Branko V. Radičević

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu
Branko V. Radičević

Branko V. Radicevic.JPG

Informacije
Datum rođenja 14. maj 1925.
Mesto rođenja Čačak (Kraljevina SHS)
Datum smrti 11. januar 2001.(2001-01-11)(75 god.)
Mesto smrti Beograd (Savezna Republika Jugoslavija)
Dela
Potpis

Branko V. Radičević (Čačak, 14. maj 1925Beograd, 11. januar 2001) je bio srpski književnik, pesnik, romansijer, novinar i dečji pisac. Potiče iz građanske porodice, od oca Velimira i majke Kosare, rođ. Milikić.

Život i stvaralaštvo[uredi]

U ranoj mladosti, tokom Drugog svetskog rata, još kao šesnaestogodišnjak, bio je partizanski kurir Ratka Mitrovića. Odveden je i u logor, u Smederevskoj Palanci, gde se teško razboleo, jedva preživeo, i tek onda nastavio školovanje u čačanskoj Gimnaziji. Posle rata, jedno vreme je živeo u Sarajevu, gde počinju njegovi stvaralački dani. Seli se u Beograd, gde završava Pravni fakultet. Uporedo s studiranjem, radi kao novinar za Dugu i kao saradnik u mnogim listovima i časopisima. Kao urednik edicija „Žar ptica“, više godina radi u Borbi. Bio je i predsednik izdavačke kuće Srpska književna zadruga iz Beograda.

Pokrenuo je kulturne manifestacije: Disovo proleće u Čačku i Dragačevski sabor trubača u Guči. Stvaralaštvo mu sadrži i preko sto naslova pesama, pripovedaka, romana i knjiga za decu. Istraživao je i spomenike- „krajputaše“, (krajputaši- njegova reč), napravio je i dve monografije o seoskim spomenicima - krajputašima. Bio je i veliki istraživač i poznavalac srpskog jezika.

Dela[uredi]

Najpoznatija dela su mu „Pesme o majci“, „Priča o životinjama“, „Sa Ovčara i Kablara“, „Vojničke pesme“, „Ponoćni svirači“, „Seljaci“ i „Antologija srpskog pesništva“. Aktivan je u književnom i društvenom životu do pred kraj svoga života. Veliki uspeh stiče i njegovo poslednje delo „Sujeverice“.

Dobitnik je Vukove i Sedmojulske nagrade.

Pesme[uredi]

  • Sutonski dani, 1945.
  • Pesme, 1949.
  • Lirika, 1951.
  • Zemlja, 1954.
  • Večita pešadija, 1956.
  • Tri čokota stihova a o vinu ni reči, 1961.
  • Božja krčma, 1965.
  • Sa Ovčara i Kablara, 1970.
  • Seljačka poema, 1971.
  • Izabrane pesme, 1971.
  • Pohvalice i pokudice, 1974.
  • Zemljosanke, 1978.
  • Tekla reka Lepenica, 1979.
  • Vita jela, zelen bor, 1986.
  • Kadionik, 1990.

Romani[uredi]

  • Bela žena, 1955.
  • Izgubljeni grad, 1957.
  • Četvrta noć, 1957.
  • Ponoćni svirači, 1959.
  • Noć tela, 1963.
  • Grubići i nežnići, 1968.
  • Seljaci, 1971.
  • Ćorava posla, 1972.
  • Svedok, 1977.
  • Praznina, 1992.

Knjige pripovedaka[uredi]

  • Ljubav i smrt, 1982.
  • Gorka grla, 1986.
  • Takav je život, 1989.
  • Budućnost, 1991.

Knjige za decu[uredi]

  • Priče o dečacima, 1952.
  • Duh livada (priče), 1954.
  • Učeni mačak (novela), 1957.
  • Poslastičarnica kod veselog čarobnjaka, 1950.
  • Čudotvorno oko (priče i bajke), 1964.
  • Bajka o šaljivčini i druge priče, 1967.
  • Bajke o guslama, 1967.
  • Gvozden čovek i druge priče, 1967.
  • Đavolije i druge priče, 1967.
  • Pesme o majci, 1979.
  • Devetaci, 1976.
  • Skitnica ili pesme i priče za decu, 1988.
  • Priče o životinjama, 1990.
  • Kako je Jošika otišao na nebo, priče iz ciganskog života, 1992.

Monografije[uredi]

  • Plava linija života - srpski spomenici i krajputaši, 1961.
  • Srpski nadgrobni spomenici i krajputaši, 1965.

Ostalo[uredi]

  • Sujeverice i druge reči, Srpska književna zadruga, 1990.
  • Sujeverice i druge reči - knjiga druga, Srpska književna zadruga, 1992.
  • Sujeverice i druge reči - knjiga treća, Srpska književna zadruga, 1995.
  • Sujeverice i druge reči IV, Prosveta, 1999.

Spoljašnje veze[uredi]