Pređi na sadržaj

Miroljub Todorović

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Miroljub Todorović
Miroljub Todorović
Datum rođenja1940.
Mesto rođenjaSkopljeKraljevina Jugoslavija
ObrazovanjePravni fakultet u Beogradu

Miroljub Todorović (Skoplje, 1940) srpski je pesnik, osnivač i teoretičar je srpskog i jugoslovenskog neoavangardnog stvaralačkog pokreta signalizam.

Biografija

[uredi | uredi izvor]

Ratne godine je proveo kao izbeglica sa majkom, učiteljicom, i sestrom u mestima oko Velike Morave, gde je završio osmogodišnju školu. Godine 1954. sa porodicom prelazi u Niš, gde završava gimnaziju.

Diplomirao je na Pravnom fakultetu u Beogradu 1963. godine. Jedno vreme je studirao na trećem stepenu istog fakulteta Međunarodno javno pravo. Kao član redakcije studentskog lista za kulturu Vidici učestvovao je u studentskoj pobuni 1968. Tada je njegova pesma „Koračnica crvenog univerziteta“ umnožena u više hiljada primeraka i aklamacijom na studentskom zboru u zgradi Filozofskog fakulteta prihvaćena kao himna Beogradskog univerziteta.

Godine 1969. je osnovao neoavangardni književno-umetnički pokret signalizam, a sledeće godine je pokrenuo Internacionalnu reviju Signal.

Radio je kao novinar, profesor u srednjoj školi, sekretar redakcije, urednik časopisa i savetnik za međurepubličku i međunarodnu kulturnu saradnju u Ministarstvu kulture Republike Srbije. Godine 1982. je otišao u penziju i u potpunosti se posvetio književnom i umetničkom radu.

Poezija, eseji i intermedijalni radovi Miroljuba Todorovića objavljivani su na više jezika u antologijama, zbornicima, katalozima, listovima i časopisima u Evropi, Severnoj i Južnoj Americi, Australiji, Južnoj Koreji i Japanu.

Kao umetnik, imao je dvanaest samostalnih izložbi i izlagao je na preko šest stotina kolektivnih međunarodnih izložbi crteža, kolaža, vizuelne poezije, mejl-arta i konceptualne umetnosti.

Zastupljen je u biografskom leksikonu Srbi koji su obeležili XX vek (pet stotina ličnosti), Serbs who marked the 20th Century (five hundred persons), Beograd, 2006.

O radu Miroljuba Todorovića i signalizmu, pokretu koji je on osnovao, odbranjene su tri doktorske disertacije (dr Julijan Kornhauzer, Jagjelonski Univerzitet u Krakovu, Poljska, 1980; dr Živan Živković, Filološki fakultet u Beogradu, 1991; dr Milivoje Pavlović, Filozofski fakultet u Kosovskoj Mitrovici, 2002) i objavljeno dvadesetak monografskih publikacija.

U fondu Biblioteke Srpske akademije nauka i umetnosti postoji Posebna biblioteka Miroljuba Todorovića[1], a u Istorijskom arhivu Beograda Legat Miroljuba Todorovića.[2]

Nagrade

[uredi | uredi izvor]

Objavljeni radovi

[uredi | uredi izvor]

Knjige poezije

[uredi | uredi izvor]
  • Planeta (1965)
  • Signal (1970)
  • Kyberno (1970)
  • Putovanje u Zvezdaliju (1971)
  • Svinja je odličan plivač (1971)
  • Stepenište (1971)
  • Poklon-paket (1972)
  • Naravno mleko plamen pčela (1972)
  • Trideset signalističkih pesama (1973)
  • Gejak glanca guljarke (1974)
  • Telezur za trakanje (1977)
  • Insekt na slepoočnici (1978)
  • Algol (1980)
  • Textum (1981)
  • Čorba od mozga (1982)
  • Gejak glanca guljarke (drugo prošireno izdanje, 1983)
  • Chinese erotism (1983)
  • Nokaut (1984)
  • Dan na devičnjaku (1985)
  • Zaćutim jeza jezik jezgro (1986)
  • Ponovo uzjahujem Rosinanta (1987)
  • Belouška popije kišnicu (1988)
  • Soupe de cervau dans l Europe de l Est (1988)
  • Vidov dan (1989)
  • Radosno rže Rzav (1990)
  • Trn mu crven i crn (1991)
  • Ambasadorska kibla (1991)
  • Sremski ćevap (1991)
  • Dišem. Govorim (1992)
  • Rumen gušter kišu pretrčava (1994)
  • Striptiz (1994)
  • Devičanska Vizantija (1994)
  • Glasna gatalinka (1994)
  • Ispljuvak oluje (1995)
  • U cara Trojana kozje uši (1995)
  • Planeta (zajedno sa poemom Putovanje u Zvezdaliju, drugo prošireno izdanje, 1995)
  • Smrdibuba (1997)
  • Zvezdana mistrija (1998)
  • Električna stolica (1998)
  • Recept za zapaljenje jetre (1999)
  • Azurni san (2000)
  • Pucanj u govno (2001)
  • Gori govor (2002)
  • Foneti i druge pesme (2005)
  • Paralelni svetovi (2006)
  • Plavi vetar (2006)
  • Rana, reč i pesma (2007, sa Dejanom Bogojevićem)
  • Zlatno runo (2007)
  • Ljubavnik nepogode (2009)
  • Svinja je odličan plivač i druge pesme (2009)
  • Glad za neizgovorljivim (2010)
  • Pandorina kutija (2015)
  • Lovac magnovenja: izabrane i nove pesme (2015)

Knjige proze

[uredi | uredi izvor]
  • Tek što sam otvorila poštu (epistolarni roman, 2000)
  • Došetalo mi u uvo (šatro priče, 2005)
  • Dnevnik 1982 (2006)
  • Prozor (snovi, 2006)
  • Šatro priče (2007)
  • Laj mi na đon (internet izdanje, 2007)
  • Šoking-blu (šatro roman, 2007)
  • Kisnem u kokošinjcu (šatro žvake, 2008)
  • Boli me blajbinger (2009)
  • Torba od vrbovog pruća (kratke priče, 2010)
  • Dnevnik signalizma 1978-1983 (2012)
  • Dnevnik 1985 (2012)
  • Apeiron (Internet izdanje 2013)

Knjige eseja i polemika

[uredi | uredi izvor]
  • Signalism (na engleskom jeziku, 1973)
  • Signalizam (1979)
  • Štep za šumindere (1984)
  • Pevci sa Bajlon-skvera (1986)
  • Dnevnik avangarde (1990)
  • Oslobođeni jezik (1992)
  • Igra i imaginacija (1993)
  • Haos i Kosmos (1994)
  • Ka izvoru stvari (1995)
  • Planetarna kultura (1995)
  • Žeđ gramatologije (1996)
  • Signalism Yugoslav Creative Movement (na engleskom jeziku, 1998)
  • Miscelaneae (2000)
  • Poetika signalizma (2003)
  • Tokovi neoavangarde (2004)
  • Jezik i neizrecivo (2011)
  • Vreme neoavangarde (2012)
  • Stvarnost i utopija (2013)
  • Prostori signalizma (2014)
  • Nemo propheta in patria (2014)
  • Iz signalističkog dokumentacionog centra. 2 / Miroljub Todorović i Marina Abramović (2017)
  • Izvori signalizma: intervjui (2018)

Knjige za decu

[uredi | uredi izvor]
  • Miš u obdaništu (2001)
  • Blesomer (2003)

Bookworks (knjige umetnika)

[uredi | uredi izvor]
  • Fortran (1972)
  • Approaches (1973)
  • Signal-Art (1980)
  • Zlatibor (1990)
  • Šumski med (1992)

Antologije

[uredi | uredi izvor]
  • Signalistička poezija (1971)
  • Konkretna, vizuelna i signalistička poezija (1975)
  • Mail Art - Mail Poetry (1980)

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ Biblioteka SANU - Posebna biblioteka 19: Biblioteka Miroljuba Todorovića Arhivirano na sajtu Wayback Machine (4. mart 2016), Pristupljeno 13. 4. 2013.
  2. ^ Istorijski arhiv Beograda - Legat Miroljuba Todorovića, Pristupljeno 20. 6. 2014.
  3. ^ Popadić, A. „Enciklopedija kulture“, Večernje novosti, 12. 4. 2012.

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]