Еклога

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Солидус Лава III Исавријанца

Еклога (грчки: ἐκλογή - селекција) је назив за збирку закона византијског цара Лава III из 726. године.

Законик[уреди]

Објављивање Еклоге датира се у март IX индикта. За време владавине Лава III IX индикт пада се 726. и 741. године. Међутим, није могуће да је Еклога издата 741. године јер у њој нема никаквих трагова иконоборства што би за ту годину било несхватљиво. Еклога представља избор најзначајнијих важећих одредби приватног и кривичног права. Особита пажња поклања се породичном и наследном праву. Циљ објављивања Еклоге био је да се из непрегледног Јустинијановог законика издвоје практични материјали који су потребни за састављање судског приручника. Под утицајем канонског права, Еклога знатно одступа од Јустинијаногог законика настојећи да га измени у правцу "већег човекољубља". Пример тога је проширење права жена и деце. Еклога пружа читав низ телесних казни као што су одсецање носа, језика, руку, ослепљење, шишање, паљење косе, браде и сл. У извесним случајевима су телесном казном замењене смртне казне Јустинијана I, а у другим новчане казне. Еклога показује измењено обичајно право у Византијском царству у 7. веку. Еклогом је свим судијама, почевши од самог квестора, одређена плата што је значајно смањило корупцију. Као дело јеретичког цара, Еклога је касније уживала рђав глас.

Извори[уреди]