Amenhotep III

Amenhotep III
Portretna bista Amenhotepa III
Lični podaci
Hijeroglifsko ime
Datum smrti	1352. p. n. e.
Grobnica	zapadna Dolina kraljeva
Porodica
Supružnik	Tija
Roditelji	Tutmos IV Mutemvija
Vladavina
Period vladavine	1390. p. n. e. — 1352. p. n. e. (Osamnaesta dinastija)
Prethodnik	Tutmos IV
Naslednik	Akhenaton
Vladarske titule

Amenhotep III je staroegipatski vladar iz osamnaeste dinastije. Vladao je od 1390. do 1352. godine p. n. e. Vladar je postao posle smrti svoga oca Tutmosa IV. Kao i njegov otac i deda poštovao je kult Sunca. Nasledio ga je sin Ehnaton.

Dug period Amenhotepove vladavine obeležili su izuzetno blagostanje i visoki dometi u umetnosti. To je bilo vreme kada je Egipat dostigao vrhunac političke moći i umetničke zrelosti. Umro je, verovatno, u svojoj 39. godini vladavine. Nasledio ga je sin Amenhotep IV, koji će kasnije promeniti ime u Akhenaton.

Najznačajniji spomenik podignut u njegovo vreme su njegovi kolosi kod Luksora (ime Memnonovi kolosi je nastalo kasnije), par figura koje predstavljaju faraona u sedećem položaju.

Poznat je po izgradnji javnih zgrada u Memfisu, Tebi i Nubiji.

Biografija

Mladost

Amenhotep III se rodio oko 1403. godine p. n. e. kao sin Tutmosa IV i njegove sporedne žene Mutemvije. Novorođenče je posvećeno kultu Sunca boga Atona, koje je Amenhotep preneo svom sinu, kasnijem faraonu Ehnatonu.

Njegov otac Tutmos IV vladao je carstvom iz grada Memfisa. Amenhotep je odrastao u takozvanoj Harem-palati u Gurobu, u blizini oaze Fajum. Ovde je naučio hijeratsko i klinasto pismo, čitanje i matematiku. Uz to, dobio je obrazovanje u vojnim veštinama.

Pošto mu je stariji brat rano umro, Amenhotep III je u uzrastu od osam godina postao prestolonaslednik koji je u narednim godinama pratio oca u vojnim pohodima. Tutmos IV je sklapanjem braka sa kćeri kralja Artame I sklopio mirovni savez sa državom Mitani, što je bila politika koju je sa uspehom kasnije sprovodio Amenhotep III.

U svojoj 10. godini vladavine umro je Tutmos IV i ostavio svom dvanaestogodišnjem sinu moćno i prosperitetno carstvo. Egipat se u to vreme prostirao „od Karaja do Narine“. Karaj je oblast u Sudanu između četvrtog i petog katarakta, do rudnika zlata na istoku, dok je Narina bilo ime kraljevstva Mitani u gornjem toku Eufrata. Egipat je vlast na ovom području osigurao i učvrstio granice još u doba Amenhotepovog pradede Tutmosa III. Stoga Egipat nije imao potrebe za vojnim pohodima. U to doba se sa pravom smatrao svetskom silom.

Prekršio je tradiciju oženivši se Tijom, običnom ženom, s kojom je delio vlast.

Vladavina

Tako je Amenhotep III u uzrastu od 12 godina 15. maja 1388. godine p. n. e. krunisan za faraona. Njegovo tronsko ime bilo je „Neb-maat-ra“, što je značilo „Gospodar istine je Ra“. Po Nach Manetonu vladao je 38 godina i 7 meseci. U godini svog krunisanja oženio se veoma mladom Tejom, kćeri provincijskog administratora Juja iz Ahmima. Amenhotep je svome tastu i tašti dodelio počasti i zvučna imena. Ranije su Juju i njegova žene nosili titule: „Sveštenik i upravnik Minovih goveda“, „Gospodar Ahmina“, „Amunova pevačica“, „Najviša dama u Amunovom haremu“ itd. Po udaji kćeri, dobili su epitete: „Upravnik dvokolica njegovog veličanstva“, „Kraljevska majka velike kraljeve supruge“. Tejin brat Anen dobio je položaj visokog sveštenika i savetnika mladog faraona.

Zbog njegove nezrelosti, majka Mutemvija je u prvo vreme bila regent, a kasnije je mladi faraon sam preuzeo vlast.

Verska politika

Poput svojih predaka Amenofis III je poštovao kult Sunca iz pete dinastije. Tako je dozvolio proslavu praznika Sed u skladu sa drevnim zapisima. U Heliopolisu je sagradio hram od krečnjaka posvećen bogu Suncu. Vešto i polagano sporovodio je promene u dominantnoj religiji. Vrhovni Amonovi sveštenici su bili izuzetno bogati i uticajni, tako da su se mešali u odluke faraona. Amenhotepov otac Tutmos IV je krunisan za faraona ispred Sfinge, i bio je prvi koji je to uradio bez konsultovanja sa Amonovim sveštenicima.

Amenhotep III je je koristio kult Atona da bi kontrolisao moć Amonovih sveštenika. Takođe je na visoke verske položaje postavljao sebi bliske ljude. Primer za to je njegov imenjak Amenhotep (Hapuov sin). Kasnije je faraon svoj dvor premestio u Tebu, a istraživači ovo tumače kao pokušaj da ograniči preveliku moć sveštenika Amonovih hramova. U brojnim hramovima koje je sagradio, postoje skulpture faraona koji se nalazi pored raznih božanstava. Natpisi na statuama su po šablonu: Amenhotep ljubimac boga .... Svoj status moćnog vladara naglašavao je time što bi lica statua bogova nosila njegov lik.

Karakteristično je da je faraon podizao veliki broj skulptura ženskih božanstava. Razlog za ovo je njegova odanost kultu boginje Ma’at, kćeri boga Sunca koja je stvarala red i harmoniju, a što je trebalo da simbolizuje Amenhotepovu moć. Na reljefima faraon je često prikazivan uz ženska božanstva. Tu su jasno prikazane i žene iz njegove porodice.

Graditelj

Kao i njegovi prethodnici, novi faraon se posvetio građevinskim poduhvatima. Već u drugoj godini vladavine počeo je sa izgradnjom svoje grobnice u Dolini kraljeva, dovršio je građevine svoga oca, i proširio Hram u Karnaku. Podigao je deseti pilon hrama, i uz njegovu južnu fasadu najveću statuu koja je ikad izgrađena u Egiptu. Od statue visoke 21 metar do danas su ostala samo stopala.

Na istom mestu podigao je hram sa 600 skulptura boginje Sahmet kao odbranu od nepoznate spoljnje opasnosti. Istraživači tvrde da se ovde radilo o kugi. Za potvrdu ove tvrdnje služe egipatska svedočanstva o molitvama protiv kuge i nabrzinu sprovedenim sahranama kod susednih naroda.

Zagrobni hram Kom el Hetan je najveći kompleks hramova ikad podignut u Egiptu. Kolosalne figure su ukrašavale hram, a jedini njihov ostatak su Memnonovi kolosi koji su ukrašavali istočni pilon hrama.

Umetnost

Reljef sa likom Amenhotepa III (sa groba u zapadnoj Tebi)

Umetnost i kultura su cvetali u doba vladavine Amenhotepa III. To se pre svega odnosi na izradu skulptura. Iz ovog vremena ostalo je očuvano mnogo skulptura, bilo onih vezanih za faraona, bilo privatnih. Umetnička dele ove epohe demonstriraju dotad neviđenu raznovrsnost; statue faraona idu od onih veličine nekoliko centimetara do onih visokih nekoliko metara. Faraon je predstavljen u raznovrsnim odorama, kjoje u poznije doba pokazuju prepoznatljive uticaje iz Mesopotamije. Pred kraj njegove vladavine Amenhotep III je predstavljan naturslistički, kao zreo i korpulentan čovek. Ovaj tip neulepšanih predstava do vrhunca je razvijen u doba njegovog sina Ehnatona. Svi primeri vajarske umetnosti ovog doba oslanjaju se na primere faraonskih skulpturalnih portreta.

Vojna pitanja

Moć Egipta je bila toliko jaka da Amenhotep nije imao potrebu da vodi ratove. Godine 1387. godine p. n. e. ugušio je pobunu u Nubiji. To je jedini značajni vojni pohod u doba njegove vladavine, pri čemu nije jasno da li je i sam učestvovao u pohodu. Verovatnije je da je suzbijanje pobune prepustio vicekralju Kuša (Nubije).

Prihode, koje je Egipat ranije trošio na ratove, Amenhotep je usmerio na kolosalne građevinske projekte. Iako je zemlja živela u miru, vojnici su morali čuvati granice i trgovačke puteve. Izgleda da je on bio prvi egipatski faraon koji je uveo posebne jedinice dvokolica. Vojska je podeljena u vodove, čete i divizije. Četa se sastojala od oko 250 vojnika, dok je divizija mogla imati do 5000 ljudi. Oružje se sastojalo od mačeva, bodeža i lukova. Prvi oklopi su se pojavili u ovo vreme.

Doba blagostanja

Mir koji je postojao za vreme Amenhotepove vladavine narod je smatrao za direktnu potvrdu božanskih moći svoga faraona. To je bilo zlatno doba Egipta na vrhuncu prosperiteta, a Amenofis III je za potomke ostao upamćen kao „zlatni faraon“.

Državna uprava

Blagostanje zemlje garantovala je efikasna državna uprava. Imena mnogih administratora iz tog vremena su nam danas poznata jer su često predstavljani na slikama i reljefima, a neki od njih su zaslužili i dekorisane grobnice. Amenhotep je, po tradiciji koju su poštovali i njegovi preci, na državne položaje postavljao najodanije i najsposobnije vojnike i oficire. Takva je recimo bila karijera Ejea II koga je faraon postavio za savetnika u poznim godinama svoje vladavine.

Državni položaji su bili nasledni, mada se do njih moglo doći i nekim važnim dostignućem. Tako su neki faraonovi upravitelji skromnog porekla uspeli da se popnu toliko visoko u hijerarhiji, da su kasnije poštovani kao bogovi. Značajan primer za to je Amenofis (Hapuov sin), pisar, upravnik faraonovih poslova i sekretar kraljevske kćeri i supruge Sitamun. On je imao jedinstvenu privilegiju da mu se podigne zagrobni hram (Medinet Habu). Ovi primeri su indikacija velikih ambicija i sposobnosti koje je iskazivao Eje II.

• Veziri u doba njegove vladavine su bili: Ptamos, Ramos, Amenhotep Huj i Aperel
• Vicekralj Kuša: Merimoz
• Visoki sveštenik Amona u Tebi: vezir Ptamos i Meripta

Pozna vladavina

Zapadna obala Nila kod Luksora, ispred Doline kraljeva: Memnonovi kolosi stražare na ulazu u izgubljeni posmrtni hram Amenhotepa III

Teja i Amenhotep III su imali više dece. Njihov najstariji sin i naslednik bio je Tutmos (peti faraon koji bi nosio ovo ime). Mladi princ je umro u 27. godini vladavine svoga oca. Uzrok smrti nije poznat, jer još nije pronađena njegova mumija.

Smrt sina naslednika morao je biti težak udarac za faraona. Sledeći u rdu za nasleđe bio je Amenofisov drugi sin Amenhotep IV, koji će se kasnije nazvati Ehnaton.

Kao što su činili mnogi faraoni, Amenhotep III je za života podigao svoj zagrobni hram. Podigao ga je u mestu Kom el Hetan. Istoričari smatraju da je ovaj hram bio veći od Hrama u Karnaku. Čuveni Memnonovi kolosi su jedini do danas očuvani deo tog hrama. U južnom delu hrama pronađena je dvostruka statua koja prikazuje vladara sa ženom Tejom. Uz njihove noge sede tri kćeri. U dvorištu Sunca stajalo je više faraonovih statua koje su ga predstavljale kao boga Ozirisa. Ovaj hram je stalno plavila reka Nil, što je i bila zamisao graditelja. Kada bi se voda povukla, hram bi predstavljao simbol ponovnog rođenja.

Amenhotep III. je umro u 38. godini vladavine, godine 1354. p. n. e. Imao je skoro 50 godina života.

Grobnica

Grobnica Amenhotepa III nalazi se na zapadu Doline kraljeva. Danas se označava oznakom: WV 22.

Tokom 21. dinastije Amenhotepova mumija je premeštena u grobnicu njegovog dede Amenhotepa II, jer je njegov grob opljačkan. Teško oštećena mumija Amenhotepa III pronađena je u grobu Amenhotepa II. Teško je napraviti pouzdan zaključak o ovoj mumiji, jer se ona nalazi u Ramzesovom kovčegu sa poklopcem kovčega Setija II.

Literatura

• Mišić, Milan, ur. (2005). Enciklopedija Britanika. A-B. Beograd: Narodna knjiga : Politika. str. 41. ISBN 86-331-2075-5. 
• Grimal, Nicolas-Christophe (1992). A History of Ancient Egypt. Blackwell. ISBN 978-0-631-17472-1. 

Spoljašnje veze

• O imenu Amenhotepa III
• Kolosi Amenhotepa III
• Egipatski arheolozi otkrili statuu faraona Amenhotepa III („Politika“, 4. novembar 2010)
• Pronađen gigantski Amenhotep III („B92“, 26. april 2011)