Park Tivoli (Ljubljana)

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Gradski park Tivoli, Ljubljana. Pogled sa dvorca Tivoli.

Park Tivoli (Ljubljana) ( sloven. Mestni park Tivoli ) je najveći park u Ljubljani,[1][2] glavnom gradu Slovenije. Nalazi se na zapadnoj periferiji centralnog distrikta, koji se proteže do distrikta Šiška na severu, do Vič distrikta na jugu, i Rožnik distrikta na zapadu. Nekoliko znamenitih zgrada i umetničkih dela nalazi se u parku. Od 1984. godine park je zaštićen u sklopu Parka prirode Tivoli – Rožnik – Šiška brdo. U njemu žive razne vrste ptica.[3]

Obeležja[uredi | uredi izvor]

Arhitektura[uredi | uredi izvor]

Dvorac Tivoli
Dvorac Tivoli sa fontanom Dečak sa ribom (1989), rekonstrukcija barokne fontane iz 1870.

Dvorac Tivoli je letnjikovac i završetak je šetališta Jakopič. Izgrađen u 17. veku na ruševinama prethodnog renesansnog dvorca, u početku je bio vlasništvo jezuita. Sredinom 19. veka renovirao ga je maršal Jozef Radecki (Joseph Radetzky) (1766–1858) u neoklasičnom stilu, što mu je dalo današnji izgled. Austrijski vajar Anton Dominik Fernkorn (Anton Dominik Fernkorn) (1813–1878) je 1864. dizajnirao četiri psa od livenog gvožđa koja stoje ispred dvorca.[4] Pošto psi nemaju jezike, priča se da je Fernkorn izvršio samoubistvo pucajući na sebe zbog ove greške.[5] Iza dvorca je zgrada u alpskom stilu zvana Švicarija (" Švajcarska", nekada Hotel Tivoli). Potpuno je obnovljena poslednjih godina i sada je pretvorena u kulturni centar. Kraj nje vodi staza prirode Jesenko.

Dvorac Cekin
Dvorac Cekin

Zgrada Cekin je dvorac na severnoj ivici parka Tivoli. U njemu se od 1951. godine nalazi Muzej savremene istorije Slovenije (Muzej novejše zgodovine Slovenije).[6] Dvorac je sagrađen 1720. godine, po narudžbi Leopolda Lamberga (Leopold Lamberg), a na osnovu planova bečkog baroknog arhitekte Fišera fon Erlaha (Fischer von Erlach).

Hala Tivoli
Hala Tivoli

Hala Tivoli je kompleks dve višenamenske zatvorene sportske arene pored dvorca Cekin. Kompleks, zasnovan na planovima arhitekte Marjana Božiča i inženjera Stanka Bloudeka, otvoren je 1965. godine. Veća arena za hokej na ledu ima kapacitet za sedenje 7.000 ljudi.[7] Kada je imenovana za domaćina košarkaških utakmica, kapacitet je prilagođen na 6000. Manja košarkaška dvorana ima kapacitet za smeštaj od 4.500 ljudi. U ovoj dvorani su se do 2011. održavale domaće utakmice profesionalne košarkaške ekipe KK Union Olimpija, dok je u većoj dvorani profesionalni hokejaški klub HDD Olimpija Ljubljana.

Ribnjak Tivoli
Ribnjak Tivoli u kasno proleće. Pogled prema severu, uz brdo Rožnik u pozadini.

Na jugozapadnom kraju parka Tivoli nalazi se Tivoli ribnjak (sloven. Tivolski ribnik). Ribnjak je u obliku pravougaonika, plitak, male zapremine.[8] U 2011. godini temeljno je renoviran. Koristi se za rekreaciju, ribolov i kao rezervoar za kontrolu i suzbijanje poplava.[9][10][11] Služio je kao tema vizuelnih umetnika i muzičara.[12][13][14] U ribnjaku je mala bronzana statua pod nazivom "Ribe" podignuta 1994. godine. [15] To je prikaz dve vertikalno stojeće ribe, koju je 1935. stvorio ekspresionistički vajar France Kralj. Na travnjaku pored ribnjaka, biblioteka na otvorenom radi po toplom vremenu, kao i radionica o recikliranju knjiga i drugih štampanih materijala pod nazivom "Čitani". Zimi se biblioteka useljava u obližnji staklenik.[16]

Staklenik i vrt sa ružama

Staklenik sa tropskim biljkama, kojim upravlja Ljubljanska botanička bašta, nalazi se blizu severozapadnog kraja ribnjaka.[11] [17] Pored staklenika, nalazi se vrt sa ružama, nastao od 1993. do 1994. godine, a obnovljen 2007. godine.[18] Preko 160 vrsta ruža, uključujući i prvi slovenski rod, „ Prešeren “, dodato je u 2010. godini.[19] Sve su označene pločicom.

Igralište

Od februara 1941. do jula 1943.[20] u vreme italijanske aneksije Ljubljane, park u blizini ribnjaka uređen je na osnovu planova arhitekte Borisa Kobea. Postavio je igralište unutar kružnog dizajna povezanog sa jezercem kao središnim obeležjem.[21] Igralište pod nazivom Dečji raj završeno je uz finansijsku pomoć Emilija Graciolija (Emilio Grazioli), prvog visokog komesara Ljubljanske provincije. Otvoreno je ceremonijom 11. jula 1943, kojoj su prisustvovali brojni stanovnici Ljubljane, gradonačelnik Ljubljane Leon Rupnik i visoki komesar, Đuzepe Lombrasa (Giuseppe Lombrassa),[22] uz blagoslov ljubljanskog nadbiskupa Gregorija Rožmana.[23] Događaj se dogodio tokom perioda „ kulturne tišine “, kada su bile zaustavljene sve kulturne aktivnosti vezane za aneksiju, koju je naredio Slovenački oslobodilački front.[24] [25] Komunistička partija i sekretar Oslobodilačkog fronta Ljubljane Vladimir Krivic okarakterisali su je kao "skandal" za njihov pokret.

Skulpture[uredi | uredi izvor]

U blizini severnog kraja ribnjaka,[26] na vrhu stepeništa koje vodi ka dvorcu Tivoli, nalazi se bronzana skulptura Zdenka Kalina, pod nazivom Pastirček ("Pastir") ili Deček s piščalko („Dečak sa zviždaljkom“).[27] Nastao je 1942. godine i podignut 1. maja 1946. godine. To je bukolička statua dečaka sa pištaljkom koji maršira i predstavlja jedan od vrhunaca slovenačke figurativne umetnosti.[28]

Bosanski vajar Slobodan Pejić 2000. godine je transformisao je 300-godišnji hrast koji je pao u oluji u skulpturu pod nazivom Sožitje ("Suživot "). Aktom je predložio začetak vrta skulptura u parku. Skulptura je retka kombinacija hrasta i bronze. Visoka je 4 m i zarasla u mahovinu i lišaje. Drvo obuhvata bronzani unutrašnji deo pod nazivom Čisto srce.[29]

U septembru 2004. godine, povodom stogodišnjice njegovog rođenja, u neposrednoj blizini jezerca na njenoj južnoj strani svečano je otkrivena sedeća statua pesnika, pisca i prevodioca Edvarda Kocbeka.[30] To je bronzana statua vajara Boštjana Drinovca.

Istorija[uredi | uredi izvor]

Područje parka Tivoli oko 1850. godine

Park Tivoli zasnovan je po planovima inženjera Žana Blanšara iz 1813. godine, kada je Ljubljana bila glavni grad francuskih Ilirskih provincija. On se pridružio već postojećim parkovima, oko dvorca Tivoli (koji se u to vreme zvao Podturn Manor) i oko dvorca Cekin i povezao ih sa centrom grada.[31]

Ribnjak je iskopan 1880. godine. Kasnije je korišćen za veslanje i klizanje,[8] i za ribolov.[32] Rasadnik stabala je u parku osnovala gradska opština 1894. godine. Vodio ga je češki baštovan Vaclav Hejnic, koji je prvi profesionalni baštovan u Tivoliju,[33] i koji je delove parka uredio 1920-ih.[34] U isto vreme, park je obnovio i arhitekta Jože Plečnik, koji je projektovao Jakopičevo šetalište koje vodi kroz park, stvarajući linearnu vizuelnu osovinu koja ide od dvorca Tivoli preko Cankareve ulice i ulice Čop do Prešernovog trga, preko Tromostovja, a završava u Ljubljanskom dvorcu.[2]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ LjubljanaLife.com (2011). „Tivoli Park Ljubljana | Slovenia - Ljubljana Life”. ljubljana-life.com. Pristupljeno 5. 7. 2011. 
  2. ^ a b Slovenia.Info (2011). „Ljubljana, Park Tivoli, Rožnik and Šišenski hill - Cultural and Historical Heritage - Slovenia - Official Travel Guide -”. slovenia.info. Pristupljeno 5. 7. 2011. 
  3. ^ Bojc, Saša (13. 6. 2012). „Opazovanje ptic v ljubljanskem Tivoliju” [Birdwatching in the Ljubljana Tivoli]. Delo.si (na jeziku: Slovenian). ISSN 1854-6544. Arhivirano iz originala 06. 04. 2018. g. Pristupljeno 31. 03. 2020. 
  4. ^ „Seznam kipov v Tivoliju in na Rožniku” [List of statues in Tivoli and on Rožnik]. Muzejske novice [Museum News] (na jeziku: Slovenian). Museum of Modern History of Slovenia: 14—16. ISSN 1854-3510. Arhivirano iz originala 24. 7. 2018. g. Pristupljeno 14. 2. 2012. 
  5. ^ „Poklon je izvrstna samopromocija” [A Gift is a Superb Self-Promotion]. Dnevnik.si (na jeziku: Slovenian). 30. 10. 2010. 
  6. ^ „Cekinov grad” [Cekin's Mansion]. Enciklopedija naravne in kulturne dediščine na Slovenskem – DEDI [Encyclopedia of Natural and Cultural Heritage in Slovenia] (na jeziku: Slovenian). Arhivirano iz originala 29. 11. 2012. g. Pristupljeno 29. 6. 2012. 
  7. ^ Športni park Tivoli
  8. ^ a b Krelj, Živa (2007). Ekološki status ribnika Tivoli [The Ecological Status of Tivoli Pond] (PDF) (na jeziku: Slovenian i engleski). Department of Biology, Faculty of Natural Sciences and Engineering, University of Ljubljana. 
  9. ^ Smrekar, Aleš. Bojan Erhartič. Mateja Šmid Hribar (2011). Krajinski park Tivoli, Rožnik in Šišenski hrib [Tivoli–Rožnik–Šiška Hill Nature Park]. ZRC Publishing House. str. 32. ISBN 978-961-254-291-7. 
  10. ^ Gazvoda, Davorin (21. 6. 2011). „Med varstvom in kaosom: Odnos Slovencev do prostora” [Between Protection and Chaos: The Attitude of Slovenes to Space] (na jeziku: Slovenian). Mladina. 
  11. ^ a b Habič, Marko (1997). „Tivolski ribnik” [Tivoli Pond]. Prestolnica Ljubljana nekoč in danes [A pictorial chronicle of a capital city]. Geopedia.si. National Publishing House of Slovenia. ISBN 86-341-2007-4. 
  12. ^ „Razglednice” [Postcards] (na jeziku: Slovenian). Museum of Modern History. Arhivirano iz originala 1. 3. 2012. g. Pristupljeno 9. 2. 2012. 
  13. ^ „Zgodovina” [History]. Slovenski tarok [Slovene Tarock] (na jeziku: Slovenian). Eurotrade Commerce, d. o. o. Pristupljeno 9. 2. 2012. 
  14. ^ „Muzikološki simpozij: Življenje in delo Emila Adamiča (1877–1936)” [Musicological Symposium: Life and Work of Emil Adamič (1877–1936)] (na jeziku: Slovenian). 2003. Arhivirano iz originala 7. 7. 2012. g. Pristupljeno 11. 2. 2012. 
  15. ^ „Seznam kipov v Tivoliju in na Rožniku” [List of statues in Tivoli and on Rožnik]. Muzejske novice [Museum News] (na jeziku: Slovenian). National Museum of Contemporary History: 14—16. ISSN 1854-3510. Arhivirano iz originala 7. 2. 2013. g. Pristupljeno 14. 2. 2012. 
  16. ^ „S knjigo pod drevesom tudi v mrzlih zimskih dneh” [With a Book under a Tree Also in the Cold Winter Days]. Dnevnik.si (na jeziku: Slovenian). 4. 2. 2012. 
  17. ^ „Mestni park Tivoli, Urbanistična/zunanja ureditev, Ljubljana, Jean Blanchard, 1813” [Tivoli City Park, Urban/Exterior Arrangement, Ljubljana, Jean Blanchard, 1813]. Arhitekturni vodnik [Architectural Guide] (na jeziku: Slovenian). Zavod Trajekt. 
  18. ^ Mastnak, Matjaž. „Rožni vrt v Ljubljanskem Tivoliju” [Flower Garden in Ljubljana Tivoli Park] (na jeziku: Slovenian). Slovenian rose society. Arhivirano iz originala 9. 5. 2012. g. Pristupljeno 10. 2. 2012. 
  19. ^ „Rožni vrt v Tivoliju” [Flower Garden in Tivoli]. Planet Siol.net (na jeziku: Slovenian). 24. 6. 2010. Arhivirano iz originala 5. 6. 2015. g. Pristupljeno 21. 6. 2012. 
  20. ^ „Udeležencem otvoritve otroškega igrišča” [To Participants of the Opening of the Playground]. Slovenski narod [Slovene Nation] (na jeziku: Slovenian). LXXV (54). 10. 7. 1943. str. 2. ISSN 1408-2373. 
  21. ^ „V hišici Pod turnom št. 2” [In the Little House Pod turnom No. 2]. Slovenski narod [Slovene Nation] (na jeziku: Slovenian). Narodna tiskarna. 12. 11. 1941. str. 2. 
  22. ^ Šorn, Mojca (2007). „Prosti čas” [Free Time]. Življenje Ljubljančanov med drugo svetovno vojno [Life of the Citizens of Ljubljana during World War II] (na jeziku: Slovenian). Institute for Contemporary History. str. 426—428, 431. ISBN 978-961-6386-12-8. 
  23. ^ Strgar, Jože (1994). „Tivolski ribnik” [Tivoli Pond]. Tivoli: ljubljanski mestni park [Tivoli: Ljubljana City Park] (na jeziku: Slovenian). Ljubljana: Kmečki glas [Farmers' Voice]. str. 78—81. ISBN 961-203-045-6. 
  24. ^ Adamič, Marjeta; Drnovšek, Darinka; Gombač, Metka; Oblak Čarni, Marija, ur. (2001) [July 1943]. „Pismo sekretarja poverjeništva Centralnega komiteja KPS za Ljubljano Vladimirja Krivica dne 20. julija 1943 članu centralnega komiteja KPS Borisu Kidriču” [A Letter of the Secretary of the Trusteeship for Ljubljana of the Central Committee of the Communist Party of Slovenia on 20 July 1943 to the Member of the Central Committee Boris Kidrič]. Dokumenti organov in organizacij Narodnoosvobodilnega gibanja v Sloveniji [Documents of the Bodies and Organisations of the National Liberation Movement in Slovenia] (na jeziku: Slovenian). 8. Arhivi Slovenije [Archives of Slovenia]. str. 319. ISBN 961-6137-53-0. 
  25. ^ „Histories of the Individual Yugoslav Nations”. The former Yugoslavia's diverse peoples: a reference sourcebookNeophodna slobodna registracija. ABC-Clio, Inc. 2004. str. 180. „The former Yugoslavia's diverse peoples: a reference sourcebook.” 
  26. ^ Burger, Betka (maj 2003). „Park Tivoli: Kipi” [Tivoli Park: Sculptures] (na jeziku: Slovenian). 
  27. ^ Kopriva, Silvester (1989). Ljubljana skozi čas: ob latinskih in slovenskih napisih in zapisih [Ljubljana Through Time: At the Latin and Slovene Inscriptions and Records] (na jeziku: Slovenian). Založba Borec [Fighter Publishing House]. str. 218. COBISS.SR 14030080. 
  28. ^ Šijanec, Franc (1961). Sodobna slovenska likovna umetnost [Modern Slovene Visual Arts] (na jeziku: Slovenian). 1. Založba Obzorja [Horizons Publishing House]. COBISS.SR 829704. 
  29. ^ Vanda Mušič (ed). Bassin, Aleksander. Kokot, Staša. Slobodan Pejić. Self-published by Vanda Mušič Chapman. 2007. ISBN 978-961-245-325-1.
  30. ^ „Ob Kocbekovem Jubileju” [On the Occasion of Kocbek's Anniversary]. MMC RTV Slovenija (na jeziku: Slovenian). RTV Slovenija. 27. 9. 2004. ISSN 1581-372X. 
  31. ^ „Mestni park Tivoli” [Tivoli City Park]. Arhitekturni vodnik [Architectural Guide] (na jeziku: Slovenian). Zavod Trajekt. Pristupljeno 28. 6. 2012. 
  32. ^ „Novomeški ribiči: prvaki Slovenije” [The Fishermen of Novo Mesto: The Champions of Slovenia]. Dolenjski list (na jeziku: Slovenian). 14 (30). 1. 8. 1963. str. 11. 
  33. ^ Bałus, Wojciech. Österreichische Gesellschaft für Historische Gärten (2007). „Die Stadtparks in Slowenien 1864–1918” [Town Parks in Slovenia: 1864–1918]. Ur.: Géza, Hajós. Stadtparks in der österreichischen Monarchie 1765–1918: Studien zur bürgerlichen Entwicklung des urbanen Grüns in Österreich, Ungarn, Kroatien, Slowenien und Krakau aus europäischer Perspektive [City Parks in the Austrian Monarchy 1765–1918: A Study of the Civil Development of the Urban Green Spaces in Austria, Hungary, Croatia, Slovenia, and Kraków from the European Perspective] (na jeziku: German). Böhlau Verlag Wien. str. 198. ISBN 978-3-205-77638-3. 
  34. ^ Bassin, Aleksander (9. 4. 2011). „Ohranimo vrednote” [Let's Preserve the Values] (na jeziku: Slovenian). ISSN 1408-2373. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

  • Mediji vezani za članak Park Tivoli na Vikimedijinoj ostavi
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Парк_Тиволи_(Љубљана)&oldid=27828604”