Korisnik:Miodraag98m/pesak

Za jezik kojim su govorili drevno latgalski pleme pogledajte stranicu letonski jezik § Istorija.

latgalski istočni letonski
latgalīšu volūda
Govori se u	Letonija, Rusija
Region	Latgala, Selona, Vidzeme, Sibir, Baškirija
Broj govornika	150,000–200,000 (2009)
Jezička porodica	indoevropski baltoslovenski baltički istočnobaltički letonski latgalski istočni letonski
Pismo	latinično pismo (latgalska abeceda)
Jezički kodovi
ISO 639-3	ltg
Glotolog	east2282
Lingosfera	54-AAB-ad Латгала

Latgalski (latgalīšu volūda, letonski: latgaliešu valoda) je istočnoobaltički jezik koji pripada baltoslovenskoj grani kojim se često govori u Latgali, u istočnom delu Letonije. Predmet je polemike da li je u pitanju zaseban jezik pod izrazitim letonskim uticajem, usled istorijskih međuveza, ili istočni dijalekat letonskog. Svakako, njegova standardizovana forma je prepoznata i zakonom zaštićena kao ,,istorijska varijanta letonskog jezika" (vēsturisks latviešu valodas paveids). Prema letonskom popisu iz 2011, 8,8 % stanovnika Letonije, odnosno 164,500 ljudi, svakodnevno govori latgalskim. Njih 97,600 živi u Latgali, 29,400 u Rigi i 14,400 u oblasti Rige.

Istorijat

Raspored baltičkih plemena, oko 1200. godine nove ere (granice su približne).

Izvorno su Latgalci bili pleme s naseobinom u današnjem Vidzemu i Latgali. Smatra se da su govorili letonskim jezikom, koji se kasnije proširio na ostatak savremene Letonije, usvajajući odlike starokuronskog, polugalskog, selonskog i livonskog jezika. Latgalska oblast se politički izdvojila tokom poljsko-švedskih ratova, pri čemu je ostala u sklopu Poljsko-litvanske unije kao Inflantsko vojvodstvo, dok je ostatak Letonaca živeo u oblastima kojima je vladalo baltičko nemačko plemstvo. Oba veka odvojenog razvoja i uticaja različitih ,,prestižnih" jezika su najverovatnije doprineli razvoju savremenog latgalskog jezika, distinktivnog u odnosu na jezik kojim se govori u Vidzemu i ostatku Letonije. Savremena latgalska književna tradicija je počela da se razvija u 18. veku od vernakulara kojim su govorili Letonci u istočnom delu Letonije. Najstarija sačuvana knjiga objavljena na latgalskom je ,,Evangelia toto anno" (Jevanđelja za celu godinu) iz 1753. godine. Prvi ortografski sistemi su pozajmljeni iz poljskog jezika i koristili su antikva slova. Vrlo se razlikovao od ortografije razvijane pod nemačkim uticajem, uglavnom pisane goticom. kojim se beležio letonski jezik u ostatku Letonije. Mnoge latgalske knjige iz poznog 18. i ranog 19. veka su pisali jezuitski sveštenici, koji su došli u Latgalu kao severnu ispostavu rimokatoličke crkve; njihovi spisi su obuhvatali religioznu literaturu, kalendare i poeziju. Od 1865. do 1904. godine je bilo zabranjeno objavljivanje knjiga na latgalskom, kao i litvanskom jeziku. Nedugo nakon Januarskog ustanka, prilikom kog su se ustanici iz Poljske, Litvanije i Latgale usprotivili carskoj vlasti, usledila je zabrana korišćenja latiničnog pisma. Tokom nje je jedino izuzetno sveden broj krijumčarenih katoličkih verskih zapisa uz nešto rukopisa bio dostupan, na primer kalendari pisani od strane samoukog seljaka Andrivsa Jurdžisa (letonski: Andryvs Jūrdžys). Nakon poništenja zabrane, 1904. godine, usledio je brz preporod latgalske književne tradicije; najpre se pojavljuju novine, udžbenici i gramatike. Godine 1918. Latgala postaje deo novooformljene letonske države. Od 1920. do 1934. godine su se paralelno razvijale dve književne tradicije Letonaca. Važno dostignuće u datom periodu je direktan prevod Novog zaveta na latgalski od strane sveštenika i učenjaka Aloizijsa Broksa (letonski: Aloizijs Broks), koji je objavljen u Agloni 1933. godine. Nakon državnog udara predvođenog Karlisom Ulmanisom (Kārlis Ulmanis) 1934. godine, latgalski jezik kao predmet je ukinut iz obrazovnog programa i državnih ustanova, što je bilo deo napora da se standardizuje upotreba letonskog jezika. Latgalski je opstao kao govorni jezik tokom sovjetske aneksije Letonije (1940-1991.), dok je štampa na latgalskom skoro potpuno prestala između 1959. i 1989. godine. Pojedini latgalski intelektualci u emigraciji su nastavili da objavljuju knjige i naučne radove na latgalskom jeziku, gde se naročito istakao Mikels Bukš (letonski: Mikeļs Bukšs), vidi bibliografiju. Nakon obnove letonske nezavisnosti je evidentno poraslo interesovanje za latgalski jezik i kulturno nasleđe. Na nekim univerzitetima se uči kao izborni predmet; u Rezekneu, u Izdavačkoj kući Latgalskog kulturnog centra (Latgales kultūras centra izdevniecība), na čelu sa Janisom Elksnisom (Jānis Elksnis), se štampaju i stare i nove knjige na latgalskom.

Godine 1992, Juris Cibuls (Juris Cibuļs), zajedno sa Lidijom Leikumom (Lidija Leikuma) objavljuje jedan od najranijih latgalskih bukvara nakon revitalizacije jezika.

Latgalski jezik je u 21. veku postao prisutniji u kulturnoj sferi Letonije. Osim pokreta za njegovo očuvanje, latgalski se može sve više čuti u različitim intervjuima na nacionalnoj frekvenciji, a postoje i savremene rok grupe, kao što su Borova Em-Si (Borowa MC) i Dabasu Durovis (Dabasu Durovys) koje pevaju na latgalskom i koje su stekle izvesnu slavu u državi. Danas se latgalski i javno koristi za obeležavanje, na primer naziva ulica, prodavnica, što sve ukazuje na porast upotrebe sa lingvističke tačke gledišta.

Klasifikacija

Latgalski pripada istočoj grani baltičke grupe jezika u indoevropskoj porodici. Data grana obuhvata takođe i letonski, samogitski i litvanski. Latgalski je umereno fleksivan jezik; broj glagolskih i imeničkih oblika je svojstven mnogim baltičkim i slovenskim jezicima.

Geografska distribucija

Latgalskim govori oko 150,000 ljudi, mahom u Latgali, u Letoniji; postoje i male zajednice govornika latgalskog u Sibiru, u Rusiji.

Upotreba latgalskog jezika u svakodnevnoj komunikaciji u Letoniji (2011.)

Zvaničan status

Latgalski se zmeđu 1920. i 1934. godine koristio za obrazovne i potrebe lokalne uprave u Latgali. Danas se latgalski ne koristi kao zvaničan jezik nigde u Letoniji. Formalno je zaštićen Jezičkim zakonom Letonije koji propisuje da ,,država Letonija garantuje očuvanje, zaštitu i razvoj latgalskog književnog jezika kao istorijske varijante letonskog jezika" (§3.4). Zakon izjednačava latgalski i standardni književni letonski jezik kao dve varijante jedinstvenog letonskog jezika. Premda dati pravni status dozvoljava korišćenje latgalskog jezika u sferama obrazovanja i državne uprave, ono je vrlo nezastupljeno. Postoji i ortografska komisija latgalskog jezika koju podržava Letonija. Pitanje da li je latgalski zaseban jezik ili dijalekat letonskog je predmet žustre debate kroz 20. vek. Zagovornici stava da je latgalski zaseban jezik, kao što su lingvisti Antons Breidaks i Lidija Leikuma su ukazali da latgalski odlikuju svojstva samostalnog jezika.

Dijalekti

Govornici latgalskog mogu da se podele u tri glavne grupe - severnu, srednju i južnu. Govornici tri grupe lokalnih akcenata mogu u potpunosti da se razumeju i razlikuju se jedino prema manjim odstupanjima na planu samoglasnika, diftonga i pojedinih flektivnih završekata. Regionalni akcenti centralne Latgale (kao što je onaj kojim se govori u varošima i ruralnim opštinama Juosmuiža, Vuorkova, Vidsmuiža, Vilani, Sakstigols, Uzulajne, Makašani, Dricani, Gajgalova, Bijerži, Tilža i Nautran) čine fonetsku osnovu savremenog standardnog latgalskog jezika. Književnost 18. veka je više bila pod uticajem južnih akcenata latgalskog.

Abeceda

Latgalski jezik koristi pismo od 35 slova. Ortografija je slična letonskoj, s tim što ne obuhvata dva dodatna slova: ⟨y⟩ predstavlja [ɨ]), alofon glasa /i/, koji ne postoji u standardnom letonskom. Slovo ⟨ō⟩ je opstalo iz perioda letonske ortografije pre 1957. godine.

Abeceda

Veliko slovo	Malo slovo	Izgovor
A	a	/a/
Ā	ā	/aː/
B	b	/b/
C	c	/t͡s/
Č	č	/t͡ʃ/
D	d	/d/
E	e	/ɛ/
Ē	ē	/ɛː/
F	f	/f/
G	g	/ɡ/
Ģ	ģ	/ɡʲ/
H	h	/x/
I	i	/i/
Y	y	/ɨ/
Ī	ī	/iː/
J	j	/j/
K	k	/k/
Ķ	ķ	/kʲ/
L	l	/l/
Ļ	ļ	/lʲ/
M	m	/m/
N	n	/n/
Ņ	ņ	/nʲ/
O	o	/ɔ/
Ō	ō	/ɔː/
P	p	/p/
R	r	/r/
S	s	/s/
Š	š	/ʃ/
T	t	/t/
U	u	/u/
Ū	ū	/uː/
V	v	/v/
Z	z	/z/
Ž	ž	/ʒ/

Primeri jezičke upotrebe

Poema Armands Kūceņš

Tik skrytuļam ruodīs: iz vītys jis grīžās,

A brauciejam breinums, kai tuoli ceļš aizvess,

Tai vuorpsteite cīši pret sprāduoju paušās,

Jei naatteik – vacei gi dzejis gols zvaigznēs.

Pruots naguorbej ramu, juos lepneibu grūžoj,

Vys jamās pa sovam ļauds pasauli puormeit,

Bet nak jau sevkuram vīns kuorsynoj myužu

I ramaņu jumtus līk īguodu kuormim.

Na vysim tai sadar kai kuošam ar speini,

Sirds narymst i nabeidz par sātmalim tēmēt,

A pruots rauga skaitejs pa rokstaudža zeimem,

Kai riedeits, kod saulei vēļ vaiņuku jēme.

Očenaš

Tāvs myusu, kas esi debesīs,

svēteits lai tūp Tovs vōrds.

Lai atnōk Tova vaļsteiba.

Tova vaļa lai nūteik, kai debesīs,

tai ari vērs zemes.

Myusu ikdīneiškū maizi dūd mums šudiņ.

Un atlaid mums myusu porōdus,

kai ari mes atlaižam sovim porōdnīkim.

Un naīved myusu kārdynōšonā,

bet izglōb myusus nu ļauna Amen.

Rečnik izraza

Izrazi

latgalski	letonski	Značenje
Vasals!	Sveiks!	Ćao! (bukvalno, "Zdrav i čio!", "Sveiks" se češće koristi kao "Ćao" u letonskom, ali ima drugačije značenje)
Loba dīna!	Labdien!	Zdravo, dobar dan!
Muns vuords Eugeņs.	Mans vārds ir Eugeņs.	Moje ime je Eugens.
Šudiņ breineiga dīna!	Šodien ir brīnišķīga diena!	Danas je divan/prelep dan.
Vīns, div, treis, niu tu breivs!	Viens, divi, trīs, nu tu esi brīvs!	Jedan, dva, tri, sada ste slobodni! (Brojalica za decu)
Asu aizjimts itamā šaļtī!	Esmu aizņemts šobrīd!	Trenutno sam zauzet!
Es tevi mīļoju!	Es tevi mīlu!	Volim te!
Asu nu Latgolys.	Esmu no Latgales.	Ja sam iz Latgale.
As īšu iz sātu.	Es iešu mājās.	Otići ću kući. (Napomena, ,,sēta" na letonskom znači dvorište ili imanje, te je više ruralni/agrarni prizvuk ,,kuće" prisutan u latgalskom nego u letonskom "mājās", što više evocira na kuću.)
Maņ pateik vuiceitīs. (moceitīs).	Man patīk mācīties.	Volim da učim (Napomena, naznačena razlika između latgalskog i letonskog je krajnje uobičajena. Ovde iznet niz primera je vrlo sličan, s obzirom da se odnosi na osnovne koncepte.)

Kognati na latgalskom i litvanskom, koji se razlikuju od letonskog

Obratiti pažnju na strani uticaj na letonski (nemačkog jezika u Kurzemu i Vidzemu, poljskog i litvanskog u Latgali).

engleski	letonski	latgalski	litvanski	Comments
around	apkārt	apleik	aplink	aplinkus na letonskom znači ,,posredno, indirektno"
always	vienmēr	vysod	visad(a)
everyday-	ikdienas-	kasdīnys-	kasdienis
he	viņš, šis	jis	jis	šis na litvanskom znači ,ovaj"
urgent	steidzams	skubeigs	skubus	skubīgs ima isto značenje u letonskom, ali se retko koristi
to interrogate, to ask	taujāt, izjautāt	klaust	klausti	klausīties na letonskom znači ,,slušati"; klau! znači ,,hej!"; klaušināt znači pitati nekoliko ljudi
girl, maid	meita, meitene	mārga	mergina, merga	meita se na letonskom koristi češće kao ,,ćerka", dok meitene znači samo ,,devojčica"
kerchief	lakatiņš	skareņa	skarelė
dress, frock	kleita	sukne	suknelė	kleita je u letonskom germanizam, potekao od das Kleid, dok se izvorni termin izgubio. latgalski i litvanski – uporediti s poljskim: suknia.
top, apical	galotne, virsotne	viersyune	viršūnė
pillar, column	stabs	stulps	stulpas	stulpiņi (deminutiv, množina za ,,stulps") se u letonskom održalo kao "helanke"
to read	lasīt	skaiteit	skaityti	skaitīt na letonskom znači brojati, a noskaitīt recitovati
to come	nākt	atīt	ateiti	atiet na letonskom znači otići (koren "iet" znači "ići")
row, range, line	rinda	aiļa	eilė	aile na letonskom znači red u jako uskom smislu – odnosi se na prostor između dve linije
to sit down	apsēsties	atsasēst	atsisėsti
to answer	atbildēt	atsaceit	atsakyti	atsacīt na letonskom znači odbiti (brzo i oštro), atsisakyti se sa istim značenjem može koristiti i u litvanskom
to torture	mocīt	komuot	kamuoti
to die (about animals)	nosprāgt	nūgaist	nugaišti
to squeeze	maidzīt	maidzeit	maigyti
to catch a cold	saaukstēties	puorsaļt	peršalti	pārsalt na letonskom znači smrznuti se (skoro nasmrt)
cold	auksts	solts	šaltis	auksts se češće koristi na letonskom za "hladno" nego "salts", što se odnosi na ledeno
mistake	kļūda	klaida	klaida
page	lappuse	puslopa	puslapis	složenica, na letonskom je redosled "list"+"strana", obrnuto u odnosu na redosled u latgalskom i litvanskom
down, downward	lejup	zamyn	žemyn	zemu na letonskom znači "nisko"
and, also	un	i	ir	un i arī se često koriste u letonskom, "i" je arhaizam koji se najčešće pojavljuje u narodnim pesmama i poeziji.
to settle in	iekārtoties	īsataiseit	įsitaisyti, įsikurti
family	ģimene	saime	šeima	"ģimene" se u letonskom koristi za najbližu porodicu, saime se odnosi na familiju i domaćinstvo, na primer, saimnieks, saimniece su gazda i zagdarica, datim redom, domaćinstva, dok se u litvanskom giminė koristi za familiju.
homeland	tēvzeme	tāvaine	tėvynė
east	austrumi	reiti	rytai	"rīti" je ređe zastupljena, poetska forma na letonskom
west	rietumi	vokori	vakarai	"vakari" je ređe zastupljena, poetska forma na letonskom
to stand up	piecelties	atsastuot	atsistoti
to sore	sūrstēt	pierkšēt	perštėti
scissors	šķēres	zirklis	žirklės	šķēres je letonska pozajmljenica iz nemačkog die Schere, dzirkles se odnosi na makaze
to forgive	piedot	atlaist	atleisti
owl	pūce	palāda	pelėda
toad	krupis	rupucs	rupūžė
fear	bailes	baime	baimė
last name, surname	uzvārds	pavuorde	pavardė
smith	kalējs	kaļvs	kalvis
to clatter	rībēt, skrabēt	brazdēt	brazdėti
to perish	iet bojā	propuļt	prapulti
on horseback	jāšus	raitu	raitas
inside	iekšā	vydā	viduj
to notice	ievērot	ītiemēt	įsidėmėti
a little	mazliet	drupeiti	truputį
to bore, to become boring	apnikt	atbuost, atsabuost	atsibosti
to undress	noģērbties	nūsaviļkt	nusivilkti
swamp	dumbrājs, muklājs	liuņs	liūnas
kidney	niere	eiksts	inkstas
to poke	bakstīt	badeit	badyti
to hover	plivināties apkārt	laksteit	lakstyti
to bathe	peldēties	mauduotīs	maudytis
clover	āboliņš	duobuls	dobilas
first of all	vispirms	pyrma	(visų) pirma, pirmiausiai
suddenly	pēkšņi	ūmai	ūmai
to stretch (oneself)	staipīties, gorīties	rūzeitīs	rąžytis
to detect	uziet, konstatēt	aptikt	aptikti
to snatch	pakampt	sačupt	sučiupti	"pagauti" na letonskom znači uhvatiti
to grope	taustīties	čupinētīs	čiupinėtis
church holiday	baznīcas svētki	atlaidys	atlaidai
variable (dates)	mainīgi (datumi)	cylojamuos (dīnys)	kilnojamos (dienos)
remotely	attālu	atostai	atstu, atokiai
to make faces	vaikstīties	šaipeitīs	šaipytis, vaipytis
to shell	lobīt	gaļdeit	gliaudyti
to thresh (by beating)	kult (dauzot)	bluokšt	blokšti
to break (about glass)	plīst (par stiklu)	dyuzt	dūžti

Spoljne veze

• Letonsko-latgalski rečnik
• Sanita Lazdina, Heiko F. Marten: Latgalski u Letoniji: Trajna borba za političko priznanje. U: Devnik o etnopolitici i problemima manjina u Evropi
• Dve književne tradicije Letonaca
• Neke činjenice o latgalskom jeziku
• Gramatika latgalskog jezika (na letonskom, u PDF formatu)