Korisnik:Miodraag98m/pesak
 | Ovom članku potrebni su dodatni izvori zbog proverljivosti. (april 2008) |
| latgalski istočni letonski | |
|---|---|
| latgalīšu volūda | |
| Govori se u | Letonija, Rusija |
| Region | Latgala, Selona, Vidzeme, Sibir, Baškirija |
Broj govornika | 150,000–200,000 (2009)[1] |
indoevropski
| |
| latinično pismo (latgalska abeceda)[2] | |
| Jezički kodovi | |
| ISO 639-3 | ltg |
| Glotolog | east2282[3] |
| Lingosfera | 54-AAB-ad Латгала |
Latgalski (latgalīšu volūda, letonski: latgaliešu valoda) je istočnoobaltički jezik koji pripada baltoslovenskoj grani kojim se često govori u Latgali, u istočnom delu Letonije. Predmet je polemike da li je u pitanju zaseban jezik pod izrazitim letonskim uticajem, usled istorijskih međuveza, ili istočni dijalekat letonskog.[4] Svakako, njegova standardizovana forma je prepoznata i zakonom zaštićena kao ,,istorijska varijanta letonskog jezika" (vēsturisks latviešu valodas paveids).[5] Prema letonskom popisu iz 2011, 8,8 % stanovnika Letonije, odnosno 164,500 ljudi, svakodnevno govori latgalskim. Njih 97,600 živi u Latgali, 29,400 u Rigi i 14,400 u oblasti Rige.[6]
Istorijat[uredi | uredi izvor]
Izvorno su Latgalci bili pleme s naseobinom u današnjem Vidzemu i Latgali. Smatra se da su govorili letonskim jezikom, koji se kasnije proširio na ostatak savremene Letonije, usvajajući odlike starokuronskog, polugalskog, selonskog i livonskog jezika. Latgalska oblast se politički izdvojila tokom poljsko-švedskih ratova, pri čemu je ostala u sklopu Poljsko-litvanske unije kao Inflantsko vojvodstvo, dok je ostatak Letonaca živeo u oblastima kojima je vladalo baltičko nemačko plemstvo. Oba veka odvojenog razvoja i uticaja različitih ,,prestižnih" jezika su najverovatnije doprineli razvoju savremenog latgalskog jezika, distinktivnog u odnosu na jezik kojim se govori u Vidzemu i ostatku Letonije. Savremena latgalska književna tradicija je počela da se razvija u 18. veku od vernakulara kojim su govorili Letonci u istočnom delu Letonije. Najstarija sačuvana knjiga objavljena na latgalskom je ,,Evangelia toto anno" (Jevanđelja za celu godinu) iz 1753. godine. Prvi ortografski sistemi su pozajmljeni iz poljskog jezika i koristili su antikva slova. Vrlo se razlikovao od ortografije razvijane pod nemačkim uticajem, uglavnom pisane goticom. kojim se beležio letonski jezik u ostatku Letonije. Mnoge latgalske knjige iz poznog 18. i ranog 19. veka su pisali jezuitski sveštenici, koji su došli u Latgalu kao severnu ispostavu rimokatoličke crkve; njihovi spisi su obuhvatali religioznu literaturu, kalendare i poeziju. Od 1865. do 1904. godine je bilo zabranjeno objavljivanje knjiga na latgalskom, kao i litvanskom jeziku. Nedugo nakon Januarskog ustanka, prilikom kog su se ustanici iz Poljske, Litvanije i Latgale usprotivili carskoj vlasti, usledila je zabrana korišćenja latiničnog pisma. Tokom nje je jedino izuzetno sveden broj krijumčarenih katoličkih verskih zapisa uz nešto rukopisa bio dostupan, na primer kalendari pisani od strane samoukog seljaka Andrivsa Jurdžisa (letonski: Andryvs Jūrdžys). Nakon poništenja zabrane, 1904. godine, usledio je brz preporod latgalske književne tradicije; najpre se pojavljuju novine, udžbenici i gramatike. Godine 1918. Latgala postaje deo novooformljene letonske države. Od 1920. do 1934. godine su se paralelno razvijale dve književne tradicije Letonaca. Važno dostignuće u datom periodu je direktan prevod Novog zaveta na latgalski od strane sveštenika i učenjaka Aloizijsa Broksa (letonski: Aloizijs Broks), koji je objavljen u Agloni 1933. godine. Nakon državnog udara predvođenog Karlisom Ulmanisom (Kārlis Ulmanis) 1934. godine, latgalski jezik kao predmet je ukinut iz obrazovnog programa i državnih ustanova, što je bilo deo napora da se standardizuje upotreba letonskog jezika. Latgalski je opstao kao govorni jezik tokom sovjetske aneksije Letonije (1940-1991.), dok je štampa na latgalskom skoro potpuno prestala između 1959. i 1989. godine. Pojedini latgalski intelektualci u emigraciji su nastavili da objavljuju knjige i naučne radove na latgalskom jeziku, gde se naročito istakao Mikels Bukš (letonski: Mikeļs Bukšs), vidi bibliografiju. Nakon obnove letonske nezavisnosti je evidentno poraslo interesovanje za latgalski jezik i kulturno nasleđe. Na nekim univerzitetima se uči kao izborni predmet; u Rezekneu, u Izdavačkoj kući Latgalskog kulturnog centra (Latgales kultūras centra izdevniecība), na čelu sa Janisom Elksnisom (Jānis Elksnis), se štampaju i stare i nove knjige na latgalskom.
Godine 1992, Juris Cibuls (Juris Cibuļs), zajedno sa Lidijom Leikumom (Lidija Leikuma) objavljuje jedan od najranijih latgalskih bukvara nakon revitalizacije jezika.
Latgalski jezik je u 21. veku postao prisutniji u kulturnoj sferi Letonije. Osim pokreta za njegovo očuvanje, latgalski se može sve više čuti u različitim intervjuima na nacionalnoj frekvenciji, a postoje i savremene rok grupe, kao što su Borova Em-Si (Borowa MC) i Dabasu Durovis (Dabasu Durovys) koje pevaju na latgalskom i koje su stekle izvesnu slavu u državi. Danas se latgalski i javno koristi za obeležavanje, na primer naziva ulica, prodavnica,[7] što sve ukazuje na porast upotrebe sa lingvističke tačke gledišta.
Klasifikacija[uredi | uredi izvor]
Latgalski pripada istočoj grani baltičke grupe jezika u indoevropskoj porodici. Data grana obuhvata takođe i letonski, samogitski i litvanski. Latgalski je umereno fleksivan jezik; broj glagolskih i imeničkih oblika je svojstven mnogim baltičkim i slovenskim jezicima.
Geografska distribucija[uredi | uredi izvor]
Latgalskim govori oko 150,000 ljudi,[8] mahom u Latgali, u Letoniji; postoje i male zajednice govornika latgalskog u Sibiru, u Rusiji.
.svg)
Zvaničan status[uredi | uredi izvor]
Latgalski se zmeđu 1920. i 1934. godine koristio za obrazovne i potrebe lokalne uprave u Latgali. Danas se latgalski ne koristi kao zvaničan jezik nigde u Letoniji. Formalno je zaštićen Jezičkim zakonom Letonije koji propisuje da ,,država Letonija garantuje očuvanje, zaštitu i razvoj latgalskog književnog jezika kao istorijske varijante letonskog jezika" (§3.4).[5] Zakon izjednačava latgalski i standardni književni letonski jezik kao dve varijante jedinstvenog letonskog jezika. Premda dati pravni status dozvoljava korišćenje latgalskog jezika u sferama obrazovanja i državne uprave, ono je vrlo nezastupljeno. Postoji i ortografska komisija latgalskog jezika koju podržava Letonija. Pitanje da li je latgalski zaseban jezik ili dijalekat letonskog je predmet žustre debate kroz 20. vek. Zagovornici stava da je latgalski zaseban jezik, kao što su lingvisti Antons Breidaks i Lidija Leikuma su ukazali da latgalski odlikuju svojstva samostalnog jezika.
Dijalekti[uredi | uredi izvor]
Govornici latgalskog mogu da se podele u tri glavne grupe - severnu, srednju i južnu. Govornici tri grupe lokalnih akcenata mogu u potpunosti da se razumeju i razlikuju se jedino prema manjim odstupanjima na planu samoglasnika, diftonga i pojedinih flektivnih završekata. Regionalni akcenti centralne Latgale (kao što je onaj kojim se govori u varošima i ruralnim opštinama Juosmuiža, Vuorkova, Vidsmuiža, Vilani, Sakstigols, Uzulajne, Makašani, Dricani, Gajgalova, Bijerži, Tilža i Nautran) čine fonetsku osnovu savremenog standardnog latgalskog jezika. Književnost 18. veka je više bila pod uticajem južnih akcenata latgalskog.
Abeceda[uredi | uredi izvor]
Latgalski jezik koristi pismo od 35 slova. Ortografija je slična letonskoj, s tim što ne obuhvata dva dodatna slova: ⟨y⟩ predstavlja [ɨ]), alofon glasa /i/, koji ne postoji u standardnom letonskom. Slovo ⟨ō⟩ je opstalo iz perioda letonske ortografije pre 1957. godine.
| Veliko slovo | Malo slovo | Izgovor |
|---|---|---|
| A | a | /a/ |
| Ā | ā | /aː/ |
| B | b | /b/ |
| C | c | /t͡s/ |
| Č | č | /t͡ʃ/ |
| D | d | /d/ |
| E | e | /ɛ/ |
| Ē | ē | /ɛː/ |
| F | f | /f/ |
| G | g | /ɡ/ |
| Ģ | ģ | /ɡʲ/ |
| H | h | /x/ |
| I | i | /i/ |
| Y | y | /ɨ/ |
| Ī | ī | /iː/ |
| J | j | /j/ |
| K | k | /k/ |
| Ķ | ķ | /kʲ/ |
| L | l | /l/ |
| Ļ | ļ | /lʲ/ |
| M | m | /m/ |
| N | n | /n/ |
| Ņ | ņ | /nʲ/ |
| O | o | /ɔ/ |
| Ō | ō | /ɔː/ |
| P | p | /p/ |
| R | r | /r/ |
| S | s | /s/ |
| Š | š | /ʃ/ |
| T | t | /t/ |
| U | u | /u/ |
| Ū | ū | /uː/ |
| V | v | /v/ |
| Z | z | /z/ |
| Ž | ž | /ʒ/ |
Primeri jezičke upotrebe[uredi | uredi izvor]
Poema Armands Kūceņš[uredi | uredi izvor]
Tik skrytuļam ruodīs: iz vītys jis grīžās,
A brauciejam breinums, kai tuoli ceļš aizvess,
Tai vuorpsteite cīši pret sprāduoju paušās,
Jei naatteik – vacei gi dzejis gols zvaigznēs.
Pruots naguorbej ramu, juos lepneibu grūžoj,
Vys jamās pa sovam ļauds pasauli puormeit,
Bet nak jau sevkuram vīns kuorsynoj myužu
I ramaņu jumtus līk īguodu kuormim.
Na vysim tai sadar kai kuošam ar speini,
Sirds narymst i nabeidz par sātmalim tēmēt,
A pruots rauga skaitejs pa rokstaudža zeimem,
Kai riedeits, kod saulei vēļ vaiņuku jēme.
Očenaš[uredi | uredi izvor]
Tāvs myusu, kas esi debesīs,
svēteits lai tūp Tovs vōrds.
Lai atnōk Tova vaļsteiba.
Tova vaļa lai nūteik, kai debesīs,
tai ari vērs zemes.
Myusu ikdīneiškū maizi dūd mums šudiņ.
Un atlaid mums myusu porōdus,
kai ari mes atlaižam sovim porōdnīkim.
Un naīved myusu kārdynōšonā,
bet izglōb myusus nu ļauna Amen.
Rečnik izraza[uredi | uredi izvor]
| latgalski | letonski | Značenje |
|---|---|---|
| Vasals! | Sveiks! | Ćao! (bukvalno, "Zdrav i čio!", "Sveiks" se češće koristi kao "Ćao" u letonskom, ali ima drugačije značenje) |
| Loba dīna! | Labdien! | Zdravo, dobar dan! |
| Muns vuords Eugeņs. | Mans vārds ir Eugeņs. | Moje ime je Eugens. |
| Šudiņ breineiga dīna! | Šodien ir brīnišķīga diena! | Danas je divan/prelep dan. |
| Vīns, div, treis, niu tu breivs! | Viens, divi, trīs, nu tu esi brīvs! | Jedan, dva, tri, sada ste slobodni! (Brojalica za decu) |
| Asu aizjimts itamā šaļtī! | Esmu aizņemts šobrīd! | Trenutno sam zauzet! |
| Es tevi mīļoju! | Es tevi mīlu! | Volim te! |
| Asu nu Latgolys. | Esmu no Latgales. | Ja sam iz Latgale. |
| As īšu iz sātu. | Es iešu mājās. | Otići ću kući. (Napomena, ,,sēta" na letonskom znači dvorište ili imanje, te je više ruralni/agrarni prizvuk ,,kuće" prisutan u latgalskom nego u letonskom "mājās", što više evocira na kuću.) |
| Maņ pateik vuiceitīs. (moceitīs). | Man patīk mācīties. | Volim da učim (Napomena, naznačena razlika između latgalskog i letonskog je krajnje uobičajena. Ovde iznet niz primera je vrlo sličan, s obzirom da se odnosi na osnovne koncepte.) |
Kognati na latgalskom i litvanskom, koji se razlikuju od letonskog[uredi | uredi izvor]
Obratiti pažnju na strani uticaj na letonski (nemačkog jezika u Kurzemu i Vidzemu, poljskog i litvanskog u Latgali).
| engleski | letonski | latgalski | litvanski | Comments |
|---|---|---|---|---|
| around | apkārt | apleik | aplink | aplinkus na letonskom znači ,,posredno, indirektno" |
| always | vienmēr | vysod | visad(a) | |
| everyday- | ikdienas- | kasdīnys- | kasdienis | |
| he | viņš, šis | jis | jis | šis na litvanskom znači ,ovaj" |
| urgent | steidzams | skubeigs | skubus | skubīgs ima isto značenje u letonskom, ali se retko koristi |
| to interrogate, to ask | taujāt, izjautāt | klaust | klausti | klausīties na letonskom znači ,,slušati"; klau! znači ,,hej!"; klaušināt znači pitati nekoliko ljudi |
| girl, maid | meita, meitene | mārga | mergina, merga | meita se na letonskom koristi češće kao ,,ćerka", dok meitene znači samo ,,devojčica" |
| kerchief | lakatiņš | skareņa | skarelė | |
| dress, frock | kleita | sukne | suknelė | kleita je u letonskom germanizam, potekao od das Kleid, dok se izvorni termin izgubio. latgalski i litvanski – uporediti s poljskim: suknia. |
| top, apical | galotne, virsotne | viersyune | viršūnė | |
| pillar, column | stabs | stulps | stulpas | stulpiņi (deminutiv, množina za ,,stulps") se u letonskom održalo kao "helanke" |
| to read | lasīt | skaiteit | skaityti | skaitīt na letonskom znači brojati, a noskaitīt recitovati |
| to come | nākt | atīt | ateiti | atiet na letonskom znači otići (koren "iet" znači "ići") |
| row, range, line | rinda | aiļa | eilė | aile na letonskom znači red u jako uskom smislu – odnosi se na prostor između dve linije |
| to sit down | apsēsties | atsasēst | atsisėsti | |
| to answer | atbildēt | atsaceit | atsakyti | atsacīt na letonskom znači odbiti (brzo i oštro), atsisakyti se sa istim značenjem može koristiti i u litvanskom |
| to torture | mocīt | komuot | kamuoti | |
| to die (about animals) | nosprāgt | nūgaist | nugaišti | |
| to squeeze | maidzīt | maidzeit | maigyti | |
| to catch a cold | saaukstēties | puorsaļt | peršalti | pārsalt na letonskom znači smrznuti se (skoro nasmrt) |
| cold | auksts | solts | šaltis | auksts se češće koristi na letonskom za "hladno" nego "salts", što se odnosi na ledeno |
| mistake | kļūda | klaida | klaida | |
| page | lappuse | puslopa | puslapis | složenica, na letonskom je redosled "list"+"strana", obrnuto u odnosu na redosled u latgalskom i litvanskom |
| down, downward | lejup | zamyn | žemyn | zemu na letonskom znači "nisko" |
| and, also | un | i | ir | un i arī se često koriste u letonskom, "i" je arhaizam koji se najčešće pojavljuje u narodnim pesmama i poeziji. |
| to settle in | iekārtoties | īsataiseit | įsitaisyti, įsikurti | |
| family | ģimene | saime | šeima | "ģimene" se u letonskom koristi za najbližu porodicu, saime se odnosi na familiju i domaćinstvo, na primer, saimnieks, saimniece su gazda i zagdarica, datim redom, domaćinstva, dok se u litvanskom giminė koristi za familiju. |
| homeland | tēvzeme | tāvaine | tėvynė | |
| east | austrumi | reiti | rytai | "rīti" je ređe zastupljena, poetska forma na letonskom |
| west | rietumi | vokori | vakarai | "vakari" je ređe zastupljena, poetska forma na letonskom |
| to stand up | piecelties | atsastuot | atsistoti | |
| to sore | sūrstēt | pierkšēt | perštėti | |
| scissors | šķēres | zirklis | žirklės | šķēres je letonska pozajmljenica iz nemačkog die Schere, dzirkles se odnosi na makaze |
| to forgive | piedot | atlaist | atleisti | |
| owl | pūce | palāda | pelėda | |
| toad | krupis | rupucs | rupūžė | |
| fear | bailes | baime | baimė | |
| last name, surname | uzvārds | pavuorde | pavardė | |
| smith | kalējs | kaļvs | kalvis | |
| to clatter | rībēt, skrabēt | brazdēt | brazdėti | |
| to perish | iet bojā | propuļt | prapulti | |
| on horseback | jāšus | raitu | raitas | |
| inside | iekšā | vydā | viduj | |
| to notice | ievērot | ītiemēt | įsidėmėti | |
| a little | mazliet | drupeiti | truputį | |
| to bore, to become boring | apnikt | atbuost, atsabuost | atsibosti | |
| to undress | noģērbties | nūsaviļkt | nusivilkti | |
| swamp | dumbrājs, muklājs | liuņs | liūnas | |
| kidney | niere | eiksts | inkstas | |
| to poke | bakstīt | badeit | badyti | |
| to hover | plivināties apkārt | laksteit | lakstyti | |
| to bathe | peldēties | mauduotīs | maudytis | |
| clover | āboliņš | duobuls | dobilas | |
| first of all | vispirms | pyrma | (visų) pirma, pirmiausiai | |
| suddenly | pēkšņi | ūmai | ūmai | |
| to stretch (oneself) | staipīties, gorīties | rūzeitīs | rąžytis | |
| to detect | uziet, konstatēt | aptikt | aptikti | |
| to snatch | pakampt | sačupt | sučiupti | "pagauti" na letonskom znači uhvatiti |
| to grope | taustīties | čupinētīs | čiupinėtis | |
| church holiday | baznīcas svētki | atlaidys | atlaidai | |
| variable (dates) | mainīgi (datumi) | cylojamuos (dīnys) | kilnojamos (dienos) | |
| remotely | attālu | atostai | atstu, atokiai | |
| to make faces | vaikstīties | šaipeitīs | šaipytis, vaipytis | |
| to shell | lobīt | gaļdeit | gliaudyti | |
| to thresh (by beating) | kult (dauzot) | bluokšt | blokšti | |
| to break (about glass) | plīst (par stiklu) | dyuzt | dūžti |
Spoljne veze[uredi | uredi izvor]
- Letonsko-latgalski rečnik
- Sanita Lazdina, Heiko F. Marten: Latgalski u Letoniji: Trajna borba za političko priznanje. U: Devnik o etnopolitici i problemima manjina u Evropi
- Dve književne tradicije Letonaca
- Neke činjenice o latgalskom jeziku
- Gramatika latgalskog jezika (na letonskom, u PDF formatu)
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Request for New Language Code Element in ISO 639-3
- ^ Miodraag98m/pesak at Ethnologue (21st ed., 2018)
- ^ Hammarström, Harald; Forkel, Robert; Haspelmath, Martin; Bank, Sebastian, ur. (2016). „istočni letonski”. Glottolog 2.7. Jena: Max Planck Institute for the Science of Human History.
- ^ Druviete, Ina (22. jul 2001). „Recenzija par pētījumu “Valodas loma reģiona attīstībā” – Providus [Recenzija studije "Uloga jezika u regionalnom razvoju"]”. providus.lv (na jeziku: letonski). Pristupljeno 2021-12-18.
- ^ a b „Zvanični zakon o jeziku”. likumi.lv. 15. avgust 2013.
- ^ „"Tautas skaitīšana: Latgalē trešā daļa iedzīvotāju ikdienā lieto latgaliešu valodu" [Popis: Trećina stanovništva u Latgalu svakodnevno koristi latgalski jezik]”. LSM.lv. 6. jul 2012.
- ^ Lazdiņa, Sanita (2013-11). „A transition from spontaneity to planning? Economic values and educational policies in the process of revitalizing the regional language of Latgalian (Latvia)”. Current Issues in Language Planning (na jeziku: engleski). 14 (3-04): 382—402. ISSN 1466-4208. doi:10.1080/14664208.2013.840949. Proverite vrednost paramet(a)ra za datum:
|date=(pomoć) - ^ „UNESKOv Interaktivni atlas ugroženih jezika sveta (Izaberite ,,Latvia" u padajućem meniju sa spiskom zemalja ili oblasti, a zatim "Latgalian language" iz padajuće liste predloga u odeljku ,,Language".).”.