Акош Елек

С Википедије, слободне енциклопедије
Акош Елек
(Elek Ákos)
Акош Елек 2010.
Лични подаци
Датум рођења (1988-07-21)21. јул 1988. (35 год.)
Место рођења Озд, Мађарска
Висина 193 cm
Позиција Одбрана
Јуниорска каријера
1999. ФК Озд
2000—2005. Казинцбарцика
Сениорска каријера*
Године Клуб Наст. (Гол)
2006—2008. Казинцбарцика 42 8
2008—2012. Видеотон 78 (10)
2012. → ФК Ескишехирспор 3 (0)
2012—2015. Диошђер ВТК 29 (5)
2015. ФК Чангчун 28 (2)
2016—2017. Диошђер ВТК 29 (5)
2017—2018. Каират 50 (1)
2019—2022. Фехервар 35 (1)
2020—2022. → Фехервар II 27 (9)
Репрезентативна каријера
2009. Мађарска У21 2 (0)
2010—2018. Мађарска 48 (1)
* Датум актуелизовања: 30. април 2024.

Акош Елек (мађ. Elek Ákos; Озд, 21. јул 1988) Везиста мађарске фудбалске репрезентације. Освајач Лига купа Мађарске и освајач шампион Мађарске, освајач мађарског купа и двоструки освајач Купа Казахстана.[1]

Каријера[уреди | уреди извор]

Клуб[уреди | уреди извор]

Казинцбарцика[уреди | уреди извор]

У Барцички месни клуб је дошао када је имао десет година. Његов таленат је први препознао Чаба Береш који му је постао ментор (тренер и учитељ).[2] Од 2000. године напредовао преко свих категорија и постао је стандардни играч клуба који је играо у мађарској НБ II.

Професионалну каријеру започео је 2005. године играјући за друголигаша Казинцбарцика ШК. У својој првој сезони одиграо је седам мечева и постигао један гол. Свој једини гол, и то против екипе из Макоа, постигао је 28. маја 2006. године. На крају мађарске друголигашке сезоне 2005/06, он и његов тим су завршили на осмом месту.

У наредној сезони је наступио на неколико мечева. Његов тренер му је указао поверење у четрнаест мечева. Ипак, није успео да постигне гол. Он и његов тим пали су за четири места у поређењу са претходногодишњим пласманом, завршивши на дванаестом месту у Источној групи НБ II.

Уследила је сезона 2007/08, која је била једна од најбољих Елекових сезона до тада. Започео је двадесет и шест првенствених мечева и одиграо деветнаест пуних мечева без да је замењен. Његове наступе пратило је седам голова. Први гол за Казинцбарцику постигао је 18. августа 2007. против Ференцвароша. Касније је постигао гол против Орошхазе, Јацберења и Кечкемета, као и два гола против Тужера. На крају првенства завршили, он са екипом, су на седмом месту, али је он својим играма пронашао пут до прволигаша из Секешфехервара.[1]

Видеотон[уреди | уреди извор]

У лето 2008. године потписао је за Видеотон. У сезони 2008/09 за Видеотон је наступио на једанаест мечева. Његов дебитантски меч у првој лиги одиграо је 26. јула 2008. против Шиофок који се играо у гостима. У јесењој сезони је играо само на овом мечу, али је у пролећној сезони имао прилике да игра неколико пута. На крају није успео да постигне гол за свој нови тим у првенству, али је важио за откриће тима. Видеотон је крај првенства дочекао на шестом месту прволигашке табеле.

Уследила је сезона 2009/10. Током јесени одиграо је четрнаест мечева. Постигао је свој први, а одмах и други гол, пошто је постигао два гола на једној утакмици, 25. јула 2009. у првом колу као гост Кечкемета. У новембру 2009. године продужио је уговор за још три године, обавезујући се на Видеотон до 2013. године.[1]

Ескишехирспор[уреди | уреди извор]

У јануару 2012. године, Елек је прошао лекарски преглед у турском клубу Ескишехирспор, чиме је потврђена шестомесечна позајмица на коју су се договорили са Видеотоном.[3] Многи су се плашили потписивања за Турску, јер турска лига Мађарима до тада није донела много доброг.[4] Дебитовао је у гостима у Трабзонспору 25. јануара; заменио је Родрига Телоа у 70. минуту меча, Трабзонспор је добио меч са 4 : 1.[5]

Диошђер[уреди | уреди извор]

У јулу 2012. договорен је Елеков трансфер из Видеотона у Диошђер, па је Елек започео сезону 2012. са тимом Мишколца.[6][7] Елек је веома брзо постао вођа и капитен тима. Под његовим руководством ДВТК је у сезони 2013/14. остварио успехе попут освајања Лига купа Мађарске, 2. места у Купу Мађарске и 5. места у првенству Мађарске.

Чангчун Јатај[уреди | уреди извор]

У јануару 2014. године Елек је потписао двогодишњи уговор са ФК Чангчун Јатаи који учествује у кинеској првој лиги. Његова интеграција није дуго трајала, а 3. маја је постигао свој први гол у ремију 1 : 1 против Тиањин Теда. У последњем колу првенства постигао је свој други гол у продужетку, ударцем маказицама.[8]

Каират Алмати[уреди | уреди извор]

Диошђер ВТК је 5. марта 2017. објавио на свом званичном сајту да је Елек потписао уговор са казахстанским тимом Каират Алмати.[9] Два дана касније, прошао је успешан лекарски преглед и потписао уговор на две плус једну годину.[10] Први меч за Каират одиграо је у другом колу шампионата, провевши пола сата на терену као замена. У наредном колу играо је као стартер у првенственој утакмици против Тараза ФК која је завршена нерешеним резултатом.[11] Дана 14. октобра је одиграо финале купа, у којем је његов тим победио са 1 : 0 против Атирау ФК.[12] У сезони 2017. и 2018. члан је тима који осваја сребрну медаљу на првенству Казахстана.[13][14]

Поново у Видеотону[уреди | уреди извор]

Левандовски (9) и Елек (20) 2011.

У јануару 2019. године потписао је необавезујући уговор са МОЛ Видеотоном ФК као слободан играч.[15]

У 2019. и 2020. години био је члан тима који је освојио друго место у шампионату Мађарске, постигао је 2 гола на укупно 49 утакмица (од чега је постигао 1 гол на 35 лигашких утакмица). Од 1. јула 2020. прешао је у МОЛ Фехервар II. који је наступао у западној групи НБ III.

Фудбалску каријеру је завршио у лето 2022. године.[16]

Репрезентација[уреди | уреди извор]

Велики искорак ка игрању у репрезентацији догодио се у сезони 2009-2010, када је постао стандардан у првом тиму Видеотона и постао члан олимпијског тима којим је руководио Шандор Егервари. Елек је дебитовао у У21 репрезентацији 13. новембра 2009. године. Против Италијана је одиграо цео меч. А 2010. Убрзо је постала стварност др. Прогноза Ђерђа Мезеја: Акош Елек је дебитовао и у А селекцији. Дана 25. маја добио је позив у сениорску репрезентацију, уочи утакмице против Немачке. Премијера је била 5. јуна 2010. године, утакмицом против Холандије, а пратили су је такође јаки противници: Енглеска, Шведска, Финска. У потоњем, у квалификацијама за Европско првенство против Финаца, у 92. минуту асистирао је Џуџаку на крају дугог спринта, не само да је репрезентација победила, већ је и Акош Елек „прихваћен” од навијача. До краја првенствене 2010/11. године играо је на укупно 11 репрезентативних утакмица.

У лето 2011. постигао је први гол за репрезентацију у пријатељској утакмици против Исланда. Наредних година остао је кључни репрезентативац и учествовао је на Европском првенству у фудбалу 2016.[17]

Достигнућа[уреди | уреди извор]

Мађарска Видеотон
Мађарска Диошђер
Казахстан Алмати
Индивидуално
Мађарска Репрезентација
Ажурирано утакмице игране до 6. јун 2018.[22]
Наступи и голови у репрезентацији и год
Репрезентација Година Ута Голови
Мађарска 2010. 7 0
2011. 10 1
2012. 7 0
2013. 5 0
2014. 3 0
2015. 6 0
2016. 5 0
2017. 3 0
2018. 3 0
Укупно 49 1
Скор и резултати прво наводе зброј голова Мађарске, колона са резултатом показује резултат након сваког Елековог поготка.
Списак међународних голова које је постигао Акош Елек
Бр. Датум Стадион Противник Скор Резултат Такмичење
1 10. август 2011. Стадион Ференц Пушкаш, Будимпешта  Исланд 4 : 0 4 : 0 Пријатељска

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в Акош Елек на magyarfutball.hu
  2. ^ „„Увек сам знао где припадам“ – Акош Елек одлази у пензију са осечањем поноса”. Nemzeti Sport Online. 2022-06-18. Приступљено 2022-06-18. 
  3. ^ „Именован је нови тим Акоша Елека”. pepsifoci.hu. 2012-01-17. Архивирано из оригинала 2012-02-24. г. Приступљено 2012-03-01. 
  4. ^ „Већина мађарских фудбалера доживела је оно што чека Елека”. pepsifoci.hu. 2012-01-17. Архивирано из оригинала 2012-01-21. г. Приступљено 2012-03-01. 
  5. ^ „Елек је на свом дебију био сведок срамотног гола - видео!”. pepsifoci.hu. 2012-01-26. Архивирано из оригинала 2012-01-28. г. Приступљено 2012-03-01. 
  6. ^ „Elek Ákos: hároméves szerződés”. dvtk.eu. 2012-07-25. Приступљено 2012-08-01. 
  7. ^ „Елек Акош наставља у Диошђеру. Челници два клуба договорили су данас поподне трансфер везисте.”. Official Website of Videoton. 25. 7. 2012. 
  8. ^ Елек је у 93. минуту је маказицама постигао фантастичан гол – снимак 2. новембар 2015.
  9. ^ „ДВТК: Елек Акош одлази, сели се у Казахстан - званично”. Nemzeti Sport. 2017-03-05. Приступљено 2017-03-05. 
  10. ^ „Легионари: Елек потписао уговор са Каиратом Алмати – службено”. Nemzeti Sport. 2017-03-07. Приступљено 2017-03-07. 
  11. ^ „Казахстан: Елек почео утакмицу, победио је његов тим”. Nemzeti Sport. 2017-03-17. Приступљено 2017-03-17. 
  12. ^ „Легионари: Елек освојио пехар у Казахстану – видео”. Nemzeti Sport. 2017-10-14. Приступљено 2017-10-14. 
  13. ^ Nemzeti Sport (2017-11-05). „Казахстан: Клајнхајслерови су шампиони, победили су и Елекови” (на језику: magyar). Приступљено 2017-11-05. 
  14. ^ Nemzeti Sport (2018-10-27). „Легионари: Акош Елек напушта екипу из Казахстана - саопштење за јавност” (на језику: magyar). Приступљено 2018-10-28. 
  15. ^ Nemzeti Sport (2019-01-08). „НБ I: ФК Мол Види најавио је потписивање Акоса Елека” (на језику: magyar). Приступљено 2019-01-08. 
  16. ^ Nemzeti Sport (2022-04-29). „Фудбал: Акош Елек завршава, може да постане спортски менаџер - у Диошђеру?” (на језику: magyar). Приступљено 2022-04-29. 
  17. ^ Акош Елек на eu-football.info
  18. ^ „Легионари: Елек и Епел тим освојио је Куп Казака” (на језику: magyar). Nemzeti Sport. 2018-11-24. Приступљено 2018-11-24. 
  19. ^ Légiósok: Kleinheislerék Elekék ellen nyerték meg a Szuperkupát nemzetisport.hu, 2018. március 4.
  20. ^ „Прослава Светог Стефана поводом Казинцбарцикиног 65. рођендана”. Kolorline.hu. 21. август 2019. Приступљено 21. август 2019. 
  21. ^ „Акош Елек је на Инстаграму показао како изгледа Елек Акос центар”. Csakfoci.hu. 2017-11-22. Приступљено 2022-06-19. 
  22. ^ „Ákos Elek”. National-Football-Teams.com. Приступљено 14. 9. 2017. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Акош Елек на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Акош_Елек&oldid=27721209”