Osmi bohemijski dragunski puk (Grof Montekukoli)

Ime su dobili po pukovniku, kasnije preimenovani u Osmi dragunski puk (Dragoner-Regiment Nr. 8)
Carski konjički puk, Mladi Savojci (Ežen Džon, princ od Savoje), Rat za poljsko nasleđe 1734.
Postojanje	1619. ili 1683. do 1918.
Zemlja	Habzburška monarhija
Tip	konjica
Angažovanje	Rat za austrijsko nasleđe, Sedmogodišnji rat, Napoleonovi ratovi

Istorijski portret osnivača, Rajmunda Montekukolija

Ovaj puk bio je konjička jedinica habzburške carske armije u sedamnaestom veku. Vremenom je postao 8. bohemijski dragunski puk (Grof Montekukoli) (Böhmischen Dragoner-Regiment „Graf Montecuccoli“ Nr. 8) u okviru „Zajedničke vojske“ koja je bila deo austrougarske vojske. Od 1888. godine jedinica je trebalo zauvek da nosi ovaj novi naziv.

Godine 1769. puk je stavljena u red prvenstva kao 4. konjički puk (Cavallerie-Regiment Nr. 4), a 1798. godine postaje 6. oklopnički puk (Cürassier-Regiment Nr. 6).

Po klasifikaciji, jedinica je naknadno dobila i sledeće brojeve: 1683/1 (prema Tesinu), Oklopnički puk K 2 (prema Blekvenu).

Do 1798. puk je dobio ime po pukovnicima (Inhabers) koji nisu bili nužno njegovi komandanti. Nije bilo tačno pdređenog sistema imenovanja (npr. Puk Grof Serbeloni ili puk Serbeloni). Svaka promena pukovnika nosila je i promenu imena. Nakon 1798. godine, broj jedinice je imao prednost, ali se u određenim okolnostima mogao kombinovati sa imenom pukovnika. Zbog tog stalnog preimenovanja jedinica, istorije austrougarskih konjičkih pukova je veoma teško pratiti. Pored toga, postojalo je konstantno i očigledno proizvoljno, ponekad ponavljano preimenovanje jedinica (npr. 14. bohemijski dragunski puk (princ od Vindiš-Graca), Böhmisches Dragoner-Regiment „Fürst zu Windisch-Graetz“ Nr. 14).

Istorija

8. bohemijski dragunski puk je najstariji, regularni konjički puk u carsko-kraljevskoj, a kasnije carskoj i kraljevskoj (k. k. i k. u. k) konjici. Prema tradicionalnom dekretu (Traditionserlass) iz 19. veka, postojao je ukupno 299 godina. Drugi istorijski zapisi smatraju da je istorija puka počela njergovom reformom 1683. godine, jer je jedinica prvi put raspuštena 1679. godine.

Godine 1619. protestantska imanja u Donjoj Austriji pokušavala su da dobiju ustupke od cara Ferdinanda II u Hofburg palati kroz takozvanu olujnu peticiju (Sturmpetition). Tom prilikom, tri eskadrile (Fähnlein) iz arkebusirskog Dampierovog puka, stacionirane u Kremsu, i eskadrila kurasirskog Dampierovog puka pod komandantom arsenala, pukovnikom Gilbert iz Sv. Hilaire, raspoređen je u Beču. Ukrcani na čamcima (tzv. Čajkeni) na Dunavu, stigli su 5. juna 1619. u Beč, ušli u rezidenciju kroz Ribarska vrata (Fischertor) i zastrašili protestante da napuste svoj poduhvat.

Za ovu akciju car Ferdinand II podario je pukovništvu sledeće privilegije, koje je potvrdio car Frac I, tokom svetovnih proslava 1810:

Puk može da maršira kada je na dužnosti uz zvuk truba i sa zastavama kroz carsku i kraljevsku palatu Hofburg i carsku prestonicu i rezidencijski grad Beč, a takođe može da se postavi u dvorištu carske palate (Franzensplatze) i regrutuje tamo tri dana. Čuvar se potom treba izvući iz puka ispred stana koji je odobren za komandanta puka u Hofburg palati, do mesta gde bi trebalo doneti zastave puka, a komandant puka je slobodan u takvoj situaciji da se pojavi, nenajavljen, u punoj uniformi pred Njegovim Veličanstvom carem.

Puk takođe ima sigurnost da nikada neće biti raspušten ili smanjen, dokle god nastavlja da održava svoju sadašnju slavu, i, konačno, da nijedan čovek iz puka, za krivično delo kažnjivo smrću, neće biti tako kažnjen u svom puku, ali u takvim slučajevima krivac će biti prebačen u drugi puk, gde se takva kazna može izvršiti u bilo kom trenutku.

Pod carskom komisijom od 16. marta 1619, 500 vojnika je regrutovano od strane velikog vojvode Kosmosa II deMedičija o svom trošku (300 muškaraca arkebuza u Holandiji i 200 muškaraca kurasira u carskim vlastima). Godine 1621. ovaj puk je bio u carskoj službi pod imenom Florentinski konj (Florentinische Reiter). Generalfeldwachtmeister Dampjer, koji je već bio pukovnik (Inhaber) i komandant musketarskog puka od 1616, imenovan je za pukovnika ove nove pukovnije.

• 1683. godine pet kompanija puka Milost predato je da formiraju kadar za obuku novog puka za pukovnika Dupinjija. Jedinica je proširena na 10 kompanija regrutovanjem i nastavila je tradiciju Burnenvilovog puka i stare Dampjerove konjice.
• 1721. puk je preuzeo kompaniju raspuštenih Bateovih draguna.
• 1731. elementi aukcijskih kompanija, formirani 1727. godine, prebačeni su u Pinjatelijev i Kokorovin puk (oboja raspuštena 1734)
• 1768. karabinjerska kompanija je premeštena u nedavno formiran Prvu karabinjerski puk (kasnije 3. dragunski puk), a kasnije su se puku pridružile i eskadrile raspuštenih Modeninih kurasira (Kürassier-Regiment Modena)
• 1769. puk je rangiran kao četvrti konjički u redosledu prvenstva
• 1775. dodata je Pukovnička divizija, a zatim i Potpukovnička 1. eskadrila od raspuštenih Jacquemin oklopnika
• 1780. grof Fridrih Anton od Hoencolern-Hecingena postao je pukovnik (Kürassier-Regiment Hohenzollern-Hechingen)
• 1798. ime je promenjeno u 8. puk
• 1802. preuzeo je diviziju potpukovnika raspuštenog 4. puka Čartorjskog
• 1867. dobio je novo ime, 8. dragunski puk

Kasarna u Jaroslau

Glavni i pomoćni regrutni okruzi

• Od 1781: Bohemija
• 1853. iz dopunskih okruga 35. pešadijskog puka (Plzenj)
• 1857-60 iz okruga 14, 28. i 42. pešačkog puka (Nojhaus, Prag, Terezin)
• 1860-68 iz okruga 11, 28. i 35. pešačog puka (Pisek, Prag, Plzenj)
• 1868-77 iz okruga 28. i 75. pešačkog puka (Prag, Nojhaus)
• 1877-83 iz okruga 28. i 42. pešačkog puka (Prag, Terezin)
• 1883-89 iz okruga 42, 92. i 94. pešačkog puka (Terezin, Homutov, Turnov)
• 1889. dodeljen je Vojnom teritorijalnom okrugu IX korpusa (Jozefštat).
• 1914: dopunski okrug Litomjeržice

Mirovni garnizoni

I	II	III
1649 Linc 1650 Unutrašnja Austrija 1651-57 Štajerska 1660 Donja Austrija 1661 Gornja Ugarska 1663-64 Mađarska, zatim Šleska 1665. Unutrašnja Austrija 1670 Čakovec 1671-72 Gornja Ugarska 1679 Vorms 1698-1701 Gornja i Donja Austrija (osoblje u Ensu) 1714. Moravska i Silesija 1715-16 Bohemija 1720 okrug Njitra 1731. Gornja Ugarska (5 kompanija odvojenih u području Lombardije) 1733-34 Bohemija (kamp Plzenj) 1736-37 Banat 1739 Košice 1740-41 Moravska	1746-47. okrug Njitra 1748 Seređ 1752-56 Hrudim 1763 Skalica 1766 Sered 1767 Brezova 1768 Sered 1770 Zolski i Trenčinski komitet 1775-78. Skalica 1779 Kecer 1787. Sombathelj, zatim Beč 1788-92 Žatec 1798-99 Trebonj 1801 Veliki Varadin 1802-05. naizmenično Nagi-Karoli i Satu Mare 1806. Nagi-Karoli 1807. Sikso 1808-09. Kitze 1810. Bat (Frojenmarkt)	1811 Beč 1812-13 Kijov 1814-15 Beč 1815 Brandis na Labi 1819 Beč 1820 Klatovi 1836-48 Podjebradi 1849 Beč 1851. Topoljčani, zatim Nove Zamki 1852 Kecer 1854 Mikulince, zatim Pševorsk 1855-59 Prostjejov 1859-66 Cegled 1866 Đer 1870 Sveti Jur (Bratislava) 1879 Štokerau 1880 Beč 1885 Pardubice 1903 Pšemisl 1911- 1914. Jaroslav i Radimno

Pukovnici

• 1619. pukovnik (Obrist) Hajnrih Duval, grof Dampjer, general-pukovnik (Obristwachtmeister) nad svom konjicom
• 1620. Jakob, grof Dampjer, lord odMondrovile

Kao pukovnik kurasira velikog vojvode Maksimilijana, 1761-1780.

• 1683. pukovnik Bernard Frajher fon Koneberg i Dupinji
• 1683. pukovnik Johan Franc, lord od Šovireja
• 1685. feldmaršal-potpukovnik Adam Bernard Frajher fon Sent-Kroa
• 1698. pukovnik Jozef Inoćentije, vojvoda od Lorene i Bara
• 1705. pukovnik Ferdinand, grof Brojner
• 1710. pukovnik Tomas Emanuel, princ od Savoje
• 1730. pukovnik Ežen Džon, princ od Savoje
• 1735 felmaršal-potpukovnik Franc Rudolf, grof Hoenemsa
• 1756. pukovnik nadvojvoda Ferdinand
• 1761. pukovnik nadvojvoda Makmilijan
• 1780 general-major Fridrih Anton Furst Hoencolern-Hehingen
• 1798. ime je promenjeno u 8. kurasirski puk
• 1813. Konstantin Pavlovič, veliki vojvoda Rusije
• 1831. feldmaršal-potpukovnik Ignac, grof od Hardega
• 1848. feldmaršal-potpukovnik Karl, grof od Auersperga
• 1848. Karl, pruski princ
• 1883-99. general konjice Leopold, grof Šternberg

Bitka na Beloj gori, 1620.

Komandanti pukova

• 1903. pukovnik Otokar Picigeli
• 1906. pukovnik Ludvig Feter
• 1908. pukovnik Ludvig Feter
• 1910. pukovnik Viktor Bauer fon Bauerntal
• 1914. potpukovnik Ežen Adler

Operacije

Uskočki rat

• 1616. borili se protiv Venecije u bitkama kod Luciuse, Gradiska i Rubisa

Tridesetogodišnji rat

• 1618. borbe u Bohemiji
• 1619. dve kompanije podignute u carskim vlastima stacionirane su u junu u Donjoj Austriji. Jedna je učestvovala u akciji pod pukovnikom Gilbertom fon Sv. Hilari (kapetan Arsenala) kada je 500 Dampjerovih konja oslobodilo cara u Beču. Kompanije koje su se kasnije pridružile puku (kompanije koje su podizane u Holandiji dodeljene su u međuvremenu Dampijerovom korpusu) borile su se u bici kod Visternica i zauzele Ludenburg.
• 1620. u Moravskoj i Donjoj Austriji. U novembru se jedinica borila u bici na Beloj gori u Pragu
• 1621. Šarmicel blizu Nojhausela u Mađarskoj
• 1622. garnizon u Donjoj Austriji - kampanja u Moravskoj
• 1624. Sukobi u Rajhu
• 1625 borbe u Holandiji. Opsada Brede
• 1626. borbe na mostu Desau, kasnije prešli u Moravsku
• 1627. kampanja pod Valdštajnom do Holštajna i Jitlanda
• 1628. Meklenburg
• 1629-30. patrolne dužnosti u vojvodstvu Julih nisu videle ništa
• 1631. opsada Magdeburga, bitka kod Brajtenfelda
• 1632. u Češkoj na opsadi Heba, zatim ispred Nirnberga, kasnije pod Galasom u Saksoniji, bitka kod Licena
• 1633. bitka kod Štajnaua u Šleskoj, kasnije dodeljen glavnoj vojsci i otišao u Bavarsku
• 1634. zauzimanje Regensburga, bitka kod Nordlingena
• 1635. pod Galasom na Rajni, u Elektoratu u Majncu i u vojvodstvu Lorene
• 1636. pod Galasom ponovo na Rajni
• 1637. bitka kod Pege (Pegau) u Saksoniji
• 1638. sa glavnom vojskom u Pomeraniji, povlačenje u Saksoniju
• 1639. borbe u Frajbergu i Čemnicu
• 1640. u Šleziji, zatim je dodeljen glavnoj vojsci za bitke kod Perleberga i Švalmštata
• 1641. opsada Cvikaua, bitka kod Volfenbitela
• 1642. bitka kod Svidnjica, bitka kod Brajtenfelda i naknadne akcije zatvaranja zajedno s pukovima Nikola (Motard), Lutihom i Ramsdorfom. Kornet Hensgen sa odredom sastavljenim od vojnika iz puka i Palavćinijevog puka (200 muškaraca) uspešno je napao 3 švedska puka u Moravskom Trubau
• 1643. sa glavnom vojskom u Šleskoj, bitka kod Tečena
• 1644. u Moravskoj, borbe protiv buntovne Valaške. Kasnije je puk otišao u Ugarsku, gde se borio između ostalog i u bitkama kod Holohoveca, Prešova, Palkonija i na Sajou.
• 1645. razmešten da pokrije Beč
• 1646. kampanja protiv Švedske da se istera iz Donje Austrije
• 1647. bitke u Bohemiji u Falkenau. Opsada Jihlava
• 1648. sa carskom glavnom vojskom bitka kod Cusmarhauzena, Alerna, itd. Kompanija pod kapetanom konjice (Rittmeister) de La Borde dodeljena je odbrani Praga

Međuratni period:

• 1655-59. patrolne dužnosti na šleskoj granici sa Poljskom. Povremeno se šalje u Ugarsku i Moravsku

Austrijsko-turski rat (1663–64)

• 1663. patrolne dužnosti u Ugarskoj nisu videle ništa
• 1664. dodeljen Suhecovom korpusu. Borio se u Hajligenkojcu i Levencu.

Opsada tvrđave u Filipsburgu

Francusko-holandski rat

• 1673. prebačen u vojsku Rajne. Učestvovao u zauzimanju Bona
• 1674. u decembarskoj bici kod Milhauzena
• 1675. bitka kod Kolmara i bitka kod Altenhajma
• 1676. u opsadi tvrđave u Filipsburgu
• 1677. poslat u Bohemiju na kratko, onda vraćen u glavnu vojsku, nisu učestvovali u akcijama

Veliki turski rat

• 1683. sa glavnom vojskom, bitka kod Petronela. Odbrana Beča.
• 1684. sa glavnom vojskom, opsadom Ofena, zatim se vratio sa Šulcovim korpusom u Gornju Ugarsku
• 1685. poslat iz Gornje Ugarske u Transilvaniju
• 1686. borio se sa Šefenbergovim korpusom u Sent Benedeku i Hermanštatu. Poslat u Ugarsku i učestvovao u 2. opsadi Ofena. Kasnije u bici kod Segedina.
• 1687. borio se sa glavnom vojskom u Mohačkoj bici. Četiri eskadrile su se povukle u Slavoniju pod Dunevaldom
• 1688. opsada i zauzimanje Beograda
• 1689. kampanja na Zvornik u Bosni, bitke za Batočinu i Nisu
• 1690. puk je bio u službi sa trupama u korpusu u Zibenbirgenu kod Karansebesa
• 1691. bitka za Slankamen
• 1692. Šarmucel Gila i opsada Grosvardajna
• 1693-96. u Donjoj Ugarskoj uglavnom sa glavnom vojskom
• 1697. kratko vreme je raspoređen na Rajni. Bitka kod Ebernbaha, nakon toga se vraća u Ugarsku
• 1698. sa glavnom vojskom, kampanja na Temišvar

Rat za špansko nasleđe

• 1701. puk je poslat u Italiju. Zauzimanje Karpija i bitka za Kjari. Odbrambeni odredi pod upravom grofa Mersija učestvovali su u bitkama kod Rontolja, Kasano d'Ada, Picigetone i Fosa Mantovana.
• 1702. odred je učestvovao u napadu na Kremonu. Puk se borio u bici kod Luzare
• 1703. sa glavnom vojskom na Pou u patrolnim dužnostima
• 1704. tri eskadrile poslate sa Štarembergovim korpusom u Pijemont i učestvuju u bici kod Prarola. Eskadrile koje su ostale u Lombardiji učestvovale su u povlačenju u Tirol
• 1705. te potonje eskadrile su se tada borile u Cezanu, oni elementi puka koji su ostali u Pijemontu bili su stacionirani u logoru Kivaso-Krešentino i učestvovali u bici za Brandico
• 1706. puk se borio u bici kod Torina i učestvovo u zauzimanju Pavije
• 1707. kampanja u Provansi, opsada Tulona
• 1708. stacioniran u Gornjoj Italiji; učestvovao u ekspediciji protiv Fenestrela
• 1709. prebačen u Nemačku. Teški gubici u bici kod Rumershajma
• 1710-11. u carskoj armiji, nisu učestvovali u akcijama
• 1712. u španskoj Holandiji. Poslati u opsadu Le Kesnoja
• 1713. naređeno da se pridruži carskoj armiji. Bez akcija.

Austrijsko-turski rat 1716–1718

• 1716. premešten na bojno polje u Ugarskoj. Bitka kod Petrovaradina i opsada Temišvara
• 1717. opasada Beograda

Rat za poljsko nasleđe

• 1734-35. u carskoj vojsci

Rusko-austrijsko-turski rat (1735–39)

• 1737. borio se u Timoku i Radujevcu
• 1738 bitka kod Kornije
• 1739. pretrpeo velike gubitke u bici kod Grocke

Rat za austrijsko nasleđe

• 1741. bitka kod Molvica
• 1742. bitka za Časlau i opsada Praga
• 1743. sa glavnom vojskom u Bavarskoj. Napad na Rajnu
• 1744. u opsadi Lauterburga, nakon toga se povukao u Bohemiju
• 1745. bitka kod Hoenfridberga i Sora

Sedmogodišnji rat

• 1756. bitka kod Lobošica
• 1757. pretrpeo velike gubitke u bici kod Praga, zatim u Breslau i u bici kod Lojtena, gde se borio u zaštitnim akcijama.
• 1758. bitka kod Hohkirka i bitka kod Ebersbaha
• 1759. sa glavnom vojskom u napadu na Grajfenberg. Laudonova karabinjerska kompanija se borila u bici kod Kunersdorfa
• 1760. bitka kod Kuncendorfa i bitka kod Torgaua
• 1761. u jurišu na Švajdnic, jedino su karabinjeri videli akciju
• 1762. patrolne dužnosti u Šleskoj

Rat za bavarsko nasleđe

• 1778-79. patrolne dužnosti sa glavnom vojskom u Bohemiji.

Napoleonovi ratovi

• 1792. patroliranje i sigurnosne dužnosti u Brajsgau
• 1793. dodeljena vojsci Rajne. Odredi su učestvovali u borbama Rajhshofen, Dauendorf, Nojburg, Gamsajmb i Pfafenhofen
• 1794. bitka za Manhajm
• 1795. ispred Manhajma. Deo je učestvovao u bici kod Šrišajma; puk se borio u Handšušajmu
• 1796. individualni delovi su se borili u Etlingenu i Kanštatu; kasnije u Gajsenfeldu, Emendingenu i Šligenu.
• 1797. bitke Dirshajm-Honau i Renh
• 1799. borio se kod Ostraha i Štokaha, a zatim ostao sa trupama na Rajni pre Manhajma
• 1800. puk je učestvovao u bici na Mokirhu, u bitkama kod Dilingena na Dunavu, Ingolšata i Nojburga
• 1805. u Verekovom korpusu; učestvovao u bici kod Elhingena. Nakon predaje Trohtelingena i Ulma, većina pukova je zarobljena. Nekoliko elemenata koji su pobegli završili su u korpusu nadvojvode Ferdinanda i otišli u Austriju
• 1809. u rezervnom korpusu vojske. Borio se u Egmulu i Regenzburgu. Učestvovao u bici kod Ašperna i Vagrama. Bitka kod Tesvica (Znojma).

Bitka za Drezden 1813.

Nemačka kampanja 1813.

• 1813. bitka za Drezden i bitka kod Lajpciga
• 1814. borio se pod svojim komandantom, princom Vindiš-Graca, u Troi, Arcis-sur Aube i la Fere-Šampenoisu.

Rat od sto dana

• 1815. patroliranje i sigurnosne dužnosti u Francuskoj

Revolucije 1848/9. u Austrijskom carstvu

• 1848. dve divizije su prvobitno dodeljene da se uguši pobuna u Pragu. Posle toga ceo puk je napredovao ka Beču pod komandom feldmaršala princa Vindiš-Graca, gde je učestvovao u bici kod Švehata. Nakon toga jedinica je otišla u Ugarsku i borila se u bici kod Parndorfa
• 1849. dodeljeni Šlikovom korpusu, elementi puka su učestvovali u bitkama kod Eperiesa, Fuge, napadu na Petervašar i bitku kod Siroka. Osim toga, puk se borio kod Verpelet-Kapolna, Meco-Kovešda, Hatvana i Isasega. Nakon toga je dodeljena opsadnim snagama oko Komorna. Tamo je ostao do kraja bitke, a da nije video akciju.

Austrijsko-pruski rat

• 1866. dodeljeno je 5 eskadrila trećoj diviziji rezervne konjice. Puk se borio na Koniginhofu i u bici kod Sadove, gde je pretrpeo najveće gubitke od svih konjičkih pukova.

Roditeljske formacije i status u julu 1914.

X korpus - 6. konjička divizija

5. konjička brigada

Nacionalnosti: 58% Čeha - 42% različitih

Garnizon: osoblje, I divizija: Jaroslav - II divizija: Radimno

Komandant: pukovnik Viktor Bauer fon Bauerntal

Jezik puka: češki

Prvi svetski rat

• Tokom Prvog svetskog rata 8. dragunski puk je koristio u najrazličitije svrhe. Prvobitno su se borili u konjičkim formacijama, a zatim su se koristili na svim ratnim poljima u ulozi pešadije.

Sudbina

Nakon što su takozvane države naslednice carske i kraljevske monarhije proglasile svoju nezavisnost u oktobru 1918. godine, privremene vlade su pozvale vojnike novih nacionalnosti da prekinu borbu i vrate se kući. Po pravilu, ovom zahtev su se pokorili češki i određeni ne-nemačkim članovi puka. Ustavno se odnosilo i na nemačko-češke vojnike, koji su se iznenada našli kao građani Češke. Više nije jasno koliko ih je udovoljilo ovom zahtevu, ali oni koji su to učinili možda su bili izuzetak. Jezgro puka su do kraja rata držali nemačko-austrijski draguni. Sada se zvao 2. dragunski puk (Feldmaršal Montekukoli). Osoblje puka je bilo u Enu.

Posle austrijskog Anšlusa za Nemački rajh, puk je raspušten 1938. godine, a njeni članovi su bili deo 11. konjice ((Kavallerie-Regiments 11) u okviru nemačkog Vermahta.

Uniforme puka

Kurasirski puk K 2

1738: beli kaputi, crvene obloge

1765 (1767): beli kaputi i pantalone, crvene kao mak obloge, bela dugmad

6. kurasirski puk

1798: beli kaputi, grimizne obloge, bele pantalone, žuta dugmad

1850: bele jakne, grimizne obloge, svetloplave pantalone, žuta dugmad

8. dragunski puk

Od 1868. godine: svetloplavi kaputi, crvene obloge, jarke crvene pantalone, žuta dugmad

Struktura

Prvobitno je puk u austrougarskoj konjici obično činio tri do četiri (retko više) divizija. Pod podelom se misli na jedinicu bataljona. Pravilna podela je nazvana pešadijska ili konjička divizija. Svaka divizija imala je tri eskadrona od kojih je svaki obuhvatao dve kompanije (čete). Broj konjanika u pojedinim podjedinicama varirao je, ali je obično iznosio oko 80 jahača po kompaniji.

Pojedinačne divizije su imenovane po njihovim zvaničnim komandantima:

• Prva divizija je bila Pukovnikova divizija (Oberst-Division).
• Druga divizija je bila Potpukovnikova divizija (Oberstleutnant-Division)
• Treća divizija je bila Majorova divizija (Major-Division)
• 4. divizija je bila Podmajorska divizija
• 5. divizija (ako je dostupna) bila je Divizija 3. majora

Pod vojnom reformom koju je započeo car Jozef II, konjica je napustila kompanijsku podjedinicu sa svojom strukturom.

Nakon vojne reforme iz 1860. godine, konjički pukovi koji su se do tada sastojali od tri divizije bili su smanjeni na dva dela.

Sve počasne titule puka su ukinute 1915. godine.

Literatura

• Johan Kristof Almajer-Bek i Erih Lesing: K. (u) K. armija 1848–1914, Minhen, 1989.
• Hans Blekven: Kraljevski puk: Razmišljanja o albertinskom rukopisu iz 1762. iz Muzeja vojne istorije u Beču, u: Zapisi Muzeja vojne istorije u Beču, tom 3: Marija Terezija - Prilozi za istoriju vojske njenog vremena; Grac, Beč, Keln, 1967. str.   25–53.
• Hans Blekven: Konjica, Husari i Grenadiri, Rajnska armija 1734, Harenberg, Dortmund, 1979.
• Herman Majnert: Istorija austrijske KK armije, njeno formiranje i organizovanje, kao i njene sudbine i kampanja od najranijih dana do danas, Beč, 1854.[1]
• Osprej Militari, broj 271, reprint 1999.
• Vojna istorija Austrije, Zonderband 1997, Ferlag Štur, Beč
• Georg Tesin: Pukovi evropskih država u Starom režimu od četrnaestog do osamnaestog veka, tri toma, Biblio Ferlag: Osnabruk 1986-1995.
• Alfons von Vrede: Istorija K. u. K. Vermahta, Pukovnije, korpusi, ogranci i institucije od 1618. do kraja devetnaestog veka, Beč, 1898-1905.