Noje

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
За истоимени филм види Ноје (филм)
Ноје проклиње Хама

Ноје (хебрејски: נוֹחַ или נֹחַ, модерни: Nóaḥ, tiberijski: Nōªḥ; arapski: نوح, Nūḥ; „počivati“) bio je deseti i poslednji od antediluvijalnih patrijarha, najpoznatiji po potopu koji se dogodio u njegovo vreme. Priča o njemu je sadržana u hebrejskoj Bibliji, u knjizi Postanja, poglavlja 5-9. Biblija kaže da je Noje sin Lameha i da je jedanaesta generacija posle Adama. Umro je 350 godina posle potopa kada mu je bilo 950 godina (Postanje 9,28-29).[1]

Dok su Potop i Nojeva barka najpoznatiji elementi priče o Noju, takođe se spominje i kao „prvi poljoprivrednik“ i pronalazač vina, isto kao u vezi s epizodom pijanstva i kasnijim prokletstvom Hama (Postanje 9,20-27). Neke analize teksta pripovesti sugerišu da njen današnji oblik u stvari sažima dva prvobitno različita izvora, verovatno temeljena na dve različite priče, te da sadrži elemente ranije mesopotamske mitologije, iako su obe tvrdnje postale predmetom osporavanja i kontroverzi.

Noje je po biblijskom svedočenju imao tri sina Sema, Hama i Jafeta od kojih vode poreklo tri velike grupe naroda, odnosno tri ljudske rase: Semitižuta (narodi Azije), Hamiticrna (narodi Afrike) i Jafetitibela (narodi Evrope).

Priča o Noji je još temeljnije obrađena u kasnijim abrahamskim tradicijama, te je imala ogroman uticaj na celu zapadnu kulturu.

Nojev rodoslov

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Noah biblical figure”. Britannica. Pristupljeno 31. 1. 2021. (jezik: engleski)

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]