Википедија:Trg/Arhiva/Pravopisna pitanja/35

FIFA

Da li se imenica FIFA mijenja kroz padeže i na koji način? -- Marko Dic, amice 15:25, 22. mart 2012. (CET)

Mislim da je Fifa, Fife, Fifi, Fifu itd, ali nisam 100% siguran. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 15:48, 22. mart 2012. (CET)

Da, BČ je u pravu. Fifa, kao i Cija, Eta, Tanjug, Unesko i sl. --Jagoda ispeci pa reci 21:30, 22. mart 2012. (CET)

Da li važi i ako se piše ćirilicom i latinicom? Da li isto važi i za MOK? -- Marko Dic, amice 21:32, 22. mart 2012. (CET)

FIFA se ne piše Fifa i ne menja se kroz padeže kao ni MOK, OKS (Olimpijski komitet Srbije) i sl.--Drazetad (razgovor) 21:48, 22. mart 2012. (CET)

I ko je sada u pravu? -- Marko Dic, amice 21:50, 22. март 2012. (CET)

Сви су у праву јер писање Фифа и ФИФА није исто, а питао си ФИФА. Да ли си видео негде написано Мок или Окс. --Drazetad (разговор) 21:55, 22. март 2012. (CET)

Moje pitanje je bilo jasno: ja sam pitao za FIFA? Dakle, da zaključimo: može FIFA i ne mijenja se i Fifa i mijenja se? Ili ne može Fifa? MOK samo tako i ne mijenja se?-- Marko Dic, amice 22:00, 22. mart 2012. (CET)

I naš odogovor je bio više nego jasan: bolje je Fifa nego FIFA jer je FIFA nezgodan za dodavanje padežnih nastavaka, pa moraš uvek da tako formulišeš rečenicu da ti ostane FIFA, jer FIFA-e, FIFA-u i sl. nije dobro. Dakle, ako hoćeš da pišeš FIFA, ond agledaj da ti uvek stoji ispred "organizacija", pa onda tu organizaciju menjaj po padežima a FIFA nek ostane uvek ista. Mada, ne vidim u čemu je problem koristiti Fifa, koju možeš menjati na najprirodniji način kroz sve padeže. MOK se regularno menja po padežoma s crticom: MOK-a, MOK-u, MOK-om itd. Dražeta, ne znam odakle vam to da se FIFA ne piše Fifa, i da se MOK ne menja kroz padeže. Što se ne bi menjao? --Jagoda ispeci pa reci 22:14, 22. mart 2012. (CET)

PS:Isto je i u latinici i u ćirilici, bez razlike. --Jagoda ispeci pa reci 22:15, 22. mart 2012. (CET)

E, sad je tek jasno.-- Marko Dic, amice 22:21, 22. mart 2012. (CET)

Zbog toga što FIFA-e, FIFA-u nije dobro, ne piše se drugačije nego FIFA. Ako je zbog pravopisa ispravno pisati organizaciju FIFA, organizaciji FIFA itd. onda treba pisati tako a ne Fifu, Fife i sl..--Drazetad (razgovor) 22:27, 22. mart 2012. (CET)

Ali, ispravno je i Fifa, kao i Eta, ili Cija ili Tanjug ili Unesko. Radi se o verbalizovanim skraćenicama, koje su poprimile obeležja reči. Evo ovde detaljnije o tome, a pominje se i Fifa, kao i Tanjug i Unesko, i Udba, i Skoj i Fijat, i Cija... --Jagoda ispeci pa reci 22:32, 22. mart 2012. (CET)

Ijekavica

Šta je pravilnije: Nijemac ili Njemac, Nijemica ili Njemica? --Pepsi Lite (razgovor) 10:16, 27. mart 2012. (CEST)

Nijemac (jer je u ekavici dugo E) i Njemica, Njemačka i njemački (jer je u ekavici kratko E). U svakom slučaju, nek potrvrdi neki ijekavac. --Jagoda ispeci pa reci 12:13, 27. mart 2012. (CEST)

Hvala ti na odgovoru. Je li znaš možda za dobar spisak ili rječnik ovakih pitanja o ekavici-ijekavici? --Pepsi Lite (razgovor) 03:44, 28. mart 2012. (CEST)

Rečnik Matice srpske navodi i jedan i drugi oblik, kad ih ima. --Jagoda ispeci pa reci 11:39, 28. mart 2012. (CEST)

Evo ovako, kad su se Sloveni (oni koji slove), sreli sa onima koji ne slove, nazvali su ih nijemima, jer nisu slovili. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 12:19, 27. mart 2012. (CEST)

Je l' to neka pričica a la gosn Deretić Bolje potvrdi ovo što sam rkela ili ispravi ako nije tačno. Ovo je trg za pravopis, ne za nadrinauku. --Jagoda ispeci pa reci 13:06, 27. mart 2012. (CEST)

„ Je l' to neka pričica a la gosn Deretić Bolje potvrdi ovo što sam rkela ili ispravi ako nije tačno. Ovo je trg za pravopis, ne za nadrinauku. ”

O čemu pričaš? --BaŠ-ČeliK (razgovor) 01:13, 28. mart 2012. (CEST)

Molim te, nemoj počinjati svađu. --Pepsi Lite (razgovor) 03:44, 28. mart 2012. (CEST)

Ne vjerujem da je Jagoda imala tu namjeru, ali bi bilo dobro da razjasni šta ovo znači: „Je l' to neka pričica a la gosn Deretić “ --BaŠ-ČeliK (razgovor) 03:49, 28. mart 2012. (CEST)

Sasvim je jasno šta sam htela reći i kakve su moje namere, kao i to kome se Pepsi obratio. No, ako već tražiš razjašnjenje, onda ćeš ga dobiti kad objasniš svrhu svoj komentara o Slovenima i Nemcima, koji si ostavio na Trgu za pravopis, a kao odgovor na pitanje u vezi sa ijekavicom.--Jagoda ispeci pa reci 11:24, 28. mart 2012. (CEST)

History Channel

Želim da napravim stranicu za kanal histori(History Channel). Da li da u naslovu History Chennel napišem ćirilicom ili latinicom jer ako napišem ćirilicom izgubiće značenje?--AcoCar (razgovor) 20:15, 30. mart 2012. (CEST)

Napiši u originalu. Samardžija (razgovor) 21:03, 30. mart 2012. (CEST)

U redu hvala!--AcoCar (razgovor) 22:59, 30. mart 2012. (CEST)

Visual Basic/Vižual bejsik

Ako ne transkribujemo imena igrica zašto se isto pravilo ne primenjuje i za programske jezike? Samardžija (razgovor) 18:51, 2. april 2012. (CEST)

Ko kaže da se nazivi igara ne transkribuju? --Pojnt Dred (razgovor) 15:57, 3. april 2012. (CEST)

Ja nisam učestvovao u raspravi ali Jagoda je rekla da je to neki dogovor. Štaviše stvarno bi bilo glupo transkribovati nazive igrica a i programskih jezika bismo trebali da razmislimo. Samardžija (razgovor) 16:35, 3. april 2012. (CEST)

Klajn je rekao da je besmisleno transkribovati imena igrica, pogotovu onih koje se sastoje iz citavih recenica. Pogledati onaj mejl u kom mi je odgovorio ne samo na to, nego na mnoga druga pitanja. Programski jezici, ukoliko je zgodno, transkribuju se, ukoliko nije, ili se transkripcijom gubi prepoznatljivost, ostavlja se u originalul. Ne samo jezici, nego bilo koji informaticki pojam. Opet, pogledati mejl koji je covek pisao. --Jagoda ispeci pa reci 12:05, 9. april 2012. (CEST)

Ali Klajn nije rekao da se nazivi igrica ne transkribuju, kao što Samardžija misli da je dogovoreno, nego da nešto možemo transkribovati a nešto ne možemo, bez obzira na to radi li se o nazivu igrice ili nekog drugog programa. Dakle, ne smije postojati takav dogovor na Vikipediji, nego se svako ime mora rješavati posebno (pa makar letjelo perje na stranicama za razgovor). Ne vidim problem sa transkripcijom Vižual bejsik. --Pojnt Dred (razgovor) 13:10, 9. april 2012. (CEST)

Znaš šta, dogovor postoji, kao i mnogi drugi, koji meni lično nisu po volji ali ne mogu da idem protiv njih jer nisu pogrešni (kao npr. pisanje mernih jedinica isključivo latinicom). Ni ja ne vidim problem s Vižual bejsik. Ali npr. vidim problem sa nekim od imena koje je niže Ćika naveo, te bi ih ja ipak pisala u originalu. No, programi nisu igrice, a dogovor postoji samo za igrice, te je ovde odgovor: transkribovano, Vižual bejsik. --Jagoda ispeci pa reci 13:32, 9. april 2012. (CEST)

Što se mene tiče, Visual Basic je sasvim dobro. Ali pravopisci imaju druge zamisli. Oni pokušavaju da imaju transkripciju za svaku riječ (i što je najgore, višerječne nazive) iz stotina stranih jezika, što je naravno, uzaludan posao (ali latinski se ne transkribuje :)). Sve dok ne shvatimo da su strane riječi strane, a ne naše, i ne podliježu našim pravilima, dešavaće se beskrajne svađe i prepucavanja oko trivijalnih stvari. Sada odoh da se bavim korisnijim stvarima.

Za kraj poslastica za uporne. Transkribujte ovo: LibreOffice, FreeBSD, gnuLinEx (шпански), Caixa Mágica (порт.), e-escola (порт.), ASUS Eee PC, Xfce, FVWM, IBM XL C/C++ Compiler, webOS. --Miroslav Ćika (razgovor) 19:32, 3. april 2012. (CEST)

Libre ofis, Gnulineks, Kaiša mažika, eskola, Kompajler, Veb-OS. Ostalo bih ostavila u originalu. Preterivanje, u bilo koju krajnost, nije dobro. --Jagoda ispeci pa reci 13:34, 9. april 2012. (CEST)

Hvala. Moram reći da sam zapanjen sa onim stavovima koji su gore više navedeni, po kojima se neke stvari transkribuju, a neke ne. To praktično stavlja cijelu sr transkripciju u domen crne vještine (black art), koja se uči intuitivno, bez nedvosmislenih pravila. --Miroslav Ćika (razgovor) 21:42, 9. april 2012. (CEST)

Ćiko, sto puta je ponovljeno, jezik nije matematika, i ne može nikad imati aksiome za pravila. Najbolje bi bilo da svako gleda ono u šta se razume i u ono što mu je struka, a da ono što mu nije struka i ne razume se, jednostavno pita one koji se razumeju i kojima je to struka. Ja npr. nemam ni najmanju nameru da lupam glavu o hemiji, biologiji, avionima, matematici, geologiji i sl. niti da se pravim pametna u tim oblastima, jer znam koga treba ovde da pitam. Ako mi treba biologija, otići ću kod Vloda ili Jovana, ako mi trebaju avioni, kod Sahare, ako mi treba hemija, kod DCirovica, astronomija, kod Burge, geologija, kod Geologičarke, medicina, Mile, stomatologija, Micki... Hvala bogu ovde ima dosta veoma stručnih ljudi iz raznoraznih oblasti da zaista niko od nas ne mora da rizikuje i da pravi nezahvalne izlete u druge nauke koje mu nisu bliske. Zašto je onda toliko teško isto postupati i kad je jezik u pitanju? --Jagoda ispeci pa reci 21:48, 9. april 2012. (CEST)

Pošto se ovde radi o programskim jezicima, primetio sam da transkribovano većina ta imena piše sa velikim početnim slovom. Zašto? Mislim da ne bi trebalo. Programski jezici sami po sebi nisu programi, a i da jesu opet mislim da važi ono pravilo o proizvodima i sl. Uopšte, mislim da veliko slovo može samo kada se pominje konkretno izdanje određenog programa — recimo „Linuks 2.6.32“, „Vindouz 7“, „Open ofis 3“ itd. (zbog toga što se to može smatrati konkretnim autorskim delom, a tako se i tretira propisima o autorskim pravima npr.). Ali kada se govori uopšteno onda bi trebalo malim slovom — „linuks“, „juniks“, „open ofis“, „vindouz“... Što se programskih jezika tiče ne vidim dilemu, to su veštački jezici i uopšte i ne moraju da imaju programsku implementaciju da bi, kako bih rekao, egzistirali :) i da bi se o njima govorilo. Dakle, npr. „programski jezik pajton je bla, bla...“, ali „... Pajton 3 je objavljen ...“ (jer se misli na konkretno izdanje konkretne programske implementacije jezika). EOF; [sabate]$ talk; 18:38, 10. april 2012. (CEST)

Prevod imena

Trenutno pišem jedan članak, pa me zanima kako bi trebao da prevedem ime pisca Hilaire Belloc http://en.wikipedia.org/wiki/Hilaire_Belloc --Nenadkgkg (razgovor) 18:58, 8. april 2012. (CEST)

Iler Belok, ako se ne varam. Žozef Iler Pjer Belok.--Jagoda ispeci pa reci 01:01, 9. april 2012. (CEST)

Sukob sa Jagodom. Pošto ne znam tačno koje je nacionalnosti, ne znam kako da ti odgovorim. Da je Francuz, bio bi Iler Belok, a da je Englez Hiler Belok. --Pavlica pričaj 01:03, 9. april 2012. (CEST)

Ja sam se odlučila za francusku verziju, jer mi se čini da je ime ipak francusko. A i piše da je poengleženi Francuz. --Jagoda ispeci pa reci 01:06, 9. april 2012. (CEST)

Molim pomoć

Kako se ovo prevodi: Advanced Sustainment ? Da li je napredni materijali? Nažalost i ovde sam se zaglavio : Net-Enabled Ops? Unapred hvala.-- Sahararazgovor 00:54, 9. april 2012. (CEST)

Prvo bi bilo nešto kao napredna podrška, potpora, a drugo opcije za mrežu? Mrežne opcije? Trebao bi mi kontekst da bih dala tačan prevod. --Jagoda ispeci pa reci 01:04, 9. april 2012. (CEST)

Teško mogu dati kontekst, nije u tekstu već na slici. Može li Sposobnost za samostalne operacije? Radi se o najsavremenijoj generaciji aviona (petoj) i to moraju ispunjavati.-- Sahararazgovor 01:12, 9. april 2012. (CEST)

Da li mogu da vidim sliku, da li znaš možda na šta se tačno odnosi? Ja bez konteksta mogu samo bukvalna značenja da dam. Sustainment znači podrška, potpora, a Advanced napredno. Ovde vidim da se odnosi na neke vojne poljske kuhinje, neko sagorevanje koje smanjuje kolicinu goriva... http://organicrankine.com/orc_documents/scroll_non_auto/fast.pdf Pokusacu da nadjem jos nesto na netu. Sta je ovo drugo? Na sta se odnosi?--Jagoda ispeci pa reci 01:20, 9. april 2012. (CEST)

Mora da ima veze sa sagorevanjem goriva, pogonom nesto u vezi sa jacinom motora aviona. Evo recenice iz engleskog clanka Fifth-generation jet fighter, koji, verujem sad pripremas. The only fifth-generation jet fighter currently in operational service is the F-22 Raptor.[1][20] US fighter manufacturer Lockheed Martin uses "fifth generation fighter" to describe the F-22 and F-35 fighters, with the definition including "advanced stealth", "extreme performance", "information fusion" and "advanced sustainment"... --Jagoda ispeci pa reci 01:26, 9. april 2012. (CEST)

Ovde strana 2, ona slika koju sam za sada stavio praznu u članak o kome govoriš (upoređenje 4te i 5te generacije lovačkih aviona). Kod 5te je to pitanje.-- Sahararazgovor 01:35, 9. april 2012. (CEST)

Net-Enabled Ops bi bile Operacije koje omogućuje mreža (internet?). Valjda... --V. Burgić (reci...) 08:23, 9. april 2012. (CEST)

Hvala sada je jasno. To su operacije u sistemu Sloj veze (namenski Data link). Veliko hvala.-- Sahararazgovor 08:38, 9. april 2012. (CEST)

Da li bi ovo Advanced Sustainment moglo da bude jednostavno, održavanje? Napredno održavanje aviona? --Jagoda ispeci pa reci 11:58, 9. april 2012. (CEST)

Kažem na osnovu ove rečenice iz tog PDF koji si naveo: The plan involves most of the world’s top aerospace companies, spans the complete life cycle of the aircraft, and includes the production and sustainment of 3,173 aircraft.--Jagoda ispeci pa reci 11:59, 9. april 2012. (CEST)

Usvoio sam i napisao na slici: „Napredno održavanje“. Hvala to je to.-- Sahararazgovor 13:14, 9. april 2012. (CEST)

Novo glasanje o aoristu

Molim vas da u što većem broju dođete na ovo glasanje i glasate. Glasanje je čisto informativnog tipa, i služi da se vidi mišljenje zajednice, ništa više.

Vikipedija:Glasanje/Da li vam ovo izgleda smešno? Hvala unapred. --Jagoda ispeci pa reci 15:01, 10. april 2012. (CEST)

Charles Matson Odahl

Zanima me kako se ovo transkribuje.--Βλ.Νίμчεβић★Рαζгоβоρ 02:15, 12. april 2012. (CEST)

Ako je sa engleskog, ondak Čarls Matson Odal. --Pavlica pričaj 11:32, 16. april 2012. (CEST)

Nazivi okruga

S obzirom da (skoro) svi okruzi u SAD imaju ono „County“ kao sastavni dio imena, da li ih onda sve prevodimo kao Okrug H, Okrug Y..., ili je ipak H (okrug), Y (okrug)...

Ovde sam nailazio i na jedan i na drugi slučaj, pa bi bilo lijepo da se to unifikuje. Recimo, da li je:

• „Okrug Glen (Kalifornija)“ ili „Glen (okrug u Kaliforniji)“ (en:Glenn County, California)
• „Okrug Los Anđeles“ ili „Los Anđeles (okrug)“ (en:Los Angeles County, California)....--V i k i v i n d 11:21, 15. april 2012. (CEST)

Ja bih prvo: Okrug Los Anđeles, jer mi se čini da je ta reč deo imena okruga. --Jagoda ispeci pa reci 10:55, 16. april 2012. (CEST)

Kvartovi

Šta je ispravno Marinkova Bara ili Marinkova bara, Petlovo Brdo ili Petlovo brdo, Alipašino Polje ili Alipašino polje? Pošto se to ne odnosi na brda, planine i polja onda bi trebalo veliko slovo, barem tako ja dumajem. -- Bojan  Razgovor  15:07, 15. април 2012. (CEST)

Višečlana imena gradskih opština pišu se velikim slovom samo prve reči. Izuzetak su, naravno, vlastita imena. Dakle: Marinkova bara, Petlovo brdo, Savski venac itd. --Јагода испеци па реци 10:53, 16. април 2012. (CEST)

Nema logike. Kad je kod Crne Gore veliko slovo, jer to nije gora, isto tako bi trebalo Marinkova Bara,jer to nije nikakva bara. -- Bojan  Razgovor  05:32, 17. april 2012. (CEST)

Jagoda, to nisu gradske opštine, već delovi grada (naselja, MZ i sl). Nisam siguran koliko se pravopisna pravila razlikuju... Bojane, ne kažem da je ovo što je Jagoda rekla tačno (upravo zbog prethodne rečenice), ali ako jeste, ne vidim zašto iskazuješ skepsu, kad si ovde došao sa pitanjem. :) --F± 07:56, 17. april 2012. (CEST)

Filipe, opština ili deo grada, jedno je te isto za lingviste, mi ne ulazimo toliko detaljno u administrativne podele :). Imena gradskih četvrti pišu se ovako kako sam ja rekla. Da li je nešto zaista bara, gora, polje ili nije, apsolutno nema veze. Crna Gora se piše velikim svim slovima jer se radi o državi a ne zato što nije gora dok je Petlovo brdo deo grada. Sad, možda je moguće te prigradske četvrti tipa Marinkove Bare pisati sve velikim, jer se više oseća kao posebno naselje (a nekad je zaista i bilo), ali gradske četvrti unutar samog grada definitivno idu malim slovima. Npr. Višnjička banja, Savski venac, Petlovo brdo, Kanarevo brdo, itd. Kad dođem kući, pogledaću u P da vidim da SLUČAJNO nije došlo do nekih promena, jer ih je bilo što se tiče velikog slova, mada ne verujem. A može i neko drugi, ko ima P10 pri ruci.

--Jagoda ispeci pa reci 08:59, 17. april 2012. (CEST)

Sazvježđe/Sazviježđe

U Katogiriji Indeks katalog stoje po dve potkategorije za svako sazvežđe. E sad, možda bi bilo najlakše prevaciji nazive kategorija u ekavicu, ali ne bih da me neko proziva za ekavicocentrizam. Zato me zanima da li se na (i)jekavskom kaže sazvježđe ili sazviježđe. --V. Burgić (reci...) 00:04, 17. april 2012. (CEST)

Sazvježđe--Zrno (razgovor) 00:46, 17. april 2012. (CEST)

Hrvati imaju neki novi naziv - zviježđe, ali to nema nikakve veѕe s ovim. Kod „zvijezda“ i „zviježđe“ je dugo E, a kod „saѕvježđe“ kratko E. Po istom principu kao svijet - svjetovi, riječ - rječnik itd.--Zrno (razgovor) 01:02, 17. april 2012. (CEST)

Novo Mesto/Novo mesto

Slovenci ime ovog grada i opštine pišu sl:Novo mesto, [[1]]. Na našoj vikipediji postoje tekstovi Novo Mesto i Opština Novo Mesto. Da li mi treba da preimenujemo naše tektove ili ne. Hvala--Drazetad (razgovor) 22:02, 20. april 2012. (CEST)

Ne treba. Pravilno je velikim slovom.  – Rančer (razgovor) 22:06, 20. april 2012. (CEST)

občina Novo mesto

Zanima me kako se na srpski prevodi:

• (sloven. občina Novo mesto) (http://www.novomesto.si)
• (bošnj. općina Stari Grad) (http://www.starigrad.ba)

--BaŠ-ČeliK (razgovor) 22:06, 20. april 2012. (CEST)

Jesi li ti ozbiljan? Pa „opština“, kako bi bilo?--Jagoda ispeci pa reci 22:39, 20. april 2012. (CEST)

Sve što stoji u zagradama. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 22:43, 20. april 2012. (CEST)

Ako misliš na velika i mala slova, obrnuto. Novo Mesto i Stari grad, pošto je prvo naseljeno mesto, a drugo je gradska opština. --Jagoda ispeci pa reci 22:50, 20. april 2012. (CEST)

Obadvije su opštine. Ne zanima me kako se zove naseljeno mjesto, zanima me kako se zovu ove dvije opštine: „občina Novo mesto“ i „općina Stari Grad“. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 22:56, 20. april 2012. (CEST)

Pitanje je u tekstu iznad koji je presećen ovim nepotrebnim naslovom.--Drazetad (razgovor) 23:00, 20. april 2012. (CEST)

Već ti je rečeno. I jedno i drugo su opštine, samo što je prvo zasebna opština i naseljeno mesto, a drugo je GRADSKA opština. Dakle, Novo Mesto i Stari grad. --Jagoda ispeci pa reci 23:04, 20. april 2012. (CEST)

Možeš li da mi objasniš zbog čega si mi rekla da se:

• (sloven. občina Novo mesto) piše (srp. општина Ново Место)
• (bošnj. općina Stari Grad) piše (srp. општина Стари град)

ako možeš, objasni malo bolje. Pomenula si nešto: „što je prvo zasebna opština i naseljeno mesto, a drugo je GRADSKA opština“, pa ako možeš elaboriši da li Pravopis ima posebna pravila za gradske i druge opštine. I ako ti to išta znači, Novo Mesto je jedan od većih gradova u Sloveniji. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 23:50, 20. april 2012. (CEST)

Gradska opština je DEO naseljenog mesta, a mesna opština bi bila samo naseljeno mesto. A sve i da nije tako po administrativnim podelama, lingvistika nije mnogo rigidna po tom pitanju, tako da tamo gde je opština ujedno i naseljeno mesto (celo) ona se smatra posebnim gradom, tj. naseljenim mestom, pa se tretira kao grad, dok se gradske opštine tretiraju na drugačiji način. Ponekad čak i gradske opštine mogu da se pišu velikim slovima jer se shvataju kao posebna naseljena mesta, npr. Marinkova Bara ili Mali Mokri Lug. Stari grad u Sarajevu, međutim, ne može nikako tako da se gleda, nego samo kao DEO grada Sarajeva, tako da ne dolazi u obzir da se piše svaka reč velikim slovom. Što se ovog slovenačkog grada tiče, uporedi sa npr. Herceg Novi. Grad i opština u jednom. Ili Vrnjačka Banja. --Jagoda ispeci pa reci 01:24, 21. april 2012. (CEST)

Mislim da sam shvatio logiku. Da li je ova logika nešto što je definisano nekim pravilom u Pravopisu i ako jeste, možeš li da pogledaš i da citiraš. Bio bih zahvalan. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 01:31, 21. april 2012. (CEST)

Rajon ili rejon?

Ja sam započeo a korisnik PedjaNBG je nastavio i nadam se da će dovršiti članke o oblastima Ukrajine. Sve oblasti Ukrajine su podeljene na teritorijalne jedinice koje se na ukrajinskom jeziku zovu ukr. район. Zanima me kako prevesti ovaj izraz? Samardžija (razgovor) 14:27, 23. april 2012. (CEST)

Pošto si bez odgovora već nedelju dana, ja ću ti reći da je po starom pravopisu „rejon, rejonski, rejonizacija (i rajon, rajonski itd.)“ pa ti sad vidi --V. Burgić (reci...) 20:21, 30. april 2012. (CEST)

I po novom je isto. --Jagoda ispeci pa reci 23:16, 30. april 2012. (CEST)

Makedonski gradovi

Zanime me kako se nazivaju stanovnici sledećih mesta.

• Debar
• Kočani
• Kruševo
• Negotino

--ノワック・ウォッチメン 19:12, 30. april 2012. (CEST)

Imenovao bih ih kao što Makedonci rade:

• Debrani‎
• Kočanci‎
• Kruševčani‎
• Negotinčani‎

--Pavlica pričaj 19:36, 30. april 2012. (CEST)

Nazive stanovnika gradova, sela, oblasti itd, ne ordeđuje pravopis, nego se koriste nazivi koji su ustaljeni u jeziku. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 20:26, 30. april 2012. (CEST)

Zar pravopis nije umešao prste u Prištinu: umesto Prištevci pravilno je Prištinci. --ノワック・ウォッチメン 20:58, 30. april 2012. (CEST)

Malo transkripcije

Ja imam ovo i trebam naravno da ga napišem na srpskom.

• Pabo (Popon)
• Sighart Sempt-Ebersberški
• Ulrik Sempt-Ebersberški
• Eberhart Sempt-Ebersberški
• Ulrik Weimar-Orlamünde

Da li je ovo pravilno?

• Pabo (Popon)
• Sigart Sempt-Ebersberški
• Ulrik Sempt-Ebersberški
• Eberhart Sempt-Ebersberški
• Ulrik Vajma-Orlamunde

Reč je o slovenačkom tj. nemačkom u ovom slučaju--Težava (razgovor) 19:19, 2. maj 2012. (CEST)

Daj stavi nemačke originale. Ovo su već neki, kolkiko mi se čini, polutranskribovani slovenački oblici. Weimar-Orlamünde je Vajmar-Orlaminde. --Pavlica pričaj 19:25, 2. maj 2012. (CEST)

U ćirilični tekst? Da to su Tujke ili polcitatne besede bar se tako vode na slovenačkom.--Težava (razgovor) 19:33, 2. maj 2012. (CEST)

Nisam mislio u tekst, nego ovde, te da vidimo o čemu se radi. --Pavlica pričaj 19:37, 2. maj 2012. (CEST)

• Pabo (Popon)
• Zighart Zempt-Ebersberški
• Ulrik Zempt-Ebersberški
• Eberhart Zempt-Ebersberški
• Ulrik Vajmar-Orlaminde

ovo je pravilno po pravilima transkripcije nemačog jezika. Jedino ovo Ebersberški nije nemački ili je delimično nemački. --Aleks (razgovor) 19:34, 2. maj 2012. (CEST)

Hvala. Sada govornici srpskog jezika neće biti uskraćeni za imena vladara Kranjske. 'Ajde uzdravnje!--Težava (razgovor) 19:47, 2. maj 2012. (CEST)

Sad smo veoma srećni. --Aleks (razgovor) 19:49, 2. maj 2012. (CEST)

Nije Ulrik, već Ulrih. Zato sam tražio da daš nemačke originale, kako bismo ih pravilno transkribovali. --Pavlica pričaj 20:24, 2. maj 2012. (CEST)

Nemam nemačke originale to je to što imam i sumnjam da se mogu naći jer je reč o slovenačkoj istoriji.--Težava (razgovor) 19:29, 3. maj 2012. (CEST)

Internet ili internet

Izvinjavam se ako ponavljam temu. Čitajući nekoliko članaka, vidim da se internet negde piše sa velikim a negde malim slovom, pritom ne mislim na primere kada je ta reč ujedno i početna. Šta je ispravnije? I da li možemo mašinski da izvršimo (masovne?) ispravke?MikyM|Write me

Ja mislim da nije raspravljeno da li treba velikim ili malim slovom. Bar tako piše u Rečniku jezičkih nedoumica Klajna. --ZAZA ^{DA TE PITAM?} 18:08, 8. maj 2012. (CEST)

Riješeno je izlaskom Pravopisa iz 2010. (tačka 63b): „U svesti korisnika internet je prestao da znači ime kompanije i zato je ispravno pisanje malim početnim slovom.“ RJN još uvijek nije usklađen s novim Pravopisom. --Pojnt Dred (razgovor) 18:23, 8. maj 2012. (CEST)

Znači ako je ispravno malim slovom možemo krenuti u ispravljanje. Što se tiče tog zadatka mogu da pustim bota da odradi, mislim da neće biti teško. --ZAZA ^{DA TE PITAM?} 22:12, 8. maj 2012. (CEST)

Najviše izmena u P10 je bilo upravo u vezi sa velikim slovom (pored transkripcije engleskog, i nekih drugih, ali to ovde nije bitno). Zato kad se radi o nedoumici oko velikog slova, najbolje je gledati samo u P10. --Jagoda ispeci pa reci 00:49, 13. maj 2012. (CEST)

Hoćemo li menjati ona ovo? MikyM|Write me 16:14, 18. maj 2012. (CEST)

Pa hoćemo. Eto Zaza reče da će da napujda bota na Internet... --Jagoda ispeci pa reci 19:04, 18. maj 2012. (CEST)

Minuta ili minut

Da li je ovo oboje ispravno ili samo jedno?-- Марко Dic,amice 00:09, 9. мај 2012. (CEST)

Minut i minuta, kaže Ivan Klajn u RJN. Isto kaže i P10. --Јагода испеци па реци 00:21, 9. мај 2012. (CEST)

И литар - литра.--Zrno (разговор) 00:18, 9. мај 2012. (CEST)

Не. Литра је разговорни облик према П10, а по РЈН је лошији него литар, што значи да га не треба користити на Википедији. --Појнт Дред (разговор) 10:44, 13. мај 2012. (CEST)

Mlade reprezentacije

Takvi članci su imenovani sa npr. Fudbalska reprezentacija Srbije do 21. godine. Da li je neophodna ova tačka jer niko ne kaže "do dvadeset i prve godine"?-- Марко Dic,amice 21:12, 12. maj 2012. (CEST)

Ma napravi preusmerenja i uživaj --V. Burgić (reci...) 00:35, 13. maj 2012. (CEST)

Kako to misliš, niko ne kaže do dvadeset prve godine? A kako kaže? --Jagoda ispeci pa reci 00:48, 13. maj 2012. (CEST)

Lepo, kod nas svi novinari kažu „reprezentacija do osamnaest godina, igrači do dvadeset jedne godine“ i slično. Zato sam i rekao da samo napravi preusmerenja. --V. Burgić (reci...) 07:35, 13. maj 2012. (CEST)

Naslov je dobar, a pitanje je bilo samo za takču. Zvanično u svetu se to obeležava sa U-21 (U-21), a mi smo primenili „do 21. godine“. Znači isto a prepoznatljivije je kod nas. --Drazetad (razgovor) 08:35, 13. maj 2012. (CEST)

„U 21“ je na engleskom jeziku skraćeno za „Under-21“, što u prevodu na srpski jezik znači: ispod 21. godine, odnosno „do 21. godine“. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 08:43, 13. maj 2012. (CEST)

Oket. Nisam ni ja bila sigurna pa sam pitala na SJA. Izgleda da je ipak bolje bez tačke, a takođe ima predloga da se naslov promeni u Reprezentativci Srbije MLAĐI OD 21 godine. Ja ne razumem baš najbolje zašto, ali evo objašnjenja jednog od učesnika u diskusiji:

Ali 21. godina života počinje sa 20 godina i završava se kad čovjek napuni 21, dakle nije to isto. Ja bih napisao Reprezentativci Srbije mlađi od 21 godine.

--Jagoda ispeci pa reci 13:41, 13. maj 2012. (CEST)

Kad se kaže do 21 onda je i 21 uključena u to. Kad se kaže do 21 podrazumeva se do 21. rođendana. Pitanje je pravopisa da li treba tačka ili ne, a naslov je dobar.--Drazetad (razgovor) 14:00, 13. maj 2012. (CEST)

A šta mislite da idemo na nešto malo drugačije: Mlada reprezentacija Srbije? Vidim da su Rusi tako uradili. Zna se da se tada misli na ovu U-21 jer i one mlađe imaju alternativna imena.-- Марко Dic,amice 13:53, 13. maj 2012. (CEST)

Ja bih samo da napomenem da bi članak trebalo da se imenuje onim naslovom koji je najpoznatiji u široj javnosti (ukoliko je naravno, pravopisno ispravan, a ovde očigledno to nije problem). Kako god da odlučite, gledajte da to bude naslov koji je u najčešćoj upotrebi, jer su takva pravila Vikipedije. Doduše, još uvek nemamo sopstveno pravilo o tome, ali i englesko je ok, jer će ono biti preuzeto odatle i samo prevedeno, pošto se pokazalo dobrim na drugim vikipeidjama. --Jagoda ispeci pa reci 14:05, 13. maj 2012. (CEST)

Koliko sam ja primjetio u upotrebi su mlada reprezentacija i reprezentacija do 21 godine (bez tačke) tj. nešto nisam čuo ovo do dvadeset prve godine kako je sad. Neka me iskusnije kolege isprave ako griješim.-- Марко Dic,amice 14:09, 13. maj 2012. (CEST)

Pa ne, rekli smo da je bolje bez tačke. --Jagoda ispeci pa reci 14:11, 13. maj 2012. (CEST)

Razgovor je počeo pitanjem da li u naslovu teksta Fudbalska reprezentacija Srbije do 21. godine treba tačka. Rečeno je nema tačke i sada će naslov glasiti „Fudbalska reprezentacija Srbije do 21 godine“. Priča kolega sa SJA nije odgovor kako treba, nego kako bi on uradio. A to je neobavezujuće. --Drazetad (razgovor) 22:11, 13. maj 2012. (CEST)

Naravno da je neobavezujuće. Ja sam vam ponudila neka rešenja. A vi, kako god hoćete. --Jagoda ispeci pa reci 22:38, 13. maj 2012. (CEST)

„ Nisam ni ja bila sigurna pa sam pitala na SJA. ” — Maduixa

Već sam jednom pitao, da li je ovaj sajt tvoj privatni sajt? --BaŠ-ČeliK (razgovor) 22:29, 13. maj 2012. (CEST)

Šta te briga.--Jagoda ispeci pa reci 22:38, 13. maj 2012. (CEST)

I daj, koristi onaj normalni citat {{citat}}, ovaj zauzima pola stranice.--Jagoda ispeci pa reci 22:39, 13. maj 2012. (CEST)

Navodnici u naslovu

Zaboravio sam kakav je dogovor bio, i da li je uopšte bilo dogovora oko navodnika u naslovu? Znam da se ranije nisu stavljali pa je onda to pitanje ponovo pokrenuto (čini mi se oko naziva osnovnih škola), ali ne znam da li je išta dogovoreno?--V i k i v i n d 16:02, 18. maj 2012. (CEST)

Koliko se ja sećam, rečeno je da se ne stavljaju, ali, mislim da su ponekad neophodni, a ako treba da biram između italika u naslovu i navondika, ja bitam navodnike, pošto se italik koristi i za druge stvari, a ne samo kao zamena za navodnike... --Jagoda ispeci pa reci 19:06, 18. maj 2012. (CEST)

Ja ih lično izbegavam i kada bih morao da biram između navodnika ili kurziva, pre bih izabrao da se "sporni" deo stavi pod kurzivom.MikyM|Write me 03:56, 20. maj 2012. (CEST)

Alibaba VS Ali Baba/baba

Nailazim i na jedno i na drugo. Šta je pravilnije?MikyM|Write me 03:56, 20. maj 2012. (CEST)

Neverovatno, ali istinito: Ali-baba. Tako stoji u P10. --Jagoda ispeci pa reci 23:21, 2. jun 2012. (CEST)

Znači nije štamparska greška. Heh, negde sam naišao i na El Baba. Hvala --MikyM|Write me 23:25, 2. jun 2012. (CEST)

Horse Guards Parade

Horse Guards Parade se nalazi u centralnom Londonu a mene zanima iz razloga jer će se na tom mestu održavati takmičenja u odbojci na pesku tokom predstojećih Olimpijskih igara. Kako imenovat to mesto na srpskom jeziku, prostom transkripcijom ili ostaviti u originalu ili pak nešto treće? Help mi. --NikolaB (razgovor) 14:12, 29. maj 2012. (CEST)

Paradni manjež, čini mi se da beše zaključak... --Jagoda ispeci pa reci 15:16, 30. maj 2012. (CEST)

Da stavim Paradni manjež u Londonu? --NikolaB (razgovor) 13:28, 31. maj 2012. (CEST)

Oana ili Joana

U nekojilo tekstova ova Rumunka Oana Pantelimon zove Oana, a u isto toliko Joana. Koje ime je ispravno da ispravim u tekstovima. Mislim da je ispravno Oana jer bi Joana na rumunskom bila Ioana, ali da proverim. Hvala--Drazetad (razgovor) 09:46, 30. maj 2012. (CEST)

A odakle im to J? Original je Oana Pantelimon i tako se i transkribuje. --Jagoda ispeci pa reci 15:14, 30. maj 2012. (CEST)

Londonski Siti

Članak o centralnom finansijskom središtu Londona na našoj vikipediji je preveden kao Grad London što nije tačno. U pomenutom članku reč je o tzv Londonskom sitiju, odnosno samo Siti (City) koji obuhvata površinu od svega 2,9 km². Naravno sama teritorija grada Londona obuhvata daleko veće područje. Dakle ovo je jedna od gradskih četvrti Londona koju Englezi nazivaju prosto The City ili Square Mile (zbog površine). Mislim da je termin Siti (grad) u ovom slučaju veoma raširen širom sveta i kada se govori o gradovima ovaj termin upravo asocira na London. Kako ispravno imenovati ovaj članak? Jer ovo sadašnje ime sasvim sigurno ne valja i skroz je pogrešno, tj vodi na pogrešnu teritoriju. Londonski siti ili kako već? --NikolaB (razgovor) 22:56, 31. maj 2012. (CEST)

Usput, na bugarskoj i ruskoj vikipediji ovaj članak je imenovan kao Siti (London), dok je na ukrajinskoj viki Londonski siti. --NikolaB (razgovor) 22:58, 31. maj 2012. (CEST)

Ja bih rekla da bi najbolje bilo London siti, tj. transkripcija. Pošto je gradski kvart, a ne posebno naseljeno mesto onda druga reč malim slovom. --Jagoda ispeci pa reci 23:01, 31. maj 2012. (CEST)

A možda ipak Siti (London) jer ipak je to specifičan slučaj koji odudara od ustaljenih pravila. Englezi taj deo grada jednostavno zovu Siti a do zabune kod autora članka na našem jeziku je verovatno došlo do toga što u engleskom jeziku termin grad (odnosno siti) ima drugačiju konotaciju nego kod nas. Kod nas je to administrativna jedinica dok je kod njih to jednostavno oznaka za veću urbanu celinu. A bojim se da bi ovo London siti opet navodilo na pogrešnu asocijaciju jer na našem jeziku ima jednaku zvučnost kao i Njujork siti, Meksiko siti itd...--NikolaB (razgovor) 23:16, 31. maj 2012. (CEST)

Meksiko Siti, ne Meksiko siti, jer se radi o imenu naseljenog mesta (inače, najvećeg na svetu, jel da?). Njujorku je ime samo Njujork, o Siti ne znam zašto mu se dodaje. Zvanično ime je samo Njujork, valjda. Može i samo Siti, što se mene tiče, nemam neko posebno mišljenje. Samo ne bih ništa prevodila (tipa Londonski), nego bih išla na čistu transkripciju. --Jagoda ispeci pa reci 23:19, 31. maj 2012. (CEST)

Ni ja ne bih prevodio, posebno ne ovo Siti. Problem i jeste u tome što je autor članka to bukvalno preveo. Hvala na pomoći, srce si --NikolaB (razgovor) 23:35, 31. maj 2012. (CEST)

Nego, kakav ti je ono Grinički park i Grinička opservatorija? Ja mislim da je tu i jednom i drugom ime SAMO Grinič, te bi bilo Park Grinič ili Grinič park, i Opservatorija Grinič. --Jagoda ispeci pa reci 23:41, 31. maj 2012. (CEST)

A ne. To su dve najznačajnije znamenitosti naselja Grinič. A ovo Grinički park sam samo prilagodio našem jeziku (kao i kod nas Kalemegdanski park, Park Petra Kočića itd) a i ovo grinička opservatorija mi deluje logično jer se nalazi u Griniču pa otuda i ime (baš kao i kod parka - u stvari ime te građevine je Kraljevska opservatorija). Dakle imena su im izvedena iz imena mesta u kome se nalaze --NikolaB (razgovor) 23:49, 31. maj 2012. (CEST)

Zarez ispred veznika

Zamolio bih da mi neko izvadi iz pravopisa konkretno o ovome. Posebno me zanima zarez ispred i. --Zrno (razgovor) 16:19, 1. jun 2012. (CEST)

„Najčešće se bez zareza ispred sebe piše sastavni veznik i, a onda i rastavni veznik ili kad nije u naglašenom ponavljanju ili ispred naknadno dodatog teksta. Zarez je običniji ispred sastavnog ni, niti i rastavnog bilo, jer se ovi veznici češće javljaju u naglašenom isticanju i suprotstavljanju drugog dela naporedne veze. Često se piše zarez i ispred veznika pa, te, jer se tekst koji sledi iza njih često shvata kao naknadni dodatak; kao dobro merilo za zarez ispred ova dva veznika može poslužiti sam govorni ritam, tj. zarez treba pisati onda kad se u normalnoj dikciji javlja zastanak.“ --Pavlica pričaj 16:41, 1. jun 2012. (CEST)

Hvala. Ovde, koliko vidim, nema jasnih pravila, nego je napisano kako je najčešće, a ne kako mora. --Zrno (razgovor) 17:06, 1. jun 2012. (CEST)

Ne zakerajmo. Delovi rečenice mogu biti tesno povezani međusobnim zavisnim odnosom (odredbenim ili dopunskim), ili pak stajati naporedno.

U ovom drugom slučaju zarez se obavezno piše ako je izraz asindetski, tj. ako izostane veznik; smisao ovog zareza možemo objasniti rečju takođe. Ako je pak upotrebljen veznik, zarez se obično ne piše, ali se može i pisati ako je drugi iskaz izrazitije suprotstavljen prvom ili ako se shvata kao naknadno dodat. Obrasci:

• Govorio je tiho i razgovijetno [без зареза].
• Govorio je tiho(,) ali razgovijetno [необавезан зарез].
• Govorio je tiho, razgovijetno [обавезан зарез].

Izvor: SJA. --Pavlica pričaj 18:46, 1. jun 2012. (CEST)

Venus vs Vinus

Znam da je kod nas Venus (Vilijams) „ukorenjeno“, ali svi izgovaraju Vinus. /ˈvinəs/, forvo, pronounceitright, v EE n uh s, VEE-nəs, i tako dalje. Da li je pre bilo govora povodom njenog imena, ili? --Pavlica pričaj 18:11, 10. jun 2012. (CEST)

Venera?--Težava (razgovor) 18:21, 10. jun 2012. (CEST)

Po ko zna koji put - transkripcija, naročito sa engleskog, ne ide uvek po izgovoru već po pravilima transkripcije. --V. Burgić (reci...) 18:33, 10. jun 2012. (CEST)

Upravo, ali da li je ovo E naglašeno ili nenaglašeno? Postoji ptravilo da se nenaglašeni samoglasnik /ɪ/ prenosi kao I u slučajevima kada je predstavljen jednim od slova A, I, O ili U. U slučaju kada je u originalnom zapisu predstavljen slovom E i transkribuje se kao E. --Pavlica pričaj 19:09, 10. jun 2012. (CEST)

Naglašeno. --Pojnt Dred (razgovor) 20:15, 10. jun 2012. (CEST)

Prosto je neverovatno da je Slaji ovo promaklo a vršio je ispravke u članku. Mislim da grešite ali ajde ipak je naša Vikipedija posebna. Samardžija (razgovor) 21:21, 10. jun 2012. (CEST)

Budimo realni, koliko god Slaja bio dobar, imao je i raznih propusta. Ne znam da li persiraš ili govoriš u množini, ali da sam bio siguran, promenio bih bez konstatacije.--Pavlica pričaj 21:25, 10. jun 2012. (CEST)

Ne griješimo u primjeni sistema Tvrtka Prćića, koji nema ovo ime u rječniku i zato ne znamo je li ukorijenjeno Venus. Ako ne znamo, bolje je držati se pravila transkripcije. --Pojnt Dred (razgovor) 15:23, 11. jun 2012. (CEST)

Slovaci

Proveravam transkripcije Slovaka o kojima ima članak na našoj Vikipediji. Primetio sam da se nismo pridržavali propisanih pravila transkripcije sa slovačkog na srpski. No, da čujem vaše mišljenje, jer takođe piše Izuzetak: Daniel — Danijel, i sl.

• Magdalena Ribarikova → Magdaljena Ribarikova
• Veronika Zuzulova → Veronjika Zuzulova
• Danijela Hantuhova → Danjijela Hantuhova
• Dominika Cibulkova → Dominjika Cibulkova
• Janeta Husarova → za ovu mislim da nije Janeta
• Ondrej Nepela → Ondrej Njepela
• Elena Lackova → Eljena Lackova
• Martin Škrtel → Martin Škrtjel

Pravila kojima sam se vodio:

• N — N
  • NI, NE — obično NjI, NjE: Jablonica — Jablonjica; Topoľniky — Topoljnjiki; Malinec — Malinjec.
• T — T
  • TE — TJE: Teplice — Tjeplice; Tekov — Tjekov.
• L — L
  • LE —LjE: Boleraz — Boljeraz; Levoča — Ljevoča.

--Pavlica pričaj 22:22, 10. jun 2012. (CEST)

Meni oblici Magdalena, Veronika, Danijela, Dominika, Elena deluju u redu. To su uglavno imena grčkog i rimskog porekla. Poznajem devojku iz Petrovca koja se preziva Valentova (od lat. valens jak, krepak), a ne Valjentova. Dakle, pravila transkripcije sa slovačkog ne mogu se doslovno primeniti ovde. Ovo nisu čisto slovačka imena. U pogledu prezimenâ nisam siguran.--Vladimir Nimčević (razgovor) 17:00, 11. jun 2012. (CEST)

Taman sam hteo da potpišem sve što je korisnik Vladimir Nimčević napisao ali sam onda na Jutjubu pogledao ovaj klip [2] i moram priznati da se zaista čuje Nj umesto N u njenom imenu. E sad, možda ne bi bilo loše da neko kontaktira naše uvažene lingviste i da ih pita da li treba da primenimo pravila transkripcije i na imena koja nisu ekskluzivno slovačka. Samardžija (razgovor) 20:17, 11. jun 2012. (CEST)

Ja sam za poštovanje pravila transkripcije. Ako ovde krenemo tim iz kog jezika imena potiču onda bismo to morali razmotriti i za sve ostale jezike pa nas to nikuda ne bi dovela. Ako izgovaraju ta slova još bolje.-- Марко Dic,amice 20:21, 11. јун 2012. (CEST)

Ево и обрнутог примера 2,04 овде се јасно чује Данијела.

Kolk'o sam ja shvatio (ja ovo sve laički) izgovor se ne poklapa uvijek sa pravilima, ali se pravila moraju poštovati inače zalazimo u anarhiju. Ali, hvala Bogu, ima vas da bolje znate pa samo naprijed: dogovorite se.-- Марко Dic,amice 20:30, 11. jun 2012. (CEST)

...slovački pravopis je etimoločki i ova imena nisu slovačkog porekla a pišu se prema etimologiji ne NjN već NI ne TJ već T i tako je Veronika a ne Veronjika i sve slično i ako je tačno da ni jeste nji ali samo za slovačke reči a ne reči stranog porekle tako i sve ostalo nije nnj nego ni a nema ni tj. nije Škrtjel već Škrtel koje se tu navodi. Ja nisam lingvista ali govorim slovački i mnogo puta sam već dolazio u sukob sa našim srpskim lingvistima...--Vcesnak (razgovor) 20:35, 11. jun 2012. (CEST)

"i tako je Veronika a ne Veronjika" - ali postoji problem što se na klipu iznad zaista čuje Veronjika. Ukoliko ne postoji način da transkripcija bude uniformna i da se ovo pitanje ne otvara oko svakog imena onda OK, u suprotnom treba koristiti Pravopis.--Avala (razgovor) 21:28, 11. jun 2012. (CEST)

da je jasno: klip nije na slovačkom već na poljskom lj ona je slovačka skijačica a koliko je znam poljski jezik je jako mekan i neznam kojiko oni to pravilno izgovaraju ali slovaci nikad ne izgovaraju ovo ime kao veronjika već veronika kao u ostalom i srbi --Vcesnak (razgovor) 21:36, 11. jun 2012. (CEST)

Edberg i Berg na švedskom

Po pravilima transkripcije sa švedskoga jasno stoji da rg prelazi u rj, sa izuzetkom Strindberga i Bergmana. Molim administtratore da se pridržavaju pravopisnih pravila, koja se nalaze na http://www.fil.bg.ac.rs/katedre/skandinavistika/index.php?option=com_remository&Itemid=27&func=fileinfo&id=16. Na str 4. i 5 naćete opisano pravilo rg da prelazi u rj.--Miut (razgovor) 12:02, 14. jun 2012. (CEST)

Ponavljam, već četvrti put. „Izmena već uobičajenih imena Strindberg i Bergman u fonološki pravilan oblik Strindberj i Berjman bi bila poželjna, ali su ta i slična imena već toliko ušla u upotrebu da ih ne vredi menjati.“ Zato piše da je pravilo izmenjeno! Tačka. Tvoje daljnje akcije smatraću kao vandalizam i tražiću blok na admin tabli. --Pavlica pričaj 12:04, 14. jun 2012. (CEST)

Ne piše da je pravilo izmenjeno, nego su ta dva imena prihvatljivi izuzeci od pravila. Pitaj Jagodu. Evo ja ću njen sud uzeti kao konačan. A nadam se i da ćeš ti prihvatiti njen sud.--Miut (razgovor) 12:07, 14. jun 2012. (CEST)

U redu, ali ako to prođe, menjam Geteborg u Jeteborj. --Pavlica pričaj 12:11, 14. jun 2012. (CEST)

Prihvatam.--Miut (razgovor) 14:48, 14. jun 2012. (CEST)

Treba gledati P10, a ne taj tekst, jer ima nekih manjih izmena, tj. unete su neke izmene za P10, između ostalog konkretno ove grupe suglasnika. Prema t. 260v, G iza R u istom slogu prenosimo kao g, uz primere Strindberg, Lundberg, Bergman.--Jagoda ispeci pa reci 14:59, 14. jun 2012. (CEST)

Hvala, Jagoda. Zadovoljan, Mijute? Sledeći put pre no što misliš da pametuješ, pitaj nekoga ko zna više od tebe, čisto formalno. --Pavlica pričaj 16:35, 14. jun 2012. (CEST)

A sad ti Pavlica pogledaj koliko si ti tek pametovao kad si tvrdio da pravilo znači da je rg, a ne rj. Od neznanja te spasilo samo to da je pravopis bio jači, a ne taj pravopisni priručnik. Pogledaj kako si čak tvrdio da vandališem, a nisi bio u pravu što se tiče tumačenja pravila iz toga priručnika. Tako da ti to bude za nauk.--Miut (razgovor) 16:41, 14. jun 2012. (CEST)

Da li sam tvrdio da se RG NE IZGOVARA kao RJ? Ne, očigledno. Samo, ne znam ko se vodio Pravopisom, a ko priručnikom. Naravno da sam rekao da vandališeš, jer nisi stao kad ti je rečeno da GREŠIŠ. --Pavlica pričaj 16:49, 14. jun 2012. (CEST)

Ne nego si ti krivo tumačio isti tekst iz priručnika, a ne pravopis. Pa si na osnovu krivoga tumačenja priručnika tvrdio da ja vandališem. Čak si po četvrti put citirao deo iz priručnika, ali deo koji si potpuno krivo tumačio.--Miut (razgovor) 16:58, 14. jun 2012. (CEST) Kad se nekome kaže da greši potrebni su argumenti. ti nisi imao argumente, nego krivo tumačenje. Tek je Jagoda došla sa pravim argumentima.--Miut (razgovor) 16:59, 14. jun 2012. (CEST)

Ne troluj. Nisi bio u pravu i gotovo. --Pavlica pričaj 17:03, 14. jun 2012. (CEST)

Ti si još manje bio u pravu, pa je dobro da prestaneš sa trolovanjem.--Miut (razgovor) 17:04, 14. jun 2012. (CEST)

Ja vas dvojicu uopšte ne razumem, zapravo, ne razumem u čemu je uopšte bio problem. Po onom što ste ovde napisali, izgleda da obojica niste ni za kakvo menjanje, što pokazuje i P10. Ajde, nemojte više. --Jagoda ispeci pa reci 18:23, 14. jun 2012. (CEST)

Problem je u tome što je menjao prezimena, iako mu je rečeno da se mi držimo RG — RG. --Pavlica pričaj 18:28, 14. jun 2012. (CEST)

lésarstvo

Treba mi pomoć oko jedne reči koje ne mogu da se setim. Industiska grana koja se bavi sa nabavkom i preradom drveta. Na slovenačkom je lesarstvo a na srpskom?--Težava (razgovor) 17:47, 14. jun 2012. (CEST)

Kao šumarstvo je prevedeno.--Težava (razgovor) 18:22, 14. jun 2012. (CEST)

Šumarstvo se valjda bavi šumama, i njihovim održavanjem. Industrija koja se bavi preradom drveta je drvna industrija. --Jagoda ispeci pa reci 18:24, 14. jun 2012. (CEST)

Pa kako onda ja ovo da prevedem naš fakultet nema napisan ta odeljenja.--Težava (razgovor) 18:29, 14. jun 2012. (CEST)

lesarstvo bi mogla biti prerada ili obrada drveta (ako se misli na katedru Šumarskog fakulteta u Beogradu), a ako se misli na industrijsku granu isključivo, to je onda drvna industrija. --Ivan Matejić (razgovor) 20:33, 14. jun 2012. (CEST)

Prerada drveta, stoji na zvaničnoj prezentaciji Šumarskog fakulteta.--Slaven Kosanović {razgovor} 21:38, 14. jun 2012. (CEST)

Državni zbor ili državna skupština

Reč je o Sloveniji i to o njihovom parlamentu. Vidim da Hrvati i Makedonci imaju origanalan naziv dok Bugari imaju srpski. Šta je sada pravilno i kako ja da poimenujem tu ustanovu?--Težava (razgovor) 23:34, 16. jun 2012. (CEST)

Koliko ja znam, u slovenačkom postoji Skupščina. Dakle, ovo je zbor. Nema potrebe rusku dumu nazivati skupštinom ili sobranja ili sovjete. Riječ zbor ranije se koristila za opštinske parlamente u Srbiji, dakle nije ništa strana parlamentarnom rječniku. Članak o bugarskoj skupštini ja sam napisao, i vjerovatno sam nesmotreno samo po uzoru na srpski parlament nadjenuo. Ali ispraviću to. --Željko Todorović (razgovor) 23:41, 16. jun 2012. (CEST) s. r.

Skupščina i parlament su nezvaničani nazivi koji koriste mediji i narod ali zvanično je Državni zbor. Hvala meni je samo trebalo za funkcije Pahora ali sada možda i članak o zboru napišem.--Težava (razgovor) 23:51, 16. jun 2012. (CEST)

Da, ostavi Zbor. Kao što Španci imaju Kortes, to bi bilo u istom redu...--Jagoda ispeci pa reci 00:19, 17. jun 2012. (CEST)

Preddvor u Predvor

Da li je pravilno Preddvor ili Predvor odnosi si se na „grad“ u Sloveniji.--Težava (razgovor) 21:27, 20. jun 2012. (CEST)

Ako se na slovenačkom čitaju oba D, onda sa dva D. --Jagoda ispeci pa reci 21:29, 20. jun 2012. (CEST)

Kirsty Coventry

Da li je pravilno Kersti ili Kirsti Koventri. Hvala --Drazetad (razgovor) 05:35, 22. jun 2012. (CEST)

Prcic kaze Kersti. --Jagoda ispeci pa reci 08:42, 22. jun 2012. (CEST)

Srebrenu ili srebrnu

Dražeta je na mnogim člancima ostavio srebrnu umesto srebrenu. Kad sam ja ispravio srebrnu na srebrenu on je revertovao očito smatrajući da ja grešim.--Miut (razgovor) 10:54, 22. jun 2012. (CEST) Nažalost ima nekoliko stotina članaka sa tom greškom.--Miut (razgovor) 10:56, 22. jun 2012. (CEST)

Vileo bi da i ti jednom budeš u pravu, jer neki dan nisi bio kod Edberga. Da li si čuo da u Srbiji postoji Srebrno jezero, a na Srebreno jezero. Pogledaj šta su osvojili strelci [3], Brazilska srebrna lisica, Hotel Srebrna lisica na Kopaoniku [4], Vidi šta su rukometaši osvojili [5] evo šta je osvojio Kolašinac prema tekstu OKS.[Kolašinac osvojio srebro na Kupu Evrope u Baru] a vidi i preko milon novinskih tekstova na guglu. --Drazetad (razgovor) 11:33, 22. jun 2012. (CEST)

Pa zato sam i dao da ovdje neko odgovori ko o pravopisu zna više od nas dvoje.--Miut (razgovor) 11:38, 22. jun 2012. (CEST)

Ja sam se davno takmičio u znanju. Sa današnjim pravopisom sam na Vi, ali sam ponekad išao u školu pre bolonjskog programa. Ako i nisam u pravu kakve to ima veze, kad imam tebe.--Drazetad (razgovor) 11:49, 22. jun 2012. (CEST)

Srebrna boja, naravno. Za ovo drugo nisam sigurna da li je TAKOĐE ispravno, morala bih pogledati u rečnik (kasnije, kad mi bude bio pri ruci), ali, sve i da jeste, pošto je oblik srebrn pravilan, nema potrebe da se prepravlja. --Jagoda ispeci pa reci 12:32, 22. jun 2012. (CEST)

Taylor Lautner

Da li se to transkribije kao Lotner ili Lautner.--Miut (razgovor) 16:36, 23. jun 2012. (CEST)

Klikneš na englesku viki i pročitaš. Samardžija (razgovor) 16:42, 23. jun 2012. (CEST)

S druge strane vidim da Rusi transkribuju kao Lotner, iako to nije dobra analogija. Nadam se da će neko ko se više razume potvrditi jednu ili drugu opciju.--Miut (razgovor) 16:57, 23. jun 2012. (CEST)

Hm, ja sam u nedoumici. Prema IPA na eng. vikipediji bilo bi Lautner (jer se naglašeno /aʊ/ transkribuje kao -au-, kao u pound, na primer), ali ovde izgovor kaže Lotner. Ne bih znala reći ko je od njih pogrešio. --Jagoda ispeci pa reci 18:17, 23. jun 2012. (CEST)

Ipak je Lautner. Evo ovde njega samog kako izgovara svoje prezime. --Jagoda ispeci pa reci 18:28, 23. jun 2012. (CEST)

Eli ili Ilaj

Kako transkribovati ime ove kompanije Eli Lilly and Company? Da li je Eli Lili i kompanija ili je Ilaj Lili end kompani ili nešto treće? Evo nekoliko linkova [6], [7], [8], [9]. Samardžija (razgovor) 21:17, 23. jun 2012. (CEST)

Nisam siguran kako se transkribuje, ali oni koji u toj kompaniji rade zovu je Eli lili. A valjda znaju gde rade. --V. Burgić (reci...) 15:13, 24. jun 2012. (CEST)

Nisam preslušavao sve, ali na prvoj vezi jasno kažu Ilaj. To je često ime u Americi. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 15:16, 24. jun 2012. (CEST)

A što bi zaposleni u toj kompaniji u Srbiji bili bilo kakav reper za to kako se transkribuje ime te kompanije? Da li, kad se zaposle, dobiju neki kurs ili barem instrukcije kako treba pravilno izgovarati ime kompanije na srpskom? Čisto sumnjam. Setite se samo keksa Petit Beure. Koliko je zaposlenih u fabrici koja je proizvodila taj kaks, znala da se keks ne zove Petit Beure nego Pti ber? Ja bih išla s kombinacijom transkripcije i prevoda: Ilaj Lili i kompanija. Po ugledu na gradove tipa Stratford na Ejvonu ili Frankfurt na Majni. --Jagoda ispeci pa reci 16:24, 24. jun 2012. (CEST)

Eh, kako mi nedostaje Slaja. Samardžija (razgovor) 16:27, 24. jun 2012. (CEST)

Heh. Zahvalnost ti nije jača strana, zar ne, Samardžija? Ako ti toliko nedostaje, imaš imajl opciju, pa mu piši. Mislim, stvarno. Od mene više odgovore nećeš dobiti, čisto da znaš. Pa ti idi pa pitaj Slaju. --Jagoda ispeci pa reci 17:23, 24. jun 2012. (CEST)

Ja se izvinjavam ali ne razumem kako sam te povredio? Nisam uopšte mislio na tebe ili na bilo koga već bih voleo da je Slaja tu jer bi on isterao stvari do kraja. Ja ne bih da se prepucavam sa autorom članka o Eli Lili i kompaniji. Tebi sam inače uvek zahvalan za rešavanje svih jezičkih nedoumica. Inače Slaja i ja nismo bili na istoj talasnoj dužini pa moj komentar ima izvesnu dozu ironije. Samardžija (razgovor) 17:43, 24. jun 2012. (CEST)

Ne razumem to, kako misiš Slaja bi isterao stvari na čistinu? Šta ti govori da drugi ne bi isto uradili, tj. da nisu već uradili? Molim te da se uzdržiš ovakvih komentara na mestima gde tražiš pomoć, jer zaista ne vidim zašto bi ti bilo ko pomagao kad nakon dobijenog odgovora se vajkaš što nije tu neko drugi ko bi eto "isterao stvari na čistinu". Osim toga, ni Slaja, kao bilo ko drugi, nije nepogrešiv, tako da ne vidim zašto bi njemu više verovao nego npr. ovim ovde ljudima. --Jagoda ispeci pa reci 18:37, 24. jun 2012. (CEST)

Dobro, ostavimo to po strani, nego zašto se prevodi and Company sa i kompanija? Da li bi analogno tome trebalo prevoditi i reč technologies sa tehnologije, mislim na nazive firmi tipa Lucent Technologies? Samardžija (razgovor) 19:36, 24. jun 2012. (CEST)

Ne. To je zbog veznika. Da je Eli Lilly Company, rekla bih Ilaj Lili kompani. Obično su nazivi u kojima postoje veznici i predlozi nezgodni za transkripciju (zvuče čudno, u najmanju ruku), stoga bih ja takve nazive "poluprevodila", kao što je to već urađeno u već gore pomenutim imenima gradova. Prirodnije zvuči na srpskom. --Jagoda ispeci pa reci 20:36, 24. jun 2012. (CEST)

Preimenovanje tekstova sa Gustav na Gustaf

Na ovoj vikipediji imamo više od 30 tekstova u kojima se poznati Nemci zovu Gustav. Ja nisam lingvista, ali na nekim od tih tekstova radili su i lingvisti i nikad nisu menjali ime u Gustaf. Danas korisnik Miut prebacuje sve u Gustaf. Molim da ga neko zaustavi dok lingvisti ne kažu svoje. Hvala.--Drazetad (razgovor) 12:03, 26. jun 2012. (CEST)

Kad si već toliko nestrpljiv pričekaću. Neće pasti nebo, a ni kruna sa glave.--Miut (razgovor) 12:07, 26. jun 2012. (CEST)

Nisam nestrpljiv, inistiran kad sam u pravu, što sa tobom već dva puta nije bio slučaj. Nađi mi jedan tekst, koji ti nisi napisao, gde se kompozitor Gustav Maler, nobelovac (fizičar) Gustav Ludvig Herc ili industrijalac Gustav Krup zovu Gustaf.--Drazetad (razgovor) 12:22, 26. jun 2012. (CEST)

Nemoj da pričaš bezveze. Ako sam rekao da sačekamo, onda ću sačekati.--Miut (razgovor) 12:38, 26. jun 2012. (CEST)

Nije bezveze rekao si „Kad si već toliko nestrpljiv pričekaću“ odgovorio sam ti da nisam nestrpljiv, a ostalo potsetio sam te sa slučajeve sa Edbergom i srebrnom medaljom. Zmam sujeta radi i ja sam takav kad nisam u pravu. Vidim da si promenio i Briž u Bruge. Pročitaj koje si mi objašnjenje dao za Vrginmost i Gvoz, ili Beč i Vin. Rekao si da nije bitno kako ih zovu na hrvatskom i nemačkom bitno je kako ih zovu na srpskom, a sad je bitno kako Briž zovu na holandskom (Bruge ako ga tako zovu). Otkud sad dvostruki aršini.--Drazetad (razgovor) 13:49, 26. jun 2012. (CEST)

Šta se udaljavaš od teme. Gvozd nije teme i meni nikad nije bio.--Miut (razgovor) 13:58, 26. jun 2012. (CEST)

Inače Jagoda je već mašla rješenje, ali neće još da ti kaže, jer to rješenje tebi ne odgovara. Pogledaj:Jagoda je našla da se kaže f, ali joj je muka da ti to kaže hm, hm.--Miut (razgovor) 14:28, 26. jun 2012. (CEST)

Mijute, ne unosi razdor. Nemam ja šta da se uzdržavam jer Dražeta ume da prihvati ispravku. Ne govorim još uvek ništa jer još uvek ne znam da li bi trebalo transkripciju sa V smatrati ustaljenom, s obzirom da svi Gustavi koje znamo, jesu Gustavi, a ne Gustafi. Pravopis se uvek zalaže za očuvanje ustaljenih transkrpcija i dok ne budem bila sigurna da je ovo jedna od njih, neću da dajem odgovor. A ti si trebao prvo da pitaš, pa onda u skladu sa odgovorm da menjaš. Ne bi ti pala kruna s glave da si malo sačekao, kao što si već i sam rekao. --Jagoda ispeci pa reci 15:06, 26. jun 2012. (CEST)

Imaš kratko pamčenje pogledaj naše razgovore pa vidi da li je bila tema. Memi sve odgovara, mogu i ja da pogrešim, a već vidim da si kiksnuo kod Briža. Sad treba prekontrolisati i ostala imena holandskih gradova. Gustav Maler je sigurno tačno, ako ništa drugo ustaljeno je kao i ona dvojica koje sam naveo, a za ostale manje poznate može se i promeniti. Sada vodim 3:0.--Drazetad (razgovor) 14:47, 26. jun 2012. (CEST)

Fakultet muzičkke umetnosti [10], [11], [12], [13], [14] i još 3.000.000 rezultata na guglu, na srpskom Gustaf samo dva teksta, od kojih je jedan naš preimenovani tekst.--Drazetad (razgovor) 15:04, 26. jun 2012. (CEST)

Može ti biti i 500 miliona ako je pogrešno.--Miut (razgovor) 15:09, 26. jun 2012. (CEST)

Dobro, de, aj nemojte više. Dobro je da neko kontroliše transkripcije, ali bolje bi bilo da pre bilo kakve promene bude siguran u ono šta radi. Ne treba ići ni u jednu krajnost, i kod i najmanje sumnje, pitati, pa ćemo zajedno rešiti. Sačekajte da vidimo šta će da nam kažu na SJA i da li će da nam daju neke dovoljno dobre argumente za menjanje transkripcije na koju smo svi navikli... Takođe obaveštavam da ću ovo da premestim na Trg/Pravopisna pitanja, jer mu je tamo mesto. --Jagoda ispeci pa reci 15:16, 26. jun 2012. (CEST)

Ma najbolje Mijute da promenimo i Novak Đoković u Novak Joković ili Doković, ovo je zaista smešno kao i u slučaju čuvenog Preslija, hajde neka mi neko kaže realno ko u Srbiji njega zove Presli kad ga 99,9 posto ljudi zna kao Elvis Prisli. Ovog puta je Dražeta u pravu ne menjaj ništa i neka ostane Gustav ili ćemo Briž da zovemo Bruge kako ti reče pa opet nisi bio u pravu.--Soundwaweserb (razgovor) 15:19, 26. jun 2012. (CEST)

Ja gledah malo P10, transkripciju sa nemačkog. Nema definitivnog pravila što se nemačkog V tiče. Ali me čudi, Mijute, da ti kjoji ne znaš da se posle tačke i zapete piše belina stalno glumiš neki pravopisni autoritet. --V. Burgić (reci...) 15:21, 26. jun 2012. (CEST)

Tačno je da nemci izgovaraju „V“ kao „F“, međutim izutetak su (za nemce) strane reči. Na primer Vokativ, Vase, Violine, oni tu izgovaraju „V“. Pošto, koliko znam, Gustav potiče iz skandinavskih jezika transkripcija bi trebala da bude Gustav.--ZaZa^Reeeeci!!! 18:44, 26. jun 2012. (CEST)

I na nemačkom se to izgovara kao f, a i na švedskom.--Miut (razgovor) 20:28, 26. jun 2012. (CEST)

Postoji ime Gustaf koje se izgovara Gustaf i ne treba mešati sa imenom Gustav koje se izgovara sa V.--ZaZa^Reeeeci!!! 20:34, 26. jun 2012. (CEST)

Međutim na njemačkom Gustav se jasno izgovara kao Gustaf, tako da tu ne bi trebalo biti problema za onoga ko zna njemački.--Miut (razgovor) 20:43, 26. jun 2012. (CEST)

U suštini nemam problem sa padežima i slaganjem u rodu i broju.

U suštini nemam problem sa padežima i slaganjem u rodu i broju. Pa ipak, ne znam kako se govori susret i akcija mladih „Pruži i ti svoju ruku“ je namenjena / je namenjen / je nemenjeno / su namenjeni? Zna li neko da mi pomogne??? Možda bi dobro bilo reći da se to radi o jednom događaju, istovremeno, pa mi se čini da ne može u množini. Ne znam. — Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik Stolica (razgovor • doprinosi)

Pošto je napisano Susret i akcija mladih trebalo bi onda „je namenjena“. Da je napisano, kojim slučajem, Akcija i susret „Pruži i ti svoju ruku“, onda bi trebalo „je namenjen“. Nadam se da nisam pogrešila.--ZaZa^Reeeeci!!! 13:37, 2. jul 2012. (CEST)

Hvala puno :)

Stolica (razgovor) 14:23, 2. jul 2012. (CEST)

Shutting Out the Sun

Molim za prevod naslova knjige „Shutting Out the Sun“. Bukvalno prevedeno to bi bilo „Isključivanje od Sunca“. Po meni (medicinski gledano) više bi odgovarao naslov „Skrivanje od Sunca“. Da li sam u pravu? Hvala--Mile MD (razgovor) 15:17, 5. jul 2012. (CEST)

Farska ostrva

Bilo bi skoro pa idilično kad bi stiglo objašnjenje ove jezičke egzibicije. Dakle sad se krenulo u pokrštavanje i evropskih teritorija i menjanje već stolećima ustaljenih naziva. Ne bi me čudilo da u šablonu evropskih država jedan dan naiđem i na Sakartvelo, Hajastan, Azarbajdžan, Moldovu, Sverije, Skošu itd...... Dakle objašnjenje, jer ovo nije mala stvar i ne postoji ni jedan jedini razlog za ovo preimenovanje --NikolaB (razgovor) 15:06, 2. avgust 2012. (CEST)

FIAT

Zbog čega se srpski članak o ovoj autokompaniji naziva "FIJAT"? ( http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A4%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%82 )Zvanično ime kompanije je "Fabbrica Italiana Automobili Torino" što znači da je FIAT skraćenica. Hajde da onda izmenimo i CIA u CIJA? Valjda ljudi znaju kako se zovu, pogledajte samo zvanični site za Srbiju http://www.fiatsrbija.rs/ U svim člancima, na bilo kojem jeziku (bilo ćirilica ili latinica) je FIAT. Ko nam daje za pravo da preimenujemo ime jedne kompanije?— Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik JohnSRB (razgovor • doprinosi)

Prvenstveno, FIAT nije skraćenica, već akronim, baš kao i CIA. Drugo, nema ovde nikakvog srpskog članka, jer ovo nije Vikipedija Republike Srpbije, već Vikipedija na srpskom jeziku. Samim tim, ovde se poštuje Pravopis srpskog jezika. Uostalom, članak nije imenovan kao FIJAT, već kao Fijat. Znači, akronim je postao ime, a u srpskom jeziku se između I i A dodaje intervokalsko, odnosno međusamoglasničko J. Zato Srbija nije Srbia, Cija nije Cia, a ni Fijat nije Fiat. --Pavlica pričaj 13:59, 26. avgust 2012. (CEST)

Ustvari ili u stvari

Video sam ovu izmenu [15], pa me zanima da definitivno utvrdimo koji je oblik pravilan. Ono kako sam ja razumeo, a slično nađoh i na internetu pa citiram: „"U stvari" ima drugi znacaj-pokazuje gde se nesto nalazi. Ustvari kao i "ionako", "zapravo", "kojesta","ubuduce", nejednako" itd., se uvek pise spojeno.“ --Đorđe Stakić (r) 22:29, 2. avgust 2012. (CEST)

Evo šta kaže SJA. Osim toga, u novom Pravopisu se nigde ne pominje odrednica „Ustvari“, dok se odrednica „U stvari“ pominje na više mesta. Npr: „U stvari, naše pisanje ruskih imena bliže je njihovom praobliku nego današnjem fonološkom liku...“ (str. 179); „...te se u interesu izgovorne vernosti žrtvuje gramatička autentičnost, koja je u stvari bitnija.“ (str. 228). Treba praviti razliku između starog i novog Pravopisa jer su se neke stvari promenile. Tako je npr. sada pravilno samo „pritom“ dok je nekada moglo i „pri tom“, mada je i dalje pravilno „pri tome“. micki 22:50, 2. avgust 2012. (CEST)

Oblik „U stvari“ se pominje i na kraju Pravopisa u rečniku na str. 481. A takođe i u odeljku Spojeno i odvojeno pisanje reči: „Ne spajaju se ni mnoge druge predloške veze s imenicama, mada se radi o ustaljenim priloškim izrazima, često i akcenatski objedinjenim... u stvari (tako i u biti i u suštini)“ (str. 97). micki 22:54, 2. avgust 2012. (CEST)

Ok, hvala na odgovoru. --Đorđe Stakić (r) 23:48, 2. avgust 2012. (CEST)

I ? Šta je na kraju pravilno ? Kakva država, takav i pravopis...ne zna se ko koga..--Zrno (razgovor) 01:06, 3. avgust 2012. (CEST)

Pa, ako ti je 6 puta rečeno da se u P10 pojavljuje samo "u stvari" i citiran odeljak o spojenom i odvojenom pisanju reči, ne znam koji deo ti nije jasan? --V. Burgić (reci...) 08:11, 3. avgust 2012. (CEST)

Ustvari, sad po novom pravopisu treba da se pise "u stvari", dok ne izadje novi pravopis, na kojem ce neko drugi da uzme pare. Dabogda ova zemlja propala u potpunosti, samo to joj zelim.--Zrno (razgovor) 10:24, 3. avgust 2012. (CEST)

U stvari nemaju oni pojma već konstantno mlate praznu slamu sa svakim novim izdanjem, jer treba to izdanje malo izmeniti i uvaliti ga svima po pristupačnoj ceni od par stotina evra (jer zašto kupovati novo izdanje ako u njemu nema novih fakata). U jednom uzdanju nešto novo smisle, pa tako mi jadni sto godina živimo u zabludi da naši fudbaleri igraju sa reprezentacijom Farskih Ostrva. Onda u novom izdanju shvatimo svoju zabludu jer su ustvari Farska ostrva (sa malim O), da bi u nekom novom izdanju shvatili sveukupnu zabludu jer su u pitanju Ferjarska ostrva (opet sa malim O, iako je reč o autonomnoj jedinici, tj nazivu za državu u državi).... i tako dok nekome ne padne na pamet da ih pokrsti u Ovčija Ostrva a stanovništvo u Ovce (shodno logici imena, mada ne znam šta će da rade sa muškim delom populacije, hoće biti Ovnovi ili Ovcovi). Euforija, forever til di end of tajm...--NikolaB (razgovor) 16:55, 3. avgust 2012. (CEST)

Nismo mi daleko od pravila babe Smiljane.-- Марко Dic,amice! 17:18, 3. avgust 2012. (CEST)

Ovi nazovi lingvisti se pojave svakih sto godina, pokupe tamo kojekakva nova otkrića tamo negde nigde, dođu ovde i naprave haos svojim spektakularnim otkrićima. --NikolaB (razgovor) 19:24, 3. avgust 2012. (CEST)

Sve je to u redu. Imate pravo na svoje mišljenje i to vam niko ne spori. Možete smatrati da su naši lingvisti neznalice ili prodane duše, možemo smišljati pošalice i pogrdne nazive za svakog od njih. Međutim, nije mi jasno zašto se o tome razgovara na Trgu. Postoji mnoštvo foruma, pa bih preporučio da diskusije ovog tipa prebacite na neki od njih. Lično sam veoma nezadovoljan mnogim stvarima u našem društvu, ali ovo nije mesto na kome bi trebalo o tome da se razgovara. Đorđe je postavio konkretno pitanje i treba toga da se držimo. Sve ostalo (naše lične utiske, stavove prema novom ili nekom od starijih Pravopisa, nezadovoljstvo razvojem situacije u Siriji i sl.) treba ostaviti po strani. Držaćemo se aktuelnog Pravopisa, a ako vam se ne sviđa ono što tamo stoji, pišite autorima, demonstrirajte ispred Matice ili nađite neki drugi način da izrazite svoje nezadovoljstvo. Ovako, svako malo dobijem (i ne samo ja, nego i drugi korisnici) obaveštenje da je stranica promenjena i umesto da pročitam neko novo pitanje ili komentar u vezi sa temom, čitam vaše utiske i razmišljanja. Ako imate neki argument koji se oslanja na literaturu, to je nešto sasvim drugo, jer nam je osnovni cilj da pišemo onako kako je ispravno, ali 'oladite malo sa forumskim diskusijama. micki 19:54, 3. avgust 2012. (CEST)

U pravu si i već je bilo na hiljade ovakvih izmena zasnovanih na onom čuvenom objašnjenju NP za koje niko ne garantuje da zaista tamo i stoji. Zar je toliko teško kad se preimenuje članak na stranici za razgovor tog istog članka iskuckati objašnjenje zašto je to urađeno, pa makar i da se prepiše iz tog famoznog pravopisa. Zašto samo na našem projektu imamo izraze i imena koja nigde drugo ne postoje, počev od onih komično-tragično-katastrofalno-jadno-žalosno transkribovanih islandskih glečera čija imena ni sveti Petar uz pomoć svih anđela nebeskih ne može da izgovori (na stranu što se nigde u ozbiljnoj literaturi ne spominju Tungnafelsjekidl i Ejafjadlajekidl) pa do sada već famozne i Fudbalske reprezentacije Ferjarskih ostrva? --NikolaB (razgovor) 20:24, 3. avgust 2012. (CEST)

I samo da dodam Ivan Klajn je zaključio da se ustaljena imena (Nanking, Harkov, Sinkjang) po Pravopisu NE MOGU MENjATI, bez obzira kako se izgovaraju u originalnom jeziku. A ako ovo nije ustaljeno grom me pogodio istog momenta --NikolaB (razgovor) 20:29, 3. avgust 2012. (CEST)

Micki, naravno da je u redu što negoduju. Sasvim je logično da pravila koja se iz godine u godinu menjaju (mene su učili da je oblik pri tome ispravan) imaju problema sa autoritetom.--Vladimir Nimčević (razgovor) 21:11, 3. avgust 2012. (CEST)

Vlado, „pri tome“ je i dalje pravilno, što sam i napisao u svom prvom javljanju. Drugo, nisam rekao da ne treba da negoduju, već da to ne treba da rade na ovoj stranici jer 1) otežavaju praćenje onih komentara koji jesu u vezi sa temom i 2) ti komentari nemaju praktično nikakav značaj (u smislu unapređenja članaka) jer i da nas stotinu ovde razgovara o kvalitetu novog Pravopisa to neće ništa promeniti. Inače, ako ovo više neće biti deo Trga posvećen pravopisnim pitanjima (čitaj: mesto gde postaviš pitanje i dobiješ konkretan odgovor) već pričaonica, soba za čet, forum, onda da je skinem sa spiska nadgledanja, a da diskusije u vezi sa pravopisnim pitanjima vodim na svojoj stranici za razgovor. micki 21:48, 3. avgust 2012. (CEST)

---

Ma, da se ne bih „borio s vetrenjačama“, odustajem. Đorđe, mislim da sam ti dao zadovoljavajući odgovor. Molim vas sve da pitanja u vezi sa radom bota ubuduće postavljate na mojoj stranici za razgovor, jer je to izgleda jedini način da se držimo teme. Ovu stranicu inače retko pratim. Danas sam je vratio na spisak nadgledanja, ali sam se za relativno kratko vreme podsetio zašto sam je svojevremeno uklonio s tog spiska. micki 22:12, 3. avgust 2012. (CEST)

Micki, ovaj trg je predviđen za pravopisna pitanja. Ovde se iznose nedoumice u vezi sa dvosmislenim pravopisnim odrednicama. A činjenica je da je pravopis učestalim izmenama odrednica izgubio na autoritetu. Da bi pravila imala snagu, ona se ne smeju menjati u kratkom vremenskom periodu. To nam je poznato iz predmeta ustav i prava građana. Nikola se lepo nadovezao na Stakićevo pitanje. Njegov komentar ne odstupa od ove teme. Ako je „pri tome“ pravilno, zašto tvoj bot menja „pri tome“ u „pritom“ pod obrazloženjem „ispravljanje pravopisnih i drugih grešaka“?--Vladimir Nimčević (razgovor) 23:02, 3. avgust 2012. (CEST)

U primeru koji si naveo promenjeno je „pri tom“ u „pritom“, dok „pri tome“ nije menjano. Ostalo neću da komentarišem. micki 07:10, 4. avgust 2012. (CEST)

Nema potrebe za cepidlačenjem. Pri tom, pritom, pri tome, svejedno. Prema Pravopisu Matice srpske pravilno je i PRI TOM ali i PRITOM, dok se PRI TOME naravno piše odvojeno Tvoja izmena nije opravdana.--Vladimir Nimčević (razgovor) 18:12, 4. avgust 2012. (CEST)

Samo pravopis Matice srpske i postoji, ali je pitanje koje izdanje gledaš - P93 ili P10? --V. Burgić (reci...) 18:30, 4. avgust 2012. (CEST)

Pozivam se na ovu raspravu. Uostalom, da li neko može objasniti razliku između pri tom i pri tome.--Vladimir Nimčević (razgovor) 18:44, 4. avgust 2012. (CEST)

Najbolje je da bot ne ispravlja pri tom u pritom iz razloga koji je naveden na 96. str. P10. Da ne bude zabune, pretpostavio sam najbolju nameru. Nije moja krivica što Micki nije spreman izaći u susret pod obrazloženjem „da se ne bih borio s vetrenjačama“. Dakle, u startu je obezvredio korisnika (tj. mene) koji nije mislio ništa loše.--Vladimir Nimčević (razgovor) 20:06, 4. avgust 2012. (CEST)

Ne možeš da se pozivaš na raspravu iz 2007. ako je to promenjeno u Pravopisu iz 2010. Pri tom, pritom, pri tome, svejedno. Prema Pravopisu Matice srpske pravilno je i PRI TOM ali i PRITOM, dok se PRI TOME naravno piše odvojeno To nije sasvim tačno. Evo šta kaže aktuelni pravopis: Srasle su i promenile značenje priloško-zameničke veze (nastale su nove reči): zato, zatim, sasvim, potom, stoga, međutim, pritom 'istovremeno' (ali pri tome 'povrh toga, uz to') (str. 96) i pritom, ali: pri tome (rečnik, str. 427). Dakle, ne samo da nije svejedno, već Pravopis jasno pravi distinkciju i usput daje odgovor na tvoje pitanje. Drugo, da si pretpostavio najbolju nameru, pitao bi da li bot radi tu ispravku uz nadzor ili ne. Pretpostavio si da radi bez nadzora i da sam ga samo pustio da automatski izmenja sva pojavljivanja „pri tom“, što nije tačno. Ne sporim da se možda potkrala i pokoja greška (jer niko nije nepogrešiv), ali sam se trudio da doslovno ispoštujem to što je napisano na str. 96. Treće, nije u redu da moje reči stavljaš u pogrešan kontekst, jer reči koje si citirao se odnose na deo rasprave koji nije u vezi sa temom, dok sam svo vreme odgovarao na pitanja koja jesu u vezi sa temom. Stoga bih molio za malo više konstruktivnosti i da pročitaš komentar pre nego što odgovoriš. micki 20:29, 4. avgust 2012. (CEST)

Otkad znam za sebe uvek se pisalo „pri tom(e)“ u značenju „uz to“. U aktuelnom pravopisu nigde se ne pravi razlika između pri tom i pri tome. Takođe, nađi mi tačku u kojoj piše da je pri tom(e) nepravilno, a da je pritom ispravno. Moje pitanje je sasvim prosto bez suvišnog ulepšavanja. Pretpostavljam da je trebalo da ga ulepšam, zar ne? Prestaneš li da nas nazivaš vetrenjačama, obraćaću ti se kao starijem bratu. A taj komentar sa vetrenjačama sledio je posle mog. Sa crticom ili bez, vrlo lako se može pretpostaviti da se odnosi i na mene. Stoga sledeći put obrati pažnju šta pišeš, ili nemoj uopšte da upotrebljavaš takve izraze. Neki od nas doduše preteraju, ali svi mi radimo na unapređenju ovog projekta. Stoga nije lepo omalovažavati nas. Takođe, ne kaže se svo vreme, nego sve vreme. U srpskom jeziku ne postoji reč svo. Toliko o tvom trudu da doslovno ispoštuješ pravopis.--Vladimir Nimčević (razgovor) 21:04, 4. avgust 2012. (CEST)

Već sam citirao odredbu koja govori šta je pravilno: pritom 'istovremeno' (ali pri tome 'povrh toga, uz to') (str. 96) Drugim rečima, pravilno bi bilo reći: „Za sada ostajem pri tome stavu, ali pritom zadržavam pravo da kasnije promenim mišljenje.“ Što se tiče ostalog: izvinjavam se ako sam nekoga uvredio (namera mi je bila da kažem da nema svrhe terati ljude da se striktno drže teme) i nije mi namera da doslovno (savršeno) ispoštujem pravopis jer smatram da ga ne poznajem dovoljno dobro da bih u tom smislu bio nepogrešiv. Međutim, trudiću se da botom popravljam sve greške na koje naiđem, ali i da popravim greške koje bot eventualno napravi, a kojih će svakako biti i bilo je. To opet ne znači da ću prekinuti popravljanje grešaka ako ne dobijem odgovarajuće argumente, ali naravno da neću ni menjati iz ispavnog u neispavan oblik. U ovom slučaju smatram da bot radi dobro, ali ću još jednom proći kroz te članke (nema ih puno) da bih proverio da li je negde prebacio „pri tom“ u „pritom“ a da nije trebalo (bilo je par slučajeva koje sam vratio). micki 21:24, 4. avgust 2012. (CEST)

Inače, ako je za utehu, vidim da se i na drugim mestima na netu vode slične diskusije i da ljude zbunjuju mnoge stvari u novom Pravopisu. Mnogo toga više nije onako kako sam učio u školi, ali zaista ne mogu lingviste da učim njihovom poslu. Ako se kasnije neke stvari opet promene (vrate na staro) moraćemo se ponovo prilagođavati ;) micki 23:24, 4. avgust 2012. (CEST)

Transkripcija imena sa slovenačkog

Da li je slovenačka plivačica Mojca Sagmeister na srpskom Mojca Sagmeister ili je Mojca Zagmajster. Hvala --Drazetad (razgovor) 10:41, 17. avgust 2012. (CEST)

Zagmajster.--Vladimir Nimčević (razgovor) 10:43, 17. avgust 2012. (CEST)

Transkripcija složenih naziva njemačkih mjesta

Pošto postoji tendencija da se proizvoljno i "po prirodnom osjećaju" izmjenjuju već transkribovani nazivi njem. opština. Jasno je da su neke stvari ostale neriješene, posebno kod složenih naziva tipa Štajnau an der Štrase ili Bad Kenigshofen im Grabfeld. Ali izmjene bez unaprijed definisanog (na žalost, Pravopis nam tu ne pomaže mnogo) i primijenjenog (pravopisnog) pravila ne možemo tolerisati. Dok se dakle ne razjasni tačno pravilo transkripcije (i u određenoj mjeri prevoda) ovih i ovakvih naziva mjesta, sve treba da ostane kao i do sada. I molim sve da se suzdrže od sopstvenih (naizgled) "prirodnih" rješenja i prevoda, nego da pri svojim prijedlozima citiraju pravopisna pravila ili reference.

Pri dosadašnjim diskusijama se nametnula tendencija da se složenica razdvoji na "prednji" i "zadnji" dio. Npr. Allmersbach_im_Tal bi bio razdvojen na Allmersbach i im_Tal. Prvi dio bi bio transkribovan a drugi "prirodno" preveden. Moram da napomenem da postoje i nazivi koji se sastoje praktično samo iz drugog dijela tj. onog koji bi se trebao prevesti (npr. Am_Großen_Bruch). Ako to nije tako, zašto onda praviti razliku između onih koji imaju i onih koji nemaju prvi i drugi dio, tj. zašto bi bilo npr. Almersbah u dolini (Allmersbach_im_Tal) ali ne i Na velikoj pukotini (Am_Großen_Bruch) ili Bad Kenigshofen na grobljanskom polju (Bad Königshofen im Grabfeld). Postoje i ustaljeni nazivi (vjerujem nediskutabilni) kao Frankfurt na Majni (Frankfurt am Main).

---

Moja interpretacija duha srpskog jezika u odnosu na ove transkripcione dileme je sledeća (za tipične primjere Bad Königshofen im Grabfeld i Allmersbach im Tal):

• Složenice treba razdvojiti na dijelove (element razdvajanja su prijedlozi "am", "auf der", "vor dem", "auf dem", "in der", "auf der", "bei", itd.), pri čemu se on (prijedlog) uvijek prevodi ("na", "u", "pored", "kod" itd.).
• Ako je taj prijedlog na početku naziva onda se pojam ne tretira kao složenica i kompletno transkribuje (Am_Großen_Bruch -> Am_Grosen_Bruh a ne Na velikoj pukotini)
  • Prvi dio bi se uvijek transkribovao poznatim pravilima transkripcije
  • Ako se u objektu drugog dijela radi o:
    • opštoj imenici (neimenovano jezero, planina, dolina, rijeka i sl.), drugi dio bi se prevodio (Allmersbach_im_Tal -> Almersbah u dolini a ne Almersbah im tal)
    • ličnoj imenici (imenovano jezero, planina, dolina, rijeka i sl.), drugi dio bi se transkribovao (upotrebila bi se već postojeća transkripcija lične imenice) (Bad Königshofen im Grabfeld -> Bad Kenigshofen im Grabfeld a ne Bad Kenigshofen na grobljanskom polju) (vjerovatno ovdje treba predvidjeti izuzetke, ako je sama lična imenica složena ili transkripcija ne postoji tj. ne može se sa sigurnošću odrediti rod imenice na srpskom i sl.)

Ali, ovdje se radi samo o mom predlogu i može da bude možda samo predmet diskusije?

---

Dakle, diskusija treba da da odgovor, na pitanje, kada se koji dio složenog naziva njem. geografskog pojma (zadržaćemo se za sada samo na nazivima opština) transkribuje, kada prevodi a kada imamo mješavinu? U prilogu dodajem par nedoumica za zagrijavanje.

1. Allmersbach_im_Tal - Almersbah_im_Tal
2. Altenmarkt_an_der_Alz - Altenmarkt_an_der_Alc
3. Altenstadt_an_der_Waldnaab - Altenštat_an_der_Valdnab
4. Am_Großen_Bruch - Am_Grosen_Bruh
5. Ammeldingen_bei_Neuerburg - Ameldingen_baj_Nojerburg
6. Lechbruck am See - Lehbruk am Ze
7. Annweiler_am_Trifels - Anvajler_am_Trifels
8. Aura_im_Sinngrund - Aura_im_Zingrund
9. Auw_an_der_Kyll - Auv_an_der_Kil
10. Aura_im_Sinngrund - Aura_im_Zingrund
11. Auerbach_in_der_Oberpfalz - Auerbah_in_der_Oberpfalc

Sretno! ;) Poz, --Kašter (razgovor) 12:30, 17. avgust 2012. (CEST)

Moja interpretacije je da se ništa ne prevodi sem izuzetaka koji su srasli u našem jeziku. Generalno sam protiv prevođenja i sve treba ostaviti kao što jeste. Zato sam protiv prevođenja, naravno može da bude nekog izuzetka ali to treba referencirati. Jedno je Frankfurt na Majni a drugo su ove sitna mesta, opštine i slično. Ovde bi trebalo da tražimo mišljenje Ivana Klajna ili Milana Šipke, ako postoji veće interesovanje za prevođenje imena naselja i administrativnih celina. --Aleks (razgovor) 13:44, 17. avgust 2012. (CEST)

Složio bih se sa Aleksom po ovom pitanju...--Ivan Matejić (razgovor) 14:48, 17. avgust 2012. (CEST)

Ja mislim da poput Frankfurta na Majni treba da prevodimo drugi deo složenice.--Miut (razgovor) 15:37, 17. avgust 2012. (CEST)

Ali Tvrtko Prćić normalno prevodi višečlane nazive, ali samo odnos, ne i vlastita imena. Majna i Odra ne zovu se tako po nekom pravilu, nego po malo zastarjelom načinu prilagođavanja njemačkih imena. Ne bih rekao da su poznati Stouk na Trentu ili Kingston na Halu, a ne bi bilo sistemski postupati tako samo sa engleskim toponimima. --Pojnt Dred (razgovor) 15:52, 17. avgust 2012. (CEST)

Ja se donekle slažem da se prevodi drugi deo složenice ukoliko je taj deo neki grad, reka, znači neki geografski pojam. Na primer, sasvim bi bilo uredu da za „Ameldingen baj Nojerburg“ stoji „Ameldingen kod Nojerburga“. Jedino ne znam šta raditi u slučaju „Štajnau an der Štrase“ (i slično) jer Štrase nije geografski pojam. Ja bih ipak da takve primere ostavimo kakvi jesu. P.S. Ne bi trebalo, primera radi, prevoditi Grabfeld jer je to neka oblast tako da bi (po mom mišljenju) „Bad Kenigshofen im Grabfeld“ mogao biti „Bad Kenigshofen na Grabfeldu“ (ili tako nešto). --ZaZa^{Ma šta kažeš!?} 15:57, 17. avgust 2012. (CEST)

Naši lingvisti su toliko zbrkani sa tim prevođenjima da nema te sile nebeske ili zemaljske koja može da se tu snađe. Jer jednsotavno ne postoje jasno definisana i obavezujuća pravila, i sve ide po onoj narodnoj "može bit'al'nemora da znači". Tako je po savetu Ivana Klajna kanadsko-američka reka Red kod nas imenovana u Crvenu reku, dakle prvedeno, što je OK. Na moje pitanje a šta da radim sa njenom pritokom koja se zove Otter Tail dobih odgovor da pravopis nije precizan u ovakvim slučajevima, pa bi bilo najbolje da ova druga ostane transkribovana kao Oter tejl jer ime Reka Vidrin rep nije u duhu našeg jezika. Zaključak je opet narodski "što je babi milo to joj se i snilo". Nije naša krivica što oni ni sami ne znaju šta žele, pa malo zuzaju tamo, pa malo zuzaju vamo. Ili će biti i Crvena i Vidrin rep ili Red i Oter tejl i nema tu nekog pametovanja. Zna se šta su ustaljeni oblici i to je to. Nije problem samo u prilagođavanju naziva sa engleskog i nemačkog govornog područja, takvih primera ima u svim mogućim jezicima. Zamislite sada zbrke da se originalni nazivi sa svih mogućih jezika umesto transkripcija prevode? To bi dovelo do potpunog haosa, pa bi imali 356.000.000 naselja koja se zovu Novi grad. Ja mislim da treba zadržavati originalne transkribovane nazive a izuzetak bi trebalo da budu jedino već ustaljeni nazivi, a kod ovih višesložnih imena da se prevede prdlog samo u situacijama gde je uveliko poznat taj drugi deo (kao Frankfurt na Majni itd). Jer prevođenja manje poznatih lokacija su svakako suvišna i haotična: Zamislite sad članak sa naslovom Reke i jezera Severne Amerike, gde u spisku tih hidroloških objekata stoje: Vidrin rep, Lisičija jama, Petlova kresta, Crvena reka (Mizuri), Crvena reka (Montana), Crvena reka (Teksas)...... Crvena reka (Vošington), Pasiji potok, Konjsko jezero, Žuta plaha reka pod Snežnim vrhom (ova mi je hit), Mrtvačko jezero, Reka u polju lala, Beli cvetak itd. Normalno je da je svaki od tih toponima, hidronima... iksonima dobio ime po nekomu ili nečemu, po nekom opisu ali nije normalno da se prevode ta imena. Pa ako nemamo Novi Jork, Planijanu (Montana), Cvetijanu (Florida)... što bi imali i Vidrin rep i Crvenu reku sa tristapedeset i nekom odrednicom u zagradi). Rezime: ja sam za transkripcije iz originala jer koliko god bi meni tragično zvučale verzije Ѕmall Wet Grove ili Kleine Nass Wäldchen toliko su smešne i ove sa "trgovačkim putevima, šupljim stenama" itd. --NikolaB (razgovor) 21:58, 17. avgust 2012. (CEST)

A zašto ne bismo ostavili Oter Tejl a popravili Ameldingen baj Nojerburg u Ameldingen kod Nojerburga? U jeziku nema „sve ili ništa“, nego se formiraju svakakvi obrasci. Nećemo jezik prilagođavati masovnom unosu članaka. --Pojnt Dred (razgovor) 22:32, 17. avgust 2012. (CEST)

A zašto ne bismo ostavili i Red? Već sam rekao da je normalno da se prevode predlozi, ali nije normalno da se prevodi ono što stoji iza njih. --NikolaB (razgovor) 22:46, 17. avgust 2012. (CEST)

Treba da bude kako kaže onaj ko se više razume u pravopis, a to je u ovom slučaju Pointdred.--Miut (razgovor) 23:11, 17. avgust 2012. (CEST)

Ako nemaš nešto pametno da kažeš bolje nemoj da govoriš išta, jer niti si ti ovde sudija a ni kadija da presuđuješ ko se u šta razume i ko ima prednost u odnosu na druge po nekom pitanju. --NikolaB (razgovor) 00:30, 18. avgust 2012. (CEST)

Što se mene tiče ja kod ovih nemačkih opština ne bih ništa dirao. Ako krenemo da prevodimo samo ćemo zakomplikovati. Još može da se desi da se raspravljamo o nazivu da li je na Trgovačkoj ruti, na Trgovačkom putu ili samo na Putu/Ruti. Zato neka bude i Ameldingen baj Nojerburg. Što bi smo ga menjali kada se tako zove... --Jovan Vuković (r) 01:14, 18. avgust 2012. (CEST)

Zato što tako radi Tvrtko Prćić. Stouk na Trentu, Kingston na Halu, Berik na Tvidu, Njukasl pod Lajmom... Zar su vam ovo poznati, tradicionalni izuzeci? Zar ima smisla prevoditi samo engleske nazive a ne i njemačke, koji znače potpuno isto? Ako se ne možemo dogovoriti u nekim slučajevima, nisam za to da se mijenja naslov na silu, ali ima i mnogo jednostavnijih naziva. Ne moramo imati dvadeset gradova sir Mer, ne moramo imati dvadeset gradova am Ze itd.--Pojnt Dred (razgovor) 10:09, 18. avgust 2012. (CEST)

---

Mislim da su sami lingvisti podijelili svoje kompetencije po jezicima. Prćićeva čini mi se nije kod njemačkog jezika i zbog toga treba da ili nađemo neku (referenciranu) interperetaciju Pravopisa iz lingvističkih časopisa odgovarajućih stručnjaka i organizacija ili da sami interpretiramo Pravopis i duh srpskog jezika.

Moguće je dakle da postoje negdje određena uputstva kako da postupimo. Ali, šta ako ih ne nađemo ili ne dobijemo pomoć od odgovarajućih stručnjaka? Da li smijemo, možemo, trebamo, da li smo u stanju da se bavimo ovim kao zajednica (ili njena delegacija ili tim) ili treba da čekamo na eksternu ekspertsku pomoć?

Da li bi neko sastavio spisak svih ovih složenica i obratio se I. Klajnu ili nekom drugom? Ima ih po mojoj gruboj procjeni oko 600. Ja ću u međuvremenu da uradim spisak sa odrađenim "novim transkripcijama" po mome gornjem prijedlogu, pa ćemo vidjeti dalje. --Kašter (razgovor) 23:46, 19. avgust 2012. (CEST)

Sada sam pogledao ovaj predlog prevoda koje si dao. Slažem se sa prevodima koja imaju vlastita imena u nastavku (imena reka, planina, pokrajina, jezera). Zato što bi smo te nazive u svakom slučaju transkribovali. Mislio sam da se to podrazumeva. Kao npr. Kostšin na Odri (polj. Kostrzyn nad Odrą) transkribovan je deo koji je ime grada (Kostšin) ali nije drugi već je prilagođen srpskom, pošto bukvalno znači isto na Odri. Znači sasvim je normalno da gradovi nose naziv po reci, planini, pokrajini u kojoj se nalaze (Altenštat_na_Valdnabu, Ameldingen_kod_Nojerburga, Auerbah_u gornjem Palatinatu, uostalom i Frankfurt na Majni). Međutim ne slažem se da prevodimo drugi deo kada je to vlastita imenica. Npr Ajha pred šumom, Almersbah u dolini jer je to naziv grada koji je diskutabilno prevoditi. Kao prvo ne možemo uvek tačno da ga prevedemo, npr. imamo dilemu trgovački put ili trgovačka ruta. Možda ovo pred šumom može da ima neko drugo značenje, npr. gaj, zabran ili nešto slično. Tada ćemo dolaziti u nepotrebne dileme, čak i ulaziti u originalno istraživanje. Zato bih to ostavljao u originalu. Ako tako krenemo onda možemo prevoditi i prvi deo naziva (npr. poljske Bjalobžegi - Bele obale, Dąbie - Hrastovo itd...). --Jovan Vuković (r) 02:38, 20. avgust 2012. (CEST)

Pa, skoro uvijek se zna na koju šumu, dolinu, jezero i sl. se misli (sa šuma se npr. misli na Bavarsku šumu (Bayerischer_Wald) tj. planinski vijenac koji je djelimično i nacionalni park sa nedirnutim šumama, drugom vegetacijom i faunom). Ovdje bi možda najpreciznije trebalo "pred Bavarskom šumom" ali to se opet previše razlikuje od orginala. Slažem se da se teško pozicionirati prema ovim problemima ali pokušao sam da definišem pravilo koje bi bilo opštevažeće, i prema njemu je "pred šumom" nekako najbezbolnije rješenje, tj. ne razlikuje se od orginala a ko istražuje saznaće da se u stvari radi o jednoj posebnoj "šumi". --Kašter (razgovor) 10:01, 20. avgust 2012. (CEST)

Ono što je teško kod transkripcije drugog dijela je određivanje roda ovih imenica. Npr. jasno je da je Odra, Majna, pa hajde i Sala, ženski rod (zato što su već relativno poznate). Ali šta je sa manje poznatim rijekama Alc, Kil, Trifels, Nab? Mislim da će to biti najveći lingvistički posao i najveći izvor (lingvističkih) grešaka. --Kašter (razgovor) 10:07, 20. avgust 2012. (CEST)

Da li prevoditi prvi dio naziva, to je već malo složenije pitanje. Na primjer, kažemo Dolina smrti a ne „Det Vali“, ali ima i Rio Grande. Zato Ljubiša Rajić piše da se treba voditi jezičkim osjećanjem (pročitaj njegov tekst na našoj stranici o transkripciji sa skandinavskih jezika). Jasno je da se nećemo uvijek dogovoriti, ali takve naslove ne moramo mijenjati. Međutim, ako se gradić sir Mer tako zove jer je na moru, onda nek bude na Moru (velikim slovom kao Biograd na Moru). Ako je na jezeru, zašto ne bismo pisali na Jezeru? --Pojnt Dred (razgovor) 09:09, 20. avgust 2012. (CEST)

Kaštere, nema potrebe mijenjati rod jer ni Prćić to ne radi sa engleskim rijekama. Ako postoji tradicionalno ime, preuzimamo ga, ako ne postoji, nikom ništa. --10:30, 20. avgust 2012. (CEST)

Zato Ljubiša Rajić piše da se treba voditi jezičkim osjećanjem!!! Samo problem u ovome je što očito niko ovde nema pravo da se vodi tim jezičkim osećajem. A po Prćiću može malo ovako i malo onako (Bermingem) --NikolaB (razgovor) 10:35, 20. avgust 2012. (CEST)

Pa nego kako? Da je po tvome, imali bismo Ajl ov Men, Silikon Vali, Det Vali... Koliko puta moram ponoviti da u ovome nema jednog sistema, već gomila obrazaca u koje se možemo uklopiti? --Pojnt Dred (razgovor) 10:47, 20. avgust 2012. (CEST)

Da je po mome ne bi bilo Ajl ov Men već Ostrvo Čoveka kako stoji u našoj literaturi i da je po mome bio bi Red umesto Crvena reka, da je po mom bilo bi Vatna umesto Vatnajekidl jer u imenima glečera ovo jekidl ima smisla koliko i kod svake reke dodati odrednicu reka (Dunav reka, Sava reka, Pek reka, Kozara planina, Himalaji planine). Pojedinci su toliki bukvalisti da je to smešno (mislim na naše vrsne lingviste koji prčkaju po pravopisu kako im se u snu ukaže) --NikolaB (razgovor) 11:27, 20. avgust 2012. (CEST)

Ostrvo Men je propisao Tvrtko Prćić, a Men u tom imenu ne znači „čovjek“. Crvena rijeka ne zove se „Red“ (kao da je dobila ime po g. Redu, a ne po crvenom koritu). Ne bih imao ništa protiv adaptacija Glečer Vatna, Glečer Ejafjadla itd., samo se sjećam da su ovaj drugi tako prevodili 2010. --Pojnt Dred (razgovor) 11:44, 20. avgust 2012. (CEST)

Pa nije ni Njujork dobio ime po gospodinu Nju Jorku, niti je Oter Tejl dobila ime u čast repa ove divne životinje. Kad je već Tvrtko propisao da je Men zašto nije uzeo izvorni naziv Manin? Mislim kad već mogu ferjarska ostrva zašto ne i ovo. Nije ni važno --NikolaB (razgovor) 11:55, 20. avgust 2012. (CEST)

Usagi Yojimbo

Da li je ovo pravilno napisano ili ne?

Meni se čini da nije ali ipak želim da pitam pre nego što išta diram.--Težava (razgovor) 13:48, 23. avgust 2012. (CEST)

Pravilno je napisano. To je naziv stripa. -- Loshmi (razgovor) 23:29, 27. avgust 2012. (CEST)

Ranomi Kromowidjojo

Kako se transkrubuje ime ove holandske plvačice Ranomi Kromoviđojo ili Ranomi Kromovidjojo. Oba ova imena su napisali ovdašnji ligvisti u svojim tanskripcijama. Šta je tačno. --Drazetad (razgovor) 20:12, 29. avgust 2012. (CEST)

Dok je Slaja bio aktivan on je insistirao na Kromoviđojo, što sam prihvatio iako Holanđani izgovaraju njeno prezime Kromoviđođo [16] i Kromoviđojo 0,31. Ona je verovatno poreklom iz Indonezije. Samardžija (razgovor) 22:16, 29. avgust 2012. (CEST)

Pitao sam jer mi ja baš Slaja u tekstu Evropsko prvenstvo u plivanju u malim bazenima 2008. ispravio Kromoviđojo u Kromovidjojo, što se može videti u istoriji teksta. I na kraju šta je tačno.--Drazetad (razgovor) 22:28, 29. avgust 2012. (CEST)

Tačno je Kromoviđojo, na više snimaka na Jutjubu možeš čuti kako izgovaraju njeno prezime, koje nije holandsko. Inače meni je Kromoviđođo ispravio na Kromoviđojo. Samardžija (razgovor) 22:40, 29. avgust 2012. (CEST)

Holandki jezik

Da li neko može predložiti transkripciju sledećih holanskih reči (moji predlozi u zagradi): Achterhuis (ahterhaus), IJnze (ejnze), Froukje (frukje), Groot (hrot), Beek (bejk), Oranjewoud (oranjevaud), Bussum (busum), Joop (jop), Heul (hul). --Lakisan97 (razgovor) 19:23, 31. avgust 2012. (CEST)

Ahterhojs, Ajnze, Fraukje, Grot, Bek, Oranjevaud (ne Oranjevaud), Busum, Jop, Hel. Prema pravilima transkripcije sa holandskog jezika. Samardžija (razgovor) 19:49, 31. avgust 2012. (CEST)

Hvala! Prema istim, ispravljam članke Ana Frank, Beatriks od Holandije i Sisi van Marksfeldt. --Lakisan97 (razgovor) 20:01, 31. avgust 2012. (CEST)

Sok od limete

Sok čiji je glavni sastojak limun je limunada, a sok čiji je glavni sastojak limeta je... lajmada? Ima li ko ideju da li je moj predlog tačak (zbog naziva članka)? --Lakisan97 (razgovor) 19:17, 1. septembar 2012. (CEST)

  Urađeno , pa ćemo popraviti ako bude trebalo. --Lakisan97 (razgovor) 21:04, 1. septembar 2012. (CEST)

Nije urađeno!!! Ipak je potrebna „dalja“ pomoć. Najbolje na stranici za razgovor. Postoji li stvarno ikakav ekvivalent? --Lakisan97 (razgovor) 21:42, 1. septembar 2012. (CEST)

Zainteresovani ovde. --Lakisan97 (razgovor) 14:04, 2. septembar 2012. (CEST)

Transkripcija njem. složenih mjesta ... epilog

(vidi prvo prethodnu diskusiju)

Na žalost, imamo veoma nekolegijalne i nestrpljive urednike koje svrbe prsti (Miut, PointDred) da samo pršti. Naime, iako ovdje NIJE postignut konsenzus, svaki pomalo, pa na preskok, itd., počinju da rade na svoju ruku i preimenuju članke.

Dajte da vidimo ovdje prvo na čemu smo - pa onda, što se mene tiče, neka rade dalje. Inače ćemo morati vraćati stotine članaka. Meni je dosadilo da ih stalno opominjem da ne rade ništa na svoju ruku i bez konsenzusa, zato tražim ovdje neku reakciju ili da ih pustimo neka prčkaju kako im je volja.

Poz, --Kašter (razgovor) 03:00, 4. septembar 2012. (CEST)

A zar ovo nije Vikipedija, slobodna enciklopedija, po kojoj svako može prčkati koliko mu je volja i gdje god mu padne na pamet? Ko si ti da bilo koga opominješ? Ponašaš se kao da si glavni i odgovorni urednik za geografska imena Vikipedije. Osim toga, u zadnje vrijeme samo sam usklađivao članke s Prćićevim konkretnim rješenjima, jer ako ubacim što više referenciranih naslova po njegovom, i sami ćete uočiti obrasce za imena što ih nema u rječnicima. Nemam vremena da petnaest puta objašnjavam kako Stouk na Trentu ne liči na tradicionalni izuzetak. --Pojnt Dred (razgovor) 07:02, 4. septembar 2012. (CEST)

Hvala na informaciji. Da bar znamo sa kim imamo posla. --Kašter (razgovor) 09:44, 7. septembar 2012. (CEST)

Sportske ekipe

Primetio sam da u svim našim člancima o sportskim ekipama pre samog imena tima stoji skraćenica koja vodi ka određenom sportu KK, HK, FK, RK. Međutim zabunu stvaraju višeslovne skraćenice koje se ne odnose konkretno samo na sport (UHK Dinamo - ujedinjeni hokejaški klub Dinamo; GNK Dinamo - građanski nogometni klub Dinamo)..... Na većini projekata umesto skraćenice ispred imena u zagradi imamo odrednicu na koji sport se odnosi pomenuti klub (Partizan (fudbalski klub)). Meni ova druga verzija izgleda mnogo svrsishodnija od skraćenica ispred jer mnogi korisnici jednostavno ne mogu da se na prvi mah sete ovog UHK ali ko prati recimo hokej zna za klub Dinamo. Zanima me šta zajednica misli o ovom pitanju --NikolaB (razgovor) 19:41, 5. septembar 2012. (CEST)

Za to valjda služe preusmerenja. Koliko mi se čini, ovo drugo je ruski način pisanja. --Pavlica pričaj 19:47, 5. septembar 2012. (CEST)

Dali misliš da recimo kod svakog nacionalnog parka ime članka treba da počinje sa Nacionalni park? Jer odrednica nacionalni park označava njegov status a ne i ime, ime je ono što ide posle ovog. Ako je ovo ruska varijanta, ovo sa skraćenicom ispred je engleska, pa koja je valjanija. Da li se skraćenica TK odnosi na tekvondo klub, teniski klub, KK je košarkaški klub ili kuglački klub, a možda i konjički klub. --NikolaB (razgovor) 20:22, 5. septembar 2012. (CEST)

Ama na kriket klub, naravno. --V. Burgić (reci...) 10:06, 7. septembar 2012. (CEST)

Grešiš kajakaški klub--Drazetad (razgovor) 10:30, 7. septembar 2012. (CEST)

Svi naši savezi i sitemi informisanja skraćenicu pišu ispred imena. Neki termini su ukorenjeni kao AK (atletika), FK (fudbal), KK (košarka), OK (odbojka), VK (vaterpolo), HK (hokej na ledu), PK (plivački) i ŠK (šah), (možda sam neki ispustio) a sve ostalo se piše punim imenom Veslačiki klub, Konjički klub, Tekvondo klub, Auto moto klub itd. Mislim da je ovaj sitem uhodan i da ga ne treba menjati. Sve naveden složenice treba isto pisati NK Dinamo Zagreb i HK Dinamo Moskva, a u prvoj rečenici teksta napisati puno ime--Drazetad (razgovor) 10:30, 7. septembar 2012. (CEST)

Sportske ekipe i ustaljena imena

Izgledaće smiješno, ali me zanima sljedeće: Kada je neki strani sportski klub dobio ime po nekom geografskom pojmu koji kod nas ima ustaljeno ime, da li treba da koristimo to ime ili da vršimo transkripciju. Govorim o "manje" poznatim timovima nastalim sredinom 20. vijeka. Primjer je FK Kopar.-- Марко Dic,amice! 20:27, 5. септембар 2012. (CEST)

Каква транскрипција треба у овом случају? --Drazetad (разговор) 10:11, 7. септембар 2012. (CEST)

Ne treba transkripcija, već pitam da li ga trebamo zvati FK Koper ili FK Kopar. Znam da je srpsko ime tog grada Kopar, ali pitam da li tako trebamo zvati i fudbalski klub koji je nastao 1955. Primjera radi, da se u Trstu osnuje ekipa CC Trieste da li bi kod nas bila FK Trst ili FK Trijeste ili kako već. -- Марко Dic,amice! 13:51, 7. septembar 2012. (CEST)

Pošto grad zovemo Kopar što je ustaljeno u Srbiji, iako se on u Sloveniji i za vrem SFRJ bio Koper, odnosno Kapodistrija na italijanskom. Pa ako grad i danas zovemo Kopar ne vidim potrebu da i ime kluba bude drugačije, jer se tako zvao 1988 kada je igrao u Druoj ligi Jugoslavije. Ako želiš drugačije, onda kao što je kod grada u prvoj rečenici napisano Kopar, a u zagradi njegovo slovenačko i italijansko ime, tako napravi i za klub (to je već napravljeno). FK Kopar je jedini klub u Sloveniji i Hrvatskoj koji je FK, a ne NK. Što se tiče hipotetičkog pitanja u vezi osnivanja FK Trijeste. Klub bi se zvao prema imenu koje dobije prilikom osnivanja Trijeste, kao što je bečka Vijena i sl. FK Kopar nije „manje poznati klub“ i u fudbalskom svetu u Srbiji se tako zove. Zvezda je sa njim igrala pre mesec dana i evo izveštaja [17] , valjda znaju sa kim su igrali.--Drazetad (razgovor) 14:35, 7. septembar 2012. (CEST)

Izabrao sam loš primjer. Pitanje je više bilo hipotetičko. U svakom slučaju, hvala na odgovoru.-- Марко Dic,amice! 14:42, 7. септембар 2012. (CEST)

Kako prevesti sa nemačkog na srpski?

Ljudi može neko da mi kaže kako da prevedem naslov ovog članka sa nemačkog na srpski?....pitam da li samo da transkribujem kao rusi npr.ili da iskombinujemo nešto naše......Pomozite!!!

evo dotičnog članka: http://de.wikipedia.org/wiki/Oberpr%C3%A4sident

--Ivan92_VA (razgovor) 18:54, 10. septembar 2012. (CEST)

Ukoliko te koči prevođenje onda napiši "Oberprezident". Vremenom će se naći neko sa prevodom ukoliko je postoji, mada ja mislim da nema. --Aleks (razgovor) 19:23, 10. septembar 2012. (CEST)

Puno hvala ;))--Иван92_VA (разговор) 20:38, 10. септембар 2012. (CEST)

"Visoki predstavnik" ;) šalim se ... Mislim da se prevodi pošto se radi o opštoj imenici. Prevod ovog pojma je istorijska kategorija, dakle, potrebna je srpska literatura o Pruskoj od 17. do 20. vijeka. Ja bih ga preveo "Viši predsednik" ili možda "Predsednik provincije". Poz, --Kašter (razgovor) 00:54, 14. septembar 2012. (CEST)

Kako prevesti sa nemačkog na srpski 2.....?

Ljudi moramo da se dogovorimo kako prevodimo sledeće pojmove sa nemačkog na srpski.......U pitanju su članci sa nemačke vikipedije http://de.wikipedia.org/wiki/Vorpommern#Begriff_und_Grenzen i http://de.wikipedia.org/wiki/Hinterpommern ........

Pojam Vorpommern se pominje u našem članku nemačke pokrajine Meklenburg-Zapadna Pomeranija i tu je ovo Vorpommern prevedeno kao Zapadna Pomeranija, a dalje u preusmerenju i kao PREDNjA POMERANIJA. Ovo mi je veoma važno jer planiram da pišem neke članke o Pomeraniji, te je prevod neke osnovne terminologije baš nužan, a ja sa našim pravopisom nisam baš najbolje upoznat, bar kad se radi o ovim nazivima....

Moje mišljenje je da ovo Vorpommern bi trebali da prevodimo kao Prednja Pomeranija a ne kao Zapadna Pomeranija....time i izraz Hinterpommern kao Zadnja Pomeranija.........Inače u nemačkom jeziku reč Vor znači napred, ispred, pred, prednja.....dok reč Hinter znači iza, pa nakraju i zadnja.

Inače se neradi samo o običnoj geografskoj floskuli, već je Pomeranija kao takva istorijski uvek deljena na Prednju i Zadnju (čitaj Zapadnu i Istočnu), te se ovi pomenuti nazivi stalno provlače kroz celu istoriju dotične do danas, pa je važno kako ih prevesti......a i veoma mi je važno u člancima koje nameravam da napišem kako iste da prevedem.

Pliz pomozite....--Ivan92_VA (razgovor) 02:43, 21. septembar 2012. (CEST)

Mislim da je u redu Vorpommern prevesti kao Zapadna Pomeranija. Geografski naravno, treba paziti da u sadašnju zapadnu pomeraniju (politički njemački dio) spada i sve zapadno od Štetina, bivšeg glavnog grada pruske provincije Pomeranije a sada poljskog grada na granici Poljske i Njemačke, ali da je to sada politički poljski dio. Znači u tim člancima obraditi pažnju i na granicu između Njemačke i Poljske koja dijeli geografsku Zapadnu Pomeraniju na dva dijela: sadašnju (njemačku) Zapadnu Pomeraniju i (poljski) okrug Powiat Policki. Poz, --Kašter (razgovor) 23:31, 25. septembar 2012. (CEST)

Žitištani

Molim da se kategorija "Žitišćani" preimenuje u "Žitištani", kako je pravilno. Hvala. Alexzr88 (razgovor) 19:35, 2. oktobar 2012. (CEST)

  Urađeno --ノワック・ウォッチメン 17:12, 3. oktobar 2012. (CEST)

Alberta ili Alberte

Da li se kaže Alberta ili Alberte u sledećem primeru:

1. mala varošica na krajnjem jugu kanadske provincije Alberta.

ili

2. mala varošica na krajnjem jugu kanadske provincije Alberte.

Taj primer je iz članka Milk River (Alberta). Ja znam odgovor, ali to je potrebno da bi uverili nekoga ko tako piše stotinu članaka na taj način.--Miut (razgovor) 13:47, 3. oktobar 2012. (CEST)

Mala varošica je valjda pleonazam. Može varošica ili mala varoš (iako to nije bilo tvoje pitanje).-- Марко Dic,amice! 14:00, 3. oktobar 2012. (CEST)

Nije baš stotinu članaka ali biće kad završim sa provincijom. Bilo bi kulturno da si naveo da posle tog Alberta ide zarez, tj da se rečenica ne nastavlja. Ponovi padeže još koji put --NikolaB (razgovor) 17:04, 3. oktobar 2012. (CEST)

Vidi se da ti ne znaš padeže, ali niko da se javi da ti to kaže.--Miut (razgovor) 17:14, 3. oktobar 2012. (CEST)

Pa se ti našao da mi dojaviš. Baš pažljivo od tebe, stvarno hvala na briGi. Znaš za onu pesmu Opsesija, zanimljiva je vrlo --NikolaB (razgovor) 17:35, 3. oktobar 2012. (CEST)

Samo obrati pažnju da izbjegavaš ovo "mala varošica" jer je pogrešno.-- Марко Dic,amice! 18:36, 3. oktobar 2012. (CEST)

Hajde da vidimo šbbkbb u Kvebeku:

1. varošica na jugu kanadske provincije Kvebek
2. varošica na jugu kanadske provincije Kvebeka

--V. Burgić (reci...) 19:49, 3. oktobar 2012. (CEST)

Ivan Klajn, RJN, 9. izdanje str. 45.--Jagoda ispeci pa reci 22:50, 3. oktobar 2012. (CEST)

Zaključak je da je u ovakvoj konstrukciji rečenice i nominativ sasvim prihvatljiv i nije pogrešan, plus što mi štedi vreme kod pisanja članaka. Stoga Mijute razguli i prestani da smaraš --NikolaB (razgovor) 13:40, 4. oktobar 2012. (CEST)

Navodim pravilo: GEOGRAFSKA IMENA U APOZICIJI. Kad ime stoji neposredno posle zajedničke imenice, poželjno je da oba budu u istom padežu, npr. na reci Rzavu, u gradu Senti, iz pokrajine Vestfalije. Ipak, geografsko ime može ostati u nominativu, ako je višečlano (npr. u naselju Mali Mokri Lug) ili ako je malo poznato, tako da u padežu ne bi bilo jasno kako tačno glasi: u gradu Gabrovo, na jezeru Titikaka, u provinciji Ljaoning.

Dakle po tome se vidi da je poželjno da budu u istom padežu, a da samo u slučaju malo poznatih imena može da bude ipak i nominativ. Nominativ je dakle nepoželjniji.--Miut (razgovor) 18:54, 4. oktobar 2012. (CEST)

Već ti milijardu puta rekoh da smaraš. Pre nego što sam krenuo da piskaram o ovim kanadskim naseljima o drugoj najvećoj državi na svetu imali smo svega par naseljenih mesta. I nakon što sam sam uneo preko 150 kanadskih gradova i varošica ti si se tu našao da mi s**** o marginalnim stvarima i da mi skačeš po ganglijama. Još jednu takvu izmenu uradi i kačim te momentalno na administratorsku tablu. Rekao sam ti već hiljadu puta, ti si poslednja osoba na ovom svetu koja će da mi soli pamet. Svaki put kad uđem na vikipediju i pogledam spisak nadgledanja stranica mi je zagušena tvojim 2B izmenama. Ako nema ništa drugo on će turiti barem zarez samo da bi me provocirao jer si više nego svestan da me to nervira. Oladi, sjaši, kloni me se, nestani, gledaj u zvezde, zaboli me šta već, ali mene se okani. Milet (engl. Millet) je varoš u centralnom delu kanadske provincije Alberta i deo je statističke regije Centralna Alberta. Ovakva konstrukcija je OK i takva će i da ostane, a ti svoje sujete prosipaj na drugom mestu --NikolaB (razgovor) 19:17, 4. oktobar 2012. (CEST)

I kad već citiraš nešto za šta nisi bio sposoban sam da nađeš, da te dopunim. Ako nešto manje poželjno to automatski ne znači i da je zabranjeno. Stoga oladi --NikolaB (razgovor) 19:22, 4. oktobar 2012. (CEST)

Ovako prema pravopisu nominativ nije poželjan, ali je dozvoljen kad se radi o manje poznatom imenu, a to je već škakljiv pojam, jer se npr Vestfalija smatra poznatim pojmom. Ako je Alberta poznat pojam onda ne smije u nominativu, a ako nije poznat pojam onda je dozvoljeno ali nije poželjno da bude u nominativu.--Miut (razgovor) 16:03, 5. oktobar 2012. (CEST)