Galba
| Galba | |
|---|---|
 Galba | |
| Lični podaci | |
| Puno ime | Servije Sulpicije Galba (po rođenju) Servije Sulpicije Galba Cezar Avgust (kao car) |
| Datum rođenja | 24. decembar 3. p. n. e. |
| Mesto rođenja | Teračina, Italija, Rimsko carstvo |
| Datum smrti | 15. januar 69 (71 god.) |
| Mesto smrti | Rim, Rimsko carstvo |
| Porodica | |
| Supružnik | Aemilia Lepida |
| Potomstvo | Lucije Kalpurnije Pizon (usvojen) |
| Roditelji | Gaius Sulpicius Galba Mumija Ahaika |
| Dinastija | — |
| Rimski car | |
| Period | 9. jun 68. — 15. januar 69. (7 meseci) |
| Prethodnik | Neron |
| Naslednik | Oton |
Servije Sulpicije Galba (lat. Servius Sulpicius Galba; Teračina, 24. decembar 3. p. n. e. — 15. januar 69), poznat i kao Lucije Livije Ocela Sulpicije Galba (lat. Lucius Livius Ocella Sulpicius Galba) je bio rimski car od juna 68. godine, pa do svoje smrti. [1]Galba je postao car nakon pada Nerona, koji je označio kraj Julijevsko-klaudijevske dinastije i početak građanskog rata poznatog kao Godina četiri cara.
Poreklo i uspon do vlasti[uredi | uredi izvor]
Galba je bio rođen blizu Teračine. Poreklom je bio iz plemenite i bogate familije, ali ni poreklom ni ženidbenim vezama nije bio povezan sa dinastijom Julijevaca-Klaudijevaca. Navodno je Oktavijan Avgust predvideo da će Galba postati car.
Galba je postao pretor 20. godine,[2] zatim guverner Akvitanije za oko godinu dana,[3] a nešto kasnije, 33. godine, konzul.[2] Posle toga upravljao je provicnijama Galijom, Germanijom, Afrikom i Španijom. Nakon Kaliguline smrti, odbio je poziv svojih prijatelja da postane car i lojalno je služio pod Klaudijem. Tokom početka Neronove vladavine živeo je povučeno, sve dok mu car 61. godine nije poverio na upravu provinciju Tarakonsku Hispaniju.
Oženio se ženom po imenu Emilija Lepida i imao dva sina.[2] Emilija i njihovi sinovi umrli su tokom prvih godina Klaudijeve vladavine (r. 41–54). Galba će ostati udovac do kraja života.[4]
U proleće 68. godine, Galba je saznao da ga je Neron osudio na smrt. Gotovo istovremeno je čuo za ustanak Julija Vindeksa u Galiji. Prvo je pomislio da kao i Julije Vindeks podigne ustanak, ali je od toga odustao, čim su stigle vesti o njegovoj smrti. Zatim je do Galbe stigla vest da se Nimfidije Sabin, pretorijanski prefekt, izjasnio u njegovu korist. Odmah posle Neronove smrti, Galba je uzeo titulu cezara i krenuo sa vojskom prema Rimu.
Kada se Galba u oktobru 68. godine približio Rimu, izbili su nemiri među vojnicima; neki vojnici su bili tom prilikom ubijeni.
Vlast i smrt[uredi | uredi izvor]
Osnovna briga Galbina tokom njegove kratke vladavine bila je da se obnove državne finansije. Preuzeo je nepopularne mere: odbio je da isplati pretorijancima nagradu obećanu u njegovo ime. Galba nije podnosio ideju da vojnike treba podmićivati da bi se obezbedila njihova lojalnost. Dalje, mrzeo je pompezni carski nastup. Dana 1. januara 69. dve legije u Gornjoj Germaniji su odbile da se zakunu na vernost Galbi, tražeći da se izabere novi car. Sledećeg dana vojnici Donje Germanije su se pridružili pobuni i proglasili su za cara upravnika te provincije Vitelija. Galba ipak nije našao pravo rešenje u ovoj krizi: usvojio je Lucija Kalpurnija Pizona, a nije uspeo da odobrovolji vojsku.
Pizonovo usvajanje je izazvalo pobunu Otona, upravnika Luzitanije i jednog od Galbinih ranijih pristalica koji je sada bio razočaran što je zaboravljen. Pretorijanci su stali na stranu Otona. Galba je pokušao da se susretne sa pobunama, ali su ga vojnici u centru Rima presreli i zaklali. Tacit s pravom primećuje da bi za Galbu svi rekli da je zaslužio da bude car, samo da nije postao car. („omnium consensu capax imperii nisi imperasset”).
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Mišić, Milan, ur. (2005). Enciklopedija Britanika. V-Đ. Beograd: Narodna knjiga : Politika. str. 87. ISBN 86-331-2112-3.
- ^ a b v Lendering 2006.
- ^ Greenhalgh 1975, str. 15.
- ^ Morgan 2006, str. 32.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Greenhalgh, P. A. L. (1975). The Year of the Four Emperors
. London: Weidenfeld and Nicolson. ISBN 9780297768760. - Morgan, Gwyn (2006). 69 A.D.: The Year of the Four Emperors. New York: Oxford University Press. ISBN 9780195124682.
- Lendering, Jona (2006). Galba. Livius. Pristupljeno 30. 6. 2019.
- Tranquillus, C. Suetonius (2018) [121]. De Vita Caesarum [The Lives of the Twelve Caesars] (na jeziku: latinski). Prevod: Rolfe, J. C. DOVER PUBNS. ISBN 9780486822198.
- Wellesley, Kenneth (1989). The Long Year A.D. 69. Bristol: Bristol Classical Press. ISBN 9781853990496.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
| Međunarodne | |
|---|---|
| Državne | |
| Umetničke | |
| Ljudi | |
| Ostale | |
