Pređi na sadržaj

Edna O’Brajen

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Edna O’Brajen
Edna O’Brajen, 2016.
Lični podaci
Datum rođenja(1930-12-30)30. decembar 1930. (93 god.)
Mesto rođenjaTuamgrejna, Okrug Kler, Irska

 

Džozefina Edna O’Brajen (engl. Edna O'Brien; Tuamgrejna, Okrug Kler, Irska, 15. decembar 1930) je irski romanopisac, memoarist, dramaturg, pesnik i pisac kratkih priča. Izabrana je u Aosdanu od strane svojih kolega umetnika, dobila je titulu Saoi 2015. i biennial „Nobelove nagrade za Veliku Britaniju i Irsku“ [1]Dejvida Koena 2019. godine, dok ju je Francuska postavila za komandanta Ordena umetnosti i književnosti 2021.

Dela Edne O’Brajen se često vrte oko unutrašnjih osećanja žena i njihovih problema u odnosu prema muškarcima i društvu u celini. [2] Her first novel, The Country Girls (1960), is often credited with breaking silence on sexual matters and social issues during a repressive period in Ireland following the Second World War. The book was banned, burned and denounced from the pulpit.[3]Njen prvi roman, The Country Girls (Seoske devojke) (1960), često je zaslužan za kršenje ćutanja o seksualnim i društvenim pitanjima tokom represivnog perioda u Irskoj nakon Drugog svetskog rata. Knjiga je zabranjena, spaljena i prokazana sa propovedaonice. [4] Faber i Faber objavili su njene memoare, Country Girl 2012.

Edna O’Brajen živi i stvara u Londonu.

O'Brajen se pominje kao kandidat za Nobelovu nagradu za književnost.[5] [6] Filip Rot ju je opisao kao „najdarovitiju ženu koja sada piše na engleskom“,[7] dok ju je bivša predsednica Irske Meri Robinson navela kao „jednu od velikih kreativnih pisaca svoje generacije“. [8] Drugi koji je pozdravljaju kao jednog od najvećih živih pisaca su Džon Benvil, Majkl Ondatže i ser Ijan Mekelen.[6] O’Brajen je 2001. godine dobila Irsku nagradu PEN. Saints and Sinners (Sveci i grešnici) osvojili su međunarodnu nagradu za kratku priču Frenk O'Konor 2011, najbogatiju nagradu na svetu za zbirku kratkih priča.

Život i karijera[uredi | uredi izvor]

Džozefina Edna O’Brajen je rođena 1930. u porodici farmera [9] Majkla O'Brajena i Lene Kliri u Tuamgrejni, okrug Kler, u Irskoj, mestu koje je kasnije opisala kao "vatreno" i "zatvoreno". Porodica je živela u "Drewsborough" (takođe "Drewsboro"), "velikoj dvospratnoj kući", koju je njena majka držala u "polu-velikosti". [10] Majkl O'Brajen, „čija je porodica videla bogatija vremena“ kao zemljoposednici, [11] je nasledio „hiljadu jutara ili više“ i „bogatstvo od bogatih ujaka“, ali je bio „razuzdani“ pijanac koji je kockao svoje nasledstvo, zemlja „rasprodata u komadima... ili razmenjena za plaćanje dugova“; [12] Lena je „poticala iz siromašnijeg porekla“. [13] Prema Edni O’Brajen, njena majka je bila snažna žena koja kontroliše, koja je privremeno emigrirala u Ameriku i neko vreme je radila kao sobarica u Bruklinu, u Njujorku, za dobrostojeću irsko-američku porodicu pre nego što se vratila u Irsku da podiže svoju porodica. Edna O’Brajen je bila najmlađe dete "stroge, religiozne porodice". Od 1941. do 1946. školovale su je sestre milosrdnice u internatu Convent of Mercy boarding school [14] u Lokreju, okrug Golvej [15] – okolnost koja je doprinela „zagušljivom“ detinjstvu. „Pobunila sam se protiv prisilne i zagušljive religije u kojoj sam rođena i odrastala. Bilo je veoma zastrašujuće i sveprisutno. Drago mi je da je prošlo.“ [16] Volela je monahinju jer joj je duboko nedostajala majka i pokušavala je da identifikuje monahinju sa njom. [17] Godine 1950, pošto je noću studirala na farmaceutskom koledžu i radila u apoteci u Dablinu tokom dana, [18] Edna je dobila licencu za farmaceuta. U Irskoj je čitala pisce kao što su Tolstoj, Tekerej i F. Skot Ficdžerald.[2]

U Dablinu, O'Brajen je kupila Introducing James Joyce (Predstavljanje Džejmsa Džojsa), sa uvodom koji je napisao Tomas Sterns Eliot, i rekla da je shvatila gde bi mogla da se okrene kada je saznala da je Džejms Džojsov Portret umetnika u mladosti autobiografski, ako poželi da sama piše. "Nesrećne kuće su veoma dobra inkubacija za priče", rekla je ona. [16] U Londonu je počela da radi kao čitalac za Hačinson, gde je na osnovu njenih izveštaja dobila nalog, za 50 funti, da napiše roman. Svoju prvu knjigu The Country Girls (Seoske devojke) objavila je 1960. [19] Ovo je bio prvi deo trilogije romana (kasnije sakupljenih kao The Country Girls Trilogy (Trilogija seoskih devojaka), koja je uključivala The Lonely Girl (Usamljena devojka) (1962) i Girls in Their Married Bliss (Devojke u njihovom bračnom blaženstvu) (1964). Ubrzo nakon objavljivanja, ove knjige su zabranjene, a u nekim slučajevima i spaljene u njenoj rodnoj zemlji zbog iskrenog prikaza seksualnog života njihovih likova. Sama O'Brajen je optužena da „kvari umove mladih žena“; kasnije je rekla: „Nisam osetila slavu. Bila sam udata. Imala sam malu decu. Sve što sam čula iz Irske od svoje majke i anonimnih pisama bile su žuč, gnušanje i gnev.“ [20]

Šezdesetih godina prošlog veka bila je pacijent RD Lainga : „Mislila sam da bi on mogao da mi pomogne. On to nije mogao da uradi – i sam je bio previše ljut – ali je otvorio vrata“, rekla je kasnije. [16] Njen roman A Pagan Place (1970), bio je o njenom represivnom detinjstvu. Njeni roditelji su bili žestoko protiv svega što je vezano za književnost; njena majka nije odobravala ćerkinu karijeru pisca. Jednom kada je njena majka pronašla knjigu Šona O'Kejsija kod ćerke, pokušala je da je spali.[2]

Pored Tedija Tejlora (konzervativac), Majkla Futa (laburisti) i Dereka Vorloka (katolički nadbiskup Liverpula ), O'Brajen je bila član panela za prvo izdanje Bi-Bi-Si-jevog Vremena pitanja 1979. godine i dobila je prvi odgovor u istoriji programa. („Edna O'Brajen, rođena si tamo“, misleći na Irsku). [21] Tejlorina smrt 2017. ostavila ju je kao jedinog preživelog člana porodice. Godine 1980. napisala je dramu Virdžinija o Virdžiniji Vulf, a prvobitno je postavljena juna 1980. na Stratford festivalu, Ontario, Kanada, a zatim na Vest Endu u Londonu u Teatru Rojal Hejmarket sa Megi Smit u režiji Robin Filips. [22] Postavljena je u The Public Theate u Njujorku 1985. godine. Takođe 1980. O'Brajen se pojavila zajedno sa Patrikom Mekguanom u TV filmu The Hard Way. Ostala dela uključuju biografiju Džejmsa Džojsa, objavljenu 1999, i jednog pesnika Lorda Bajrona, Byron in Love (Zaljubljenog Bajrona) (2009). House of Splendid Isolation (Kuća sjajne izolacije) (1994), njen roman o teroristi koji je u bekstvu (deo njenog istraživanja uključivao je posetu irskog republikanca Dominika Mekglinčija, kasnije ubijenog, koga je nazvala "ozbiljnim i zamišljenim čovekom"), označio je novu fazu u svojoj spisateljskoj karijeri. Down by the River (1996) tiče se maloletne žrtve silovanja koja je tražila abortus u Engleskoj, Miss X case (Slučaj Mis H). In the Forest (U šumi) (2002) bavio se stvarnim slučajem Brendana O'Donela, koji je oteo i ubio ženu, njenog trogodišnjeg sina i sveštenika u ruralnoj Irskoj.[16]

U septembru 2021, objavljeno je da će O'Brajen donirati svoju arhivu Nacionalnoj biblioteci Irske. Biblioteka će čuvati radove od O'Brajen koji pokrivaju period od 2000. do 2021. [23] i obuhvataju prepisku, nacrte, beleške i revizije. O'Brajenine radove od 1939. do 2000. čuva Univerzitet Emori u Atlanti, Džordžija. [24]

Nagrade i počasti[uredi | uredi izvor]

Nagrade Edna O’Brajen uključuju Nagrada za knjigu Yorkshire Post-a 1970. (za A Pagan Place), i Nagradu za knjigu Los Angeles Times 1990. za Lantern Slides. Godine 2006. imenovana je za vanrednog profesora engleske književnosti na Univerzitetskom koledžu u Dablinu. [25]

Godine 2009. O'Brajen je nagrađena je Nagradom Bob Hughes za životno delo tokom posebne ceremonije na godišnjoj dodeli Irske književne nagrade u Dablinu. [26] Njena zbirkaSaints and Sinners (Sveci i grešnici) osvojila je međunarodnu nagradu za kratku priču Frenka O’Konora [27], a sudija Tomas Makarti ju je nazvao „Solženjicin irskog života“. >RTÉ je emitovao dokumentarni film o njoj kao deo svog umetničkog dela početkom 2012. [28] [29] Dana 10. aprila 2018. godine, za svoj doprinos književnosti, imenovana je za počasnu Damu Ordena Britanske imperije.[30]

O'Brajenovoj je 2019. dodeljena nagrada za književnost Dejvida Koena na svečanosti u Londonu. Nagrada od 40.000 funti, koja se dodeljuje svake dve godine kao priznanje za životno delo živog pisca u književnosti, opisana je kao „Nobel za književnost Velike Britanije i Irske“. Sudija Dejvid Park je rekao: „Dobijanjem nagrade Dejvid Koen, Edna O'Brajen dodaje svoje ime u književnu prozivku časti“. [1]

U martu 2021. Francuska je objavila da će joj dodeliti Ordre des Arts et des Lettres, najviše francusko priznanje za umetnost. [31]

Nasleđe[uredi | uredi izvor]

Prema škotskom romanopiscu Endru O'Haganu, Edne O'Brajen mesto u irskom pismu je zagarantovano. „Promenila je prirodu irske fikcije; prenela je žensko iskustvo i pol i unutrašnje živote tih ljudi na stranicu, i to je uradila sa stilom, i učinila je te brige internacionalnim.“ Irski pisac Kolum Meken tvrdi da je O'Brajen bila „izviđač za irsku maštu“ više od pedeset godina.[16]

Univerzitet Emori (Atlanta, Džordžija) čuva njene radove do 2000. Noviji radovi su na Univerzitetskom koledžu u Dablinu [32]

Lični život[uredi | uredi izvor]

Godine 1954. O'Brajen je upoznala i udala se, protivno želji njenih roditelja, za irskog pisca Ernesta Geblera, i par se preselio u London, gde je, kako je kasnije rekla, „živeli smo u predgrađu, SW 20.“ [16] Imali su dva sina, Karla, pisca, i Sašu, arhitektu, ali je brak prekinut 1964. godine. Godine 2009. Karlo je otkrio da je brak njegovih roditelja bio promenljiv, sa ogorčenim svađama između njegove majke i oca zbog njenog uspeha. U početku verujući da je zaslužan što joj je pomogao da postane uspešan pisac, Gebler je verovao da je on autor njenih knjiga [33] Preminuo je 1998. [34]

Ostale počasti i nagrade[uredi | uredi izvor]

  • 1962: Kingsley Amis Award [35]
  • 1970: The Yorkshire Post Book Award (knjiga godine), za A Pagan Place [35]
  • 1990: Los Angeles Times Book Prize for Fiction, za Lantern Slides [35]
  • 1991: Premio Grinzane Cavour (Italija), za Girl with Green Eyes (Devojku sa zelenim očima) [35]
  • 1993: Nagrada Saveza pisaca (najbolja fikcija), za Time and Tide (Vreme i plima) [35]
  • 1995: Evropska nagrada za književnost (Evropsko udruženje za umetnost), za House of Splendid Isolation[35]
  • 2000: Golden Plate Award (Američke akademije za dostignuća) [36]
  • 2001: Irska nagrada PEN [35]
  • 2006: Uliksova medalja (Univerzitetski koledž Dablin) [35]
  • 2009: Nagrada Boba Hjuza za životno delo [35]
  • 2010: U užem izboru za Irsku knjigu decenije (Irish Book Awards), za In the Forest [35]
  • 2012: Irish Book Awards (Irska ne-fikcija), za Country Girl [37]
  • 2015: Saoi
  • 2018: Nagrada PEN/Nabokov [38]
  • 2019: David Cohen Prize[1]
  • 2021: Komadant Ordena umetnosti i književnosti (Commandeur de l'Ordre des Arts et des Lettres) (Francuska) [35]

Dela[uredi | uredi izvor]

Novele[uredi | uredi izvor]

Zbirke kratkih priča[uredi | uredi izvor]

Drama[uredi | uredi izvor]

Scenariji[uredi | uredi izvor]

Nonfiction knjige[uredi | uredi izvor]

Knjige za decu[uredi | uredi izvor]

Zbirke poezije[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v Doyle, Martin (26. 11. 2019). „Edna O'Brien wins the 'UK and Ireland Nobel award' for lifetime achievement: Country Girls author receives £40,000 David Cohen prize which is seen as Nobel precursor”. The Irish Times. Dublin. Pristupljeno 26. 11. 2019. 
  2. ^ a b v Liukkonen, Petri. „Edna O'Brien”. Books and Writers. Finland: Kuusankoski Public Library. Arhivirano iz originala 1. 4. 2004. g. 
  3. ^ „The Country Girls at 50”. The Gloss Magazine (na jeziku: engleski). 2019-02-07. Arhivirano iz originala 20. 7. 2020. g. Pristupljeno 2020-07-20. 
  4. ^ „The Country Girls at 50”. The Gloss Magazine (na jeziku: engleski). 2019-02-07. Arhivirano iz originala 20. 7. 2020. g. Pristupljeno 2020-07-20. 
  5. ^ Scott-Hainchek, Sadye (27. 11. 2019). „Irish author Edna O'Brien receives prize seen as possible Nobel preview”. 
  6. ^ a b Cain, Sian (26. 11. 2019). „Irish novelist Edna O'Brien wins lifetime achievement award”. The Guardian. 
  7. ^ O'Brien, Edna (17. 1. 2009). „Watching Obama”. The Daily Beast. Pristupljeno 27. 9. 2012. 
  8. ^ Robinson, Mary (29. 9. 2012). „A life well lived, well told”. The Irish Times. Arhivirano iz originala 29. 09. 2012. g. Pristupljeno 29. 9. 2012. 
  9. ^ Guppy, Shusha (31. 8. 1984). „The Art of Fiction No. 82”. sv. Summer 1984 br. 92. 
  10. ^ „Edna O'Brien: from Ireland's cultural outcast to literary darling”. The Guardian. 10. 10. 2015. 
  11. ^ Wilson, Frances (8. 10. 2012). „Country Girl: a Memoir by Edna O'Brien: review” — preko www.telegraph.co.uk. 
  12. ^ Country Girl: A Memoir, Edna O'Brien, 2012, p. 4
  13. ^ „Who's still afraid of Edna O'Brien?”. independent. 
  14. ^ Sulcas, Roslyn (25. 3. 2016). „Edna O'Brien Is Still Gripped by Dark Moral Questions”. The New York Times. 
  15. ^ Conversations with Edna O'Brien, ed. Alice Hughes Kernowski, University Press of Mississippi 2014, p. xvii
  16. ^ a b v g d đ Cooke, Rachel (6. 2. 2011). „Edna O'Brien: A writer's imaginative life commences in childhood”. The Observer. London, UK. Pristupljeno 6. 2. 2011. 
  17. ^ Kenny, Mary (29. 9. 2012). „Edna's passions: the literati, the film stars and the nun”. Irish Independent. Pristupljeno 29. 9. 2012. 
  18. ^ Conversations with Edna O'Brien, ed. Alice Hughes Kernowski, University Press of Mississippi 2014, pp. xvii, 56
  19. ^ O'Brien, Edna. The Country Girls, Hutchinson, 1960.
  20. ^ "Edna O’Brien: 'I was lonely, cut off from the dance of life'" by Patrick Freyne, The Irish Times, 7 November 2015.
  21. ^ „Review: First Ever Question Time”. 13. 8. 2020. 
  22. ^ „Stratford Festival Archives | Details”. archives.stratfordfestival.ca. Arhivirano iz originala 08. 04. 2019. g. Pristupljeno 16. 04. 2023. 
  23. ^ Crowley, Sinéad (10. 9. 2021). „Edna O'Brien archive acquired by National Library of Ireland”. RTÉ Culture. Pristupljeno 16. 9. 2021. 
  24. ^ O'Riordan, Ellen (10. 9. 2021). „Papers of Edna O'Brien find lasting home at National Library of Ireland”. The Irish Times (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 10. 9. 2021. g. Pristupljeno 2021-09-16. 
  25. ^ „UCD bestows Ulysses Medal on Edna O'Brien”. University College, Dublin. 9. 6. 2006. Pristupljeno 9. 6. 2006. 
  26. ^ „O'Brien to be honoured at awards”. The Irish Times. 5. 6. 2009. Pristupljeno 5. 6. 2009. [mrtva veza]
  27. ^ „Edna O'Brien wins Frank O'Connor Award”. Irish Examiner. Thomas Crosbie Holdings. 18. 9. 2011. Pristupljeno 19. 9. 2011. 
  28. ^ „RTÉ launches Spring Season on TV”. RTÉ Ten. RTÉ. 16. 1. 2012. Pristupljeno 16. 1. 2012. „There will also be a number of major Arts commissions throughout Spring including profiles of Edna O'Brien and Finbar Furey and "Ballymun Lullaby", the award-winning musical documentary that follows music teacher Ron Cooney on a journey of creating a collection of music that aims to bring the community of Ballymun together.” 
  29. ^ „Edna O'Brien”. RTÉ Television. RTÉ. 
  30. ^ Baker, Sinead. „'It is an incentive, at 88, to keep going': Irish author Edna O'Brien made a DBE”. TheJournal.ie (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2018-04-12. 
  31. ^ „Edna O'Brien to receive France's highest honour for the arts”. The Guardian (na jeziku: engleski). 2021-03-03. Pristupljeno 2021-03-03. 
  32. ^ a b „UCD Library Special Collections holds the papers of Edna O'Brien”. 
  33. ^ "Son reveals Edna O'Brien's rows with jealous husband" by Lynne Kelleher, Irish Independent, 19 July 2009.
  34. ^ „Ernest Gebler; Irish Author of Novels, Plays and Films”. Los Angeles Times. 19. 2. 1998. 
  35. ^ a b v g d đ e ž z i j „Edna O'Brien”. Aosdána. 
  36. ^ „Golden Plate Awardees of the American Academy of Achievement”. www.achievement.org. American Academy of Achievement. 
  37. ^ Boland, Rosita (23. 11. 2012). „Banville wins novel of year at awards”. The Irish Times. Arhivirano iz originala 20. 01. 2013. g. Pristupljeno 23. 11. 2012. 
  38. ^ „2018 PEN American Lifetime Career and Achievement Awards”. PEN America. februar 2017. Pristupljeno 7. 2. 2018. 
  39. ^ Hickling, Alfred (25. 5. 2009). „Secrets and ties”. The Guardian. Pristupljeno 25. 5. 2009. 

Dodatna literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Една_О’Брајен&oldid=27725428”