Pređi na sadržaj

Nenad Čanak

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Nenad Čanak
Čanak 2012.
Lični podaci
Puno imeNenad Čanak
Datum rođenja(1959-11-02)2. novembar 1959.(65 god.)
Mesto rođenjaPančevo, FNR Jugoslavija
PrebivališteNovi Sad
DržavljanstvoRepublika Srbija
NarodnostSrbin[1]
PorekloLički Srbin
Religijapravoslavac
UniverzitetEkonomski fakultet u Subotici
ProfesijaEkonomista i političar
Porodica
DecaMilan
RoditeljiMilan Čanak
Bosiljka Čanak
Politička karijera
Politička
stranka
Liga socijaldemokrata Vojvodine (od 1990)
Savez komunista Jugoslavije (1977—1990)
Predsednik Pokrajinske skupštine AP Vojvodine
23. oktobar 2000. — 30. oktobar 2004.
Predsednik vladeĐorđe Đukić
PrethodnikŽivorad Smiljanić
NaslednikBojan Kostreš

Nenad Čanak (Pančevo, 2. novembar 1959) srpski je političar. Bivši je pokrajinski poslanik u Skupštini AP Vojvodine i bivši narodni poslanik u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Takođe, bio je predsednik Skupštine AP Vojvodine od 2000. do 2004. godine i predsednik Lige socijaldemokrata Vojvodine od njenog osnivanja 1990. do 2022. godine.

Biografija

[uredi | uredi izvor]
Govor Nenada Čanka

Poreklo porodice Čanak vodi iz Zrmanja tj. iz Like. Pradeda Nenada Čanka u Vojvodinu je došao nakon 1918. godine.[2][3] Dok je otac, Milan profesor univerziteta (biolog) bio je gradonačelnik Novog Sada i član Predsedništva SAP Vojvodine, a majka Bosiljka profesor Univerziteta u Novom Sadu.

Gimnaziju „Jovan Jovanović Zmaj“ i Srednju muzičku školu završio je u Novom Sadu, a Ekonomski fakultet u Subotici.

Počeo je kao profesionalni muzičar – flautista, svirajući po kafanama.[4] Kasnije se zaposlio u Naftagas prometu, u oblasti spoljne trgovine, 80-ih godina 20. veka. Pored redovnih poslova radnog mesta, Čanak je bio i član Komisije za rešavanje stambenih pitanja u OUR-u Spoljne trgovine. Posle toga, tokom devedesetih, radio je u YUTEL-u. Specijalizovao je na kratkom kursu u Kranju 1989. godine mikroračunarske mreže i globalni marketing.

Politička i javna karijera

[uredi | uredi izvor]

Čanak je 1990. godine osnovao Ligu socijaldemokrata Vojvodine. Tokom rata u Hrvatskoj, Čanak je bio mobilisan u JNA i učestvovao je u bici za Vukovar.[5]

Na parlamentarnim izborima 1997. godine bio je izabran za poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije na listi Koalicije Vojvodina. Doživeo je tešku saobraćajnu nesreću 13. maja 2000. godine kada je pao sa motora i zadobio povrede kuka i prelom butne kosti.

Tokom 1999. zalagao se i promovisao je program Republika Vojvodina.[6]

U periodu od 2000. do 2004. godine bio je predsednik Skupštine AP Vojvodine. Pre toga je bio poslanik u Veću republika Skupštine Savezne Republike Jugoslavije i Državne zajednice Srbije i Crne Gore. Nezadovoljan činjenicom da je Upravni odbor Radio-televizije Srbije imenovao kandidata kog nisu predložile vojvođanske partije, Čanak je upao u regionalno predstavništvo RTS-a u Novom Sadu i razbio tablu sa njenim oznakama.[7]

Tokom 2005. osnovao je pokret „5. oktobar“ sa Vesnom Pešić, Vladanom Batićem i Dejanom Bulatovićem, a blisko sarađuje i sa Čedomirom Jovanovićem sa kojim deli stav da je Kosovo i Metohija faktički nezavisno od Srbije i da će vrlo brzo doći do osamostaljenja Kosova i Metohije. Sa ovim političarima je vodio kampanju protiv usvajanja novog ustava Srbije tokom oktobra 2006.

Na parlamentarnim izborima u Srbiji 2007., Liga socijaldemokrata Vojvodine je bila u koaliciji sa Liberalno-demokratskom partijom i dobila je 4 mandata, a Čanak je izabran za narodnog poslanika.

Čanak i Jovanović su učestvovali na maršu antifašista 7. oktobra 2007. u Novom Sadu, koji je bio odgovor na zabranjeni skup neonacističke organizacije Nacionalni stroj.

Učestvovao u rijaliti serijalu Veliki Brat VIP All Stars 2009, koji se emitovao na Televiziji Pink.

Često u svojim izjavama govori o neophodnoj denacifikaciji Srbije, kao i da je Srbija klerikalizovana i fašizovana.[8]

Godine 2015. dodeljen mu je Orden crnogorske zastave prvog reda.[9]

Godine 2020. i 2021. javno je podržao Demokratsku partiju socijalista Mila Đukanovića pred sveopšte izbore u Crnoj Gori i lokalne izbore u Nikšiću. On je takođe potpisao Apel 88 protiv navodnoga mešanja srpskih vlasti u crnogorske izbore.[10]

Kontroverze

[uredi | uredi izvor]
Nemački umetnik Hubert Lancinger je 1938. godine simbolično prikazao Adolfa Hitlera kao konjanika u oklopu. Ovaj portret je kopiran sa likom Nenada Čanka koji se nalazio u kancelariji Nenada Čanka u sedištu LSV-a u Novom Sadu.

Kritičari Čanku zameraju saradnju sa Nenadom Opačićem, prilikom organizovanja višemesečnih antirežimskih demonstracija u Novom Sadu 1999. godine.[11][12] koji je osuđen kao glavni organizator prodaje droge u Novom Sadu, povezan sa Zemunskim klanom.[11][13][14] Čanak je te navode demantovao, tvrdeći da je Opačića poznavao samo u svojstvu organizatora obezbeđenja opozicionih mitinga 1999.[15]

Čanak je 4. decembra 2002. godine prisustvovao koncertu kontroverznog naziva "Srijem Hrvatskoj" u dvorani Vatroslav Lisinski u Zagrebu, a Mato Jurić, predsednik „Udruge protjeranih Hrvata iz Srijema, Bačke i Banata”, zatražio je od prisutnih da pozdrave Nenada Čanka, jer je Čanak: "U onim teškim vremenima progona Hrvata štitio hrvatski narod u Vojvodini“.[16] Naziv ove manifestacije je izazvao reakciju kod određenih grupa ljudi, a Srpska radikalna stranka je iskoristila ovaj događaj u predizbornoj kampanji za predsednika Srbije 2008.[17]

Marija Vasić, bivša supruga ga je optužila da joj je putem svojih veza u organima vlasti oteo sina.[18][19]

Optužen je 2012. godine za nanošenje teških telesnih povreda Pavlu Lešanoviću u Novom Sadu ispred kafane „Tako je suđeno“. Na samom suđenju pravio je incidente, pretio sudu i remetio normalni tok suđenja. Na kraju uz svoje mafijaško-političke veze biva oslobođen optužbi.[20][21][22][23]

Srpska pravoslavna crkva je povremeno meta napada Nenada Čanka, pa ju je optužio za narušavanje vojvođanske kulture, gradnjom crkava s kupolama, iako su Srbi u Vojvodini u vreme vladavine Austrougarske morali graditi crkve u baroknom stilu, da bi ih se lakše kasnije pounijatilo. Smatra da je SPC u Crnoj Gori 1918. otela hramove Crnogorskoj crkvi i da ih treba vratiti državi Crnoj Gori.[24] Tokom 2020. godine u jeku pandemije korona virusa optužio je SPC da čini akt bioterorizma i podriva stabilnost njegove zemlje. Crkva mu je odgovorila da su to dva paradoksa: biti antiteista zainteresovan za delovanje Crkve i biti secesionista, zabrinut za stabilnost svoje zemlje.[25]

Knjige

[uredi | uredi izvor]
  • „Ratovi tek dolaze“ (1993)
  • „Pet godina samoće“ (1995)
  • „Godine raspleta“ (1996)
  • „Luna“ (1998)
  • „Kao i sva ravnica“ (2002)

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ „Radio 021 Čanak:Izjasnio sam se kao Srbin”. Arhivirano iz originala 12. 02. 2015. g. Pristupljeno 11. 02. 2015.  Nepoznati parametar |arhiviranjeURL= ignorisan [|arhiviranjeurl= se preporučuje] (pomoć); Pronađeni su suvišni parametri: |arhiviranjeURL= i |archive-url= (pomoć); Pronađeni su suvišni parametri: |arhiviranjedatum= i |archive-date= (pomoć)
  2. ^ „Arhivirana kopija”. Arhivirano iz originala 19. 09. 2020. g. Pristupljeno 19. 02. 2020.  Nepoznati parametar |arhiviranjeURL= ignorisan [|arhiviranjeurl= se preporučuje] (pomoć); Pronađeni su suvišni parametri: |arhiviranjeURL= i |archive-url= (pomoć); Pronađeni su suvišni parametri: |arhiviranjedatum= i |archive-date= (pomoć)
  3. ^ https://www.biografija.org/politika/nenad-canak/
  4. ^ „Lik i delo”. Vreme.com. Arhivirano iz originala 06. 06. 2011. g. Pristupljeno 10. 11. 2010.  Nepoznati parametar |arhiviranjeURL= ignorisan [|arhiviranjeurl= se preporučuje] (pomoć); Pronađeni su suvišni parametri: |arhiviranjeURL= i |archive-url= (pomoć); Pronađeni su suvišni parametri: |arhiviranjedatum= i |archive-date= (pomoć)
  5. ^ Harden, Blaine (27. 11. 1991). „Serbian Toughs Harass Republic's Antiwar Activists” (na jeziku: engleski). Vašington post. Pristupljeno 23. 3. 2023. 
  6. ^ Program Vojvodina Republika http://lsv.rs/o-nama/dokumenti/vojvodina-republika-put-mira-razvoja-i-stabilnosti-107/
  7. ^ „Serbia: Vojvodina Backlash - IWPR Institute for War & Peace Reporting”. Iwpr.net. Arhivirano iz originala 10. 07. 2020. g. Pristupljeno 10. 11. 2010.  Nepoznati parametar |arhiviranjeURL= ignorisan [|arhiviranjeurl= se preporučuje] (pomoć); Pronađeni su suvišni parametri: |arhiviranjeURL= i |archive-url= (pomoć); Pronađeni su suvišni parametri: |arhiviranjedatum= i |archive-date= (pomoć)
  8. ^ Priča još nije završena („Danas“, 26-27. avgust 2006)
  9. ^ „Orden za DPS laskavca”. vijesti.me (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2021-09-10. 
  10. ^ „Helsinški odbor za ljudska prava: Srbija strateg nemira u Crnoj Gori”. N1 (na jeziku: srpski). 2019-12-30. Pristupljeno 2021-03-14. 
  11. ^ a b „Opačić hvalio Spasojevića i Legiju kao heroje promena”. Arhivirano iz originala 6. 5. 2008. g. Pristupljeno 6. 5. 2008. 
  12. ^ „Koštunica se 57 puta tajno sastajao sa Markovićem”. Arhivirano iz originala 6. 5. 2008. g. Pristupljeno 6. 5. 2008. 
  13. ^ „Opačić je bio naš saborac”. Arhivirano iz originala 13. 5. 2008. g. Pristupljeno 13. 5. 2008. 
  14. ^ Prljavi kapital
  15. ^ Pisma Luciliju, Pristupljeno 5. 4. 2013.
  16. ^ “” (4. 12. 2002). „Nenad Čanak na koncertu ''"Srijem Hrvatskoj"''”. Youtube.com. Pristupljeno 10. 11. 2010. 
  17. ^ Radikalno na kulturu (Radio 021, 30. januar 2008)
  18. ^ Press Online :: Marija Vasić, bivša supruga lidera LSV-a: Čanak mi oteo dete! Arhivirano na sajtu Wayback Machine (3. август 2021), Приступљено 5. 4. 2013.
  19. ^ Press Online :: Nenad Čanak: Novinaru Pressa, sklonite se odmah od mene! Архивирано на сајту Wayback Machine (5. mart 2021), Pristupljeno 5. 4. 2013.
  20. ^ Izvor: Internet novine "Espreso", Izjava Pavla Lešanovića
  21. ^ Izvor: Dnevne novine "021", Čanak priznao da je tukao Lešanovića
  22. ^ Izvor: Dnevne novine "Blic", Incident u sudnici, Čanak vikao i udarao štapom, uskočila i sudska straža
  23. ^ Izvor: Dnevne novine "Dnevnik", Čanak oslobođen optužbi za tuču
  24. ^ Čanak o crkvama SPC: Crnoj Gori vratiti sve oteto 1918. 
  25. ^ Ilić, Živko (2020). Podrivanje državne stabilnosti nije u prirodi Crkve. Beograd: SPC. str. 15. Arhivirano iz originala 23. 06. 2020. g. Pristupljeno 20. 06. 2020.  Nepoznati parametar |arhiviranjeURL= ignorisan [|arhiviranjeurl= se preporučuje] (pomoć); Pronađeni su suvišni parametri: |arhiviranjeURL= i |archive-url= (pomoć); Pronađeni su suvišni parametri: |arhiviranjedatum= i |archive-date= (pomoć); Pronađeni su suvišni parametri: |pristupdatum= i |access-date= (pomoć)

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]