Miroljub Todorović

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Jump to navigation Jump to search
Miroljub Todorović
Miroljub Todorovic.jpg
Miroljub Todorović
Datum rođenja1940.
Mesto rođenja Skoplje
 Kraljevina Jugoslavija

Miroljub Todorović (rođen 1940. godine) je osnivač i teoretičar srpskog (jugoslovenskog) neoavangardnog stvaralačkog pokreta signalizam.

Biografija[uredi]

Rođen je 5. marta 1940. godine u Skoplju. Ratne godine je proveo kao izbeglica sa majkom, učiteljicom, i sestrom u mestima oko Velike Morave, gde je završio osmogodišnju školu. Godine 1954. sa porodicom prelazi u Niš, gde završava gimnaziju.

Diplomirao je na Pravnom fakultetu u Beogradu 1963. godine. Jedno vreme je studirao na trećem stepenu istog fakulteta Međunarodno javno pravo. Kao član redakcije studentskog lista za kulturu Vidici učestvovao je u studentskoj pobuni 1968. Tada je njegova pesma „Koračnica crvenog univerziteta“ umnožena u više hiljada primeraka i aklamacijom na studentskom zboru u zgradi Filozofskog fakulteta prihvaćena kao himna Beogradskog univerziteta.

Godine 1969. je osnovao neoavangardni književno-umetnički pokret signalizam, a sledeće godine je pokrenuo Internacionalnu reviju Signal.

Radio je kao novinar, profesor u srednjoj školi, sekretar redakcije, urednik časopisa i savetnik za međurepubličku i međunarodnu kulturnu saradnju u Ministarstvu kulture Republike Srbije. Godine 1982. je otišao u penziju i u potpunosti se posvetio književnom i umetničkom radu.

Poezija, eseji i intermedijalni radovi Miroljuba Todorovića objavljivani su na više jezika u antologijama, zbornicima, katalozima, listovima i časopisima u Evropi, Severnoj i Južnoj Americi, Australiji, Južnoj Koreji i Japanu.

Kao umetnik, imao je dvanaest samostalnih izložbi i izlagao je na preko šest stotina kolektivnih međunarodnih izložbi crteža, kolaža, vizuelne poezije, mejl-arta i konceptualne umetnosti.

Zastupljen je u biografskom leksikonu Srbi koji su obeležili XX vek (pet stotina ličnosti), Serbs who marked the 20th Century (five hundred persons), Beograd, 2006.

O radu Miroljuba Todorovića i signalizmu, pokretu koji je on osnovao, odbranjene su tri doktorske disertacije (dr Julijan Kornhauzer, Jagjelonski Univerzitet u Krakovu, Poljska, 1980; dr Živan Živković, Filološki fakultet u Beogradu, 1991; dr Milivoje Pavlović, Filozofski fakultet u Kosovskoj Mitrovici, 2002) i objavljeno dvadesetak monografskih publikacija.

U fondu Biblioteke Srpske akademije nauka i umetnosti postoji Posebna biblioteka Miroljuba Todorovića [1], a u Istorijskom arhivu Beograda Legat Miroljuba Todorovića.[2]

Nagrade[uredi]

  • Pavle Marković Adamov 1995. godine, za poetski opus i životno delo;
  • Oskar Davičo, za najbolju knjigu objavljenu u 1998. godini (Zvezdana mistrija);
  • Todor Manojlović 1999. godine, za moderni umetnički senzibilitet;
  • Vukova nagrada 2005. godine, za izuzetan doprinos razvoju kulture u Srbiji i na svesrpskom kulturnom prostoru;
  • Nagrada Vukove zadužbine 2007. godine, za umetnost, za zbirku poezije Plavi vetar;
  • Nagrada Zlatno slovo 2008. godine, za knjigu Šatro priče u izdanju Srpske književne zadruge, kao najbolja knjiga kratke proze objavljene u 2007. godini;
  • Priznanje „Krleža“ za životno delo, 2010;
  • Priznanje za životno delo Udruženja književnika Srbije, 2010.
  • Zlatni beočug Kulturno-prosvetne zajednice Beograda, za trajni doprinos kulturi grada, 2011.[3]

Objavljeni radovi[uredi]

Knjige poezije[uredi]

  • Planeta (1965)
  • Signal (1970)
  • Kyberno (1970)
  • Putovanje u Zvezdaliju (1971)
  • Svinja je odličan plivač (1971)
  • Stepenište (1971)
  • Poklon-paket (1972)
  • Naravno mleko plamen pčela (1972)
  • Trideset signalističkih pesama (1973)
  • Gejak glanca guljarke (1974)
  • Telezur za trakanje (1977)
  • Insekt na slepoočnici (1978)
  • Algol (1980)
  • Textum (1981)
  • Čorba od mozga (1982)
  • Gejak glanca guljarke (drugo prošireno izdanje, 1983)
  • Chinese erotism (1983)
  • Nokaut (1984)
  • Dan na devičnjaku (1985)
  • Zaćutim jeza jezik jezgro (1986)
  • Ponovo uzjahujem Rosinanta (1987)
  • Belouška popije kišnicu (1988)
  • Soupe de cervau dans l Europe de l Est (1988)
  • Vidov dan (1989)
  • Radosno rže Rzav (1990)
  • Trn mu crven i crn (1991)
  • Ambasadorska kibla (1991)
  • Sremski ćevap (1991)
  • Dišem. Govorim (1992)
  • Rumen gušter kišu pretrčava (1994)
  • Striptiz (1994)
  • Devičanska Vizantija (1994)
  • Glasna gatalinka (1994)
  • Ispljuvak oluje (1995)
  • U cara Trojana kozje uši (1995)
  • Planeta (zajedno sa poemom Putovanje u Zvezdaliju, drugo prošireno izdanje, 1995)
  • Smrdibuba (1997)
  • Zvezdana mistrija (1998)
  • Električna stolica (1998)
  • Recept za zapaljenje jetre (1999)
  • Azurni san (2000)
  • Pucanj u govno (2001)
  • Gori govor (2002)
  • Foneti i druge pesme (2005)
  • Paralelni svetovi (2006)
  • Plavi vetar (2006)
  • Rana, reč i pesma (2007, sa Dejanom Bogojevićem)
  • Zlatno runo (2007)
  • Ljubavnik nepogode (2009)
  • Svinja je odličan plivač i druge pesme (2009)
  • Glad za neizgovorljivim (2010)
  • Pandorina kutija (2015)
  • Lovac magnovenja: izabrane i nove pesme (2015)

Knjige proze[uredi]

  • Tek što sam otvorila poštu (epistolarni roman, 2000)
  • Došetalo mi u uvo (šatro priče, 2005)
  • Dnevnik 1982 (2006)
  • Prozor (snovi, 2006)
  • Šatro priče (2007)
  • Laj mi na đon (internet izdanje, 2007)
  • Šoking-blu (šatro roman, 2007)
  • Kisnem u kokošinjcu (šatro žvake, 2008)
  • Boli me blajbinger (2009)
  • Torba od vrbovog pruća (kratke priče, 2010)
  • Dnevnik signalizma 1978-1983 (2012)
  • Dnevnik 1985 (2012)
  • Apeiron (Internet izdanje 2013)

Knjige eseja i polemika[uredi]

  • Signalism (na engleskom jeziku, 1973)
  • Signalizam (1979)
  • Štep za šumindere (1984)
  • Pevci sa Bajlon-skvera (1986)
  • Dnevnik avangarde (1990)
  • Oslobođeni jezik (1992)
  • Igra i imaginacija (1993)
  • Haos i Kosmos (1994)
  • Ka izvoru stvari (1995)
  • Planetarna kultura (1995)
  • Žeđ gramatologije (1996)
  • Signalism Yugoslav Creative Movement (na engleskom jeziku, 1998)
  • Miscelaneae (2000)
  • Poetika signalizma (2003)
  • Tokovi neoavangarde (2004)
  • Jezik i neizrecivo (2011)
  • Vreme neoavangarde (2012)
  • Stvarnost i utopija (2013)
  • Prostori signalizma (2014)
  • Nemo propheta in patria (2014)
  • Iz signalističkog dokumentacionog centra. 2 / Miroljub Todorović i Marina Abramović (2017)
  • Izvori signalizma: intervjui (2018)

Knjige za decu[uredi]

  • Miš u obdaništu (2001)
  • Blesomer (2003)

Bookworks (knjige umetnika)[uredi]

Antologije[uredi]

  • Signalistička poezija (1971)
  • Konkretna, vizuelna i signalistička poezija (1975)
  • Mail Art - Mail Poetry (1980)

Reference[uredi]

  1. ^ Biblioteka SANU - Posebna biblioteka 19: Biblioteka Miroljuba Todorovića, Pristupljeno 13. 4. 2013.
  2. ^ Istorijski arhiv Beograda - Legat Miroljuba Todorovića, Pristupljeno 20. 6. 2014.
  3. ^ Popadić, A. „Enciklopedija kulture“, Večernje novosti, 12. 4. 2012.

Spoljašnje veze[uredi]