Кво вадис (film iz 1951)

Kvo vadis
Filmski poster
Izvorni naslov	Quo vadis
Žanr	istorijska drama
Režija	Mervin Leroj
Scenario	S. N. Berman Sonija Levin Džon Li Mejin
Producent	Sem Zimbalist
Temelji se na	istoimenom romanu Henrika Sjenkjeviča
Glavne uloge	Robert Tejlor Debora Ker Piter Justinov Leo Gen Finli Keri Filiks Ejlmer Abraham Sofer
Muzika	Mikloš Roža
Producentska kuća	MGM
Godina	1951.
Trajanje	171 minuta
Zemlja	SAD
Jezik	engleski
Budžet	7.000.000 dolara (procena)
IMDb veza

Kvo vadis (Quo Vadis) američki je istorijski film iz 1951. u režiji Mervina Leroja. Radnja se temelji na znamenitom istoimenom romanu poljskog književnika Henrika Sjenkjeviča i smeštena je u Rim u doba vladavine cara Nerona (čiji lik tumači Piter Justinov). Glavni protagonista filma je rimski vojskovođa Marko Vinicije (čiji lik tumači Robert Tejlor), koji se zaljubljuje u hrišćanku Ligiju (čiji lik tumači Debora Ker); to se događa u kontekstu sve većeg sukoba dekadentnog rimskog poretka (koje simbolizira razvratni i poludeli Neron) sa novom religijom prvih hrišćana.

„Kvo vadis” je predstavljao jedan od najambicioznijih holivudskih projekata svog vremena, koji je gledaocima nastojao pružiti do tada neviđeni spektakl. U tu se svrhu sniman je u rimskim studijima Ćinećita, gde je u potpunosti rekonstruiran stari Rim i izrađeno čak 32.000 pojedinačnih kostima - rekord koji do dan danas nije oboren. Iako je nominovan za osam Oskara, nije dobio nijedan. Uprkos tome, smatra se filmom koji je podstakao snimanje niza epskih, raskošnih filmova sa biblijskom tematikom u 1950-im.

Radnja

Rimski patricij Marko Vinicije se vraća iz rata. U Rimu, u kući Aula Plautija, upoznaje Ligiju, koja je usvojena ćerka vlasnika kuće, ona je talac, Ligijanka, a njeno pravo ime je Ćelina. Viniciju se sviđa devojka, ali ona odbija njegovo preterano uporno udvaranje, jer je hrišćanka i ne može da voli neznabošca. Patricij je ogorčen i pribegava pomoći svom ujaku Petronije, koji traži od Nerona da Ligiju preda Marku za konkubinu. Ligija je odvedena iz kuće hrišćanskih hranitelja.

Na gozbi, Mark pokušava da se dodvori lepotici, ali ona je i dalje nepokolebljiva. Neronova žena, naprotiv, skreće pažnju na mladića. Posle gozbe, Ligiju treba odvesti kod Vinicija, ali zahvaljujući Akti, bivšoj Neronovoj ljubavnici, koja takođe ispoveda hrišćanstvo, devojčica je presretnuta i sakrivena.

Mark je besan i svom snagom traži nestalu ženu. Grk Hilon izveštava da je Ligija hrišćanka. Posle propovedi apostola Petra, u pećini u kojoj su se okupljali hrišćani iz Rima, Marko umalo povede Ligiju sa sobom, ali ga rani Ursa, sluškinja devojke, koja se o njoj brine od detinjstva. Pribravši se, Rimljanin otkriva da ga hrišćani nisu ubili, pa čak i negovali, ali Vinicije, nakon što je Ligija odbila da ga prati, cinično lomi krst i odlazi, pokazujući svim svojim izgledom da ne želi da razume. i prihvati hrišćansku religiju. Ligija je šokirana njegovim postupkom, jer se zaljubila u Marka.

U međuvremenu, Rim gori. Žrtve očajnički traže odgovorne. Neron krivi hrišćane za palež. Počinju masovna hapšenja i pogubljenja. Apostol Petar beži iz Rima, ali na putu sreće Hrista, koji mu zamera kukavičluk; Apostol Petar se vraća. U jednom od progona životinja, Aulus Plautius i Pomponia Grecina, Ligijini usvojitelji, umiru. Apostol Petar, koji je blagoslovio mučenike za Hrista, biva uhvaćen i na njegovu molbu razapet naglavačke na krstu. Uprkos Vinicijevim pokušajima da spase Ligiju, ona biva bačena u tamnicu; kao i druge, čeka je smrt. Sam Mark je takođe uhapšen. Pre raspeća apostol Petar uspeva da blagoslovi Vinicija i Ligiju na brak.

Petronije, koji u početku nije odobravao masakr hrišćana, shvata da mu Neron to neće oprostiti. Ujak Vinicije okuplja prijatelje, priređuje gozbu na kojoj otvara svoje vene, a njegova konkubina Eunika dobrovoljno se ubija sa njim, od samog početka zaljubljena u svog gospodara. Pre smrti, Petronije šalje pismo caru, u kome ismeje njega i njegove talente. Neron daje naređenje da se ubiju Petronijevi robovi i uništi njegova kuća.

Istovremeno, Popeja Sabina, razjarena Vinicijevom ravnodušnošću prema njenoj pažnji, namerava da nanese Marka patnjama i pažljivo razmatra kakvom će smrću Ligija umreti.

Pre pogubljenja Marko i Ligija su razdvojeni. Predodređena je da umre, rastrgnuta na komade turnejom koju je sama Popea odabrala. Vinisijus ne može da interveniše – bio je posebno vezan, pa je dobio ulogu nemoćnog posmatrača. Srećom, Urs spasava devojku ubivši Turu. Marko Vinicije uspeva da oslobodi ruke, skače u arenu i objavljuje Galbinu zaveru da zbaci Nerona.

Car se krije u palati, gde optužuje Popeju za sva zverstva i ubija je, zadavivši je sopstvenim rukama. Ali, plašeći se smrti, on nagovara Akta, koji i dalje voli Nerona i moli ga da izvrši samoubistvo, poput cara, da ga ubije. Acta ispunjava njegov zahtev, nakon čega plače nad njegovim telom.

Marko i Ligija odlaze iz Rima na Siciliju, sada nisu u opasnosti. Usput se susreću sa štapom apostola Petra, koji je napustio kada se vratio u Rim. Štap je čudesno procvetao.

Uloge

Glumac	Uloga
Robert Tejlor	Marko Vinikije
Debora Ker	Ligija
Leo Gen	Petronije
Piter Justinov	Neron
Patriša Lafan	Popeja
Finli Keri	Petar
Abraham Sofer	Pavle
Marina Berti	Junis
Badi Ber	Ursus
Filiks Ejlmer	Plautije
Nora Svinbern	Pomponija
Ralf Truman	Tigelin
Norman Vuland	Nerva
Piter Majls	Nazarije
Džefri Dan	Terpnos
D. A. Klark-Smit	Faon
Rozali Kračli	Akta
Džon Radok	Hilo
Artur Voldž	Kroton
Elspet Marč	Mirjam
Strelsa Braun	Rufija
Alfredo Vareli	Lukan
Vilijam Tabs	Anaksandar
Pjetro Tordi	Galba
Nikolas Hanen	Seneka
Adrijena Kori
Bad Spenser	carski stražar
Elizabet Tejlor	hrišćanska robinja u areni
Sofija Loren	Ligejina robinja
Volter Pidžon	narator

Datumi premijera po državama

Velika Britanija: 25. januar 1952. Kanada: 1. februar 1952. Brazil: 25. februar 1952. Argentina: 13. mart 1952. Urugvaj: 3. juli, 1952 Meksiko: 6. avgust 1952. Čile: 10. septembar 1952. Ekvador: 8. oktobar 1952. Venecuela: 8. oktobar 1952. Belgija: 7. novembar 1952. Južnoafrička Republika: 12. novembar 1952. Indija: 13. novembar 1952. Australija: 19. januar 1952. Filipini: 16. januar 1953. Singapur: 22. januar 1953. Izrael: 31. januar 1953. Portugal: 18. februar 1953. Zimbabve: 4. mart 1953 (Rodezija) Italija: 5. mart 1953. Švajcarska: 24. mart 1953.

Hongkong: 1. april 1953. Irska: 17. april 1953. Novi Zeland: 29. maj 1953. Indonezija: 8. avgust 1953. Egipat: 20. avgust 1953. Finska: 28. avgust 1953. Japan: 15. septembar 1953. Francuska: 1. oktobar 1953. Kolumbija: 8. oktobar 1953. Švedska: 22. oktobar 1953. Luksemburg: 1. januar 1954. Island: 5. februar 1954. Španija: 11. februar 1954. Grčka: 15. mart 1954. Austrija: 18. mart 1954. Holandija: 30. april 1954. Zapadna Nemačka: 13. avgust 1954. Norveška: 23. avgust 1957. Danska: 22. februar 1960.

Spoljašnje veze

• Kvo vadis na sajtu IMDb (jezik: engleski)