Предраг Милосављевић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Предраг Милосављевић
Predrag Peđa Milosavljević.jpg
Датум рођења (1908-02-04)4. фебруар 1908.
Место рођења Лужнице
State Flag of Serbia (1882-1918).svg Краљевина Србија
Датум смрти 25. јануар 1987.(1987-01-25) (78 год.)
Место смрти Београд
 Социјалистичка Федеративна Република Југославија

Предраг Пеђа Милосављевић (Лужнице, 4. фебруар 1908Београд, 25. јануар 1987) је био српски сликар, дипломирани правник, дипломата, драмски писац, драматург и члан САНУ.[1]

Биографија[уреди]

П. Милосављевић: Енформел

Предраг Милосављевић је рођен 4. фебруара 1908. у Лужницама код Крагујевца.[2] у учитељској породици. Породица Милосављевић потиче из Црне Горе из племена Васојевића, која је због крвне освете око 1846. године побегла у Србију и населила се у околини Крагујевца. Отац Светолик се поред учитељског позива бавио књижевношћу и уређивао је "Дечији лист". Због родитељског позива породица Милосављевић се често селила тако да је 1913. године Предраг завршио први разред основне школе у Марену код Кавадара где је отац службовао.

Када је 1914. године избио Први светски рат, отац је мобилисан, а мајка се са децом преко Косовске Митровице враћа у Крагујевац у коме остаје до краја рата 1918. године. После рата од 1919. до 1926. Пеђа иде у гимназију у Скопљу где му је отац са службом. У Скопљу му је професор цртања сликар Христифор Црниловић који је код младог Предрага развио љубав ка ликовној уметности. У периоду од 1926. до 1929. године Пеђа Милосављевић са породицом живи у Београду где завршава гимназију и 1927. године се уписује на Правни факултет у Београду. Паралелно са студијама права, похађа сликарску школу Јована Бијелића који је био породични пријатељ и тамо се дружи са Ђорђем Поповићем, Павлом Васићем и Даницом Антић такође полазницима Бијелићеве сликарске школе.

Први пут излаже 1929. године на II јесењој изложби београдских уметника и од тада редовно учествује на: Пролећним изложбама југословенских уметника и јесењим изложбама београдских уметника. Излаже такође и са групама уметника „Облик“ и „Дванаесторица“ као и на изложбама југословенских уметника у иностранству.

Када је 1933. године дипломирао на Правном факултету у Суботици запошљава се у Министарству иностраних послова. У дипломатској служби је био у периоду 1933-1947. Од 1947. до 1950. ради у Комитету за културу и уметност Владе СФРЈ за међународну размену.

За дописног члана Српске академије наука и уметности изабран је 1972., а за редовног 1976.

Група „Облик“[уреди]

Заједно са својим колегама Петром Палавичинијем и Бранком Поповићем, Јован Бијелић је 1926. године формирао групу „Облик“ коме приступају: Петар Добровић, Живорад Настасијевић, Тома Росандић, Вељко Станојевић, Сретен Стојановић, Сава Шумановић и Марино Тартаља као чланови оснивачи, а касније овој групи приступају: Игњат Јоб, Зора Петровић, Иван Радовић, Мате Размиловић, Ристо Стијовић, архитект Драгиша Брашован. Ова групу су сачињавали већ афирмисани ликовни уметници. Правила групе су донета на седници од 8. новембра 1930. године а Министарство унутрашњих послова их је потврдило 20. јул 1932. године.

Иако формално није био члан групе „Облик“ Пеђа Милосављевић је са њима излагао.

Самосталне изложбе[уреди]

Предраг Пеђа Милосављевић је у току свог живота излагао на близу 200 групних изложби у земљи и иностранству, а самосталне изложбе су му биле[3]:

  • 1943. Лондон, The Yugoslav House,
  • 1943. Лондон, St. Georges Gallery,
  • 1946. Париз, Galerija Bosc,
  • 1951. Београд, Уметнички музеј (Народни музеј),
  • 1952. Париз, Galerija Andre Weil,
  • 1953. Београд, Уметнички павиљон, Мали Калемегдан,
  • 1953. Брисел, Галерија Georges Giroux 30.05 - 19.06.,
  • 1954. Париз, Galerija Andre Weil,
  • 1955. Брисел, Галерија Georges Giroux октобар,
  • 1957. Дубровник, Палата Спонза, август,
  • 1957. Крагујевац, Народни музеј, 6. - 16.11.,
  • 1959. Београд, Сала НО града Београда, 20.-31.05.,
  • 1962. Београд, Салон Модерне галерије,
  • 1963. Каиро, Галерија лепих уметности, мај,
  • 1965. Београд, Галерија Дома омладине,
  • 1965. Осло, Национална галерија,
  • 1965. Скопље, Раднички дом-универзитет,
  • 1966. Београд, Галерија Културног центра,
  • 1968. Београд, Галерија Дома омладине,
  • 1968. Сарајево, Уметничка галерија,
  • 1968. Мостар, Дом културе,
  • 1968. Сплит, Галерија умјетнина,
  • 1968. Задар, Градска ложа,
  • 1972. Београд, Салон Музеја саремене уметности,
  • 1972. Ниш, Галерија саремене уметности,
  • 1974. Дубровник, Умјетничка галерија,
  • 1974. Будва, Модерна галерија и Галерија Санта Marija,
  • 1974. Аранђеловац, Изложбени павиљон,
  • 1975. Нови Сад, Мали ликовни салон,
  • 1975. Загреб, Изложбени салон Дома ЈНА,
  • 1976. Осијек, Галерија ликовних умјетности,
  • 2018. изложба поводом 110 година од смрти, Београд, Дворска галерија[4]

Признања[уреди]

  • 1937. Grand Prix на светској изложби у Паризу,
  • 1959. Награда УЛУС-а,
  • 1964. Награда Комисије са културне везе са иностранством,
  • 1964. Откупна награда Модерне галерије на II Тријеналу ликовних уметности,
  • 1966. октобарска награда града Београда,
  • 1966. Почасна диплома и награда на изложби сликарства Касале Монферато Италија,
  • 1967. Награда на Међународној изложби Пријатељство Европе,
  • 1970. Седмојулска награда Србије,
  • 1970. Откупна награда Октобарског салона Београд,
  • 1972. I награда уметничке колоније за сликарство Ечка,
  • 1978. Награда УЛУС-а „Златна Палета“,
  • 1979. Награда листа Политика,
  • 1986. Награда АВНОЈ,
  • По њему је названа једна улица у Београду, на Бежанијској коси.

Библиографија[уреди]

Поред ликовне уметности Пеђа Милосављевић се бавио и књижевношћу и новинарством. Објавио је преко 200 есеја, мноштво приказа са изложби у земљи и иностранству. Многобројне каталоге и чланке о уметницима као и неколико драма.

  • Између трубе и тишине, књига есеја Нолит Београд, 1958. год.,
  • Маре серенитатис, Свијетлост Сарајево, 1964. год.,
  • Зопир, драма Нолит Београд, 1966. год.,[1]
  • Самуило, драма (изведена у Охриду 1966. год.).

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 „Биографије сликара; Пеђа Милосављевић”. Приступљено 12. септембар 2010. 
  2. ^ Протић, Б. Миодраг (1978.). “Каталог за ретроспективну изложбу 1928—1978.”, Предраг-Пеђа Милосављевић (на ((sr))). YU-Београд: Музеј савремене уметности.
  3. ^ Милосављевић, Предраг-Пеђа; Драгана Вранић (1978.). “Каталог за ретроспективну изложбу 1928—1978.”, Предраг-Пеђа Милосављевић (на ((sr))). YU-Београд: Музеј савремене уметности
  4. ^ Блиц, 110 година од рођења Пеђе Милосављевића

Литература[уреди]

  • Протић, Б. Миодраг (1970). Српско сликарство XX века, Том 1. - Библиотека Синтезе (на језику: (на језику: српски)). YU-Београд: Нолит. стр. 596 страна. 
  • Трифуновић, Лазар (1973). Српско сликарство 1900 - 1950. - Библиотека Синтезе (на језику: (на језику: српски)). YU-Београд: Нолит. стр. 533 стране. 
  • Милосављевић, Предраг-Пеђа (1978). „Каталог за ретроспективну изложбу 1928—1978.”. Предраг-Пеђа Милосављевић (на језику: (на језику: српски)). YU-Београд: Музеј савремене уметности. стр. 84 странице.  Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ)
  • Janc, Zagorka (1961). Ornaments in the Serbian and Macedonian frescoes from the XII to the middle of the XV century (на језику: (на језику: српски)). YU-Beograd: Muzej primenjene umetnosti. стр. 41 страница.  Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ)

Спољашње везе[уреди]