Летњиковац Обреновића на Плавинцу код Смедерева
| Летњиковац Обреновића на Плавинцу код Смедерева | |
|---|---|
 Летњиковац Обреновића | |
| Опште информације | |
| Место | Смедерево |
| Општина | Смедерево |
| Држава |  Србија |
| Врста споменика | споменик културе |
| Време настанка | 1865. |
| Тип културног добра | заштићен споменик културе |
| Надлежна установа за заштиту | Регионални завод за заштиту споменика културе Смедерево |
| spomenicikulture | |
Летњиковац Обреновића на Плавинцу код Смедерева је припадао династији Обреновић као летњи двор, који је у историји дугој близу два века претрпео значајне промене. Данас је Летњиковац Обреновића један од репрезентативних објеката Владе Републике Србије, представља непокретно културно добро као споменик културе.[1]
Историјат[уреди | уреди извор]
Кнез Милош је купио 1827-1829. године од турског спахије виноград са воћњаком, ливадом и кућом „са три ложишта за парно купатило”, да би на имању ускоро подигао подрум са конаком и тиме трајно везао династију Обреновић за овај простор. Кнез Михаило је 1865. године овде изградио скроман једноспратни летњиковац, такозвани „Салон” којим започиње успостављање владарске летње резиденције у Смедереву. Краљица Наталија је са архитектом Јованом Илкићем 1897. године унела значајне измене са идејом формирања летњег двора за младог краља Александра. Тада су летњиковцу дограђена два бочна ризалита, а декоративни елементи изведени су по угледу на швајцарске виле. Романтичарски изглед летњиковца из овог периода сачуван је само на старим разгледницама и фотографијама.
Летњиковац данас[уреди | уреди извор]
Након Другог светског рата „Краљев виноград у Смедереву” постао је државна имовина, а летњиковац претворен у вилу затвореног типа „Златни брег”, тако да је скромни летњи двор династије Обреновић претворен у луксузно опремљену репрезентативну вилу за потребе протокола. Поводом одржавања Прве конференције несврстаних земаља у Београду извршена је радикална реконструкција виле у периоду 1957–1961. године према пројекту архитекте Богдана Богдановића. Тада је њен изглед потпуно измењен добивши одлике класицистичког здања. Салон је добио мермерни под и камин од белог мермера, а опремање ентеријера уметничким предметима и намештајем из разних епоха обавили су сликари Пеђа Милосављевић и Миодраг Б. Протић. Испред виле постављена је фонтана са бронзаном скулптуром Леде с лабудом, рад сликарке Оље Ивањицки.
Галерија[уреди | уреди извор]
-
Летњиковац Обреновића -
Летњиковац Обреновића -
-
Салон
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Регионални завод за заштиту споменика културе Смедерево/Летњиковац Обреновића на Плавинцу код Смедерева”. Архивирано из оригинала 27. 12. 2014. г. Приступљено 18. 12. 2014.
Литература[уреди | уреди извор]
- Цветковић, Снежана (2008). Вила династије Обреновић у Смедереву. Смедерево: Музеј у Смедереву. ISBN 978-86-6277-024-0. Приступљено 12. 4. 2017.
- Леонтије Павловић 1969. Смедерево у XIX веку. Смедерево: Народни музеј
