Nenad Čanak

Nenad Čanak
Nenad Canak crop.jpg
Nenad Čanak 2012. godine
Biografija
Puno imeNenad Čanak
Datum rođenja(1959-11-02)2. novembar 1959.(63 god.)
Mesto rođenjaPančevo
FNR Jugoslavija
PrebivališteNovi Sad
DržavljanstvoRepublika Srbija
NarodnostSrbin[1]
PorekloLičanski Srbin
Religijapravoslavac
DecaMilan
OtacMilan Čanak
MajkaBosiljka Čanak
Profesijaekonomista i političar
UniverzitetEkonomski fakultet u Subotici
Politička
stranka
Liga socijaldemokrata Vojvodine (od 1990)
Savez komunista Jugoslavije (1977—1990)
Trenutna funkcija
Funkciju obavlja od 31. jul 2020.
Izbori21. jun 2020.
Predsednik vladeIgor Mirović
Predsednik Pokrajinske skupštine AP Vojvodine
24. oktobar 2000. — 2004.
Predsednik vladeĐorđe Đukić
PrethodnikŽivorad Smiljanić
NaslednikBojan Kostreš
Govor Nenada Čanka

Nenad Čanak (Pančevo, 2. novembar 1959) srpski je političar. Sadašnji je pokrajinski poslanik u Skupštini AP Vojvodine i bivši narodni poslanik u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Takođe, bio je predsednik Skupštine AP Vojvodine od 2000. do 2004. godine i predsednik Lige socijaldemokrata Vojvodine od njenog osnivanja 1990. od 2022. godine.

Biografija[uredi | uredi izvor]

Poreklo porodice Čanak vodi iz Zrmanja tj. iz Like. Pradeda Nenada Čanka u Vojvodinu je došao nakon 1918. godine.[2][3] Dok je otac, Milan profesor univerziteta (biolog) bio je gradonačelnik Novog Sada i član Predsedništva SAP Vojvodine, a majka Bosiljka profesor Univerziteta u Novom Sadu.

Gimnaziju „Jovan Jovanović Zmaj“ i Srednju muzičku školu završio je u Novom Sadu, a Ekonomski fakultet u Subotici.

Počeo je kao profesionalni muzičar - flautista, svirajući po kafanama.[4] Kasnije se zaposlio u Naftagas prometu, u oblasti spoljne trgovine, 80-ih godina 20. veka. Pored redovnih poslova radnog mesta, Čanak je bio i član Komisije za rešavanje stambenih pitanja u OUR-u Spoljne trgovine. Posle toga, tokom devedesetih, radio je u YUTEL-u. Specijalizovao je na kratkom kursu u Kranju 1989. godine mikroračunarske mreže i globalni marketing.

Politička i javna karijera[uredi | uredi izvor]

Čanak je 1990. godine osnovao Ligu socijaldemokrata Vojvodine. Tokom rata u Hrvatskoj, Čanak je bio mobilisan u JNA i učestvovao je u bici za Vukovar.

Na parlamentarnim izborima 1997. godine bio je izabran za poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije na listi Koalicije Vojvodina. Doživeo je tešku saobraćajnu nesreću 13. maja 2000. godine kada je pao sa motora i zadobio povrede kuka i prelom butne kosti.

Tokom 1999. zalagao se i promovisao je program Republika Vojvodina.[5]

U periodu od 2000. do 2004. godine bio je predsednik Skupštine AP Vojvodine. Pre toga je bio poslanik u Veću republika Skupštine Savezne Republike Jugoslavije i Državne zajednice Srbije i Crne Gore. Nezadovoljan činjenicom da je Upravni odbor Radio-televizije Srbije imenovao kandidata kog nisu predložile vojvođanske partije, Čanak je upao u regionalno predstavništvo RTS-a u Novom Sadu i razbio tablu sa njenim oznakama.[6]

Tokom 2005. osnovao je pokret „5. oktobar“ sa Vesnom Pešić, Vladanom Batićem i Dejanom Bulatovićem, a blisko sarađuje i sa Čedomirom Jovanovićem sa kojim deli stav da je Kosovo i Metohija faktički nezavisno od Srbije i da će vrlo brzo doći do osamostaljenja Kosova i Metohije. Sa ovim političarima je vodio kampanju protiv usvajanja novog ustava Srbije tokom oktobra 2006.

Na parlamentarnim izborima u Srbiji 2007., Liga socijaldemokrata Vojvodine je bila u koaliciji sa Liberalno-demokratskom partijom i dobila je 4 mandata, a Čanak je izabran za narodnog poslanika.

Čanak i Jovanović su učestvovali na maršu antifašista 7. oktobra 2007. u Novom Sadu, koji je bio odgovor na zabranjeni skup neonacističke organizacije Nacionalni stroj.

Učestvovao u rijaliti serijalu Veliki Brat VIP All Stars 2009, koji se emitovao na Televiziji Pink.

Često u svojim izjavama govori o neophodnoj denacifikaciji Srbije, kao i da je Srbija klerikalizovana i fašizovana.[7]

Godine 2015. dodeljen mu je Orden crnogorske zastave prvog reda.[8]

Godine 2020. i 2021. javno je podržao Demokratsku partiju socijalista Mila Đukanovića pred sveopšte izbore u Crnoj Gori i lokalne izbore u Nikšiću. On je takođe potpisao Apel 88 protiv navodnoga mešanja srpskih vlasti u crnogorske izbore.[9]

Kontroverze[uredi | uredi izvor]

Nemački umetnik Hubert Lancinger je 1938. godine simbolično prikazao Adolfa Hitlera kao konjanika u oklopu. Ovaj portret je kopiran sa likom Nenada Čanka koji se nalazio u kancelariji Nenada Čanka u sedištu LSV-a u Novom Sadu.

Kritičaru Čanku zameraju saradnju sa Nenadom Opačićem, prilikom organizovanja višemesečnih antirežimskih demonstracija u Novom Sadu 1999. godine.[10][11] koji je osuđen kao glavni organizator prodaje droge u Novom Sadu, povezan sa Zemunskim klanom.[10][12][13] Čanak je te navode demantovao, tvrdeći da je Opačića poznavao samo u svojstvu organizatora obezbeđenja opozicionih mitinga 1999.[14]

Čanak je 4. decembra 2002. godine prisustvovao koncertu kontroverznog naziva "Srijem Hrvatskoj" u dvorani Vatroslav Lisinski u Zagrebu, a Mato Jurić, predsednik „Udruge protjeranih Hrvata iz Srijema, Bačke i Banata”, zatražio je od prisutnih da pozdrave Nenada Čanka, jer je Čanak: "U onim teškim vremenima progona Hrvata štitio hrvatski narod u Vojvodini“.[15] Naziv ove manifestacije je izazvao reakciju kod određenih grupa ljudi, a Srpska radikalna stranka je iskoristila ovaj događaj u predizbornoj kampanji za predsednika Srbije 2008.[16]

Marija Vasić, bivša supruga ga je optužila da joj je putem svojih veza u organima vlasti oteo sina.[17][18]

Optužen je 2012. godine za nanošenje teških telesnih povreda Pavlu Lešanoviću u Novom Sadu ispred kafane „Tako je suđeno“. Na samom suđenju pravio je incidente, pretio sudu i remetio normalni tok suđenja. Na kraju uz svoje mafijaško-političke veze biva oslobođen optužbi.[19] [20] [21] [22]

Srpska pravoslavna crkva je povremeno meta napada Nenada Čanka, pa ju je optužio za narušavanje vojvođanske kulture, gradnjom crkava s kupolama, iako su Srbi u Vojvodini u vreme vladavine Austrougarske morali graditi crkve u baroknom stilu, da bi ih se lakše kasnije pounijatilo. Smatra da je SPC u Crnoj Gori 1918. otela hramove Crnogorskoj crkvi i da ih treba vratiti državi Crnoj Gori. [23] Tokom 2020. godine u jeku pandemije korona virusa optužio je SPC da čini akt bioterorizma i podriva stabilnost njegove zemlje. Crkva mu je odgovorila da su to dva paradoksa: biti antiteista zainteresovan za delovanje Crkve i biti secesionista, zabrinut za stabilnost svoje zemlje. [24]

Knjige[uredi | uredi izvor]

  • „Ratovi tek dolaze“ (1993)
  • „Pet godina samoće“ (1995)
  • „Godine raspleta“ (1996)
  • „Luna“ (1998)
  • „Kao i sva ravnica“ (2002)

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Radio 021 Čanak:Izjasnio sam se kao Srbin”. Arhivirano iz originala na datum 12. 02. 2015. Pristupljeno 11. 02. 2015. 
  2. ^ https://www.vreme.com/arhiva_html/530/02.html
  3. ^ https://www.biografija.org/politika/nenad-canak/
  4. ^ „Lik i delo”. Vreme.com. Arhivirano iz originala na datum 06. 06. 2011. Pristupljeno 10. 11. 2010. 
  5. ^ Program Vojvodina Republika http://lsv.rs/o-nama/dokumenti/vojvodina-republika-put-mira-razvoja-i-stabilnosti-107/
  6. ^ „Serbia: Vojvodina Backlash - IWPR Institute for War & Peace Reporting”. Iwpr.net. Arhivirano iz originala na datum 10. 07. 2020. Pristupljeno 10. 11. 2010. 
  7. ^ Priča još nije završena („Danas“, 26-27. avgust 2006)
  8. ^ „Orden za DPS laskavca”. vijesti.me (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2021-09-10. 
  9. ^ „Helsinški odbor za ljudska prava: Srbija strateg nemira u Crnoj Gori”. N1 (na jeziku: srpski). 2019-12-30. Pristupljeno 2021-03-14. 
  10. ^ a b „Opačić hvalio Spasojevića i Legiju kao heroje promena”. Arhivirano iz originala na datum 6. 5. 2008. Pristupljeno 6. 5. 2008. 
  11. ^ „Koštunica se 57 puta tajno sastajao sa Markovićem”. Arhivirano iz originala na datum 6. 5. 2008. Pristupljeno 6. 5. 2008. 
  12. ^ „Opačić je bio naš saborac”. Arhivirano iz originala na datum 13. 5. 2008. Pristupljeno 13. 5. 2008. 
  13. ^ Prljavi kapital
  14. ^ Pisma Luciliju, Pristupljeno 5. 4. 2013.
  15. ^ “” (4. 12. 2002). „Nenad Čanak na koncertu ''"Srijem Hrvatskoj"''”. Youtube.com. Pristupljeno 10. 11. 2010. 
  16. ^ Radikalno na kulturu (Radio 021, 30. januar 2008)
  17. ^ Press Online :: Marija Vasić, bivša supruga lidera LSV-a: Čanak mi oteo dete! Arhivirano na sajtu Wayback Machine (3. август 2021), Приступљено 5. 4. 2013.
  18. ^ Press Online :: Nenad Čanak: Novinaru Pressa, sklonite se odmah od mene! Архивирано на сајту Wayback Machine (5. mart 2021), Pristupljeno 5. 4. 2013.
  19. ^ Izvor: Internet novine "Espreso", Izjava Pavla Lešanovića
  20. ^ Izvor: Dnevne novine "021", Čanak priznao da je tukao Lešanovića
  21. ^ Izvor: Dnevne novine "Blic", Incident u sudnici, Čanak vikao i udarao štapom, uskočila i sudska straža
  22. ^ Izvor: Dnevne novine "Dnevnik", Čanak oslobođen optužbi za tuču
  23. ^ Čanak o crkvama SPC: Crnoj Gori vratiti sve oteto 1918. 
  24. ^ Ilić, Živko (2020). Podrivanje državne stabilnosti nije u prirodi Crkve. Beograd: SPC. str. 15. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]