Kokosova palma

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu

Kokosova palma
Cocos nucifera14.jpg
Naučna klasifikacija
Carstvo:
Divizija:
Klasa:
Red:
Porodica:
Rod:
Cocos

L.
Vrsta:
C. nucifera
Binomijalno ime
Cocos nucifera

Kokosova palma (lat. Cocos nucifera) je drvenasta biljka iz porodice palmi koja je rasprostranjena u tropskim krajevima, pogotovu na obalama i ostrvima Tihog i Indijskog okeana. Njeno ime potiče od grčke reči сосо (zrno, plod). Pod tim imenom, kokosova palma je poznata svuda u svetu, a svuda u svetu se i koristi. Ona je višenamenska - služi i kao hrana, i kao piće, kao odeća, građevinski materijal i sirovina za mnoge proizvode savremene industrije.

Izgled[uredi]

Aleksandar Humbolt izneo je prva stručna zapažanja zasnovana na izgledu drveta- visokog i plemenitog u poređenju sa svim dotad viđenim rastinjem, tankog stabla koje štrči uvis 25 do 30 metara i na čijem se vrhu nalazi gusta kruna od tridesetak perasto razdeljenih listova dugačkih četiri metra. Naučnici su docnije otkrili da je cvast kokosove palme razgranata, u početku obavijena čvrstom ovojnicom i sastavljena od muških i malobrojnih ženskih cvetova. Iz nje nastaje plod koji se sastoji od tankog i nepropusnog spoljašnjeg omotača, egzokarpa, i čvrstog i tvrdog unutrašnjeg sloja, endokarpa. Između se nalazi debeli sloj lakog i rastresitog tkiva, mezokarpa, u čijem je središtu belo seme sa veoma razvijenim endospermom u obliku kugle, s debelom mesnatom ovojnicom u kojoj je mlečna tečnost.

Visoko stablo u prečniku ima 30 cm, ali je izuzetno čvrsto i odoleva vetrovima jer ga za peščano tlo, u dubini od 8 m, drži oko 800 korenova, ne debljih od jednog centimetra. Seme je nepropusno za morsku vodu u kojoj može da pliva i do 4500 kilometara i da potom, neoštećeno, isklija na tlu. Posle sedam godina palma rađa prvi plod, a između petnaeste i pedesete godine života donese od 60 do 80 oraha. Sa osamdeset godina prestaje da rađa i najčešće umire. Samo malobrojni primerci opstanu i dožive 150 godina.

Rasprostranjenost[uredi]

Postojbina kokosove palme ne može sa sigurnošću da se utvrdi. Legenda kaže da je ponikla na tlu Polinezije iz semena u koje se pretvorila neostvarena ljubav lepe poglavičine kćeri po imenu Hina i siromašnog, neuglednog mladića Aala. Ne mogavši da živi bez voljene, mladić je umro, a iz njegovog groba koji je Hina natapala suzama izniklo je neobično drvo: tanko, vitko i toliko visoko da je nadmašilo okolno rastinje. Krunom je dodirivalo nebo uzdižući ljubav u večne, božanske visine. Da bi Hina mogla da ga gpeda orah je dobio Aalov lik. Može da ga vidi svako ko oljušti kokos kažu i danas Polinežani. Na čvrstoj opni postoje tri tanja dela koja mogu da se probiju. To su oči i usta mladog Aala. Na ovu legendu nadovezuje se i druga, urezana na jednoj kamenoj ploči nađenoj na Filipinima. Po njoj, kokosova palma je nebesko drvo nastalo od zvezde, na šta svojim oblikom kruna i podseća. Darovano je ljudima voljom božanskih sila i toči iz sebe „napitak života“.

Upotreba[uredi]

Plod može najbolje da se iskoristi. Dok je zelen, nezrelog jezgra, daje zdrav mlečni napitak bogat kalijumom i mineralnim sastojcima, a u svakom orahu ima ga oko litar. Mesnati deo zrelog endosperma upije ga i sačuva. Jednako je zdrav i svež, ali i pomešan s prokuvanom vodom kao kokosovo mleko, a osušen i nariban, poznat pod nazivom korpa, kao brašno za hleb kakav spremaju žene iz Šri Lanke, ili kao osnova za keks i pecivo, ulje, buter. Koristi se i u hemijskoj industriji za fine kreme, sapune, emulzije kao i za proizvodnju ekspdrziva. Od vlaknastih delova dobijaju se čvrste niti od kojih su nekada upredana užad, tkani tepisi i pravljene četke, a danas služe i za izradu izolacionog materijala i sedišta automobila koja se ugrađuju u vozila marke „dajmler krajsler“. Čvrste drvenaste ljuske nisu više samo posuđe za domaćinstvo i ukrasni predmeti, već i materijal od koga se oblikuju dugmad i nakit. Lišće se od davnina upotrebljavalo za pokrivanje krovova i izradu pletenih rukotvorina, odlična je zaštita od komaraca, pa se prerađuje u insekticide. Debla su našla široku primenu kao građevinski materijal. Pored greda, od njih se prave i sve vrste zidnih obloga, nameštaj, a kora se prerađuje u gumu.

Bolesti[uredi]

Feniks palma potpuno uništena posle napada crvenog palminog surlaša

Jedna od najopasnijih bolesti koja poslednjih decenija napada palme je crveni palmin surlaš (Rhynchophorus ferrugineus), vrsta insekta iz porodice surlaša (Curculionidae), takođe poznat i kao azijski palmin žižak. Larve crvenog palminog surlaša u deblu palme mogu da kopaju rupe dugačke i do 1 m, što dovodi do slabljenja biljke domaćina i na kraju do njenog uginuća. Zbog toga se ovaj insekt smatra glavnom štetočinom u plantažama palmi, uključujući kokosove palme, urmine palme i palme iz kojih se dobija palmino ulje.[1]

Crveni palmin surlaš napada 19 vrsta palmi širom sveta. Iako je prvi put primećen na kokosovim palmama u Jugoistočnoj Aziji, svoje uporište našao je, u protekle dve decenije, na urminoj palmi u više zemalja Bliskog Istoka, a zatim se proširio na Afrikeu i Evropu.[2] Prenošenje zaraze potpomognuto je unošenjem inficiranog sadnog materijala iz zaraženih u nezaražena područja.[3] U oblasti Mediterana crveni palmin surlaš nanosi ozbiljne štete feniks palmama (Phoenix canariensis). Trenutno, zaraza je prijavljena u oko 15% svih zemalja proizvođača kokosa u sveti svetske kokos zemljama u razvoju i u skoro 50% zemalja u kojima se uzgaja urmina palma.[4]

Više o ovoj temi pročitajte u originalnom tekstu Crveni palmin surlaš.

Zanimljivosti[uredi]

Kao prava znamenitost, kokosova palma našla se 1904. godine na poštanskoj marki Francuske Gvajane, a potom i Samoe i Liberije. Brazilski muzičar Ari Baroso u februaru 1939. godine posvetio joj je sambu „Brazil“, himnu koja se i danas izvodi na Kopakabani. Skoro je jedan kokosov orah prodat za 1,14 miliona evra. Ubraja se u vrednije eksponate ugledne aukcijske kuće „Kristi“ u Londonu, a nalazio se na brodu „Baunti“ kapetana Vilijema Blaja (1754-1817) i „preživeo“ poznatu pobunu.

Vidi još[uredi]

Reference[uredi]

  1. ^ Rhynchophorus ferrugineus at North American Plant Protection Organization (NAPPO) - pristupljeno 4. 5. 2016.
  2. ^ Dutta, Ram; Narain Singh Azad Thakur; Tusar Kanti Bag; Ngashepam Anita; Satish Chandra; Shishom Vano Ngachan (2010). „New Record of Red Palm Weevil, Rhynchophorus ferrugineus (Coleoptera: Curculionidae) on Arecanut (Areca catechu) from Meghalaya, India”. Florida Entomologist. Florida Entomological Society: 446—448. Pristupljeno 5. 5. 2016. 
  3. ^ FERRY, M. (2002). S. GÓMEZ. „The Red Palm Weevil in the Mediterranean Area”. Palms. 4. International Palm Society. 46. Pristupljeno 5. 5. 2016. 
  4. ^ Faleiro, J.R. (2006). „A review of the issues and management of the red palm weevil Rhynchophorus ferrugineus (Coleoptera: Rhynchophoridae) in coconut and date palm during the last one hundred years”. International Journal of Tropical Insect Science. 26 (3): 135—154. Pristupljeno 5. 5. 2016. 

Spoljašnje veze[uredi]