Vajerkard skandal

Zgrada Vajerkarda

Vajerkard skandal (eng. Wirecard scandal) predstavlja niz finansijskih malverzacija koje su dovele do nestanka 1,9 milijardi evra i ostavile dug prema poveriocima od preko 3,5 milijardi evra. Vajerkard AG sa sedištem u Minhenu, Nemačka, je firma osnovana 1999. godine koja se u početku bavila obradom transakcija sa kockarskih i pornografskih veb stranica pre nego što je postala visokotehnološki gigant čija je vrednost u zenitu bila 24 milijardi evra i koja je bila član nemačke berzanske grupe DAKS (nem. Deutscher Aktien indeX). Ovaj skandal se smatra najvećom finansijskom prevarom u posleratnoj Nemačkoj.

Nastanak Vajerkard-a

Markus Braun

Vajerkard kompaniju je osnovano Detlev Hopenrat (nem. Detlev Hoppenrath) 1999. godine u Minhenu, za potrebe pružanja softvera koji bi delovao kao posrednik između kompanija za kreditne kartice, onlajn trgovce i internet kupce sa početnim višemilionskim startap kapitalom. Kompanija je krajem 90-ih preživela DotCom balon (eng. Dot-Com bubble) i ubzo je započela širenje na globalno tržište, pre svega u Aziju i na Bliski istok. Mladi Austrijanac po imenu Jan Marsalek (cz. Jan Maršálek), koji je radio u kompaniji Vajerkard od njenih početaka, biva primećen od strane menadžmenta i 2000. godine ga postavljaju za direktora informacionih tehnologija. Dve godine kasnije još jedan austrijski državljanin iz KPMG (eng. „Klynveld Peat Marwick Goerdeler”) tima je privukao pažnju Vajerkardovog menadžmenta i bio pozvan da pređe u Vajerkard, a to je Markus Braun (nem. Markus Braun) budući generalni i tehnološki direktor. Zbog sve većeg obima posla u maju 2001. godine firma se seli u širi krug Minhena po imenu Ašhajm (nem. Aschheim), kasnije te godine Detlev napušta firmu usled sve većeg neslaganja sa menadžmentom kompanije.

Izlazak na berzu

Kompanija Vajerkard je preuzimanjem InfoDžin (eng. InfoGenie), posrnulog kol centra koji je bio na frankfurškoj berzi sa TekDaks (nem. TecDax) indekom, uspešno izbegla razne protokole provere i revizije koje kompanije prolaze pre pristupanja berzi. U januaru 2005. Vajerkard je transformisan u berzansku korporaciju kojom se javno trguje tako što su kupili InfoDžin, sa središtem u Berlinu, menjaju naziv u Vajerkard AG i pristupaju TekDaks indeksu. Ovo su postigli procesom u kome privatne kompanije dobijaju dozvolu ulaska na javno tržište bez prolaska kroz inicijalnu javnu ponudu, poznatiji kao obrnuti IPO (eng. Reverse IPO).

Sticanje bankarske licence

U cilju širenja svojih usluga Vajerkard, 2006. godine, kupuje EKSKOM (eng. XCOM) i ulazi u bankarski sistem. EKSKOM je preimenovan u Vajerkard banku i preuzima licencu koja je prethodno odobrena od strane Vize (eng. Visa) i Masterkard-a (eng. Mastercard), što znači da može da izdaje kreditne kartice i da rukuje novcem u ime korisnika. Ovaj neobičan hibrid bankarskih i nebankarskih poslova je pomogao Vajerkardu da privuče nove investitore i veći kapital. Ispostavilo se da je Vajerkardova praksa, u cilju izbegavanja skupih protokola i provera, bila kupovina posrnulih ili firmi koje su bile pred stečajem. Kasnije će detaljne istrage pokazati da je ovim načinom poslovanja kompanija prikrivala računovodstvene manipulacije, koje je pravdala ulaganjima u dobre odnose sa klijentima.

Period 2007.-2015.

Anonimna prijava

Samo dve godine nakon što se Vajerkard pretvorio u berzansku korporaciju 2007. osnovan je Vajerkard Azija Pacifik (eng. Wirecard Asia Pacific) u Singapuru, a u maju 2008. godine anonimni veb korisnik pod imenom „memyselfandi007” je postavio objavu, na Volstrit Onlajn internet forumu, o finansijskim nedoslednostima u vezi Vajerkardovog preuzimanja kompanije Trastpej AG (eng. Trustpay AG), čije je sedište takođe bilo u predgrađu Minhena.

„Plaćena je samo polovina kukoprodajne cene [48 miliona evra] (finansirano dokapitalizacijom!!!), ostatak će uslediti 2008. Ko god da je prodavac ovog portfolija izgleda da zarađuje dobar novac, on dobija najmanje tri puta više od knjigovodstvene vrednosti… Možete proguglati Trastpej AG na bilo koji način, osim Vajerkardovih vesti, nećete pronaći nikakve informacije. Ništa uopšte. I za tih 40 miliona?....”. Objavio je anonimni bloger „memyselfandi007” na Volstrit Onlajn internet forumu, 1. maja 2008. godine.

Logo Ernst&Jang

Na osnovu ovih izjava, koje su izazvale veliku pažnju javnosti, nemačko udruženje za zaštitu investitora - SdK (nem. SdK) preuzima akciju i optužuje Vajerkard za falsifikovanje računa, što je kompaniju navelo da angažuje revizorsku kompaniju Ernst&Jang (eng. Ernst & Young) da pripremi specijalnu finansijsku reviziju za 2007. godinu. U međuvremenu, važna grupa investitora je objavila bilans stanja, što je izazvalo pad cena akcija Vajerkarda i krivičnu prijavu minhenskom Javnom Tužilaštvu. Tamo, međutim niko nije bio posebno zainteresovan za mnoge očigledne falsifikate Vajerkardovih bilansa, ali su umesto toga priveli dvojicu radnika SdK i kasnije ih osudili za druga krivična dela. Minhenska policija takođe nije oklevala da neko vreme istražuje korisnika „memyselfandi007”.

Globalizacija Vajerkarda

Kada je Jan Marsalek postavljen na mesto glavnog izvršnog direktora, predstavio je plan globalnog razvoja Vajerkarda. Pre oktobra 2010. godine Vajerkard se bavio samo manjim poslovima, a nakon toga počinje da ulaže velike količine novca u inostrana tržišta. Od 2011. do 2014. kompanija prikuplja 500 miliona evra od akcionara i počinje, u nizu čudno struktuiranih šema, da kupuje razne opskurnije kompanije za finansijske transakcije širom Azije. Počevši od Singapura, koji postaje njeno regionalno sedište, Vajerkard nastavlja širenje u Englesku, Irsku, SAD, Bliski istok, Indiju, severnu Afriku, Novi Zeland, Australiju i Hong Kong.

Poslovanje Vajerkarda

• 2006. godine troše 18 miliona evra na kupovinu EKSKOMa, godinu dana kasnije daju još 17 miliona evra neimenovanim kupcima pravdajući kako je potrošen veći deo sredstava nego što su očekivali. Takve sumnjive kupovine su se nastavile s vremena na vreme.
• U periodu od 5 godina, ulaganja kompanje u kupovinu firmi na Azijskom tržištu su naglo porasla, sa 49 miliona evra početkom 2009. godine do 340 miliona evra uloženih krajem 2014. godine. Kapital uložen u te kupovine bi predstavljao skoro svu količinu novca koju je Vajerkard zaradio u tom periodu. Međutim, prema njihovim podacima, kompanija je profitirala za 139 miliona evra od ulaganja akcionara 2012. godine, da bi početkom 2014. profitirala za 357 miliona evra.

• Singapurski papiri pokazuju da su neke od kupljenih kompanija bile u jako lošem finansijskom stanju. Na primer, Trans Infoteh PTE (eng. Trans Infotech) je izgubio sav novac 2012. godine. Dugovi firme su bili mnogo veći od njenih prihoda, dok su revizori upozoravali da je takva kupovina rizična, Vajerkard je taj rizik ipak preuzeo. Kasnije je glavni generalni direktor, Markus Braun, izjavio da je kupovina firme bila profitabilna, pri čemu su neka polja poslovanja ukinuta, dok su druga ojačala. Prema finansijskim izveštajima iz Vajerkarda, prodaja Trans Infoteh PTE je iznosila 9 miliona evra, dok računi u Singapuru opisuju prodaju od samo 3 miliona evra.

Suočavanje sa kritikama

Vajerkard se stalno suočavao sa ozbiljnim kritikama. Godine 2008. viši službenik nemačkog Udruženja investitora je naveo nedoslednosti u bilansu stanja. Kasnije je podneo ostavku jer je bio je pod istragom u vezi sa manipulacijom cenama i nelegalnim trgovanjem Vajerkardovih akcija, istraga se završila osuđujućom presudom za nemačkog službenika.

Braun, čiji je lični udeo u kompaniji Vajerkard vredeo oko 270 miliona evra, rekao je da svaka javna kompanija mora da se suoči sa takvim kritikama. Godišnji izveštaj iz 2009. je dva puta revidiran od strane Vajerkardove računovodstvene firme i od strane Ernst&Jang koja od tada preuzima funkciju revizora kompanije.

Na sugestiju da gomilanje pitanja može uticati na probleme rasta kompanije i da računi daju nejasnu sliku poslovanja, Braun je ukazao na 17 analitičara koji nadgledaju kompaniju, kao i njene revizore i savetnike visokog profila, pa je dodao kako je 12 godina akcionar kompanije, da je na čelu kompanije isto toliko, te zašto bi toliko rizikovao.

Kršenje američkih zakona

Tri godine nakon anonimne dojave, kancelarija Javnog Tužioca u Minhenu morala je ponovo da preduzme akciju 2010. godine povodom navodno lažnih izveštaja od strane američke finansijske uzbunjivačke organizacije po imenu Goldman, Morgenstern & Partners - GoMoPa (nem. Goldman, Morgenstern & Partners). Podnosilac ove prijave nije bio sam Vajerkard već nemački organi za finansijski nadzor. Inicijalni okidač za podizanje ove optužnice bila je presuda nemačkog državljanina Majkla Šuta (nem. Michael Schuett) od strane američkih vlasti na Floridi. Majkl je bio osuđen za učešće u ilegalnim novčanim transakcijama koje su iznosile preko 70 miliona američkih dolara, od kojih je većina sakupljena od onlajn poker igara, koje je Majkl slao kao redovne čekove hiljadama pobednika u Severnoj Americi. GoMoPa je prvobitno naveo da se u Majklovoj izjavi pominje učešće samog Vajerkarda. Pod pomalo sumnjivim okolnostima njegove izjave su nešto kasnije promenjene, dok ih na kraju u potpunosti povlači. U međuvremenu, cene Vajerkardovih akcija su pale za 30%, što je za tužioce u Minhenu bilo važnije od Vajerkardovih veza u Engleskoj, gde su rukovodioci firme bili indirektno u kontaktu sa Majklom preko kompanije pod nazivom Brinken Merčant Inc (eng. Brinken Merchant Inc.). Dve godine, minhenski javni tužioci nisu ispitivali Vajerkard UK, već GoMoPa.

U Minhenu su 2015. godine isplivale prilično sumnjive stvari. Na osnovu dojave američkog Ministarstva pravde, u Vajerkardovoj sestrinskoj kompaniji Klik2Pej (eng. Click2Pay) je započeta istraga, od strane policije, pod kojom su bili četvorica Vajerkardovih menadžera uključujući Marselaka, pod sumnjom da su organizovali nelegalno kockanje. Zahtev za izdavanje naloga za pretres dostavljen je Okružnom sudu u Minhenu u avgustu 2015. godine, ali je u septembru iste godine slučaj u potpunosti odbačen. Vajerkard se tada ogradio od pojedinaca koji su bili obuhvaćeni ovom istragom i naglasio da nema nikakve veze sa njima. Međutim, kasniji dokazi sugerišu da je izvršni direktor Ridiger Trautman (nem. Rüdiger Trautmann), stvorio kompanije koje su povezane sa pojedincima koji su bili uključeni u istragu.

Lista nekih kompanija koje su tajno povezane sa Vajerkardom:

• PERT AG (nem. PERT AG) - Švajcarska kompanija osnovana od strane Ridigera Trautmana 20. jula 2007.
• Istart GmbH (nem. Istart GmbH) - Švajcarska kompanija osnovana 5. decembra 2008.
• FIKS Karensi Servisiz (eng. FX Currency Services) - Irska kompanija osnovana u decembru 2009.
• Foreks Trejding Platform Limited (eng. Forex Trading Platform Limited) - Irska kompanija osnovana u decembru 2009.
• Roteral Limited (eng. Roteral Limited) - Irska kompanija osnovana 28. januara 2010.

Istraga Zatare

Prvi veliki skandal pojavljuje se u februaru 2016. godine kada, do tada nepoznata organizacija Zatara Risrč Investigejšn (eng. Zatarra Research Investigation) objavljuje izveštaj od 100 strana u kojem anonimni autori optužuju Vajerkard za razne prekršaje, od korupcije i prevare do prikrivanja izvora prihoda. Izveštaj Zatare je uticao da cena akcije Vajerkarda, 24. februara 2016. godine, opadne za više od 20%, sa 42 na 33 evra. Nakon tog događaja BaFin (nem. Bundesanstalt für Finanzdienstleistungsaufsicht) počinje istragu o potencijalnoj manipulaciji tržištem. Fajnenšl Tajms (eng. Financial Times) citira dopis BaFina, pripremljen za nemačko Ministrastvo finansija, u kom BaFin napominje da je „mnoštvo sumnjivih učesnika” trgovalo akcijama Vajerkarda na „izuzetno profitabilan” način. BaFin je u maju 2016. podneo krivičnu prijavu kancelariji Javnog tužioca u Minhenu zbog moguće manipulacije tržištem od strane učesnika na tržištu. U decembru 2018., dve i po godine nakon podnošenja krivične prijave, Javni tužilac je okončao sopstvenu istragu, što je rezultiralo da su objavljivanje izveštaja i pad vrednosti akcija Vajerkarda zaista bili slučaj manipulacije tržištem i stoga su imali kriminalnu pozadinu. Nakon toga, Javni tužilac podnosi zahtev Okružnom sudu u Minhenu za izricanje kazne protiv izdavača izveštaja Zatare.

Projekat Ring

Nakon izlaska Zatarine istrage, Vajerkard je 2016. naložio svojoj jedinici za borbu protiv prevara da istraži optužbe protiv nekih njihovih bivših radnika sa visokih pozicija u Minhenu koji su pomenuti u istrazi. Interna istraga kodnog naziva Projekat Ring (eng. Project Ring), ubrzo je ukazala na nepravilnosti koje su upućivale na potencijalne manipulacije bilansnim stanjem. Međutim, upravni odbor Vajerkarda je odustao od temeljne istrage i sredinom 2017. godine su rekli EJ (eng. Ernst & Young) da žele da odustanu od istrage. U mejlu, Jan Marselak je obavestio članove odbora da je „EJ bio pomalo iznenađen našom odlukom, ali ju je prihvatio kako se i očekivalo”. EJ je naknadno rekla da je rad jedinice za borbu protiv prevara bio nezavisan od revizije, ali dokumenti u koje je Finenšl Tajms imao uvid pokazuju da je u martu 2017. EJ upozorio Vajerkard da je blizu odbijanja da da nekvalifikovanu reviziju za 2016. fiskalnu godinu, naglašavajući da je potrebno završiti sav forenzički rad na Projektu Ring.

Ipak godinu dana kasnije, EJ u svom revizorskom izveštaju iz 2017. nije se pozabavila jasnim alarmima na koje je njihov tim za borbu protiv prevara naišao, niti sumnjivom odlukom odbora da odustane od istrage. EJ je izjavila da je Projekat Ring završen bez dostavljanja „bilo kakvog dokaza koji ukazuje na računovodstvene greške ili druga kršenja zakona”.

Logo PvC

Kristijan Mut (nem. Christian Muth), forenzički ekspert koji je vodio Projekat Ring i koji je 2017. napustio EJ da bi se pridružio rivalskom PvC (eng. PricewaterhouseCoopers), rekao je poslanicima da je njegova „profesionalna čast” povređena, nakon što su njegove kolege iz revizije poništile njegove nalaze, dodajući da smatra da je ova odluka „nerazumljiva”.

Posledice istrage

Nakon nekonzistentnosti Vajerkarda, EJ je započela opsežnu istragu integriteta svog rada. Istragu je sprovela advokatska firma Alen&Overi (eng. Allen & Overy) u saradnji sa EJ revizorima koji ranije nisu bili uključeni u prethodne istrage. Pregledali su više od 40 000 internih dokumenata i rekli su odgovornom osoblju EJ-a: „Jasno smo se zapitali da li je ovo bio sistemski problem? Ne verujemo da jeste”.

EJ kaže da će potrošiti 500 miliona dolara na novu tehnologiju revizije u naredne tri godine, a da će 20 000 zaposlenih u revizorskom poslu proći dodatnu obuku protiv prevara.

Vrhunac Vajerkarda

Revizija EJa iz 2017. godine i značajno poboljšanje transparentnosti u načinu generisanja gotovine podstakli su obnavljanje entuzijazma investitora za akcije Vajerkarda koje su se od tada više nego udvostručile. Tada kompanija najavljuje dogovor o preuzimanju obrade plaćanja u 11 azijskih zemalja, gde se očekivalo da Vajerkard postane lider u Evropi.

Istaknuti investitori su ignorisali sva ranija upozorenja i nastavili su da ulažu u kompaniju. To dovodi da akcije Vajerkarda u avgustu 2018. godine dostignu svoj maksimum od 191 evra, što vrednost kompanije dovodi do sume veće od 24 milijarde evra. Firma u tom momentu ima preko 5 000 zaposlenih, koji obrađuju plaćanja za oko 250 000 korisnika, izdaju kreditne i pripejd kartice i obezbeđuju tehnologiju za onlajn plaćanja putem pametnih telefona. Među klijentima se nalaze i najveći nemački trgovački lanci kao što su Aldi (nem. Aldi) i Lidl (nem. Lidl), kao i blizu 100 aviokompanija.

Septembra 2018. godine Vajerkard zamenjuje Komerc banku (nem. Commerzbank) u prestižnom berzanskom indeksu DAKS30 (nem. DAX30), što ga automatski čini investicijom za penzione fondove širom sveta. Kao najveća finansijska kompanija u Evropi, smatrala se retkom nemačkom tehnološkom kompanijom koja može da stane rame uz rame sa firmama iz Silicijumska dolina.

Otkrivanje prevare i stečaj

Početak 2019

Finenšl Tajms

U seriji izveštaja o Vajerkardu, sastavljenih uz pomoć bivšeg šefa pravne službe Vajerkard Azija-Pacifik i uzbunjivača Pava Gila, novinar Finenšl Tajmsa, Den Mekram (eng. Dan McCrum) je sakupio sve Vajerkardove manipulacije od početka januara 2019. pa nadalje. Prikupio je toliko dokaza da ne samo da je lično proganjan, već je policija u Singapuru 8. februara 2019. upala u tamošnje filijale Vajerkarda i zaplenila njihovu imovinu. Kao i obično, Vajerkardov menadžerski tim u Ašhajmu je odgovorio krivičnom prijavom protiv Finenšl Tajmsa. Nakon pritiska nemačkog BaFina kancelarija Javnog tužioca u Minhenu je zapravo otvorila istragu protiv novinara Den Mekrama, zbog sumnje da manipuliše tržištem. Februara iste godine, BaFin je zabranio šortseling, što je bio korak bez presedana.

Mart 2019

Pokušavajući da poseti neke od Vajerkardovih sestrinskih kompanija na Filipinima, Finenšl Tajms umesto toga otkriva penzionisanog čoveka i njegovu porodicu, koji su bili zbunjeni saznanjem da je njihova porodična kuća navodno mesto međunarodnog platnog prometa.

Vajerkard je odlučio da tuži vlasti Singapura, osporavajući krivičnu istragu. Tamošnji tužioci kao osumnjičene navode pet zaposlenih u Vajerkardu i osam azijskih pridružnica kompanije.

April 2019

U februaru 2019., nemački finansijski regulator BaFin je obavestio Ministrastvo finansija da je naložio računovodstvenu istragu Vajerkarda, a u aprilu je BaFin kaznio kompaniju sa 1,5 miliona evra zbog propusta da blagovremeno podnese finansijske račune.

Oktobar 2019

Zgrada KPMGa u Minhenu

Nakon što je Finenšl Tajms izvestio da neki od najvećih korisnika Vajerkardovih usluga zapravo ne postoje, Braun je negirao ove navode i izjavio „Mi naravno znamo šta je u knjigama i u potpunosti smo analizirali ove navode. Ušli smo u detalje trgovačkih odnosa sa sestrinskim firmama na koje je članak ukazivao… Mi možemo u potpunosti potvrditi da su ove optužbe neosnovane”. Pod pritiskom javnosti, Vajerkard imenuje KPMG da sprovede specijalnu reviziju.

April 2020

Nakon što je objavljen negativan izveštaj KPMGa o Vajerkardu, EJ je angažovala spoljne advokate, Andreasa Budla i Martina Damena da ih posavetuju o tome da li mogu da podnesu ostavku usred same revizije. Samo nekoliko sati nakon što je KPMGov izveštaj objavljen 28. aprila, ivršni direktor Markus Braun je rekao investitorima „EJ nas je obavestio ovog jutra da uopšte nemaju problema da potpišu reviziju iz 2019. godine”. Braunovi komentari su bili fiktivni. U kratkom dopisu Tomasu Ajelmanu i Braunu EJ je bio blizu toga da glavnog izvršnog direktora nazove lažovom, ističući da ni u jedom trenutku EJ nije dao takvo uverenje. Revizor je pozvao Vajerkard da izda „ispravnu izjavu” - što je kompanija ignorisala da uradi.

Zapravo, nakon što je izveštaj KPMGa objavljen, EJ je zahtevala od Vajerkarda da prenese 110 miliona evra sa svakog od četiri odvojena azijska depozitna računa u Nemačku, kao dokaz postojanja gotovine na tim računima i dala je rok od nekoliko dana. Neki u EJ su primetili da je 110 broj policije za hitne slučajeve i da je to bio prikriven poziv za pomoć od strane revizora.

„Jan Marsalek se veoma izvinio kada novac nije odmah stigao”, izjavila je jedna osoba upoznata sa detaljima u EJ.

Kada novac nije stigao na nemačke račune, ogorčeni ljudi iz EJ su se obratili menadžmentu azijskih banaka. U odvojenim izjava dve banke su rekle EJ da su Vajerkardove potvrde, koje su date kao dokaz o postojanju 1,9 milijardi evra korporativne gotovine, lažne.

Jun 2020

Dana 5. juna policija pretražuje kancelarije Vajerkarda nakon što su tužioci u Minhenu pokrenuli krivičnu istragu protiv izvršnog direktora Markusa Brauna i tri druga člana izvršnog odbora kompanije. Istraga je usledila nakon krivične prijave koju je nekoliko dana ranije podneo Bafin, nemački finansijski nadzornik. Žalba se odnosi na potencijalno obmanjujuće izjave koje je Vajerkard dao investitorima pre objavljivanja izveštaja KPMGa iz aprila 2020.

Dana 22. juna u 2:48 ujutru, Vajerkard je javno otkrio da je u nemogućnosti da pronađe 1,9 milijardi evra, što je rezultiralo padom cena i za manje od 48 sati dostigle su cenu od 0 evra.

Dana 23. juna Braun je uhapšen, dok je Marsalek privatnim avionom pobegao u Minsk, Belorusiju nakon čega je nestao. Ubrzo, 25. juna je Vajerkard podneo zahtev za stečaj.

Veza političara sa skandalom

Karl Teodor zu Gutenberg

Karl Teodor cu Gutenberg

Nemački akademici, političari i korporativni lideri često tvrde da su “pohađali” poznate svetske univerzitete, a zapravo su tamo držali nešto više od bibliotečke karte. Nijedna politička figura ne oličava ovu neobičnu tendenciju bolje od Karl Teodora cu Gutenberga (nem. Karl-Theodor zu Guttenberg), koji ne samo da je usavršio nemačku prevaru, već takođe igra ključnu ulogu u sagi o Vajerkardu. Teodor je sa samo 37 godina postao ministar ekonomije i tehnologije 2009. godine, kao član Hrišćansko-socijalističke unije (bavarska sestrinska partija Merkeline vladajuće Hrišćansko-demokratske unije). Zu Gutenberg je kasnije te godine postao ministar odbrane. On je studirao pravo i doktorirao je na Univerzitetu u Bajrojtu (nem. Bayreuth) 2007.. Bilo je nečeg sumnjivog u vezi njegovog vrtoglavog uspona: članovi raznih odbora u kojima je sedeo nisu mogli da se sete da je zaista radio sa njima, navodne poslove koje je obavljao za mnoge kompanije su se kasnije ispostavili kao kratka stažiranja, a kompanije, za koje je tvrdio da ih je vodio, su bile deo porodičnog fonda. U februaru 2011., profesor prava ga je optužio da njegova doktorska disertacija sadrži odlomke koji su doslovno u celosti preuzeti sa nekoliko novinskih članaka i akademskih publikacija. Pokazalo se da je plagirao novine kao i akademske radove.

Potpis Karl Teodora zu Gutenberga

Posle debakla svoje političke karijere zu Gutenberg se preselio u SAD gde je radio kao konsultant za internet strategiju, za Evropsku komisiju. Osnovao je “investicionu i savetodavnu” firmu pod nazivom Špicberg Partners (eng. Spitzberg Partners). Međutim, kasnije se upleo u još jedan skandal: jedan od njegovih klijenata je bio i sam Vajerkard. Ono što je bio najbizarniji aspekt skandala je to što je zu Gutenberg ubedio Angelu Merkel da lobira za Vajerkard tokom njene državne posete Pekingu. Takođe, u aprilu 2020. godine, u pisanom intervju-u koji je dao za nemačku novinsku kuću FAZ (nem. Frankfurter Allgemeine Zeitung), zu Gutenberg se lično zalagao za zabranu šortsejla. Njegovo ime se takođe navodi i u Vajerkardovoj kampanji za promovisanje zabrane šortselinga od strane nemačke PR agencije Edelman(nem. Eddelmann).

Političari u Nemačkoj su blisko povezani sa industrijama za koje su zaduženi da nagledaju. Pa stoga ne čudi što regulatorna tela često funkcionišu kao navijačice za firme koje regulišu. Zbog ovakvog sistema niko nema interesa da ukazuje na korupciju sve dok ona ne poprimi velike razmere.

Olaf Šolc

Olaf Šolc

Nekoliko sati nakon što je objavljeno da Vajerkardu nedostaje 1,9 milijardi evra na računu, saobraćaj e-pošte pokazuje da Šolcov zamenik Jerg Kukiz (nem. Joerg Kukies), koji je vagao da li nemačka avio-kompanija Lufthanza treba biti spašena od pandemije sa sredstvima KfVa (nem. KfW), zamolio kolege da takođe hitno ispitaju da li Vajerkard može da dobije sredstva.„Inicijalna procena treba da bude uključena u M-ov dokument, koji bi trebalo da bude kod M do večeras.”, napisao je Kukizov pomoćnik. Inače M je bio inicijal korišćen unutar ministarstva finansija koji se odnosio na Olafa Šolca. U proceni dokumenta, koji je dostavljen M-u i označen kao “veoma hitan” i “poverljiv”, Kukis i njegovo osoblje, koji nisu pojedinačno imenovani, ukazali su Šolcu na važnost Vajerkarda u obradi plaćanja. Iako su priznavali njegove probleme, sugerisali su da je poslovanje Vajerkarda, koje uključuje i Vajerkard banku, dobro i da je malo verovatno da će odmah propasti. „Štampa izveštava da poslovanje Vajerkarda dobro funkcioniše uprkos krizi zbog korona virusa i uprkos pogrešnim koracima”, navodi se u dokumentu. U dokumentu nije dovoljno rečeno o tim pogrešnim koracima.

Narednih dana Vlada je odustala od ideje o spašavanju, delom zbog pitanja da li je poslovanje Vajerkarda dugoročno održivo, kako pokazuju dokumenti. Bilo je “vrlo malo verovatno” da bi spoljni konsultanti ministarstva “potvrdili da postoji ekonomski održiv poslovni model”, navodi se M-u u istom dokumentu.

Danjal Bajaz (nem. Danyal Bayaz) i Matijas Hauer (nem. Matthias Hauer), dva nemačka poslanika koji učestuju u istrazi o skandalu, rekli su da će njihova istraga ispitati istraživanje ministrastva finansija o spasenju Vajerkarda, kao i vladino lobiranje da se pomogne širenju kompanije u Kini. Ovi postupci, kako su rekli, ilustruju pogrešnu spremnost vlade da podrži Vajerkard i njegovo odbijanje da ozbiljno shvati optužbe koje su izneli kritičari, uključujući i šortselerse koji su u februaru 2016. objavili izveštaj o istraživanju u kojem se navodi prevara i pranje novca u kompaniji.

Što se tiče lobiranja, Volfgang Šmit (nem. Wolfgang Schmidt), blizak čovek od poverenja i zamenik Šolca, rekao je u svedočenju parlamentarcima koji istražuju kolaps Vajerkarda: „Sasvim je normalno da Vlada redovno zastupa ekonomske interese nemačkih kompanija u drugim zemljama.”

Angela Merkel

Angela Merkel i Karl Teodor cu Gutenberg

Istraga je dostigla vrhunac kada su poslanici u Skupštini morali da ispitaju najmoćnijeg nemačkog političara, kancelarku Angelu Merkel (nem. Angela Markel). Poslanici su želeli da znaju zašto je Merkelova lobirala za Vajerkard u Kini, kada su mesecima pre toga bili dostupni izvešaji o prevari u toj firmi.

U razgovorima sa kineskim poslovnim predstavnicima, u septembru 2019. godine u Kini, nemačka kancelarka je lobirala za Vajerkard, koji je nakon toga dao ponudu za kupovinu kineske firme za onlajn plaćanja po imenu Olskor (eng. AllScore).

Mnogo pre kancelarkinog putavanja u Kinu, cu Gutenberg je u septembru 2018. kontaktirao novog nemačkog ambasadora u Pekingu preko svoje firme Špicberg Partners, kako bi promovisao Vajerkard i njegovu ekspanziju u Kini. Merkelin bivši ministar odbrane cu Gutenberg se našao pod posebnom pažnjom, jer je kancelarka potvrdila da je imala 45-minutni razgovor sa njim pre svog putovanja 3. septembra 2019. godine u Kinu. Takođe, u istoj izjavi kancelarka navodi da se ne seća da li je Vajerkard bio spominjan u razgovoru.

Studija EKON-A

Tokom septembra i oktobra 2020. godine urađena je studija, koja se bavila detaljnom analizom slučaja Vajerkard, po nalogu Evropskog parlamentarnog komiteta za ekonomska i monetarna pitanja (EKON).

Rezime studije

Zgrada BaFina

Autori studije uviđaju da su svih pet nivoa odbrane od korporativnih prevara i obmana zakazale u svom poslu: sistemi unutrašnje kontrole kompanije, njegov nadzorni organ, njegova eksterna revizija, nadzorni organi za finansijsko izveštavanje i reviziju kao i sam BaFin.

Studija je pokazala da je osnovni uzrok loša arhitektura tržišnog i institucionalnog nadzora, implicirajući na svih pet nivoa odbrane. Predlažu se izmene na nacionalnom i evropskom nivou u cilju očuvanja integriteta tržišta. Dodatni koraci koji se moraju ispuniti su – veća pažnja na uzbunjivače i šortselerse kao važne izvore informacija, zatim povećati nadležnosti spoljnih revizora, poboljšati unutrašnje mehanizme kontrole i revizije, zakonski urediti da firme koje pristupaju berzi imaju stroži sistem unutrašnje kontrole, preporučuje se da njihovi šefovi odgovaraju nadzornim odborima, a ne kao što je trenutno slučaj – menadžerskom odboru. Omogućiti BaFin-u znatno jača nadzorna i izvršna ovlašćenja kako bi zaštitili tržište i investitore. Ova studija implicira i na veću institucionalnu nezavisnost kao i obezbeđivanje više sredstava za ispunjenje svojih zadataka. Autori studije predlažu uspostavljanje Evropskog tela za nadzor jedinstvenog tržišnog kapitala (ESCMS). S obzirom da su nacionalni supervizori bolje upoznati sa situacijom na lokalu, autori preporučuju njihovo integrisanje u ESCMS.

Slabosti tržišnog i institucionalnog nadzora

Studija ističe da je ključna važnost pravovremeni i slobodan protok informacija da bi cene hartija od vrednosti odražavale realnu vrednost kompanije u svakom trenutku.

Takođe treba organizovati institucionalnu arhitekturu koja će podržati dostupnost i jednak pristup informacijama zainteresovanih strana, na taj način se obezbeđuje fer tretman investitorima zastupljenim na tržištu.

Autori ističu dva elementarna kanala protoka informacija: uzbunjivači i šortseler-si. Prvi kanal su uzbunjivači koji će direktno ukazati široj javnosti na pogrešne radnje menadžerskih odbora, revizora i supervizora. Drugi kanal su šortseler-si koji deluju na osnovu negativnih internih, ponekad i  špekulativnih informacija o pojedinačnim hartijama od vrednosti, a koji još nisu izašli u javnost pa se ne odražavaju na cene hartija od vrednosti. Oba kanala doprinose verodostojnoj ceni akcija, a time doprinose i tačnoj vrednosti kompanija na berzama.

Često se uzbunjivači ignorišu jer njihovi motivi ponekad mogu biti i loše prirode npr. nezadovoljstvo poslom ili ophođenjem menadžmenta prema osoblju kompanije, a ponekad pokušavaju na taj način da manipulišu tržištem. S toga je teško blagovremeno razlikovati jedne uzbunjivače od drugih. U mnogim slučajevima pojedinačni uzbunjivači su na početku bili ignorisani i dok prevare na tržištu ne dosegnu određene razmere njihove izjave se ne uzimaju u razmatranje, ali tada je uglavnom već kasno sprečiti skandal. U najmanju ruku, uzbunjivači trebaju biti zaštićeni od progona iz firme i od krivičnog gonjenja ukoliko se utvrde pozitivni motivi uzbunjivača, predlaže se i novčani podsticaj za uzbunjivače. Dodaje se da je dužnost organa zaduženih za kontrolu da uzmu u razmatranje i anonimne prijave od strane uzbunjivača.

Drugi informativni kanal koji je igrao ključnu ulogu u slučaju Vajerkard je šortseling. Ako je šortseling zabranjen, protok informacija, koje kruže tržištem, je sporiji i samim tim ni cene na berzama ne oslikavaju realno stanje na tržištu. Zabrana iz februara 2019. koja je trajala do aprila iste godine, je najverovatnije oštetila investitore koji su kupovali akcije Vajerkarda po višim cenama. Efekat zabrane šortsejl akcija je najverovatnije pogrešno naveo investitore da poveruju da BaFin ima interne informacije koje su suprotne informacijama koje su stizale od strane Fajnenšl Tajms novinara i šortselersa. Postoje dva kriterijuma koja treba proveriti pre donošenja ovako drastične mere po tržište. EU uredba o šortselingu zahteva: 1. Da se proceni negativan efekat na stabilnost tržišta i da li postoji pritisak da se cene smanje od strane šortselersa. 2. Da li je poverenje u tržište ugroženo? Mora se naglasiti da se ove dve tačke odnose na tržište u celini, a ne na pojedinačne akcije neke kompanije. Međutim, ova zabrana iz 2019. uvedena od strane BaFina se pravda velikom fluktuacijom cena Vajerkardovih akcija u trenutku kada Fajnenšl Tajms objavljuje svoje istraživanje o kompaniji i da bi fluktuacija mogla da se proširi na akcije drugih kompanija sa DAKSovog indeksa. Autori smatraju da su navedeni argumenti koje je BaFin izneo neubedljivi, jer postoje i drugi manje agresivni mehanizmi kao što je obustava trgovanja. Ova odluka bi možda delovala „jačom” od one koja je uvedena, ali zapravo ona na tržište deluje simetrično i ne ostalja gore navedene posledice dok zabrana šortsejla deluje samo u jednom pravcu. Ukratko, brz protok informacija je ključan za održavanje tržišnog integriteta. Stoga je bitno uvesti strože uslove koji bi morali biti ispunjeni da bi se donela odluka koju je BaFin tada sproveo.

Zaključak studije

Autori su uvideli da su svih pet nivoa odbrane tržišta od manipulacija zakazali u slučaju Vajerkard. Treba izvući pouku iz slučaja Vajerkard i izvršiti reformu dosadašnjeg načina na koji se vrše revizije, kao i da ovaj skandal prevazilazi okvir kompanije i da je reforme potrebno sprovesti kako u Nemačkoj tako i u Evropi.

Potpisnici dokumenta daju osam predloga za unapređenje tržišta i institucionalnih nadzora javnih preduzeća. Cilj ovih predloga je da se ojača arhitektura nadzora u Evropi bez dodatnog pritiska na trčišta i firme, kao i da se poveća prinos domaćeg i inostranog kapitala.

1. Tok informacija: uzbunjivači. Započinjati istrage na vreme, uzbunjivači moraju biti saslušani od strane relevantnih strana i njihove izjave uzimati za ozbiljno. Preporučuje se efikasniji monitoring podignutih uzbuna iz kompanija ili van njih. Takođe treba uključiti i finansijske podsticaje za uzbunjivače.
2. Tok informacija: šortseling. Zabrana šortselinga je asimetrična intervencija koja sprečava da se kritičke informacije odraze na cenu. Dakle, preporučuje se uvođenje restriktivnijih uslova pod kojim nadzornici mogu doneti ovu zabranu.
3. Spoljne revizije. Predlaže se reforma eksternih revizija kako bi se ojačala odgovornost revizora. Treba povećati podsticaje za revizore kao i kazne za loše revizije. Mora se ispitati efikasnost postojećih tela za nadzor javnih revizija, takve informacije bi bile od značaja klijentima revizorskih kuća kao i investitorima.
4. Interne kontrole i nadzor nadzornih odbora. Poučeni  iskustvom skandala, predlaže se jačanje internih kontrola kompanija i nadzorne uloge nadzornih odbora. Zakon bi u najmanju ruku zahtevao da firme koje se kotiraju na berzi imaju odgovarajući i efikasniji interni kontrolni sistem. Nadzornim odborima je potreban pristup kritičkim informacijama nezavisno od menadžmenta.
5. Sproveđenje finansijsih izveštavanja. Opšti nadzor nad tržištem je poveren BaFinu, skandal je ukazao da su njegova istražna ovlašćenja suviše ograničena u pogledu nadzora finansijskog izveštavanja. Pored toga, struktura nemačkog sistema je sklona kašnjenju i stvorena je dvojaka odgovornost u slučajevima rukovodstvene prevare. Predlaže se reforma u smislu da BaFin bude jedina nadležna uprava, tada su sva ovlašćenja, ali i odgovornost u rukama BaFina.
6. Sveobuhvatni nadzor tržišta. U ovom slučaju, BaFin kao odgovorna agencija, nije mogla da ispuni svoj zadatak da zaštiti tržišni integritet i investitore. Uporedo sa jačanjem njenih ovlašćenja, predlaže se da se jasno utvrdi odgovornost nadzorne agencije. Ova odgovornost zahteva viši nivo institucionalne nezavisnosti kao i dovoljno resursa za ispunjavanje svojih zadataka.
7. Agencija za nadzor tržišta. Autori predlažu stvaranje jedinstvene institucije, koja će biti na nivou Evrope i odgovorna za nadzor tržišta unutar nje, ta agencija bi mogla da nosi naziv - Evropsko telo za nadzor jedinstvenog tržišnog kapitala (ESCMS). Tako bi se pomoglo u prevazilaženju sukoba interesa na nacionalnom nivou.
8. Nadzor evropskog tržišta. Sistem nadzora tržišta širom Evrope zahtevaće ekspertizu nacionalnih tržišta. Predlaže se izgradnja evropske arhitekture nadzora sa postojećim nacionalnim agencijama kao integrisanim ograncima evropske nadzorne mreže. ESCMS služi kao krov te arhitekture koju izveštavaju sve nacionalne agencije.