Nataša Kandić

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Nataša Kandić
Kandić (2015)
Datum rođenja(1946-12-16)16. decembar 1946. (77 god.)
Mesto rođenjaKragujevac, NR Srbija, FNR Jugoslavija
UniverzitetUniverzitet u Beogradu
Zanimanjeaktivistkinja

Nataša Kandić (Kragujevac, 1946) srpska je aktivistkinja. Osnivačica je i bivša izvršna direktorka Fonda za humanitarno pravo u Srbiji. Za svoj rad je dobila nekoliko nagrada, mahom sa Zapada. Njeno delovanje takođe prate kontroverze, uključujući lažno optuživanje političara za ratne zločine, vršenje nasilja nad starijim licima i mobing nad zaposlenima.

Biografija[uredi | uredi izvor]

Studirala je sociologiju, koju je završila sa 26 godina. Radila u opštini Palilula, zatim u gradskom sindikatu, pa u Centru za antiratnu akciju. Ona je izvršna direktorka i osnivač Fonda za humanitarno pravo iz Beograda.[1]

Bila je udata za reditelja Lazara Stojanovića.

Društveni rad[uredi | uredi izvor]

Zbog prikupljanja i objavljivanja materijala o ratnim zločinima, Nataša Kandić nije bila popularna kod vlasti u doba Slobodana Miloševića, a sličan status ima i kod vlade Vojislava Koštunice, kao i kod određenog dela javnosti, jer smatraju da se ona bavi ratnim zločinima jednostrano.

Tokom rata na Kosmetu 1999. godine, odlazila je u pokrajinu i prikupljala dokaze koji su kasnije korišćeni na suđenjima optuženim Srbima za ratne zločine na prostorima Kosova i Metohije.[2]

Nataša Kandić je izdejstvovala da se na televiziji emituju snimci egzekucije nenaoružanih bošnjačkih zarobljenika iz Srebrenice.[3]

Nataša Kandić je bila gost na sednici Skupštine Kosova i Metohije kada je proglašena nezavisnost od Srbije.[4]

Član je Savetodavnog odbora Vajzerovog centra za demokratije u razvoju na Univerzitetu Mičigena.[5]

Uzela je učešća na protestima opozicije 2024.[6][7]

Fond za humanitarno pravo[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Fond za humanitarno pravo

Kontroverze[uredi | uredi izvor]

Oko Nataše Kandić kao javne ličnosti postoje mnoge kontroverze.[8] Njeni protivnici je optužuju da „ima otpor prema svemu srpskom“ i da se „bori samo za jednu stranu“, da „stvara antisrpsku histeriju“[9], da je „sledbenik stambolićevske komunističke frakcije“[10] i da je „plaća albanski lobi“.[11]

Tokom protesta prognanih Srba sa Kosova i Metohije 2003. godine, ošamarila je sedamdesetogodišnjaka, koji je stajao u protestu traživši istinu o nestalom sinu, samo zato što se usudio da je pita da se predstavi, na šta je policija jedva reagovala zatraživši joj ličnu kartu, koju je ona odbila da dâ na uvid, tražeći od policije imena svih učesnika protesta.[12]

Zbog iznošenja optužbi, 13. juna 2005. na radiju „B92“, da je Tomislav Nikolić vršio ratne zločine i ubistva civila u selu Antin, u Istočnoj Slavoniji, Srpska radikalna stranka ju je tužila za klevetu.[13][14] Petog februara 2009, proglašena je krivom i kažnjena sa 200.000 dinara.[15][16]

Maja 2023. godine u javnosti su se pojavile optužbe 14 zaposlenih (većina kolektiva) i jedne bivše zaposlene u Fondu za humanitarno pravo koji su Kandićevu optužili za mobing, uključujući loše tretiranje zaposlenih, maltretiranje, upotrebu lošeg jezika.[17]

Nagrade i priznanja[uredi | uredi izvor]

  • Human Rights Watch Award (1993)[18]
  • US and EU Democracy and Civil Society Award (1998)
  • Martin Ennals Award (1999)[18]
  • Lawyers’ Committee for Human Rights Award (1999)
  • NED Democracy Award 2000 (sa Vetonom Surojiem)
  • Geuzenpenning 2000 Award (sa Vetonom Surojiem)
  • 2000. награда Roger E. Joseph koju dodeljuje Hebrew Union College – Jewish Institute of Religion
  • 2000. награда Alexander Langer (sa Vojsa Dobrunom)
  • 2000. награда Civil Courage koju dodeljuje Northcote Parkinson Fund.
  • 2003. European Heroes Award[18]
  • 2004. награда Homo Homini koju dodeljuje People in Need Foundation.
  • 2018. награда Златна мапа Косова koju dodeljuju privremene institucije Kosova i Metohije. [19]
  • Orden „Danice Hrvatske“ dodeljen od predsednika Hrvatske Stjepana Mesića zbog njenih zasluga u uspostavljanju kontakata između Srbije i Hrvatske i uspeha u pravnom rešavanju posledica rata.[20]
  • Počasni doktorat, Univerzitet u Valensiji, dodeljen 31. maj 2001 u znak priznanja za njen dugogodišnji i istrajni rad u oblasti zaštite ljudskih prava i humanitarne aktivnosti
  • Nagrada Odbora za ljudska prava iz Leskovca, 2002.
  • Plaketa opštine Tutin za desetogodišnji rad na zaštiti ljudskih prava u Raškoj oblasti, dodeljena 28. maja 2003
  • Navedena je na listi 36 evropskih heroja 2003. godine, koju je sačinio magazin Time
  • CEELI nagrada Američkog udruženja pravnika, 2003.
  • Počasna građanka Sarajeva 29. septembra 2005.[21]
  • Nominovana je za Nobelovu nagradu za mir 2018.[22]
  • 100 žena 2023. (BBC)[23]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ O nama - Fond za humanitarno pravo/Humanitarian Law Center/Fondi për të Drejtën Humanitare | Fond za humanitarno pravo/Humanitarian Law Center/Fondi për të Drejtën Humanitare
  2. ^ Nominacija Nataše Kandić atak na "državnu" verziju ratova 90-ih - Društvo - Dnevni list Danas
  3. ^ How video that put Serbia in dock was brought to light | World news | The Guardian
  4. ^ „Nataša Kandić na protestu opozicije”. Politika Online. Pristupljeno 2024-01-26. 
  5. ^ „Weiser Center for Emerging Democracies - Advisory Council.”. www.ii.umich.edu. Arhivirano iz originala 10. 9. 2009. g. Pristupljeno 21. 10. 2008. 
  6. ^ „Nataša Kandić na protestu opozicije”. Politika Online. Pristupljeno 2024-01-26. 
  7. ^ „NA PROTESTU OPOZICIJE I NATAŠA KANDIĆ: Lobistkinja za nezavisno Kosovo koja bi da kažnjava one koji kažu da Srebrenica nije genocid!”. NOVOSTI (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2024-01-26. 
  8. ^ „Članak u Southeast European Timesu”. Setimes.com. Pristupljeno 5. 10. 2011. 
  9. ^ Izjava gradonačelnika Kikinde, Pristupljeno 15. 4. 2013.
  10. ^ „Članak na sajtu www.vidovdan.org”. Vidovdan.org. Arhivirano iz originala 27. 2. 2008. g. Pristupljeno 5. 10. 2011. 
  11. ^ Podržava OVK, sada juri "Nobela" | Društvo | Novosti.rs
  12. ^ I za to nije dobila ni prekršajnu prijavu http://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/2003/08/31/srpski/P03083001.shtml
  13. ^ Izjava Tomislava Nikolića povodom podnošenja krivične prijave, na zvaničnom sajtu SRS
  14. ^ „Šešeljev najbolji đak“[mrtva veza], Biljana Čpajak, „Politika“, 13. maj 2007.
  15. ^ „Blic: „Nataša Kandić osuđena za klevetu Tomislava Nikolića“”. Blic.rs. Arhivirano iz originala 14. 12. 2009. g. Pristupljeno 5. 10. 2011. 
  16. ^ „RTS: „Nataša Kandić osuđena zbog klevete Tomislava Nikolića“”. Rtv.rs. 20. 10. 2009. Pristupljeno 5. 10. 2011. 
  17. ^ https://www.facebook.com/politikaonline. „Nataša Kandić optužena za maltretiranje zaposlenih u Fondu za humanitarno pravo”. Politika Online. Pristupljeno 2023-05-29. 
  18. ^ a b v „Nataša Kandić | European Forum for Restorative Justice”. www.euforumrj.org (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2024-01-26. 
  19. ^ Politika Online - Haradinaj uručio Nataši Kandić „Zlatnu mapu Kosova”
  20. ^ „Vest na sajtu B92”. B92.net. 7. 11. 2006. Pristupljeno 5. 10. 2011. 
  21. ^ „Kandićeva počasni građanin Sarajeva”. B92.net (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2021-08-06. 
  22. ^ „Mirovna aktivistkinja Nataša Kandić nominirana za Nobelovu nagradu za mir”. VOXFEMINAE.NET. 1. 2. 2018. Pristupljeno 23. 2. 2018. 
  23. ^ „BBC 100 Women 2023: Who is on the list this year?”. BBC News (na jeziku: engleski). 23. 11. 2023. Pristupljeno 2023-11-24. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Наташа_Кандић&oldid=27626015”