Akoš Elek

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Akoš Elek
(Elek Ákos)
Akoš Elek 2010.
Lični podaci
Datum rođenja (1988-07-21)21. jul 1988. (35 god.)
Mesto rođenja Ozd, Mađarska
Visina 193 cm
Pozicija Odbrana
Juniorska karijera
1999. FK Ozd
2000—2005. Kazincbarcika
Seniorska karijera*
Godine Klub Nast. (Gol)
2006—2008. Kazincbarcika 42 8
2008—2012. Videoton 78 (10)
2012. → FK Eskišehirspor 3 (0)
2012—2015. Diošđer VTK 29 (5)
2015. FK Čangčun 28 (2)
2016—2017. Diošđer VTK 29 (5)
2017—2018. Kairat 50 (1)
2019—2022. Fehervar 35 (1)
2020—2022. → Fehervar II 27 (9)
Reprezentativna karijera
2009. Mađarska U21 2 (0)
2010—2018. Mađarska 48 (1)
* Datum aktuelizovanja: 30. april 2024.

Akoš Elek (mađ. Elek Ákos; Ozd, 21. jul 1988) Vezista mađarske fudbalske reprezentacije. Osvajač Liga kupa Mađarske i osvajač šampion Mađarske, osvajač mađarskog kupa i dvostruki osvajač Kupa Kazahstana.[1]

Karijera[uredi | uredi izvor]

Klub[uredi | uredi izvor]

Kazincbarcika[uredi | uredi izvor]

U Barcički mesni klub je došao kada je imao deset godina. Njegov talenat je prvi prepoznao Čaba Bereš koji mu je postao mentor (trener i učitelj).[2] Od 2000. godine napredovao preko svih kategorija i postao je standardni igrač kluba koji je igrao u mađarskoj NB II.

Profesionalnu karijeru započeo je 2005. godine igrajući za drugoligaša Kazincbarcika ŠK. U svojoj prvoj sezoni odigrao je sedam mečeva i postigao jedan gol. Svoj jedini gol, i to protiv ekipe iz Makoa, postigao je 28. maja 2006. godine. Na kraju mađarske drugoligaške sezone 2005/06, on i njegov tim su završili na osmom mestu.

U narednoj sezoni je nastupio na nekoliko mečeva. Njegov trener mu je ukazao poverenje u četrnaest mečeva. Ipak, nije uspeo da postigne gol. On i njegov tim pali su za četiri mesta u poređenju sa prethodnogodišnjim plasmanom, završivši na dvanaestom mestu u Istočnoj grupi NB II.

Usledila je sezona 2007/08, koja je bila jedna od najboljih Elekovih sezona do tada. Započeo je dvadeset i šest prvenstvenih mečeva i odigrao devetnaest punih mečeva bez da je zamenjen. Njegove nastupe pratilo je sedam golova. Prvi gol za Kazincbarciku postigao je 18. avgusta 2007. protiv Ferencvaroša. Kasnije je postigao gol protiv Orošhaze, Jacberenja i Kečkemeta, kao i dva gola protiv Tužera. Na kraju prvenstva završili, on sa ekipom, su na sedmom mestu, ali je on svojim igrama pronašao put do prvoligaša iz Sekešfehervara.[1]

Videoton[uredi | uredi izvor]

U leto 2008. godine potpisao je za Videoton. U sezoni 2008/09 za Videoton je nastupio na jedanaest mečeva. Njegov debitantski meč u prvoj ligi odigrao je 26. jula 2008. protiv Šiofok koji se igrao u gostima. U jesenjoj sezoni je igrao samo na ovom meču, ali je u prolećnoj sezoni imao prilike da igra nekoliko puta. Na kraju nije uspeo da postigne gol za svoj novi tim u prvenstvu, ali je važio za otkriće tima. Videoton je kraj prvenstva dočekao na šestom mestu prvoligaške tabele.

Usledila je sezona 2009/10. Tokom jeseni odigrao je četrnaest mečeva. Postigao je svoj prvi, a odmah i drugi gol, pošto je postigao dva gola na jednoj utakmici, 25. jula 2009. u prvom kolu kao gost Kečkemeta. U novembru 2009. godine produžio je ugovor za još tri godine, obavezujući se na Videoton do 2013. godine.[1]

Eskišehirspor[uredi | uredi izvor]

U januaru 2012. godine, Elek je prošao lekarski pregled u turskom klubu Eskišehirspor, čime je potvrđena šestomesečna pozajmica na koju su se dogovorili sa Videotonom.[3] Mnogi su se plašili potpisivanja za Tursku, jer turska liga Mađarima do tada nije donela mnogo dobrog.[4] Debitovao je u gostima u Trabzonsporu 25. januara; zamenio je Rodriga Teloa u 70. minutu meča, Trabzonspor je dobio meč sa 4 : 1.[5]

Diošđer[uredi | uredi izvor]

U julu 2012. dogovoren je Elekov transfer iz Videotona u Diošđer, pa je Elek započeo sezonu 2012. sa timom Miškolca.[6][7] Elek je veoma brzo postao vođa i kapiten tima. Pod njegovim rukovodstvom DVTK je u sezoni 2013/14. ostvario uspehe poput osvajanja Liga kupa Mađarske, 2. mesta u Kupu Mađarske i 5. mesta u prvenstvu Mađarske.

Čangčun Jataj[uredi | uredi izvor]

U januaru 2014. godine Elek je potpisao dvogodišnji ugovor sa FK Čangčun Jatai koji učestvuje u kineskoj prvoj ligi. Njegova integracija nije dugo trajala, a 3. maja je postigao svoj prvi gol u remiju 1 : 1 protiv Tianjin Teda. U poslednjem kolu prvenstva postigao je svoj drugi gol u produžetku, udarcem makazicama.[8]

Kairat Almati[uredi | uredi izvor]

Diošđer VTK je 5. marta 2017. objavio na svom zvaničnom sajtu da je Elek potpisao ugovor sa kazahstanskim timom Kairat Almati.[9] Dva dana kasnije, prošao je uspešan lekarski pregled i potpisao ugovor na dve plus jednu godinu.[10] Prvi meč za Kairat odigrao je u drugom kolu šampionata, provevši pola sata na terenu kao zamena. U narednom kolu igrao je kao starter u prvenstvenoj utakmici protiv Taraza FK koja je završena nerešenim rezultatom.[11] Dana 14. oktobra je odigrao finale kupa, u kojem je njegov tim pobedio sa 1 : 0 protiv Atirau FK.[12] U sezoni 2017. i 2018. član je tima koji osvaja srebrnu medalju na prvenstvu Kazahstana.[13][14]

Ponovo u Videotonu[uredi | uredi izvor]

Levandovski (9) i Elek (20) 2011.

U januaru 2019. godine potpisao je neobavezujući ugovor sa MOL Videotonom FK kao slobodan igrač.[15]

U 2019. i 2020. godini bio je član tima koji je osvojio drugo mesto u šampionatu Mađarske, postigao je 2 gola na ukupno 49 utakmica (od čega je postigao 1 gol na 35 ligaških utakmica). Od 1. jula 2020. prešao je u MOL Fehervar II. koji je nastupao u zapadnoj grupi NB III.

Fudbalsku karijeru je završio u leto 2022. godine.[16]

Reprezentacija[uredi | uredi izvor]

Veliki iskorak ka igranju u reprezentaciji dogodio se u sezoni 2009-2010, kada je postao standardan u prvom timu Videotona i postao član olimpijskog tima kojim je rukovodio Šandor Egervari. Elek je debitovao u U21 reprezentaciji 13. novembra 2009. godine. Protiv Italijana je odigrao ceo meč. A 2010. Ubrzo je postala stvarnost dr. Prognoza Đerđa Mezeja: Akoš Elek je debitovao i u A selekciji. Dana 25. maja dobio je poziv u seniorsku reprezentaciju, uoči utakmice protiv Nemačke. Premijera je bila 5. juna 2010. godine, utakmicom protiv Holandije, a pratili su je takođe jaki protivnici: Engleska, Švedska, Finska. U potonjem, u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo protiv Finaca, u 92. minutu asistirao je Džudžaku na kraju dugog sprinta, ne samo da je reprezentacija pobedila, već je i Akoš Elek „prihvaćen” od navijača. Do kraja prvenstvene 2010/11. godine igrao je na ukupno 11 reprezentativnih utakmica.

U leto 2011. postigao je prvi gol za reprezentaciju u prijateljskoj utakmici protiv Islanda. Narednih godina ostao je ključni reprezentativac i učestvovao je na Evropskom prvenstvu u fudbalu 2016.[17]

Dostignuća[uredi | uredi izvor]

Mađarska Videoton
Mađarska Diošđer
Kazahstan Almati
Individualno
Mađarska Reprezentacija
Ažurirano utakmice igrane do 6. jun 2018.[22]
Nastupi i golovi u reprezentaciji i god
Reprezentacija Godina Uta Golovi
Mađarska 2010. 7 0
2011. 10 1
2012. 7 0
2013. 5 0
2014. 3 0
2015. 6 0
2016. 5 0
2017. 3 0
2018. 3 0
Ukupno 49 1
Skor i rezultati prvo navode zbroj golova Mađarske, kolona sa rezultatom pokazuje rezultat nakon svakog Elekovog pogotka.
Spisak međunarodnih golova koje je postigao Akoš Elek
Br. Datum Stadion Protivnik Skor Rezultat Takmičenje
1 10. avgust 2011. Stadion Ferenc Puškaš, Budimpešta  Island 4 : 0 4 : 0 Prijateljska

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v Akoš Elek na magyarfutball.hu
  2. ^ „„Uvek sam znao gde pripadam“ – Akoš Elek odlazi u penziju sa osečanjem ponosa”. Nemzeti Sport Online. 2022-06-18. Pristupljeno 2022-06-18. 
  3. ^ „Imenovan je novi tim Akoša Eleka”. pepsifoci.hu. 2012-01-17. Arhivirano iz originala 2012-02-24. g. Pristupljeno 2012-03-01. 
  4. ^ „Većina mađarskih fudbalera doživela je ono što čeka Eleka”. pepsifoci.hu. 2012-01-17. Arhivirano iz originala 2012-01-21. g. Pristupljeno 2012-03-01. 
  5. ^ „Elek je na svom debiju bio svedok sramotnog gola - video!”. pepsifoci.hu. 2012-01-26. Arhivirano iz originala 2012-01-28. g. Pristupljeno 2012-03-01. 
  6. ^ „Elek Ákos: hároméves szerződés”. dvtk.eu. 2012-07-25. Pristupljeno 2012-08-01. 
  7. ^ „Elek Akoš nastavlja u Diošđeru. Čelnici dva kluba dogovorili su danas popodne transfer veziste.”. Official Website of Videoton. 25. 7. 2012. 
  8. ^ Elek je u 93. minutu je makazicama postigao fantastičan gol – snimak 2. novembar 2015.
  9. ^ „DVTK: Elek Akoš odlazi, seli se u Kazahstan - zvanično”. Nemzeti Sport. 2017-03-05. Pristupljeno 2017-03-05. 
  10. ^ „Legionari: Elek potpisao ugovor sa Kairatom Almati – službeno”. Nemzeti Sport. 2017-03-07. Pristupljeno 2017-03-07. 
  11. ^ „Kazahstan: Elek počeo utakmicu, pobedio je njegov tim”. Nemzeti Sport. 2017-03-17. Pristupljeno 2017-03-17. 
  12. ^ „Legionari: Elek osvojio pehar u Kazahstanu – video”. Nemzeti Sport. 2017-10-14. Pristupljeno 2017-10-14. 
  13. ^ Nemzeti Sport (2017-11-05). „Kazahstan: Klajnhajslerovi su šampioni, pobedili su i Elekovi” (na jeziku: magyar). Pristupljeno 2017-11-05. 
  14. ^ Nemzeti Sport (2018-10-27). „Legionari: Akoš Elek napušta ekipu iz Kazahstana - saopštenje za javnost” (na jeziku: magyar). Pristupljeno 2018-10-28. 
  15. ^ Nemzeti Sport (2019-01-08). „NB I: FK Mol Vidi najavio je potpisivanje Akosa Eleka” (na jeziku: magyar). Pristupljeno 2019-01-08. 
  16. ^ Nemzeti Sport (2022-04-29). „Fudbal: Akoš Elek završava, može da postane sportski menadžer - u Diošđeru?” (na jeziku: magyar). Pristupljeno 2022-04-29. 
  17. ^ Akoš Elek na eu-football.info
  18. ^ „Legionari: Elek i Epel tim osvojio je Kup Kazaka” (na jeziku: magyar). Nemzeti Sport. 2018-11-24. Pristupljeno 2018-11-24. 
  19. ^ Légiósok: Kleinheislerék Elekék ellen nyerték meg a Szuperkupát nemzetisport.hu, 2018. március 4.
  20. ^ „Proslava Svetog Stefana povodom Kazincbarcikinog 65. rođendana”. Kolorline.hu. 21. avgust 2019. Pristupljeno 21. avgust 2019. 
  21. ^ „Akoš Elek je na Instagramu pokazao kako izgleda Elek Akos centar”. Csakfoci.hu. 2017-11-22. Pristupljeno 2022-06-19. 
  22. ^ „Ákos Elek”. National-Football-Teams.com. Pristupljeno 14. 9. 2017. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Akoš Elek na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Акош_Елек&oldid=27721209”