Nakon što se oporavio, vozio je Vuelta a Espanju, gdje je radio za Aleksandra Vlasova. Na šestoj etapi bio je u bijegu, odakle je napao na 3 km do cilja i pobijedio je 25 sekundi ispred Majkla Vudsa, postavši stoti vozač u istoriji koji je ostvario pobjedu na sve tri grand tur trke.[97] U bijegu je bio i na etapi 17, odakle je napao na 4 km do cilja, ali su ga stigli i otišli od njega David Godu i Đino Meder i završio je na trećem mjestu, minut i pet sekundi iza Godua.[98] Vueltu je završio na 29 mjestu u generalnom plasmanu, preko sat vremena iza Primoža Rogliča.[99]

Izagire (ispred, u plavom dresu) i Aleksej Lucenko na Tur de la Provens trci 2021.

Na početku sezone 2021. u martu je vozio Pariz—Nicu, gdje je hronometar na trećoj etapi završio na 12 mjestu, 21 sekundu iza Stefana Bisežera.[100] Na četvrtoj etapi, Roglič je napao na 4 km do cilja, što niko nije mogao da prati, Vlasov je bio u prvoj grupi iza, dok je Izagire završio u drugoj, 16 sekundi iza Rogliča i došao je na peto mjesto u generalnom plasmanu.[101] Cilj šeste etape bio je na blagom usponu, završio je u grupi od oko 40 vozača u kojoj je Roglič pobijedio u sprintu i došao je na treće mjesto u generalnom plasmanu, 50 sekundi iza Rogliča i sekundu ispred Vlasova.[102] Na sedmoj etapi, Roglič je napao u poslednjem kilometru, pred cilj je dostigao Medera koji je bio u bijegu i ostvario je pobjedu, dok je Izagire završio 15 sekundi iza, kao i pet sekundi iza Vlasova i pao je na četvrto mjesto u generalnom plasmanu.[103] Na poslednjoj, osmoj etapi, nakon više padova, Roglič je izgubio preko tri minuta i ispao je iz prvih deset, a Izagire je završio na trećem mjestu u generalnom plasmanu, 23 sekunde iza Šahmana i četiri sekunde iza Vlasova.[104] Početkom aprila vozio je Vueltu al Pais Basko, gdje je hronometar na otvaranju završio na 43 mjestu, minut i deset sekundi iza Rogliča.[105] Na trećoj etapi, Pogačar i Roglič su se odvojili na posljednjem usponu, na 1,5 km do cilja gdje je Pogačar pobijedio u sprintu, dok je Izagire završio 36 sekundi iza.[106] Na četvrtoj etapi, nakon što su bjegunci dostignuti na poslednjem usponu, napali su Mikel Landa, Brendon Maknalti i Esteban Čavez, koje je dostigao Jonas Vingegor radeći za Rogliča.[107] Čavez je ponovo napao, što su pratili Izagire, Vingegor, Bilbao, Bukman i Maknalti i stekli su 20 sekundi prednosti do kraja uspona. Na spustu i po ravnom su povećali prednost na 50 sekundi, a u sprintu Izagire je pobijedio ispred Bilbaoa, ostvarivši prvu pobjedu u sezoni, zahvaljujući čemu je došao na deveto mjesto u generalnom plasmanu, minut i 15 sekundi iza Maknaltija.[108] Na posljednjoj, šestoj etapi, na 35 km do cilja napali su Roglič, Godu i Hju Karti, a na posljednjem usponu Karti je otpao.[109] Pogačar je napao iz glavne grupe u pokušaju da ih dostigne, što su pratili Jejts, Valverde i Vingegor, dok je Izagire otpao i završio je skoro dva minuta iza, a trku je završio na desetom mjestu u generalnom plasmanu, tri minuta iza Rogliča.[110] Tur de Romandi je završio na sedmom mjestu, minut iza Tomasa,[111] a u junu je vozio Kriterijum di Dofine, gdje je hronometar na četvrtoj etapi završio na drugom mjestu, osam sekundi iza suvozača Alekseja Lucenka i došao je na četvrto mjesto u generalnom plasmanu.[112] Trku je završio na sedmom mjestu u generalnom plasmanu, 38 sekundi iza Porta.[113] Sredinom juna osvojio je prvenstvo Španije u vožnji na hronometar po drugi put, 0,08 sekundi ispred De la Kruza.[114] U julu je vozio Tur de Frans, gdje je bio u bijegu na osmoj etapi, ali nije mogao da prati Dilana Tunsa na poslednjem usponu i završio je na drugom mjestu, 44 sekunde iza.[115] Bio je u bijeg na još dvije etape, a Tur je završio na 26 mjestu u generalnom plasmanu.[116] Krajem jula vozio je drumsku trku na Olimpijskim igrama 2020. koje su zbog pandemije kovida 19 pomjerene za 2021.[117] Otpao je od grupe rano i završio je među poslednjim vozačima, 16 minuta iza Karapaza.[118] U finišu sezone vozio je Vuelta a Espanju, gdje je u prvih deset završio samo hronometar na poslednjoj etapi, na desetom mjestu, dva minuta iza Rogliča i trku je završio na 26 mjestu u generalnom plasmanu, preko sat i po iza Rogliča.[119]

2022—[uredi | uredi izvor]

Izagire (lijevo) i Vaut van Art (u zelenom dresu) na Tur de Fransu 2022.

Godine 2022. prešao je u Kofidis.[120] Sezonu je počeo na Volta ao Algarve trci, gdje je pao tokom druge etape i morao je da je napusti.[121] Krajem februara vozio je Gran kaminjo trku, koju je završio na šestom mjestu u generalnom plasmanu, dva minuta iza Valverdea.[122] Početkom aprila je vozio Vueltu al Pais Basko, gdje je hronometar na otvaranju završio na osmom mjestu, 20 sekundi iza Rogliča.[123] Na trećoj etapi Adam Jejts je napao na 25 km do cilja i odvojila se grupa od 15 vozača, koji su dostigli Kristijana Rodrigeza na 18 km do cilja. U finišu su pokušavali da se odvoje Bilbao i Evenepul, ali je grupa pratila i u sprintu je pobijedio Bilbao ispred Alafilipa, dok je Izagire završio na osmom mjestu i došao je na sedmo mjesto u generalnom plasmanu jer je Tomas izgubio preko sedam minuta.[124] Na petoj etapi Evenepul je napao na 14 km do cilja i odvojila se grupa u kojoj je bio i Izagire. U finišu nije mogao da prati napade i završio je na četvrtom mjestu, 11 sekundi iza Karlosa Rodrigeza, ali je došao na četvrto mjesto u generalnom plasmanu, zahvaljujući tome što je nadoknadio vrijeme u odnosu na druge vozače.[125] Na poslednjoj, šestoj etapi, nakon više napada na poslednjem usponu su se odvojili Soler, Vlasov, Martinez i Vingegor, a zatim ih je dostigao i Izagire, koji je pobijedio u sprintu i završio je trku na drugom mjestu u generalnom plasmanu, 11 sekundi iza Martineza.[126] U julu je vozio Tur de Frans, gdje je bio u bijegu na tri etape zaredom, a desetu etapu završio je na 15 mjestu.[127] U generalnom plasmanu završio je na 39 mjestu.[128]

Početkom sezone 2023. vozio je Gran kaminjo, gdje je drugu etapu završio na trećem mjestu, 24 sekunde iza Vingegora, koji je napao na 2 km do cilja i ostvario solo pobjedu.[129] Trku je napustio prije početka hronometra na četvrtoj etapi.[130] Dana 1. aprila vozio je Gran pri Migel Indurain klasik, gdje je napao zajedno sa Igitom na 10 km do cilja, a zatim je napao u finišu i ostvario pobjedu dvije sekunde ispred Igite, osvojivši trku po drugi put u karijeri.[131] Dva dana kasnije startovao je Vueltu al Pais Basko. Na trećoj etapi, Vingegor je napao na poslednjem usponu i ostvario pobjedu dvije sekunde ispred Lande i Enrika Masa, dok je Izagire napao iz grupe iza i završio je na četvrtom mjestu, osam sekundi iza Vingegora i došao je na peto mjesto u generalnom plasmanu.[132] Na četvrtoj etapi, Vingegor je napao na poslednjem usponu, što je pratio samo Landa i stekli su 30 sekundi prednosti. Vingegor je radio sam na čelu, Landa je samo pratio, zbog čega je grupa smanjila zaostatak, ali su stigli dvije sekunde ispred, a u sprintu je pobijedio Vingegor. Izagire je završio u grupi, ali se njegov zaostatak u generalnom plasmanu sa 20 povećao na 33 sekunde iza Vingegora, zbog sekundi bonifikacije.[133] Na petoj etapi, grupa se razdvojila na poslednjem usponu, u prvoj grupi ostala su 22 vozača, među kojima je bio i Izagire. U sprintu je pobijedio Igita, a Izagire je pao na šesto mjesto u generalnom plasmanu, nakon što je Matijas Skjelmose uzeo šest sekundi bonifikacije tokom etape.[134] Na poslednjoj, šestoj etapi, Vingegor i Mas su napali na poslednjem usponu, ali je Mas otpao i grupa ga je dostigla. Izagire je radio u grupi, iz koje je Džejms Noks napao u finišu i završio na drugom mjestu, dok je Izagire odsprintao grupu i završio je na trećem mjestu, 49 sekundi iza Vingegora i trku je završio na trećem mjestu u generalnom plasmanu, minut i po iza Vingegora.[135] U julu je vozio Tur de Frans, gdje je bio u bijegu na etapi 12, odakle je napao na 2,4 km do vrha poslednjeg uspona, koji je bio na 30 km do cilja, što niko nije mogao da prati i ostvario je pobjedu skoro minut ispred Matjua Birgodoa i Matea Jorgensena.[136] To mu je bila druga pobjeda na Turu, nakon što je ostvario jednu etapnu pobjedu 2016. godine, a to je takođe bila druga pobjeda za tim Kofidis na Turu 2023. koji prije početka trke nije imao nijednu pobjedu 15 godina.[137] Bio je u bijegu na još dvije etape, a u generalnom plasmanu završio je na 45 mjestu.[138] Nedelju dana poslije Tur de Fransa vozio je Klasik San Sebastijan, na kojem je Evenepul napao na 73 km do cilja, što su pratili samo Bilbao, Vlasov i Alberto Betiol, a u bijegu su prethodno bili Romen Barde i Natan van Hojdonk.[139] Na pretposlednjem usponu, na 36 km do cilja, u prvoj grupi su ostali samo Evenepul, Bilbao i Vlasov, dok je Izagire radio u drugoj grupi, ali se zaostatak stalno povećavao. Evenepul je pobijedio Bilbaoa u sprintu, dok je iz druge grupe napao Nilson Paules i završio na četvrtom, a Izagire na petom mjestu, skoro tri minuta iza Evenepula.[140] U septembru je vozio klasike u Kanadi, gdje je Gran pri sajkliste de Kvebek završio na 65 mjestu, preko minut iza grupe koju je odsprintao Arno de Li.[141] Dva dana kasnije vozio je Gran pri sajkliste de Montreal, gdje je Adam Jejts napao na usponu u posljednjem krugu, što je pratio samo Pavel Sivakov. Izagire nije mogao da prati vozače iz grupe i završio je na osmom mjestu, 24 sekunde iza Jejtsa.[142] Na kraju sezone vozio je Điro di Lombardiju, gdje se na usponu Paso di Ganija, na 30 km do cilja, odvojila grupa od sedam vozača. Izagire nije uspio da isprati grupu i završio je na 40 mjestu, skoro devet minuta iza Pogačara koji je ostvario solo pobjedu nakon napada na vrhu uspona.[143]

Sezonu 2024. počeo je na klasicima u Španiji, gdje mu je najbolji rezultat bilo 12 mjesto na Vuelta čiklista a la region de Mursija trci, koju je završio minut i 45 sekundi iza Bena o Konora.[144] U martu je Pariz—Nicu završio na 26 mjestu u generalnom plasmanu, preko pola sata iza Jorgensena.[145] Dana 30. marta vozio je Gran pri Migel Indurain klasik, na kojem je Maknalti napao na 10 km do cilja, a na 2 km do cilja dostigao je Maksim van Gils. U sprintu je pobijedio Maknalti, dok je iz grupe u poslednjem kilometru napao Oskar Onli i završio na trećem mjestu, dok je Izagire završio na četvrtom mjestu. [146] Dva dana kasnije startovao je Vueltu al Pais Basko, gdje je hronometar na otvaranju završio na desetom mjestu, 21 sekundu iza Rogliča.[147] Na drugoj etapi zadržan je u padu koji se desio na 5 km do cilja i izgubio je 23 sekunde.[148] Na četvrtoj etapi, zbog pada koji se desio na 36 km do cilja, trku su morali da napuste Roglič, Evenepul i Vingegor, koji su bili u prvih deset, a etapa je neutralisana i vrijeme se nije računalo za generalni plasman.[149] Na poslednjoj, šestoj etapi, Karlos Rodrigez je napao na 30 km do cilja, na šta je reagovao prvo lider trke Skjelmose, a zatim i Huan Ajuso. Rodrigez i Ajuso su otišli od Skjelmosea, dok Izagire nije mogao da prati druge vozače i završio je dva u po minuta iza, a u generalnom plasmanu je završio na devetom mjestu, tri minuta iza Ajusa.[150]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b „Ion Izagirre”. eurosport.com. Pristupljeno 15. 4. 2024. 
  2. ^ „Euskaltel to be led by Izaguirre brothers and Astarloza in Santos Tour Down Under”. VeloNation. VeloNation LLC. 4. 1. 2013. Pristupljeno 15. 4. 2024. 
  3. ^ a b „Ion Izagirre also to ride for Movistar Team”. movistarteam.com. 4. 10. 2013. Arhivirano iz originala 8. 10. 2013. g. Pristupljeno 15. 4. 2024. 
  4. ^ „Astana Pro Team presented renewed roster for 2019”. astanaproteam.kz. Apgrade. 16. 12. 2018. Arhivirano iz originala 27. 3. 2019. g. Pristupljeno 15. 4. 2024. 
  5. ^ „Astana Pro Team”. UCI.org. Union Cycliste Internationale. Arhivirano iz originala 1. 1. 2020. g. Pristupljeno 15. 4. 2024. 
  6. ^ „Astana - Premier Tech”. uci.org. Union Cycliste Internationale. Arhivirano iz originala 1. 1. 2021. g. Pristupljeno 15. 4. 2024. 
  7. ^ Barclay, Ryan (24. 9. 2021). „Ion Izagirre signs for Cofidis”. Blaze Trends. Pristupljeno 15. 4. 2024. 
  8. ^ „Spain's Jon Izagirre wins maiden grand tour stage on day 16 as Joaquim Rodríguez retains lead”. The Daily Telegraph. 22. 5. 2012. Pristupljeno 15. 4. 2024. 
  9. ^ „16ª etapa Giro de Italia: Ion Izagirre le da la primera victoria a Euskaltel Euskadi en el Giro 2012”. fundacioneuskadi.com (na jeziku: španski). Fundación Euskadi. 22. 5. 2012. Arhivirano iz originala 03. 01. 2014. g. Pristupljeno 15. 4. 2024. 
  10. ^ „Izenak & Abizenak: Basque names & surnames”. nabasque.org. North American Basque Organizations. Arhivirano iz originala 20. 5. 2012. g. Pristupljeno 15. 4. 2024. 
  11. ^ „Cofidis”. uci.org. Union Cycliste Internationale. Pristupljeno 15. 4. 2024. 
  12. ^ Lekuona, Javier (31. 8. 2023). „Gorka Izagirre apunta al Cofidis francés”. as.com (na jeziku: španski). Pristupljeno 15. 4. 2024. 
  13. ^ „Basque Championship, Cyclo-cross, U23, Spain 2009”. cyclingarchives.com. Pristupljeno 15. 4. 2024. 
  14. ^ Hood, Andrew (23. 11. 2010). „Euskaltel-Euskadi celebrates best season in team history”. VeloNews. Competitor Group, Inc. Pristupljeno 15. 4. 2024. 
  15. ^ „Simon wins Prueba Villafranca de Ordizia”. cyclingnews.com. 25. 7. 2011. Pristupljeno 15. 4. 2024. 
  16. ^ „Izagirre wins time trial in Piedras Blancas”. Cycling News. Future Publishing Limited. 29. 4. 2012. Pristupljeno 15. 4. 2024. 
  17. ^ Westemeyer, Susan (22. 5. 2012). „Izagirre triumphs in Giro stage 16 to Falzes”. Cycling News. Future Publishing Limited. Pristupljeno 15. 4. 2024. 
  18. ^ Atkins, Ben (22. 5. 2012). „Jon Izagirre takes breakaway stage sixteen as the peloton sleeps”. VeloNation. VeloNation LLC. Pristupljeno 15. 4. 2024. 
  19. ^ „Ion Izagirre: “He cruzado la línea de meta y se me han saltado las lágrimas”. cyclingarchives.com (na jeziku: španski). 23. 5. 2012. Pristupljeno 15. 4. 2024. 
  20. ^ „Jesús Herrada se hace con el Nacional de fondo en Bembibre”. cyclingarchives.com (na jeziku: španski). 24. 6. 2013. Pristupljeno 15. 4. 2024. 
  21. ^ „Tom-Jelte Slagter takes overall title as Geraint Thomas finishes third”. The Daily Telegraph. Telegraph Media Group. 27. 1. 2013. Pristupljeno 15. 4. 2024. 
  22. ^ „Kittel wins on the Champs-Elysees”. Cyclingnews.com. Bath, UK: Future plc. 21. 7. 2013. Pristupljeno 15. 4. 2024. 
  23. ^ O'Shea, Sadhbh (21. 2. 2014). „Valverde takes third successive win at Ruta del Sol”. cyclingnews.com. Pristupljeno 15. 4. 2024. 
  24. ^ Expósito, José María (29. 6. 2014). „Izagirre gana el campeonato de España escoltado por Valverde”. elperiodicodearagon.com (na jeziku: španski). Pristupljeno 15. 4. 2024. 
  25. ^ „Tony Martin wins stage 20 time trial at the Tour de France”. cyclingnews.com. 26. 7. 2014. Pristupljeno 15. 4. 2024. 
  26. ^ „Volta ao Algarve: Greipel wins final stage”. cyclingnews.com. 22. 2. 2015. Pristupljeno 15. 4. 2024. 
  27. ^ McGann, Bill; McGann, Carol. „2015 Gran Premio Miguel Induráin (1.1), Spain”. bikeraceinfo.com. Dog Ear Publishing. Pristupljeno 15. 4. 2024. 
  28. ^ „Pais Vasco: Rodriguez secures overall title”. cyclingnews.com. 11. 4. 2015. Pristupljeno 15. 4. 2024. 
  29. ^ „Alberto Contador wins Giro d’Italia and sets sights on Tour de France”. theguardian.com. 31. 5. 2015. Pristupljeno 15. 4. 2024. 
  30. ^ „Prueba Villafranca-Ordiziako Klasika: Por fin Madrazo”. ciclo21.com (na jeziku: španski). 25. 7. 2015. Pristupljeno 15. 4. 2024. 
  31. ^ „Third time lucky for overall winner Izagirre at the Tour de Pologne”. 8. 8. 2015. Pristupljeno 15. 4. 2024. 
  32. ^ Wynn, Nigel (7. 2. 2016). „Wout Poels wins Volta a la Comunitat Valenciana on a 'double day' for Team Sky”. cyclingweekly.com. Pristupljeno 15. 4. 2024. 
  33. ^ „Thomas seals consecutive overall Volta a Algarve victories”. cyclingnews.com. 22. 2. 2016. Pristupljeno 15. 4. 2024. 
  34. ^ Fletcher, Patrick (6. 3. 2016). „Paris–Nice prologue: Matthews beats Dumoulin to claim yellow jersey”. cyclingnews.com. Pristupljeno 15. 4. 2024. }
  35. ^ „Thomas wins Paris–Nice despite Contador attack”. cyclingnews.com. 13. 3. 2016. Arhivirano iz originala 17. 3. 2016. g. Pristupljeno 15. 4. 2024. 
  36. ^ „Izagirre wins GP Miguel Indurain”. cyclingnews.com. 2. 4. 2016. Pristupljeno 15. 4. 2024. 
  37. ^ „Izagirre wins prologue at Tour de Romandie”. cyclingnews.com. 26. 4. 2016. Pristupljeno 15. 4. 2024. 
  38. ^ „Quintana wins the Tour de Romandie”. cyclingnews.com. 1. 5. 2016. Pristupljeno 15. 4. 2024. 
  39. ^ Ryan, Barry (18. 6. 2016). „Jon Izaguirre wins Tour de Suisse time trial”. cyclingnews.com. Pristupljeno 15. 4. 2024. 
  40. ^ „López wins Tour de Suisse”. cyclingnews.com. 19. 6. 2016. Pristupljeno 15. 4. 2024. 
  41. ^ „Izagirre, campeón de España contra el crono en el pleno del Movistar”. elmundo.es (na jeziku: španski). 23. 6. 2016. Pristupljeno 15. 4. 2024. 
  42. ^ Benson, Daniel (23. 7. 2016). „Froome set to win 2016 Tour de France ahead of procession to Paris”. cyclingnews.com. Immediate Media Company. Pristupljeno 15. 4. 2024. 
  43. ^ Benson, Daniel (24. 6. 2016). „Tour de France: Froome seals third overall victory in Paris”. cyclingnews.com. Pristupljeno 15. 4. 2024. 
  44. ^ Benson, Daniel (6. 8. 2016). „Van Avermaet wins gold in men's road race at Olympic Games”. Cyclingnews.com. Bath, UK: Immediate Media Company. Pristupljeno 15. 4. 2024. 
  45. ^ O'Shea, Sadhbh (10. 8. 2016). „Olympic Games: Cancellara wins gold in men's time trial”. Cyclingnews.com. Immediate Media Company. Pristupljeno 15. 4. 2024. 
  46. ^ Farrand, Stephen (25. 9. 2016). „Terpstra wins Eneco Tour as Dennis crashes out”. cyclingnews.com. Pristupljeno 15. 4. 2024. 
  47. ^ Windsor, Richard (12. 3. 2017). „Sergio Henao narrowly holds on to win Paris–Nice as Alberto Contador attacks”. Cycling Weekly. Pristupljeno 15. 4. 2024. 
  48. ^ „País Vasco: Roglič wins time trial finale, Valverde claims overall victory”. VeloNews. 8. 4. 2017. Pristupljeno 15. 4. 2024. 
  49. ^ Windsor, Richard (16. 4. 2017). „Philippe Gilbert beats Michał Kwiatkowski to victory at Amstel Gold Race”. Cycling Weekly. Pristupljeno 15. 4. 2024. 
  50. ^ „Liege-Bastogne-Liege: Alejandro Valverde wins after tributes for Scarponi”. BBC Sport. 23. 4. 2017. Pristupljeno 15. 4. 2024. 
  51. ^ „Tour de Romandie: Britain's Simon Yates second as Richie Porte wins on final stage”. BBC Sport. Pristupljeno 15. 4. 2024. 
  52. ^ Robertshaw, Henry (16. 6. 2017). „Dominant Simon Spilak moves into yellow at Tour de Suisse with 10km solo effort on summit finish”. Cycling Weekly. Time Inc. UK. Pristupljeno 15. 4. 2024. 
  53. ^ „Spilak wraps up second Tour de Suisse title”. VeloNews. Competitor Group. Agence France-Presse. 18. 6. 2017. Pristupljeno 15. 4. 2024. 
  54. ^ „Ion Izagirre sustains lumbar fracture in Tour de France crash”. 2. 7. 2017. Pristupljeno 15. 4. 2024. 
  55. ^ „New signings for Bahrain-Merida – Transfer Shorts”. cyclingnews.com. Immediate Media Company. 7. 8. 2017. Pristupljeno 15. 4. 2024. „Bahrain-Merida has strengthened its team for 2018 by signing Gorka Izagirre and Matej Mohorič.” 
  56. ^ Ryan, Barry (7. 3. 2018). „Paris-Nice: Poels wins stage 4 time trial”. cyclingnews.com. Immediate Media Company. Pristupljeno 15. 4. 2024. 
  57. ^ „Paris-Nice 2018 stage 7: Simon Yates solos to victory and overall lead”. cyclingstage.com. Pristupljeno 15. 4. 2024. 
  58. ^ a b v „Paris-Nice 2018 stage 8: De La Cruz wins thriller-race, Soler takes GC”. cyclingstage.com. Pristupljeno 15. 4. 2024. 
  59. ^ „Soler shines in the Race to the Sun”. cyclingstage.com. 11. 3. 2018. Pristupljeno 15. 4. 2024. 
  60. ^ Windsor, Richard (11. 3. 2018). „Marc Soler grabs Paris–Nice title by four seconds from Simon Yates on final stage”. Cycling Weekly. Pristupljeno 15. 4. 2024. 
  61. ^ Windsor, Richard (7. 4. 2018). „Primož Roglič withstands Movistar pressure to seal Tour of the Basque Country overall victory”. Cycling Weekly. Time Inc. UK. Pristupljeno 15. 4. 2024. 
  62. ^ Weislo, Laura (17. 7. 2018). „Tour de France: Alaphilippe wins in Le Grand Bornand”. Cycling News. Pristupljeno 15. 4. 2024. 
  63. ^ Ostanek, Daniel (22. 7. 2018). „Tour de France: Magnus Cort Nielsen wins stage 15 in Carcassonne”. Cycling News. Arhivirano iz originala 18. 7. 2017. g. Pristupljeno 15. 4. 2024. 
  64. ^ Ostanek, Daniel (29. 7. 2018). „Geraint Thomas wins 2018 Tour de France”. Cycling News. Pristupljeno 15. 4. 2024. 
  65. ^ Ostanek, Daniel (25. 8. 2018). „Vuelta a España: Dennis claims opening stage win”. cyclingnews.com. Pristupljeno 15. 4. 2024. 
  66. ^ „Vuelta a España: Valverde wins stage 2”. cyclingnews.com. 26. 8. 2018. Pristupljeno 15. 4. 2024. 
  67. ^ „Vuelta 2018 stage 4: Ben King wins first top finish in two-up sprint, Kwiatkowski still leader”. cyclingstage.com. Pristupljeno 2. 4. 2024. 
  68. ^ „How Simon Yates set his winning course at La Vuelta”. eveningexpress.co.uk. 16. 9. 2018. Pristupljeno 15. 4. 2024. 
  69. ^ „Simon Yates: British cyclist wins first Grand Tour at Vuelta a España”. bbc.co.uk. 16. 9. 2018. Pristupljeno 15. 4. 2024. 
  70. ^ „Giro di Lombardia 2018: Pinot trionfa su Nibali”. gazzetta.it (na jeziku: italijanski). 13. 10. 2018. Pristupljeno 15. 4. 2024. 
  71. ^ „Izagirre brothers sign for Astana”. cyclingnews.com. 27. 8. 2018. Pristupljeno 18. 4. 2024. 
  72. ^ Terry, Dylan (6. 2. 2019). „Volta a la Comunitat Valenciana: Boasson Hagen wins opening time trial”. cyclingnews.com. Pristupljeno 18. 4. 2024. 
  73. ^ „Adam Yates holds off Alejandro Valverde for victory in Valencia”. Eurosport. Discovery, Inc. 9. 2. 2019. Pristupljeno 18. 4. 2024. 
  74. ^ „Izagirre wins Volta a la Comunitat Valenciana”. cyclingnews.com. 16. 2. 2019. Pristupljeno 18. 4. 2024. 
  75. ^ Fotheringham, Alasdair (20. 2. 2019). „Ruta del Sol: Tim Wellens wins stage 1”. cyclingnews.com. Pristupljeno 18. 4. 2024. 
  76. ^ „Ruta del Sol: Wellens wins individual time trial”. cyclingnews.com. 22. 2. 2019. Pristupljeno 18. 4. 2024. 
  77. ^ Fotheringham, Alasdair (23. 2. 2019). „Ruta del Sol: Simon Yates wins stage 4”. cyclingnews.com. Pristupljeno 18. 4. 2024. 
  78. ^ McGann, Bill; McGann, Carol. „2019 Vuelta a Andalucia - Ruta Ciclista Del Sol”. bikeraceinfo.com. Dog Ear Publishing. Pristupljeno 18. 4. 2024. 
  79. ^ Fotheringham, Alasdair (24. 2. 2019). „Fuglsang wins 2019 Ruta del Sol”. cyclingnews.com. Pristupljeno 18. 4. 2024. 
  80. ^ „Paris-Nice 2019: Ion Izagirre wins final stage, Bernal seals GC victory”. cyclingstage.com. Pristupljeno 18. 4. 2024. 
  81. ^ Ostanek, Daniel (17. 3. 2019). „Bernal wins Paris-Nice”. cyclingnews.com. Immediate Media Company. Pristupljeno 18. 4. 2024. 
  82. ^ Weislo, Laura (8. 4. 2019). „Itzulia Basque Country: Schachmann wins stage 1”. cyclingnews.com. Pristupljeno 18. 4. 2024. 
  83. ^ Weislo, Laura (10. 4. 2019). „Tour of the Basque Country: Schachmann wins stage 3 in Estibaliz”. cyclingnews.com. Pristupljeno 18. 4. 2024. 
  84. ^ a b Frattini, Kristen (11. 4. 2019). „Tour of the Basque Country: Schachmann wins another on stage 4”. Cyclingnews.com. Bath, UK: Immediate Media Company. Pristupljeno 18. 4. 2024. 
  85. ^ Frattini, Kristen (12. 4. 2019). „of the Basque Country: Buchmann wins stage 5”. cyclingnews.com. Bath, UK: Immediate Media Company. Pristupljeno 18. 4. 2024. 
  86. ^ Ryan, Barry (13. 4. 2019). „Ion Izagirre wins the Tour of the Basque Country”. Cyclingnews.com. Bath, UK: Immediate Media Company. Pristupljeno 18. 4. 2024. 
  87. ^ Rogers, Owen (13. 4. 2019). „Ion Izagirre wins overall as Adam Yates takes thrilling final stage victory at Tour of the Basque Country”. Cycling Weekly. TI Media. Pristupljeno 18. 4. 2024. 
  88. ^ „Richard Carapaz wins the 2019 Giro d'Italia”. cyclingnews.com. 2. 6. 2019. Pristupljeno 18. 4. 2024. 
  89. ^ „Vuelta a España: Roglic clinches overall victory”. cyclingnews.com. 15. 9. 2019. Pristupljeno 18. 4. 2024. 
  90. ^ Weislo, Laura (9. 2. 2020). „Valenciana: Pogacar secures overall victory”. Cyclingnews.com. Pristupljeno 18. 4. 2024. 
  91. ^ Fotheringham, Alasdair (23. 2. 2020). „Ruta del Sol: Fuglsang seals overall victory”. CyclingNews. Pristupljeno 18. 4. 2024. 
  92. ^ „The UCI takes strong measures faced with the development of the coronavirus”. Union Cycliste Internationale. 15. 3. 2020. Pristupljeno 18. 4. 2024. 
  93. ^ „The UCI and its partners unite to face the consequences of the coronavirus for road cycling”. Union Cycliste Internationale. 18. 3. 2020. Pristupljeno 18. 4. 2024. 
  94. ^ „The UCI prolongs the suspension of cycling events until 1 June 2020 and continues consultations for the reorganisation of the UCI International Road Calendar”. Union Cycliste Internationale. 1. 4. 2020. Pristupljeno 18. 4. 2024. 
  95. ^ „Remco Evenepoel wins Tour de Pologne”. cyclingnews.com. 9. 8. 2020. Pristupljeno 18. 4. 2024. 
  96. ^ Lowe, Felix (9. 9. 2020). „Tour de France 2020 stage 11 - as it happened”. eurosport.com. Pristupljeno 18. 4. 2024. 
  97. ^ Lowe, Felix (25. 10. 2020). „Vuelta a España stage 6. Ion Izagirre takes a beautiful win atop Aramón Formigal”. astana-qazaqstan.com. Pristupljeno 18. 4. 2024. 
  98. ^ „Resumen y clasificación de la etapa 17 de la Vuelta a España”. marca.com (na jeziku: španski). 7. 11. 2020. Pristupljeno 18. 4. 2024. 
  99. ^ Benson, Daniel (8. 11. 2020). „Primoz Roglic wins 2020 Vuelta a España”. cyclingnews.com. Pristupljeno 18. 4. 2024. 
  100. ^ „Paris-Nice: Bissegger wins stage 3 time trial”. CyclingNews. 9. 3. 2021. Pristupljeno 18. 4. 2024. 
  101. ^ Ostanek, Daniel (10. 3. 2021). „Paris-Nice: Primoz Roglic wins stage 4”. CyclingNews. Pristupljeno 18. 4. 2024. 
  102. ^ Benson, Daniel (12. 3. 2021). „Paris-Nice: Primoz Roglic wins stage 6”. CyclingNews. Pristupljeno 18. 4. 2024. 
  103. ^ Puddicombe, Stephen (13. 3. 2021). „Paris-Nice: Primoz Roglic wins stage 7 atop Valdeblore La Colmiane”. CyclingNews. Pristupljeno 18. 4. 2024. 
  104. ^ Puddicombe, Stephen (14. 3. 2021). „Max Schachmann overhauls Primoz Roglic on final stage of Paris-Nice”. CyclingNews. Pristupljeno 18. 4. 2024. 
  105. ^ Ryan, Barry (5. 4. 2021). „Itzulia Basque Country: Primoz Roglic wins stage 1 time trial”. cyclingnews.com. Pristupljeno 18. 4. 2024. 
  106. ^ Ostanek, Daniel (7. 4. 2021). „Itzulia Basque Country: Tadej Pogacar climbs to stage 3 win”. cyclingnews.com. Pristupljeno 18. 4. 2024. 
  107. ^ „Tour Of the Basque Country 2021: Izagirre wins six-up sprint, Mcnulty new leader”. cyclingnews.com. Pristupljeno 18. 4. 2024. 
  108. ^ Benson, Daniel (8. 4. 2021). „Itzulia Basque Country: McNulty takes lead on stage 4”. CyclingNews. Pristupljeno 18. 4. 2024. 
  109. ^ „Primoz Roglic wins Itzulia Basque Country”. cyclingnews.com. 10. 4. 2021. Pristupljeno 18. 4. 2024. 
  110. ^ „Primoz Roglic wins Itzulia Basque Country”. CyclingNews. 10. 4. 2021. Pristupljeno 18. 4. 2024. 
  111. ^ Fletcher, Patrick (2. 5. 2021). „Geraint Thomas wins Tour de Romandie”. CyclingNews. Pristupljeno 18. 4. 2024. 
  112. ^ „Critérium du Dauphiné: Alexey Lutsenko stuns with stage 4 time trial victory”. CyclingNews. 2. 6. 2021. Pristupljeno 18. 4. 2024. 
  113. ^ Cossins, Peter; Ostanek, Daniel (6. 6. 2021). „Richie Porte wins the Critérium du Dauphiné”. CyclingNews. Pristupljeno 18. 4. 2024. 
  114. ^ „Ion Izagirre pips De la Cruz to Spanish time trial title by 0.08 seconds”. CyclingNews. 18. 6. 2021. Pristupljeno 18. 4. 2024. 
  115. ^ Fletcher, Patrick (3. 7. 2021). „Tour de France: Tadej Pogacar crushes rivals on mountainous stage 8”. cyclingnews.com. Pristupljeno 18. 4. 2024. 
  116. ^ „Official classifications of Tour de France 2021”. Tour de France. Amaury Sport Organisation. Arhivirano iz originala 12. 8. 2021. g. Pristupljeno 18. 4. 2024. 
  117. ^ „Dvadeset dana do početka Olimpijskih igara”. b92.net. 3. 7. 2021. Pristupljeno 18. 4. 2024. 
  118. ^ Benson, Daniel (24. 7. 2021). „Adam Yates: I didn't have the legs in Olympic Games road race”. cyclingnews.com. Future plc. Pristupljeno 18. 4. 2024. 
  119. ^ Fletcher, Patrick (5. 9. 2021). „Primoz Roglic wins the Vuelta a España”. cyclingnews.com. Pristupljeno 18. 4. 2024. 
  120. ^ „L'Espagnol Ion Izagirre signe chez Cofidis”. L'Équipe (na jeziku: francuski). Éditions Philippe Amaury. 24. 9. 2021. Pristupljeno 19. 4. 2024. 
  121. ^ Ozols, Kārlis (17. 2. 2022). „Crashes in Anti-Climatic Finish - Volta ao Algarve Stage 2”. lanternerouge.com. Pristupljeno 19. 4. 2024. 
  122. ^ Ostanek, Daniel (27. 2. 2022). „Valverde overhauls Woods to win Gran Camiño”. cyclingnews.com. Future plc. Pristupljeno 19. 4. 2024. 
  123. ^ Fotheringham, Alasdair (4. 4. 2022). „Itzulia Basque Country: Primoz Roglic wins opening time trial”. cyclingnews.com. Future plc. Pristupljeno 19. 4. 2024. 
  124. ^ McGann, Bill; McGann, Carol. „2022 Vuelta al País Vasco”. bikeraceinfo.com. Dog Ear Publishing. Pristupljeno 19. 4. 2024. 
  125. ^ Ryan, Barry (8. 4. 2022). „Itzulia Basque Country: Carlos Rodriguez solos to first pro win on stage 5”. cyclingnews.com. Future plc. Pristupljeno 19. 4. 2024. 
  126. ^ „Daniel Martínez work=cyclingnews.com”. Future plc. 9. 4. 2022. Pristupljeno 19. 4. 2024. 
  127. ^ Weislo, Laura (12. 7. 2022). „Cort takes breakaway sprint to win Tour de France stage 10 at Megève”. cyclingnews.com. Future plc. Pristupljeno 19. 4. 2024. 
  128. ^ Fotheringham, Alasdair (24. 7. 2022). „Vingegaard crowned Tour de France champion while Philipsen wins stage 21”. cyclingnews.com. Future plc. Pristupljeno 19. 4. 2024. 
  129. ^ „Vingegaard comes out swinging with Gran Camiño stage win”. cyclingnews.com. Future plc. 24. 2. 2023. Pristupljeno 19. 4. 2024. 
  130. ^ Ryan, Barry (26. 2. 2023). „Jonas Vingegaard completes Gran Camiño sweep with time trial victory”. cyclingnews.com. Future plc. Pristupljeno 19. 4. 2024. 
  131. ^ McGann, Bill; McGann, Carol. „2023 Gran Premio Miguel Induráin (1.Pro), Spain”. bikeraceinfo.com. Dog Ear Publishing. Pristupljeno 19. 4. 2024. 
  132. ^ Fotheringham, Alasdair (4. 4. 2023). „Itzulia Basque Country: Jonas Vingegaard captures stage 3 uphill victory”. cyclingnews.com. Future plc. Pristupljeno 19. 4. 2024. 
  133. ^ Farrand, Stephen (6. 4. 2023). „Itzulia Basque Country: Vingegaard makes it two in a row on stage 4”. cyclingnews.com. Future plc. Pristupljeno 19. 4. 2024. 
  134. ^ Tyson, Jackie (7. 4. 2023). „Itzulia Basque Country: Sergio Higuita wins stage 5 from day-long breakaway”. cyclingnews.com. Future plc. Pristupljeno 19. 4. 2024. 
  135. ^ Fletcher, Patrick (8. 4. 2023). „Jonas Vingegaard seals Itzulia Basque Country title with rampaging third stage win”. cyclingnews.com. Future plc. Pristupljeno 19. 4. 2024. 
  136. ^ „Cofidis’ Ion Izaguirre wins stage 12 at the Tour de France”. telegraph.co.uk. 14. 7. 2023. Pristupljeno 19. 4. 2024. 
  137. ^ „Spanish rider Ion Izagirre wins Tour de France stage 12”. France 24. 13. 7. 2023. Arhivirano iz originala 24. 7. 2023. g. Pristupljeno 19. 4. 2024. 
  138. ^ Lamoureux, Lyne (23. 7. 2023). „Jonas Vingegaard wins the 2023 Tour de France”. cyclingnews.com. Future plc. Pristupljeno 19. 4. 2024. 
  139. ^ Ozols, Kārlis (30. 7. 2023). „Remco Evenepoel Triples Up in Clasica de San Sebastian”. cyclingnews.com. Pristupljeno 19. 4. 2024. 
  140. ^ Puddicombe, Stephen (29. 7. 2023). „Remco Evenepoel snatches third win at Clásica San Sebastián”. cyclingnews.com. Pristupljeno 19. 4. 2024. 
  141. ^ „Grand Prix Cycliste de Québec 2023: De Lie powers to victory”. cyclingstage.com. Pristupljeno 19. 4. 2024. 
  142. ^ McGann, Bill; McGann, Carol. „2023 GP Cycliste de Montréal”. bikeraceinfo.com. Dog Ear Publishing. Pristupljeno 19. 4. 2024. 
  143. ^ Farrand, Stephen (7. 10. 2023). „‘This was the hardest’ - Tadej Pogačar makes history with Il Lombardia hat trick”. cyclingnews.com. Pristupljeno 19. 4. 2024. 
  144. ^ „‘Ben O’Connor gana la Vuelta Ciclista a la Región de Murcia – Costa Cálida – Gran Premio Primafrio 2024”. vueltamurcia.es (na jeziku: španski). Pristupljeno 19. 4. 2024. 
  145. ^ Moultrie, James (10. 3. 2024). „Paris-Nice: Jorgenson takes overall victory as Evenepoel wins final stage”. cyclingnews.com. Pristupljeno 19. 4. 2024. 
  146. ^ McGann, Bill; McGann, Carol. „2024 Gran Premio Miguel Induráin (1.Pro), Spain”. bikeraceinfo.com. Dog Ear Publishing. Pristupljeno 19. 4. 2024. 
  147. ^ Tyson, Jackie (1. 4. 2024). „Itzulia Basque Country stage 1: Primoz Roglic takes stage win despite late detour”. CyclingNews. Pristupljeno 19. 4. 2024. 
  148. ^ Fotheringham, Alasdair (2. 4. 2024). „Itzulia Basque Country: Paul Lapeira wins slippery sprint in rain on stage 2”. CyclingNews. Pristupljeno 19. 4. 2024. 
  149. ^ Frattini, Kirsten (4. 4. 2024). „Itzulia Basque Country: Meintjes wins subdued stage 4 after major crash neutralises peloton”. CyclingNews. Pristupljeno 19. 4. 2024. 
  150. ^ Fotheringham, Alasdair (6. 4. 2024). „Itzulia Basque Country: Juan Ayuso secures overall, Carlos Rodríguez wins stage 6 finale”. CyclingNews. Pristupljeno 19. 4. 2024. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

  • Profil na sajtu uci.org
  • Profil na sajtu cyclingarchives.com
  • Profil na sajtu procyclingstats.com
  • Profil na sajtu cqranking.com
  • Profil na sajtu cyclebase.nl
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Јон_Изагире&oldid=27706230”