Letnjikovac Obrenovića na Plavincu kod Smedereva

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu

Koordinate: 44°39′13″N 20°53′30″E / 44.65361° SGŠ; 20.89167° IGD / 44.65361; 20.89167

Letnjikovac Obrenovića na Plavincu kod Smedereva
5-Letnjikovac-Obrenovica 1383150432.jpg
Letnjikovac Obrenovića
Opšte informacije
MestoSmederevo
OpštinaSmederevo
Država Srbija
Vrsta spomenikaspomenik kulture
Vreme nastanka1865.
Tip kulturnog dobrazaštićen spomenik kulture
Nadležna institucija
Nadležna ustanova za zaštituRegionalni zavod za zaštitu spomenika kulture Smederevo
SedišteSmederevo
AdresaDespota Đurđa 37 11300
Zvanični veb-sajt

Letnjikovac Obrenovića na Plavincu kod Smedereva je pripadao dinastiji Obrenović kao letnji dvor, koji je u istoriji dugoj blizu dva veka pretrpeo značajne promene. Danas je Letnjikovac Obrenovića jedan od reprezentativnih objekata Vlade Republike Srbije, predstavlja nepokretno kulturno dobro kao spomenik kulture.[1]

Istorijat[uredi | uredi izvor]

Pogled na vinograd i vilu

Knez Miloš je kupio 1827-1829. godine od turskog spahije vinograd sa voćnjakom, livadom i kućom „sa tri ložišta za parno kupatilo“, da bi na imanju uskoro podigao podrum sa konakom i time trajno vezao dinastiju Obrenović za ovaj prostor. Knez Mihailo je 1865. godine ovde izgradio skroman jednospratni letnjikovac, takozvani „Salon“ kojim započinje uspostavljanje vladarske letnje rezidencije u Smederevu. Kraljica Natalija je sa arhitektom Jovanom Ilkićem 1897. godine unela značajne izmene sa idejom formiranja letnjeg dvora za mladog kralja Aleksandra. Tada su letnjikovcu dograđena dva bočna rizalita, a dekorativni elementi izvedeni su po ugledu na švajcarske vile. Romantičarski izgled letnjikovca iz ovog perioda sačuvan je samo na starim razglednicama i fotografijama.

Letnjikovac danas[uredi | uredi izvor]

Nakon Drugog svetskog rata „Kraljev vinograd u Smederevu“ postao je državna imovina, a letnjikovac pretvoren u vilu zatvorenog tipa „Zlatni breg“, tako da je skromni letnji dvor dinastije Obrenović pretvoren u luksuzno opremljenu reprezentativnu vilu za potrebe protokola. Povodom održavanja Prve konferencije nesvrstanih zemalja u Beogradu izvršena je radikalna rekonstrukcija vile u periodu 19571961. godine prema projektu arhitekte Bogdana Bogdanovića. Tada je njen izgled potpuno izmenjen dobivši odlike klasicističkog zdanja. Salon je dobio mermerni pod i kamin od belog mermera, a opremanje enterijera umetničkim predmetima i nameštajem iz raznih epoha obavili su slikari Peđa Milosavljević i Miodrag B. Protić. Ispred vile postavljena je fontana sa bronzanom skulpturom Lede s labudom, rad slikarke Olje Ivanjicki.

Galerija[uredi | uredi izvor]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]