Noje
- Za istoimeni film vidi Noje (film)
Noje (hebrejski: נוֹחַ ili נֹחַ, moderni: Nóaḥ, tiberijski: Nōªḥ; arapski: نوح, Nūḥ; „počivati“) bio je deseti i poslednji od antediluvijalnih patrijarha, najpoznatiji po potopu koji se dogodio u njegovo vreme.[1] Priča o njemu je sadržana u hebrejskoj Bibliji, u knjizi Postanja, poglavlja 5-9. Biblija kaže da je Noje sin Lameha i da je jedanaesta generacija posle Adama. Umro je 350 godina posle potopa kada mu je bilo 950 godina (Postanje 9,28-29).[2]
Dok su Potop i Nojeva barka najpoznatiji elementi priče o Noju, takođe se spominje i kao „prvi poljoprivrednik“ i pronalazač vina, isto kao u vezi s epizodom pijanstva i kasnijim prokletstvom Hama (Postanje 9,20-27). Neke analize teksta pripovesti sugerišu da njen današnji oblik u stvari sažima dva prvobitno različita izvora, verovatno temeljena na dve različite priče, te da sadrži elemente ranije mesopotamske mitologije, iako su obe tvrdnje postale predmetom osporavanja i kontroverzi.
Noje je po biblijskom svedočenju imao tri sina Sema, Hama i Jafeta od kojih vode poreklo tri velike grupe naroda, odnosno tri ljudske rase: Semiti – žuta (narodi Azije), Hamiti – crna (narodi Afrike) i Jafetiti – bela (narodi Evrope).
Priča o Noji je još temeljnije obrađena u kasnijim avramskim tradicijama, te je imala ogroman uticaj na celu zapadnu kulturu.[3][4]
Biblijski narativ[uredi | uredi izvor]
Deseti i poslednji od pretpotopnih patrijarha, Lamehov sin i neimenovana majka.[5] Noje ima 500 godina pre nego što su mu rođeni sinovi Sem, Ham i Jafet.[6]
Naracija o potopu iz Postanka[uredi | uredi izvor]
Naracija o potopu iz Postanja je obuhvaćena poglavljima 6–9 u Knjizi Postanja, u Bibliji.[7] Naracija ukazuje da je Bog nameravao da vrati Zemlju u njeno stanje vodenog haosa pre stvaranja tako što će poplaviti Zemlju zbog nedela čovečanstva, a zatim je prepraviti koristeći mikrokosmos Nojeve barke. Dakle, potop nije bio običan preliv, već preokret stvaranja.[8] Narativ govori o zlu čovečanstva koje je podstaknulo Boga da uništi svet putem potopa, pripremi barke za određene životinje, Noja i njegove porodice, i Božjoj garanciji (Nojev zavet) za nastavak postojanja života pod obećanjem da više nikada neće poslati potop.[9]
Posle potopa[uredi | uredi izvor]
Nakon potopa, Noje je prineo spaljene žrtve Bogu. Bog je prihvatio žrtvu, i sklopio zavet sa Nojem, a preko njega i sa celim čovečanstvom, da neće opustošiti zemlju niti uništiti čoveka drugim potopom.[6]
„I blagoslovi Bog Noja i sinove njegove, i reče im: Rađajte se i množite se i napunite zemlju“.[10] Kao zalog ovog blagodatnog zaveta sa ljudima i zverima, duga je postavljena u oblacima (ib. viii. 15-22, ix. 8-17). Noju su date dve zabrane: Dok je konzumiranje životinjske hrane bilo dozvoljeno, strogo je bilo propisano uzdržavanje od krvi; a prolivanje ljudske krvi od strane čoveka postalo je zločin kažnjiv smrću od strane čoveka (ib. ix. 3-6).[11]
Noje, kao poslednji od izuzetno dugovečnih pretpotopskih patrijarha, umro je 350 godina nakon potopa, u 950. godini, kada je Tera imao 128 godina.[6] Maksimalni ljudski životni vek, kako je opisano u Bibliji, postepeno se smanjuje nakon toga, od skoro 1000 godina do 120 godina Mojsija.[12]
Nojevo pijanstvo[uredi | uredi izvor]
Posle potopa, Biblija kaže da je Noje postao zemljoradnik i da je zasadio vinograd. Pio je vino iz ovog vinograda, i napijao se; i ležao „nepokriven“ u svom šatoru. Nojev sin Ham, otac Hanana, video je svog oca golog i rekao svojoj braći, što je dovelo do toga da je Hamovog sina Hanana prokleo Noje.[11]
Još u klasičnoj eri, komentatori Postanka 9:20–21[13] su opravdavali Nojevo prekomerno opijanje jer se smatralo da je bio prvi vinopija; prva osoba koja je otkrila dejstvo vina.[14] Jovan Zlatousti, arhiepiskop carigradski i crkveni otac, pisao je u 4. veku da se Nojevo ponašanje može braniti: kao prvi čovek koji je okusio vino, on neće znati njegove posledice: „Zbog neznanja i neiskustva o odgovarajućoj količini pića, pao u pijanu omamljenost“.[15] Filon, helenistički jevrejski filozof, takođe je opravdao Noja napomenom da se može piti na dva različita načina: (1) da pije vino prekomerno, što je poseban greh za opakog zlog čoveka ili (2) da pije vino kao mudar čovek, pri čemu je Noje ovo drugo.[16] U jevrejskoj tradiciji i rabinskoj literaturi o Noju, rabini krive Satanu za opojna svojstva vina.[17][11]
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Wells, John C. (2008). Longman Pronunciation Dictionary (3rd izd.). Longman. ISBN 9781405881180.
- ^ „Noah biblical figure”. Britannica. 21. 9. 2023. Pristupljeno 31. 1. 2021.(jezik: engleski)
- ^ Hitti, Philip K. (1928). The Origins of the Druze People and Religion: With Extracts from Their Sacred Writings. Library of Alexandria. str. 37. ISBN 9781465546623.
- ^ Dana, Nissim (2008). The Druze in the Middle East: Their Faith, Leadership, Identity and Status. Michigan University press. str. 17. ISBN 9781903900369.
- ^ Fullom, Stephen Watson (1855). The History of Woman, and Her Connexion with Religion, Civilization, & Domestic Manners, from the Earliest Period. str. 10.
- ^ a b v Bechtel, Florentine. "Noah." The Catholic Encyclopedia Vol. 11. New York: Robert Appleton Company, 1911. 5 December 2021
Овај чланак користи текст рада који је у јавном власништву.
- ^ Silverman, Jason (2013). Opening Heaven's Floodgates: The Genesis Flood Narrative, Its Context, and Reception. Gorgias Press.
- ^ Barry L. Bandstra (2008). Reading the Old Testament: Introduction to the Hebrew Bible. Cengage Learning. str. 61. ISBN 978-0-495-39105-0.
- ^ Cotter 2003, str. 49, 50.
- ^ Genesis 9:1
- ^ a b v „NOAH - JewishEncyclopedia.com”. jewishencyclopedia.com.
- ^ Genesis 6:3; Deuteronomy 31:22; 34:37
- ^ Genesis 9:20–21
- ^ Ellens & Rollins. . Psychology and the Bible: From Freud to Kohut. 2004. str. 52. ISBN 9780275983482.
- ^ Hamilton 1990, str. 202–203
- ^ Philo, 1971, p. 160
- ^ Gen. Rabbah 36:3
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Alter, Robert (2008). The Five Books of Moses. W. W. Norton & Company. ISBN 978-0-393-33393-0.
- Brett, Mark G. (2000). Genesis: Procreation and the Politics of Identity. Routledge. ISBN 978-0203992029.
- Compilation (1983), Hornby, Helen, ur., Lights of Guidance: A Baháʼí Reference File, Baháʼí Publishing Trust, New Delhi, India, ISBN 81-85091-46-3* Dimant, Devorah (2001). „Noah in early Jewish literature”. Ur.: Michael E. Stone; Theodore E. Bergren. Biblical Figures Outside the Bible. Trinity Press. ISBN 9781563384110.
- Freedman, Paul H. (1999). Images of the Medieval Peasant. Stanford University Press. ISBN 9780804733731.
- Goldenberg, David M. (2005). „What did Ham do to Noah?”. Ur.: Stemberger, Günter; Perani, Mauro. The Words of a Wise Man's Mouth are gracious. Walter de Gruyter. ISBN 9783110188493.
- Goldenberg, David M. (2003). The Curse of Ham: Race and Slavery in Early Judaism, Christianity, and Islam. Princeton University Press. ISBN 9780691114651.[mrtva veza]
- Goldenberg, David M. (1997). „The Curse of Ham: A Case of Rabbinic Racism?”. Ur.: Salzman, Jack; West, Cornel. Struggles in the promised land: toward a history of Black-Jewish relations. Oxford University Press. ISBN 9780198024927.
- Goldenberg, David M. (2009). The Curse of Ham: Race and Slavery in Early Judaism, Christianity, and Islam. Princeton University Press. ISBN 9781400828548.
- Graves, Robert; Patai, Raphael (1964). Hebrew Myths: The Book of Genesis. Princeton University Press, Cassel.
- Ham, Ken; Sarfati, Jonathan; Wieland, Carl (2001). Batten, Don, ur. „Are Black People the Result of a Curse on Ham”. ChristianAnswers.net. Pristupljeno 28. 9. 2013.
- Keil, Carl; Delitzsch, Franz (1885). Biblical Commentary on the Old Testament. 1. Trans. James Martin. Edinburgh: T&T Clark.
- Kissling, Paul (2004). Genesis. 1. College Press. ISBN 9780899008752.
- Kugle, James L. (1998). Traditions of the Bible. Harvard University Press. ISBN 9780674791510.
- Levenson, Jon D. (2004). „Genesis: Introduction and Annotations”. Ur.: Berlin, Adele; Brettler, Marc Zvi. The Jewish study Bible. Oxford University Press. str. 26. ISBN 978-0-19-529751-5. (Levenson author note).
- Lulat, G (2005). A History of African Higher Education from Antiquity to the Present: A Critical Synthesis. Santa Barbara: ABC-CLIO. str. 85, 86. ISBN 9780313068669. „an ideologically driven misnomer...”
- Metcalf, Alida C. (2005). Go-betweens and the Colonization of Brazil, 1500–1600 (1st izd.). Austin: University of Texas Press. str. 164. ISBN 978-0292712768.
- Reeve, W. Paul (2015). Religion of a Different Color: Race and the Mormon Struggle for Whiteness. New York, New York: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-975407-6.
- Robertson, John M. (1910). Christianity and Mythology. Kessinger Publishing (2004 reprint). str. 496. ISBN 978-0-7661-8768-9.
- Sadler, R.S. (2005). Can a Cushite Change his Skin?. T&T Clark. ISBN 9780567029607.
- Sarna, Nahum (1981). „The Anticipatory Use of Information as a Literary Feature of the Genesis Narratives”. Ur.: Friedman, Richard Elliott. The Creation of Sacred Literature: Composition and Redaction of the Biblical Text
. University of California Press. ISBN 978-0-520-09637-0. - Trost, Travis D. (2010). Who should be king in Israel?. Peter Lang Publishing. ISBN 9781433111518.
- VanderKam, James Claire (1980). „The Righteousness of Noah”. Ur.: John Joseph Collins; George W. E. Nickelsburg. Ideal figures in ancient Judaism: profiles and paradigms, Volumes 12–15. Chico: Scholars Press. str. 13—32. ISBN 978-0891304340. Pristupljeno 1. 12. 2013. VanderKam-Vitae
- Van Seters, John (2000). „Geography as an evaluative tool”. Ur.: VanderKam, James. From Revelation to Canon: Studies in the Hebrew Bible and Second Temple Literature. Brill. ISBN 0391041363.
- Whitford, David M. (2009). The curse of Ham in the Early Modern Era. Ashgate Publishing. ISBN 9780754666257.
- Swayd, Samy S. (2009). The a to Z of the Druzes. ISBN 9780810868366.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- "Noah" from the 1901–1906 Jewish Encyclopedia
- "Nuh"—MuslimWiki
| Međunarodne | |
|---|---|
| Državne | |
| Ljudi | |
| Ostale | |
