Od druge polovine 10. veka vrhovni zapovednici vizantijske vojske bili su domestici Istoka i Zapada: prvi je zapovedao svom vojskom u Aziji, a drugi u Evropi. Već od sredine 11. veka vrhovni zapovednici dobijaju titulu velikog domestika, što je potvrdio car Aleksije Komnin (1081-1118) u svojim reformama.[1]
U doba Paleologa (1258-1453) titula velikog domestika ponekad je dodeljivana i stranim velikašima koji bi se zakleli na vernost vizantijskom caru. Tako je Viljem II Vilarduen, frančki knez Ahaje, pošto je zarobljen u Pelagonskoj bici (1261) položio vazalnu zakletvu caru Mihailu VIII i predao Vizantiji niz tvrđava na Peloponezu; u zamenu je dobio titulu velikog domestika Carstva, ali nije dugo ostao veran svom novom sizerenu.[2]
