Mišel Nej

Mišel Nej
Mišel Nej
Lični podaci
Datum rođenja	(1769-01-10)10. januar 1769.
Mesto rođenja	Sarlouis, Francuska, danas Nemačka
Datum smrti	7. decembar 1815.(1815-12-07) (46 god.)
Mesto smrti	Pariz, Francuska

Mišel Nej (franc. Michel Ney; Sarlouis, 10. januar 1769 — Pariz, 7. decembar 1815), francuski vojskovođa, učestvovao je u Francuskoj buržoaskoj revoluciji, 1794 je prekomandovan u armiju Sambre i Meze, jednu od najslavnijih francuskih revolucionarnih armija.

Od Napoleona je 1813. dobio počasnu titulu princa od Moskve, 1814 je predvodio francuske maršale koji su zahtevali da Napoleon abdicira, međutim vratio se u njegovu službu i komandovao gardom u bici kod Vaterloa. Za vreme druge restauracije uhvaćen je u begu, optužen za izdaju i osuđen na smrt. Sahranjen je na pariskom groblju Per Lašez.

Vojna karijera

Naj je rođen 10. januara 1769. godine u mestu Sarlouis, koje je u to vreme pripadalo Francuskoj, bio je drugi sin bačvara Pjera Neja, 1787. godine pristupa Husarima, i napreduje onoliko brzo koliko je oficir bez plemićkog porekla pod Burbonima mogao da napreduje. Samo 2 godine nakon pristupanja vojsci, izbija francuska revolucija, Mej odmah pristupa revolucionarnoj armiji i do 1794 bio je u sastavu severne armije gde je učestvovao u bitkama kod Valmija i Nervindena, u opsadi Majnca je ranjen.

1794 dobija prekomandu u armiju Sambe i Meze (Armée de Sambre-et-Meuse), u avgustu 1796. godine dobija unapređenje u brigadnog general nakon čega staje na čelo konjičkog korpusa na nemačkom ratištu. u Aprilu 1797. godine učestovao je u bitci kod Nojvida u kojoj je zarobljen od strane Austrijanaca prilikom pokušaja povratka francuskih topova. U maju iste godine je razmenjen za zarobljenog autrijskog generala.

Godine 1799. nakon zauzimanja Manhajma ponovo biva unapređen i to u divizijskog generala, tada preuzima zapovedništvo nad konjicom koja se nalazila u Švajcarskoj i na Dunavu.

U borbi za prevlast nad Francuskom 1800 godine pod vođstvom generala Moroa (Napoleonovog suparnika), učestvuje u bitci kod Vintertura gde biva ranjen u nogu i ruku. Napoleon je 1804. godine proterao Moroa u SAD, a sam Napoleon imenuje 14 maršala, i to 7 iz svojih redova i 7 iz redova oficira pod komandom Moroa, tada Nej postaje francuski maršal. Narednih godina se istakao u bici kod Elhingena, prilikom osvajanja Tirola kao i zauzimanju Inzbruka, takođe je učestvovao u bici kod Jene, pri opsadi Magdeburga a i u Napoleonovom pohodu na Egipat i Siriju.

Tokom pohoda 1807. godine na vreme stiže sa svojim vonicicima da spasi Napoleona od poraza od strane Rusko-Prske koalicije u bici kod Ejlaua, učestvuje u bici kod Gutštada nakon čega je i zapovedao desnim krilom kod Fridlanda u kojoj je Francuska dobila odlučujuću pobedu u ratu četvrte koalicije. 6 . juna 1808. godine imenovan je vojvodom od Elhingena, a u avgustu je prekomandovan u Španiju gde se direktno sukobio sa Velingtonom i spasao glavninu francuske vojske u povlačenju.

Nej je ranjen u vrat kod Smolenska 1812. godine tokom invazije na Rusiju, ali se brzo oporavio u učestvovao u bici kod Borodina, nakon čega su francuske trupe ušle u Mosvu. Pri povlečenju iz Rusije komandovao je zaštitnicom, i kada se nakon bitke za Krasni našo opkoljen od strane Rusa odbio je da se preda i probio obruč zbog čega ga je Napoleon nazvao najhrabrijim među hrabrima. Borio se u bici na Berezini takođe i poznatom kao bitk aza prelaz, gde se francuska armija borila za prelaz preko reke Berazine. Nej je navodno poslednji prešao most u Kovnu (današnji Kaunas), i time stekao titulu poslednjeg francuza u na ruskom tlu. Marta 1813 godine dobio je od cara počasnu titulu princa od Moskve.

Nej je 1814 godine predvodio francuske maršale koji su zahtevali od Napoleona da abdicira. Zbog toga, Luj XVIII ga je nakon povrakta burbona uzdigao, ali se Nej svejedno suočavao sa problemima povratničke aristrokratije zbog svog prostog porekla. Nakon Napoleonovog povratka sa Elbe, Nej se zaklinje kralju Luju XVIII i organizuje 5. puk kako bi zaustavio Napoleonov maš na Pariz. Napoleon čuvši za ovo šalje Neju pismo, u kome piše da će ga prihvatiti natrag kao svog maršala, iako je Nej obećao francuskom kralju da će napoleona dovesti u metalnom kavezu odlučuje ipak da se pridruži Napoleonu.

Napoleon mu je nakon novog rušenja Burbona dao zapovedništvo nad levim krilom armije severa prilikom bitke kod Vaterloa. Iako je predvodio juriš nakon što je svojim vojnicima rekao "dođite da vidite kako umire maršal Francuske", bitka je bila izgubljena i sa Napoleonom je bilo svršeno. Kralj Luj XVIII nakon ponovnog povratka nije mogao da oprosti Neju pa je naložio njegovo suđenje, na kome je osuđen na smrt.

Dana 7. decembra 1815. godine Nej je odbio da mu stave povez preko očiju a poslednja želja mu je bila da sam komanduje streljačkim vodom. "Vojnici, kada dam zapoved da pucate, pucajte pravo u moje srce. Čekajte zapoved, biće to moje poslednje. Protestvujem protiv moje presude. Tukao sam se u stotinu bitaka za Francusku, i ni u jednoj protiv nje. Vojnici Paljba!", bile su poslednje reči maršala Neja. Zbog izuzetne hrabrosti i načina na koji je umro maršal Nej, većina Napoleonovih generala bila je amnestirana od strane Burbona.

U čast maršala Neja njegovi neprijatelji (Englezi) su jednom svom ratnom brodu dali ime po njemu "HMS Maršal Nej" koji je učestvovao u borbama u prvom svetskom ratu.