Biomarker (medicina)

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Uređaj za ispitivanje srčanih funkcija u kome se kao bioimarker koristi rubidijum
Lipazama - je pankreasni biomarker
Mioglobin - je jedan od srčanih biomarkera
U prostatne biomarkere spadaju PSA i slobodni PSA

Biomarkeri u medicini su biološke karakteristike koje se objektivno mogu meriti i ukazuju na normalni biološki ili patološki procesa u organizmu.[1] Biomarkeri u medicini mogu biti ćelija, gen, genski proizvodi ili specifični molekuli, kao što su enzimi ili hormoni. Čak i kompleksna organska funkcija ili karakteristična promena u biološkim strukturama može da se primeni kao medicinski biomarker.[1]

Definicije[uredi | uredi izvor]

Svetska zdravstvena organizacija (1993) — biomarker definiše, kao bilo koji parametar (hemijski, fizički ili biološki) koji se može koristiti za merenje interakcije bioloških sistema i agensa iz životne sredine.

Nacionalni Institut za zdravlje (2002) — biomarkere definiše kao molekularne pokazatelje sa specifičnim biološkim i biohemijskim karakteristikama, koje mogu da se koriste se za procenu napredovanja bolesti ili efekata bolesti lečenje.[2]

Značaj[uredi | uredi izvor]

Uopšteno govoreći, biomarkeri u medicini su proizvodi organizama koji se mogu koristiti kao indikatori zdravlja ili bolesti. U tom smislu biomarkeri se smatraju osnovom „Medicine zasnovane na dokazima”, zato što čine lečenje efikasnijim i to tako što pomažu u procesu donošenja odluka koje omogućavaju najbolji kliničke ishod za svakog bolesnika.[3]

Zato poslednjih nekoliko godina postoji sve veći interes farmaceutske industrije za istraživanja biomarkera, za praćenje bolesti. Tako, prema nedavnim studijskim istraživanjima tržišta, broj kliničkih ispitivanja primenom biomarkera u poslednje četiri godine se povećao za 10 puta. Prema nekim procenama u farmaceutskoj industriji, ulaže se danas do dve milijarde evra godišnje u istraživanje i razvoj biomarkera. Razlozi za ovakav trend su nagli pad broja novih, odobrenih istraživanja lekova s jedne i sve više složenih bolesti kao što su AIDS-a ili rak, s druge strane, koje se još uvek i pored intenzivnih napora istraživača, nedovoljno brzo i/ili se (pre)kasno - dijagnostikuju ili leče.

Dijagnostika brojnih bolesti primenom konvencionalnih metoda je često veoma skupa i/ili dugotrajna. Na primer, psiholog otkriva neka psihička stanja, kao što je npr. depresija, samo nakon opsežnih psiholoških intervjua što zahteva dosta vremena i umešnosti. Primenom biomarkera - tj testova za otkrivanje depresije koja se zasniva na identifikaciji gena (primenom najnovije molekularne tehnike tzv. SNP-nizova, varijabilnosti celog ljudskog genoma) ona se brže lakše i pravovremeno može dijagnostikovati.[4]

Zato se velika nada pridaje studijama [5] koje se bave istraživanjem i razvojem novih biomarkera, koji koriste nove tehnike kao što su raspored genoma, proteina i DNK, i koje su sve dostupnije u praksi. [6]

Karakteristike medicinskih biomarkera[uredi | uredi izvor]

Da bi medicinski biomarker (biohemijski pokazatelj) bio uspešan on mora da ispuni nekoliko uslova i to:[7]

  • da mu je koncentracija relativno visoka u odgovarajućem tkivu, a zanemarljiva u drugim tkivima,
  • da je pogodno subcelularno raspodeljen, kako bi se nakon oštećenja tkiva brzo našao u cirkulaciji,
  • da se u cirkulaciji zadržava dovoljno dugo kako bi mogla da se prati njegova koncentracija,
  • da se može odrediti pomoću pogodne i osetljive analitičke metode, primenljive i na automatskim analizatorima,
  • da su za njega ustanovljene rigorozne (»cut-off«) vrednosti, uzimajući u obzir da su klinička osetljivost i specifičnost međusobno povezane.

Primenom navedenih principa danas se u dijagnostici preporučuju brojni biomarkeri za dijagnostikovanje oboljenja pojedinih organa kao npr;[7]

Kost

U kostna biomarkere spadaju alkalna fosfataza, osetokalcin, piridinolin i deoksipiridinolin u slučaju osteoporoze,[8][9][10]

Srce

U srčane biomarkere spadaju citoplazmatiski markeri (mioglobin, karboanhidraze III, izoenzimi i izoforme CK) i strukturni markeri (troponin T, troponin I), [11][12][13]

Pankreas

U pankreasne biomarkere spadaju lipaza, pankreasna α-amilaza,[14][15][16]

Prostata

U prostatne biomarkere spadaju PSA i slobodni PSA[17].

Klasični biomarkeri u medicini [18][19][uredi | uredi izvor]

Grupe supstanci Primeri
Joni Kalcijum, hloridi, gvožđe, kalijum, magnezijum, natrijum, fosfat
Hormoni Kortizol, estradiol, HCG, IGF-1, insulin, progesteron, T3/T4, testosteron, TSH
Faktora zgrušavanja krvi Antitrombin III, faktor II faktor V, INR
Metabolički parametri Amino kiseline, masne kiseline, ukupnih proteini, HDL i LDL-holesterol, laktat/piruvat, oligosaharidi, organske kiseline, vitamin A/E
Enzimi Alanin aminotransferaza (ALT, ranije GPT), aspartat aminotransferaza (AST, ranije GOT), lipaza, γ-glutamil transferaza (γ-GT), kreatin kinaze (CK), amilaze
Karakteristika tkiva HLA (transplantacija)
Ostalo γ-hromozom

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b (jezik: nemački) Karin Bracht: Biomarker: Indikatoren für Diagnose und Therapie. In: Pharmazeutische Zeitung online.
  2. ^ Sokolovic D. Interpretation of biomarkers in routine practice. Proceeding, Fourth annual spring scientific symposium in anesthesiology and intensive care. Galaksija. Nis 2012: 146-51.
  3. ^ „Geochemical investigation of an oil spill in San Francisco Bay, California”. Open-file report ;91-130. U.S. Dept. of the Interior, Geological Survey. 1991. hdl:2027/uc1.31210025025220. 
  4. ^ (jezik: nemački)ngFn-Plus und ngFn-transFer im Programm der medizinischen genomforschung Arhivirano na sajtu Wayback Machine (30. децембар 2020)
  5. ^ Rheinische Post vom 25. Juli 2011, S. D3. Hersteller ist das US-Pharmaunternehmen Ridge Diagnostics
  6. ^ Gudenus, R. and Granzer, U.: Biomarker und Surrogatendpunkte. In: transkript. 7, 2010, стр. 31-32.
  7. ^ а б Majkić-Singh, N. T., Ignjatović, S., Kovačević, R., Ilić, M., & Lalić, N. (2002). Dijagnostički i prognostički značaj biomarkera. Jugoslovenska medicinska biohemija, 21(1), 1-8.
  8. ^ 119. Majkić-Singh N. Osteoporoza-Znaćaj klinićko-biohemijskih parametara za otkrivanje i praćenje. Inpharm 1997; 10: 11.
  9. ^ Chen JT, Hosoda K, Hasumi K, Ogata E, Shiraki M. Serum N-terminal osteocalcin is a good indicator for estimating responders to hormone replacement therapy in postmenopausal women. J Bone Min Res 1996; 11: 1784’92.
  10. ^ Ilić M, Majkić-Singh N. Značaj kliničko-biohemijskih parametara za praćenje osteoporoze. Jugoslov Med Biohem 1996; 15: 216.
  11. ^ Christenson RH, Azzary HME. Biochemical markers of the acute coronary syndromes. Clin Chem 1998; 44: 1855’86.
  12. ^ Majkić-Songh N. Biohemijski parametri za dijagnostikovanje infarkta miokarda. Infarm. 4: 18—19. 1998.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ).
  13. ^ Majkić-Singh N. Novi biohemijski markeri oštećenja miokarda. Jugoslov Med Biohem 1999; 18(2—3): 63-70.
  14. ^ Ignjatović S, Mirković D, Majkić-Singh N, Ignjatović D. Phospholipase A, lipase, amylase and pancreatic amylase activity in taurocholate induced experimental acute necrotizing pancreatitis. Jugoslov Med Biohem. 17 (2): 69—74. 1998.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ).
  15. ^ Ignjatović, S.; Majkić-Singh, N.; Mitrović, M.; Gvozdenović, M. (2000). „Biochemical evaluation of patients with acute pancreatitis”. Clin Chem Lab Med. 38 (11): 1141—44. PMID 11156345. S2CID 34932274. doi:10.1515/CCLM.2000.173. 
  16. ^ Majkić-Singh N. Metaboličke promene i laboratorijska dijagnostika šećerne bolesti. Jugoslov Med Biohem. 17 (1): 1—9. 1998.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ).
  17. ^ Vessella LR, Lange PH. Issues in the assessment of PSA immunoassays. The Urologic Clinics of North America 1993; 20. 607’17.
  18. ^ (језик: немачки)Von Karin Bracht, Biomarker, Indikatoren für Diagnose und Therapie pharmazeutische-zeitung.de
  19. ^ Egerer, Karl; Feist, Eugen; Burmester, Gerd-Rüdiger (2009). „The Serological Diagnosis of Rheumatoid Arthritis”. Deutsches Ärzteblatt International. 106 (10): 159—163. PMC 2695367 Слободан приступ. PMID 19578391. doi:10.3238/arztebl.2009.0159. .

Литература[uredi | uredi izvor]

  • Morgenthaler NG, Struck J, Christ-Crain M; et al. (2005). „Proatrial natriuretic peptide is a prognostic marker in sepsis, similar to the APACHE II score: an observational study”. Crit Care. 9: 37—45. .
  • Christ-Crain M, Morgenthaler NG, Struck J; et al. (2005). „Midregional pro-adrenomedullin as a prognostic marker in sepsis: an observational study”. Crit Care. 9 (6): 816—824. PMC 1414007 Слободан приступ. PMID 16356231. doi:10.1186/cc3885 Слободан приступ. .
  • Shapiro, N. I.; Trzeciak, S.; Hollander, J. E.; Birkhahn, R.; Otero, R.; Osborn, T. M.; Moretti, E.; Nguyen, H. B.; Gunnerson, K. J.; Milzman, D.; Gaieski, D. F.; Goyal, M.; Cairns, C. B.; Ngo, L.; Rivers, E. P. (2009). „A prospective, multicenter derivation of a biomarker panel to assess risk of organ dysfunction, shock, and death in emergency department patients with suspected sepsis”. Crit Care Med. 37 (1): 96—104. PMID 19050610. S2CID 11491532. doi:10.1097/CCM.0b013e318192fd9d. .
  • Janković R, Pavlović M, Stošić B, Stanković-Đorđević D, Bogićević A, Novaković D. . „Biomarkers and sepsis: what is new?”. Anestezija I Intenzivna Terapija. 33: 85—9. .
  • Tsalik EL, Woods CW. Sepsis redefined: the search for surrogate markers. Int J Antimicrob Agents. 2009; 34: S16-20.

Спољашње везе[uredi | uredi izvor]

Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Биомаркер_(медицина)&oldid=27441302”