Mico Asen
 | Ovaj članak sadrži spisak literature, srodne pisane izvore ili spoljašnje veze, ali njegovi izvori ostaju nejasni, jer nisu uneti u sam tekst. |
| Mico Asen | |
|---|---|
| Lični podaci | |
| Puno ime | Mico Asen |
| Datum rođenja | 13. vek |
| Mesto smrti | Vizantijsko carstvo |
| Porodica | |
| Supružnik | Marija Asenina |
| Potomstvo | Jovan Asen III i Kira Marija Asenina |
| Roditelji | nepoznato nepoznato |
| Dinastija | Aseni |
| Bugarski car | |
| Period | 1256-1257 |
| Prethodnik | Koloman II Asen |
| Naslednik | Konstantin Tih |
 | |
Mico Asen (bug. Mico Asen; umro posle 1257) je bio bugarski car od 1256. do 1257. godine.
Ime[uredi | uredi izvor]
Na njegovim novčićima njegovo ime je napisano kao „Mihѣ“, a prema najnovijim studijama numizmatike Konstantina Dočeva ime je „Mih“, verovatno skraćeno od Milčan.[1] Prema Ivanu Jordanovu, ime je kasnije dobilo vokativnu formu Mičo, koja se u grčkim izvorima prenosila kao Μιτσης, tj. Mico. Ova varijanta imena je preovladala u bugarskoj istoriografiji.[2]
Biografija[uredi | uredi izvor]
Mico je došao na bugarski presto putem braka sa Marijom, ćerkom cara Jovana Asena II i carice Irene Komnine Epirske. Datum njegovog rođenja i smrti su nepoznati, a i njegovo poreklo je nepoznato. Nije nam poznato ni njegovo pravo ime (Mico je umanjenica od "Mihailo"), niti je njegova biografija opisana u vizantijskim izvorima. Identifikovan je sa Mihailom od Bosne, sinom ruskog kneza i mađarskog bana Rostislava Mihailovića. Pretpostavlja se da je, kao i njegov naslednik Konstantin Tih, uzeo prezime Asen kada se uzdigao na bugarski presto.
Mičo (Mico) Asen je bio zet cara Jovana Asena II (oženjen njegovom ćerkom Marijom Asen), što mu je dalo pravo da učestvuje u namesništvu koje je 1241. godine, formirano za maloletnog cara Koloman I Asen (1241 – 1246). ). Car Koloman I je otrovan i nasledio ga je takođe maloletni car Mihailo II Asen (1241 – 1256), sin cara Jovana Asena II iz braka sa Irinom Anđel Komnin.
Godine 1256. u lovu je ubijen i car Mihailo II Asen. Presto je nakratko zauzeo njegov rođak Koloman II. Novi car se suočava sa moćnim neprijateljem – banom Rostislavom Mihailovičem, ocem carice Ane udovice cara Mihaila II. Napao je Bugarsku, ali je njegove trupe porazio Koloman II Asen i on je bio prinuđen da se vrati na svoje posede.[3] Ubrzo je u svađi ubijen i car Koloman II, a nekoliko vodećih ličnosti tog vremena - ban Rostislav Mihajlovič, Konstantin Asen i Mico - pretendovalo je na trnovski presto. Prema Nićiforu Grigori, ovaj poslednji je, kao zet cara Jovana Asena II, imao vodeće mesto u namesništvu oba njegova sina.
Mico postaje bugarski car nakon ubistva cara Mihaila II Asena, brata Marije, Micove supruge, 1256. godine. Iako je na njegovu stranu prešla bugarska prestonica Trnovo, suočio se sa nezadovoljstvom velikog dela bugarskog plemstva. Nakon neuspešnog rata protiv cara Teodora II Laskarisa, nikejskog cara, Mico gubi kontrolu nad perifernim delovima svog carstva.
Nezadovoljni velikaši su se pobunili protiv vlasti car Mice Asena i za cara izvikali Konstantina Tiha. Pretendent na tron Konstantin Tih vidi priliku da privuče seosko stanovništvo na svoju stranu. Iskoristivši povećano poresko opterećenje običnih ljudi, ozbiljno je potkopao temelje vlasti cara Mica obećanjima da će poboljšati njihovo materijalno stanje. Car Mico i njegova porodica pobegli su iz bugarske prestonice 1257. godine, i pokušali su da pruže otpor u Preslavu, nakon čega su utočište pronašli u Mesemvriji (danas Nesebar), gde je nastavio da koristi titulu „cara“ i carske insignije. Nastavlja da kuje sopstveni novac sa natpisom „Miče car“[4], a na reversu prikazan je Sveti Nikolaj Mirlikijski Čudotvorac. Međutim, veliki deo istočne Bugarske je i dalje pod vlašću cara Mica Asena. Do 1263. godine ratovao je protiv Konstantina Tiha Asena. U početku je borba protiv novog cara bila uspešna. Konstantin Asen je morao da potraži pomoć od rimskog garnizona u tvrđavi Stanimaka. Postepeno je, međutim, car Mico izgubio svoju prevlast, a nakon što je protiv njega sklopljen ugovor između Nikeje i Bugarske 1260. godine, postepeno je gurnut u svoju poslednju tvrđavu, Mesemvriju. U zamenu za azil i zemlju, car Mico je Mesemvriju i njenu okolinu predao caru Mihailu VIII Paleologu i potražio utočište u Nikeji. Dobio je zemlju u Troadi, gde je ostao sa svojom porodicom. Godina smrti Mice Asena je nepoznata, ali verovatno više nije bio živ 1277/8. godine, kada je njegov sin Jovan Asen III bio jedan od kandidata cara Mihaila VIII Paleologa za bugarski presto.
Kovanje novca[uredi | uredi izvor]
Na novcu koji je kovao car Mico Asen prikazan je kako u desnoj ruci drži trokraki skiptar, a u levoj veliki krst, a na glavi ima krunu, a na reversu je do pojasa lik Sv. Nikolaja Čudotvorca sa natpisom na grčkom O AGIOS NIKOLAOS.
Car Mico Asen je kovao samo jednu vrstu bakarnog novca, koji je kopirao biljonske stamene cara Mihaila VIII Paleologa iskovane posle 1261. godine.[5]
Porodica[uredi | uredi izvor]
Iz braka sa Marijom, Mico je imao dvoje dece:
- Jovana Asena III, bugarskog cara (1279—1280)
- Kiru Mariju, koja se udala za cara Đorđa I Tertera.
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Avdev, S. Bъlgarskite srednovekovni moneti. Sofiя, 2007. ISBN 978-954-91635-3-7.
- ^ Йordanov, I. Moneti i monetno obrъщenie v Srednovekovna Bъlgariя 1081 – 1261. Sofiя, 1984. pp. 91.
- ^ Golяma enciklopediя BЪLGARIЯ
- ^ prof. I. Йordanov „Moneti i monetno obrъщenie v Srednovekovna Bъlgariя 1081 – 1261“, S. 1984, str. 91
- ^ Avdev, S. Bъlgarskite srednovekovni moneti. Sofiя, 2007. ISBN 978-954-91635-3-7.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- John V. A. Fine, Jr., The Late Medieval Balkans, Ann Arbor, 1987.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
| Normativna kontrola: Ljudi |
|---|
