Branislav Simić

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Branislav Simić
Lični podaci
Datum rođenja(1935-03-21)21. mart 1935. (89 god.)
Mesto rođenjaGornja Rogatica, Kraljevina Jugoslavija
DržavljanstvoSFRJ
Sportske informacije
SportRvanje
KlubProleter Zrenjanin, Partizan
Nagrade i medalje
Rvanje
Olimpijske igre
Zlatna medalja — prvo mesto 1964. Tokio srednja kategorija
Bronzana medalja — treće mesto 1968. Meksiko srednja kategorija
Svetska prvenstva
Srebrna medalja — drugo mesto 1963. Sofija -87 kg
Mediteranske igre
Zlatna medalja — prvo mesto 1967. Tunis 87 kg

Branislav Simić (Gornja Rogatica, 21. mart 1935) bivši je jugoslovenski i srpski rvač, osvajač zlatne medalje na Olimpijskim igrama 1964. godine.

Biografija[uredi | uredi izvor]

Rođen je 21. marta 1935. godine u Gornjoj Rogatici.[1] Kao rvač najduže je nastupao u Proleteru iz Zrenjanina, a bio je član i beogradskog Partizana. Sa svojih 14 godina osvojio je titulu prvaka u pionirskoj, a već 1952. i titulu prvaka u seniorskoj konkurenciji.[2] Osvojio je zlato na Olimpijskim igrama u Tokiju (1964), a u Meksiko Sitiju (1968) okitio se bronzanom medaljom.[3] Nosio je zastavu Jugoslavije na ceremoniji otvaranja Olimpijskih igara 1968. godine.[4] Bio je drugi na Svetskom prvenstvu u Sofiji (1963), pobedio je na Mediteranskim igrama u Tunisu (1967). Simić je bio 11. puta prvak Jugoslavije.[5]

Sudio je šest puta na Olimpijskim igrama u nizu, od Los Anđelesa (1984) do Atine (2004), a na Svetskom prvenstvu 1987, održanom u Klermon Feranu (Francuska), dobio je „zlatnu pištaljku“ i proglašen najboljim rvačkim sudijom na svetu. Bio je 20 godina instruktor i član sudijske komisije Svetske rvačke federacije. Dobitnik je najvećih društveno - sportskih priznanja i među velikanima koji su nosioci nacionalnog priznanja za ostvarene rezultate u olimpijskim sportovima na najvećim takmičenjima.[6]

Po struci je diplomirani istoričar i profesor istorije.[7] Penzionerske dane provodi u Novom Sadu, u Domu za starije osobe.[8]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Branislav Simić – Biographical information”. olympedia.org. 16. 10. 2020. Pristupljeno 16. 10. 2020. 
  2. ^ „Branislav Simić – „Herodot” na strunjači”. momsecret.net. 5. 8. 2016. Arhivirano iz originala 03. 08. 2020. g. Pristupljeno 16. 10. 2020. 
  3. ^ „SIMIĆ POŽELEO SREĆU RVAČIMA: Nema onih koje ne možete pobediti”. listzrenjanin.com. 5. 8. 2016. Pristupljeno 16. 10. 2020. 
  4. ^ „Svi naši zastavnici od Tomaševića do Đokovića”. Politika. 23. 7. 2012. Pristupljeno 16. 10. 2020. 
  5. ^ „Neponovljivi Branislav Simić: Herodot srpskog sporta”. vratasporta.rs. 16. 10. 2020. Arhivirano iz originala 29. 09. 2020. g. Pristupljeno 16. 10. 2020. 
  6. ^ „NAJJAČA PORUKA DO SADA - Simić: Nosioci nacionalnih priznanja pokažimo da smo dostojni tog zvanja”. Sportski žurnal. 2. 4. 2020. Pristupljeno 16. 10. 2020. 
  7. ^ „Branislav Simić iz Novog Sada” (PDF). ssv.rs. 17. 4. 2020. Pristupljeno 16. 10. 2020. 
  8. ^ „Branislav Simić: Pobeđivali smo uvek, pobedićemo i u ovoj borbi”. ilovezrenjanin.com. 17. 4. 2020. Pristupljeno 16. 10. 2020. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Бранислав_Симић&oldid=26829891”