Nikos Gacos

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Nikos Gacis
Lični podaci
Datum rođenja(1911-12-08)8. decembar 1911.
Mesto rođenjaAsea, blizu Atine,  Grčka
Datum smrti12. maj 1992.(1992-05-12) (80 god.)
Mesto smrtiAtina,  Grčka
Zanimanjepesnik, prevodilac, tekstopisac
Veza do IMDb-a

Nikos Gacos (grč. Νίκος Γκάτσος ; 8. decembar 1911. - 12. maj 1992) bio je grčki pesnik, prevodilac i tekstopisac.

Biografija[uredi | uredi izvor]

Nikos Gacos je rođen 1911. godine u selu Asea u okrugu Arkadija,[1] na Peloponezu, gde je završio osnovnu školu (dimotiko). Pohađao je srednju školu (gimnasio) u Tripoliju, gde se upoznao sa književnošću i stranim jezicima. Posle se preselio u Atinu, gde je dve godine studirao književnost, filozofiju i istoriju na Atinskom univerzitetu. Njegovo znanje engleskog i francuskog bilo je prilično dobro i već se upoznao sa Kostisom Palamasom, Dioniziosom Solomosom, grčkim narodnim pesmama i novim trendovima evropske poezije. U Atini je stupio u kontakt sa književnim krugovima postajući jedan od doživotnih prijatelja kolege pesnika Odiseasa Elitisa i objavio svoje pesme, male i u klasičnom stilu, u časopisima Nea Estia (1931–32) i Ritmos (1933). Tokom tog perioda objavio je kritike i u časopisima Μακεδονικες Ημερες, Ritmos (Ρυθμος) i Nea Gramata (Γα ραμματα).

1935. živeo je u Francuskoj, u Parizu i na jugu Francuske. 1936. godine upoznao je Odiseasa Elitisa, svog "brata" po poeziji.

Godine 1943. Aetos je objavio njegovu dugu pesmu Amorgos, veliki doprinos savremenoj grčkoj poeziji, posebno zbog kombinacije nadrealizma sa motivima tradicionalne grčke narodne poezije. Nikos Gacosova duboko tajanstvena pesma Amorgos, nazvana po grčkom ostrvu koje nikada nije posetio i koju je napisao tokom nacističke okupacije, jedinstveno je delo na kome počiva njegova reputacija. To je predivni recital na temu gubitka i nade - jedinstveni spoj nadrealizma, simbolizma i narodne pesme - lirske i erotske, ponekad slavljeničke, ponekad gorke.[2]

Potom je objavio još tri pesme: „Elegija“ (1946) u Filologiki Hroniki, „Vitez i smrt“ (Ο πποτης κι ο θανατος) (1947), i „Pesmu o starim vremenima“ (Τραγουδι του παλιου καιρ), posvećenu Jorgosu Seferisu, u časopisu Tahidromos.

Nakon Drugog svetskog rata, radio je sa grčko-britanskom revijom kao prevodilac i sa državnom RTV stanicom( Ελληνική Ραδιοφωνία Τηλεόραση) kao radio-direktor. U tom periodu započeo je i pisanje tekstova za muziku Manosa Hadžidakisa, otvorivši blistavu karijeru kao moderan grčki tekstopisac. Sarađivao je i sa Mikisom Teodorakisom i drugim zapaženim kompozitorima.

Njegov rad u celini kombinuje univerzalne poetske teme poput problema zla, nepravde, žrtve i bola ljubavi, tačnije problema Grka, kao što su tuge u egzilu.

Njegova sposobnost da tačno prevodi jezike dovela je do toga da su mu „Pozorište umetnosti“, „Narodno pozorište“ i „Popularno pozorište“ Grčke poverili prevode različitih predstava - prevode koji su postali „legendarni“ - pre svega „Krvava svadba" autora Federika Garsije Lorke.

Imao je poseban odnos sa Manosom Hadžidakisom i Nanom Muskuri. Njegovi britanski prijatelji bili su Filip Šerard, Peter Levi i Piter Džej, a njegov irski prijatelj Dezmond O’Grejdi.

Umro je u Atini 12. maja 1992.[3]

Biblioteka Harvard[uredi | uredi izvor]

Arhiva grčkog pesnika i tekstopisaca Nikosa Gacosa pronašla je stalni dom u biblioteci univerziteta Harvarda u Kembridžu. Obuhvata bogatu zbirku rukopisa, štampanog materijala, svezaka, prepiski, knjiga, fotografija i muzičkih zapisa kao npr. osamnaest pisama Odiseja Elitisa (u rasponu od tri do dvadeset i pet stranica), razglednice njegove dobre prijateljice i popularne pevačice Nane Muskuri, snimljene albume sa potpisima kompozitora, kasete na nalepnicama „pesme u toku“ itd.

Grčkoj publici predstavio je radove Federika Garsije Lorke, Arčibalda MekLeiša, Judžina O’Nila i Augusta Strindberga. Gacosove pesme i tekstovi prevedeni su na engleski, francuski, danski, španski, italijanski, katalonski, korejski, švedski, turski i finski. 1987. dobio je nagradu grada Atine za životno delo, a 1991. godine proglašen je za zamenika člana Kraljevske akademije likovnih umetnosti u Barseloni zbog doprinosa promociji španske književnosti u Grčkoj.[4]

Prevodi[uredi | uredi izvor]

Nikos Gacos je posvetio dosta vremena prevođenju predstava s različitih jezika na grčki jezik, uglavnom za Grčko nacionalno pozorište, Grčko pozorište umetnosti i Grčko narodno pozorište. Godine 1944. preveo je (za Filologiku Hroniku) pesmu „Noćna pesma“ Federika Garsije Lorke. Preveo je i sledeće komade:

Sve predstave koje je preveo su postavljene u Grčkom narodnom pozorištu i Grčkom pozorištu umetnosti. Pored toga, režirao je predstave tokom svog posla na grčkom radiju.

Tekstovi[uredi | uredi izvor]

Nikos Gacos je imao veliku ulogu pesnika u grčkoj pesmi. Pisao je tekstove za velike grčke kompozitore, uključujući Manosa Hadžidakisa, Mikisa Teodorakisa, Stavrosa Ksarhakos, Demosa Moutsisa, Loukijanosa Kelaidonisa, Kristodoulosa Kalarisa i Eleni Karaindrou. Napisao je tekstove za nekoliko filmova i za film "Amerika-Amerika" Elije Kazana. Njegovi tekstovi poznati su širom sveta posredstvom Nane Muskuri.

Njegovi tekstovi pesama prikupljeni su u knjizi Ola ta tragoudia (Patakis, 1999).

Izaberana bibliografija[uredi | uredi izvor]

Sledeća bibliografija uključuje glavne Gacosove publikacije na grčkom jeziku i knjige koje sadrže ili uključuju znatan broj engleskih prevoda Gacosovih spisa. Grčki tekst Amorgos, najpoznatijeg Gacosovog dela, nije dat pojedinačno jer je dat kroz niz izdanja na grčkom, od kojih je većina u međuvremenu nije više u štampi.

  • Nikos Gacos. Pozorište: Federiko Garsija Lorka. Hellēnikē apodosē. Ikaros 1990.
  • Nikos Gacos Physa aeraki, physa me mē chamēlōneis isame. prometopida Odiseas Elitis; partitura Manou Cacidaki. Ikaros Ekdotikē Hetairia 1992.
  • Nikos Gacos. Amorgos. prevela Sali Parsel. (1980; repr. 1986; izd. London, Anvil Press Poetry, 1998.
  • M. Bajron Raizis. Prevodi grčke poezije. Atina, Efstathiadis, 1981.
  • Peter Bien, Peter Konstantine, Edmund Kili, Karen Van Dajk. Vek grčke poezije: 1900–2000, dvojezično izd. River Vale, NJ, Cosmos Pub., 2004.
  • Kočijaš: Godišnji pregled moderne grčke kulture broj 36 1995-1996 (specijalni dvostruki broj Nikos Gacos)
  • Kimon Friar. Moderna grčka poezija. Atina, Edstathiadis, 1993.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Merry, Bruce (2004). Encyclopedia of Modern Greek Literature. Greenwood Publishing Group. str. 156. ISBN 0-313-30813-6. 
  2. ^ „Amorgos”. amazon.com. Pristupljeno 24. 5. 2020. 
  3. ^ .The Charioteer: An Annual Review of Modern Greek Culture number 36 1995-1996 (Special double issue Nikos Gatsos) p. 10, 183,283.
  4. ^ „Nikos Gatsos Archive at Harvard Library Sheds Light on Greek Cultural History”. library.harvard.edu. Pristupljeno 24. 5. 2020. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Никос_Гацос&oldid=27676827”