Dvozupci

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu

Dvozupci
Vremenski raspon: Kasni Paleocen-Holocen
Oryctolagus cuniculus Tasmania 2.jpg
Evropski kunić
(Oryctolagus cuniculus)
Naučna klasifikacija
Carstvo:
Tip:
Klasa:
Infraklasa:
Magnored:
Nadred:
(nerangirano):
Red:
Lagomorpha

Brandt, 1855
Porodice

Leporidae
Ochotonidae
Prolagidae

Lagomorpha range.png
Areal dvozubaca

Dvozupci[1] ili paglodari[2] (lat. Lagomorpha) su red sisara koji uključuje dve živuće porodice zečeve (Leporidae) i pike (Ochotonidae), kao i jednu izumrlu porodicu sardinijske pike (Prolagidae).

Dvozupci dele zajedničkog pretka sa glodarima, i sa njima čine kladus (Glires). Kao i preci većine modernih grupa sisara, ovaj najbliži zajednički predak je živeo u periodu nakon poslednjeg velikog izumiranja, pre oko 66 miliona godina, kada su svi dinosaurusi izumrli sem ptica. Prvi dvozupci su se pojavili verovatno u Aziji, odakle su se proširili po celoj severnoj hemisferi. U kasnijem periodu su glodari počeli da dominiraju u većem broju ekoloških niša, nakon čega su dvozupci potisnuti iz mnogih.

Taksonomija i istorija evolucije[uredi]

Izumrla porodica sardinijske pike (Prolagidae) je predstavljena samo jednom vrstom, a to je sardinijska pika (Prolagus sardus), njeni fosili su pronađeni na ostrvima Sardinija, Korzika, i obližnjim manjim ostrvima. Moguće je da je izumrla oko 1774.[3]

Zečevi (Leporidae) su se prvi put pojavili u kasnom Eocenu i brzo su se proširili po severnoj hemisferi. U toku evolucije kod njih je bio primetan trend povećavanja dužine zadnjih udova. Pike (Ochotonidae) su se pojavile kasnije u Oligocenu u Istočnoj Aziji.[4]

Karakteristike[uredi]

Dvozupci su slični ostalim sisarima po tome što svi imaju dlake, četiri uda, mlečne žlezde i po tome što su endotermi. Razlikuju se po tome što imaju mešavinu primitivnih i naprednih fizičkih karakteristika.

Razlike između dvozubaca i drugih sisara[uredi]

Iako su dvozupci srodniji glodarima nego bilo kojim drugim sisarima,[5] između ova dva reda postoje neke velike razlike. Dvozupci se razlikuju od glodara po tome što imaju 4 zuba, tojest 2 para sekutića u gornjoj vilici (par glodnjaka i par poglodnjaka), a ne dva zuba, koliko imaju glodari; kao i po tome što imaju zubnu gleđ i na prednjoj i na zadnjoj strani sekutića, dok glodari imaju gleđ samo na prednjoj strani. Još jedna razlika je to što su dvozubci skoro isključivo biljojedi, za razliku od mnogih vrsta iz reda glodara, koje su svaštojedi i hrane se i mesom i biljnom hranom. Dvozupci i glodari su slični po tome što im sekutići rastu neprekidno tokom celog života, zbog čega postoji potreba za neprestanim žvakanjem vlaknaste hrane da bi se sprečilo da im zubi postanu predugački.[6][7]

Rasprostranjenost[uredi]

Dvozupci su rasprostranjeni po celom svetu i naseljavaju sve kontinente sem Antarktika. Ipak nema ih na krajnjem jugu Južne Amerike i na mnogim ostrvima, kao što su Karipska ostrva, ostrva Indonezije, Madagaskar, kao ni na mnogim drugim ostrvima. Na Australijskom kontinentu red nije autohton, ali su ljudi introdukovali pojedine vrste, koje su uspešno kolonizovane i postale su invazivne, ugrožavajući biodiverzitet.[8]

Klasifikacija[uredi]

Red dvozupci (Lagomorpha):[9][10]

Reference[uredi]

  1. ^ Prof. dr. Miloš Beuković; Prof. dr. Zoran Popović (2014). „Lovstvo” (PDF). pp. 43
  2. ^ Nacionalni park Kopaonik
  3. ^ Hoffman R. S.; Smith A. T. (2005). "Prolagus sardus" in Wilson, D. E.; Reeder, D. M. "Mammal Species of the World" (3rd ed.).
  4. ^ Savage, RJG, & Long, MR (1986). "Mammal Evolution: an illustrated guide". pp. 128–129
  5. ^ „Natural History Collections: Introduction to Lagomorphs”. www.nhc.ed.ac.uk. Pristupljeno 18. 08. 2015. 
  6. ^ Best, T. L., Henry, T. H. (02. 06. 1994). „Lepus arcticus”. Mammalian Species. 457 (457): 1—9. ISSN 0076-3519. JSTOR 3504088. OCLC 46381503. doi:10.2307/3504088. 
  7. ^ Smith, Andrew T. "Lagomorph". Encyclopedia Britannica.
  8. ^ Klappenbach, Laura. „Hares, Rabbits and Pikas”. About.com. Pristupljeno 14. 08. 2013. 
  9. ^ Hoffman, R.S.; Smith, A.T. (2005). "Order Lagomorpha". In Wilson, D.E.; Reeder, D.M. Mammal Species of the World: A Taxonomic and Geographic Reference (3rd ed.). Johns Hopkins University Press. pp. 185–211. ISBN 978-0-8018-8221-0.. OCLC 62265494
  10. ^ The Paleobiology Database Lagomorpha entry

Literatura[uredi]

Spoljašnje veze[uredi]