Noje

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Za istoimeni film vidi Noje (film)
Noje proklinje Hama

Noje (hebrejski: נוֹחַ ili נֹחַ, moderni: Nóaḥ, tiberijski: Nōªḥ; arapski: نوح, Nūḥ; „počivati“) bio je deseti i poslednji od antediluvijalnih patrijarha, najpoznatiji po potopu koji se dogodio u njegovo vreme.[1] Priča o njemu je sadržana u hebrejskoj Bibliji, u knjizi Postanja, poglavlja 5-9. Biblija kaže da je Noje sin Lameha i da je jedanaesta generacija posle Adama. Umro je 350 godina posle potopa kada mu je bilo 950 godina (Postanje 9,28-29).[2]

Dok su Potop i Nojeva barka najpoznatiji elementi priče o Noju, takođe se spominje i kao „prvi poljoprivrednik“ i pronalazač vina, isto kao u vezi s epizodom pijanstva i kasnijim prokletstvom Hama (Postanje 9,20-27). Neke analize teksta pripovesti sugerišu da njen današnji oblik u stvari sažima dva prvobitno različita izvora, verovatno temeljena na dve različite priče, te da sadrži elemente ranije mesopotamske mitologije, iako su obe tvrdnje postale predmetom osporavanja i kontroverzi.

Noje je po biblijskom svedočenju imao tri sina Sema, Hama i Jafeta od kojih vode poreklo tri velike grupe naroda, odnosno tri ljudske rase: Semitižuta (narodi Azije), Hamiticrna (narodi Afrike) i Jafetitibela (narodi Evrope).

Priča o Noji je još temeljnije obrađena u kasnijim abrahamskim tradicijama, te je imala ogroman uticaj na celu zapadnu kulturu.[3][4]

Nojev rodoslov

Biblijski narativ[uredi | uredi izvor]

Venecijanski mozaik iz 12. veka prikazuje Noja kako šalje golubicu

Deseti i poslednji od pretpotopnih patrijarha, Lamehov sin i neimenovana majka.[5] Noje ima 500 godina pre nego što su mu rođeni sinovi Sem, Ham i Jafet.[6]

Naracija o potopu iz Postanka[uredi | uredi izvor]

Naracija o potopu iz Postanja je obuhvaćena poglavljima 6–9 u Knjizi Postanja, u Bibliji.[7] Naracija ukazuje da je Bog nameravao da vrati Zemlju u njeno stanje vodenog haosa pre stvaranja tako što će poplaviti Zemlju zbog nedela čovečanstva, a zatim je prepraviti koristeći mikrokosmos Nojeve barke. Dakle, potop nije bio običan preliv, već preokret stvaranja.[8] Narativ govori o zlu čovečanstva koje je podstaknulo Boga da uništi svet putem potopa, pripremi barke za određene životinje, Noja i njegove porodice, i Božjoj garanciji (Nojev zavet) za nastavak postojanja života pod obećanjem da više nikada neće poslati potop.[9]

Posle potopa[uredi | uredi izvor]

Nakon potopa, Noje je prineo spaljene žrtve Bogu. Bog je prihvatio žrtvu, i sklopio zavet sa Nojem, a preko njega i sa celim čovečanstvom, da neće opustošiti zemlju niti uništiti čoveka drugim potopom.[6]

„I blagoslovi Bog Noja i sinove njegove, i reče im: Rađajte se i množite se i napunite zemlju“.[10] Kao zalog ovog blagodatnog zaveta sa ljudima i zverima, duga je postavljena u oblacima (ib. viii. 15-22, ix. 8-17). Noju su date dve zabrane: Dok je konzumiranje životinjske hrane bilo dozvoljeno, strogo je bilo propisano uzdržavanje od krvi; a prolivanje ljudske krvi od strane čoveka postalo je zločin kažnjiv smrću od strane čoveka (ib. ix. 3-6).[11]

Noje, kao poslednji od izuzetno dugovečnih pretpotopskih patrijarha, umro je 350 godina nakon potopa, u 950. godini, kada je Tera imao 128 godina.[6] Maksimalni ljudski životni vek, kako je opisano u Bibliji, postepeno se smanjuje nakon toga, od skoro 1000 godina do 120 godina Mojsija.[12]

Nojevo pijanstvo[uredi | uredi izvor]

Nojevo pijanstvo, Ham se ruga Noju, Noje je pokriven, Hanan je proklet. Egerton Nastanak.

Posle potopa, Biblija kaže da je Noje postao zemljoradnik i da je zasadio vinograd. Pio je vino iz ovog vinograda, i napijao se; i ležao „nepokriven“ u svom šatoru. Nojev sin Ham, otac Hanana, video je svog oca golog i rekao svojoj braći, što je dovelo do toga da je Hamovog sina Hanana prokleo Noje.[11]

Još u klasičnoj eri, komentatori Postanka 9:20–21[13] su opravdavali Nojevo prekomerno opijanje jer se smatralo da je bio prvi vinopija; prva osoba koja je otkrila dejstvo vina.[14] Jovan Zlatousti, arhiepiskop carigradski i crkveni otac, pisao je u 4. veku da se Nojevo ponašanje može braniti: kao prvi čovek koji je okusio vino, on neće znati njegove posledice: „Zbog neznanja i neiskustva o odgovarajućoj količini pića, pao u pijanu omamljenost“.[15] Filon, helenistički jevrejski filozof, takođe je opravdao Noja napomenom da se može piti na dva različita načina: (1) da pije vino prekomerno, što je poseban greh za opakog zlog čoveka ili (2) da pije vino kao mudar čovek, pri čemu je Noje ovo drugo.[16] U jevrejskoj tradiciji i rabinskoj literaturi o Noju, rabini krive Satanu za opojna svojstva vina.[17][11]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Wells, John C. (2008). Longman Pronunciation Dictionary (3rd izd.). Longman. ISBN 9781405881180. 
  2. ^ „Noah biblical figure”. Britannica. Pristupljeno 31. 1. 2021. (jezik: engleski)
  3. ^ Hitti, Philip K. (1928). The Origins of the Druze People and Religion: With Extracts from Their Sacred Writings. Library of Alexandria. str. 37. ISBN 9781465546623. 
  4. ^ Dana, Nissim (2008). The Druze in the Middle East: Their Faith, Leadership, Identity and Status. Michigan University press. str. 17. ISBN 9781903900369. 
  5. ^ Fullom, S.W. (1855). The History of Woman, and Her Connexion with Religion, Civilization, & Domestic Manners, from the Earliest Period. p.10
  6. ^ a b v Bechtel, Florentine. "Noah." The Catholic Encyclopedia Vol. 11. New York: Robert Appleton Company, 1911. 5 December 2021 Javno vlasništvo Овај чланак садржи текст из овог извора, који је у јавном власништву.
  7. ^ Silverman, Jason (2013). Opening Heaven's Floodgates: The Genesis Flood Narrative, Its Context, and Reception. Gorgias Press. 
  8. ^ Barry L. Bandstra (2008). Reading the Old Testament: Introduction to the Hebrew Bible. Cengage Learning. стр. 61. ISBN 978-0-495-39105-0. 
  9. ^ Cotter 2003, стр. 49, 50.
  10. ^ Genesis 9:1
  11. ^ а б в „NOAH - JewishEncyclopedia.com”. jewishencyclopedia.com. 
  12. ^ Genesis 6:3; Deuteronomy 31:22; 34:37
  13. ^ Genesis 9:20–21
  14. ^ Ellens & Rollins. Psychology and the Bible: From Freud to Kohut, 2004, (ISBN 027598348X, 9780275983482), p.52
  15. ^ Hamilton, 1990, pp. 202–203
  16. ^ Philo, 1971, p. 160
  17. ^ Gen. Rabbah 36:3

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]