Kostolačka kultura
Kostolačka kultura je eneolitska kultura bakarnog doba, rasprostranjena uglavnom u Srbiji, istočnoj Slavoniji i severnoj Bosni. To je sedelačka populacija, koja svoju privredu zasniva uglavnom na zemljoradnji i manjim delom na stočarstvu.
Samostalno je izdvojena zahvaljujući V. Milojčiću. Oblast koju obuhvata je šira od poznatije Badenske kulture. Kostolačka kultura obuhvata Karpatski basen, Centralnobalkansko područje i rumunsko Podunavlje. Miloje Vasić je 1906. i 1908. publikovao nalaze iz Prahova, Kostolca i Vinče. Neki od lokaliteta ove kulture su:
Na rumunskim nalazištima kostolačka keramika se gotovo po pravilu nalazi pomešana sa Kocofeni-keramikom.
Naselja[uredi | uredi izvor]
Podjednako se nalaze u ravničarskim i brdovitim predelima, kao i teško pristupačnim mestima uz rečne tokove. Kod svih se javlja tendencija za utvrđivanjem.[1] Neka po svojim odlikama imaju gradinski karakter, a neka su pećinska. Kostolačka kultura, nasuprot svom genetskom prethodniku - Badenskoj kulturi, gradi solidne nadzemne objekte, trajnije prirode, koje obnavlja više puta. Kuće su pravougaone, velike (10x4-6 metara, na Gomolavi).[2] U načinu gradnje se nasleđuju poznoneolitske tradicije (lokaliteti Vinča, Sopot). Pod je masivan, nabijen, uglačan, zidovi su od pletera, vertikalnih stubova oblepljeni blatom. U brdovitim predelima arhitektura je prilagođena konfiguraciji terena.
Sahranjivanje[uredi | uredi izvor]
Primenjuje se skeletno sahranjivanje i incineracija. Kod skeletnog je reč o zgrčencima u raci, a kod incineracije o dvema varijantama: pepeo je u urni, spaljeni ostaci se stavljaju u jamu i pokrivaju poklopcem.
Keramika[uredi | uredi izvor]
- Zdele - kalotaste i bez dna, konične, profilisane
- Šolje sa trakastom drškom
- Fišbute nem. Fischbutte - sudovi elipsoidnog oblika
Ornamentika je nosilac stila, veoma je specifična. Novinu predstavlja pojava nem. Furchenstich tehnike, formiraju se uže ili šire trake trzajem šiljastog instrumenta, koji se upotpunjuje belom inkrustraciom (viseći trouglovi, cik-cak linije, polumesečasti zarezi itd). Tehnika brazdastog urezivanja i utiskivanja žigova je bila nova za to vreme.
Ekonomija[uredi | uredi izvor]
Uglavnom je zemljoradnička kultura. Uzgajaju se pšenica i ječam. Bave se i stočarstvom (ovca, goveče). Metalurgija stagnira.
Reference[uredi | uredi izvor]
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Nikola Tasić, Eneolitske kulture centralonog i zapadnog Balkana, Beograd, 1995.
