Pređi na sadržaj

Posejdonije

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Posejdonije
Starorimska bista Posejdonija
Lični podaci
Puno imeΠοσειδώνιος
Datum rođenjaoko 135. p. n. e.
Mesto rođenjaApameja,
Datum smrtioko 51. p. n. e.
Mesto smrtiRodos ili Rim,
NarodnostGrk
Filozofski rad
EpohaStoicizam
RegijaZapadna filozofija
Škola filozofijeStoicizam
Interesovanjametafizika, politika, astronomija, geografija, istorija, matematika
Uticaji od
Spisak
Uticao na
Spisak

Posejdonije (Grčki: Ποσειδώνιος, Poseidṓnios, „od Posejdona“) „od Apameje“ (ο Απαμευς) ili „od Rodosa“ (ὁ Ροδιος) ( oko 135 — oko 51 p. n. e.) bio je grčki političar, astronom, astrolog,[1] geograf, istoričar, matematičar i učitelj. Rodom je iz Apameje u Siriji.[2][3][4][5] Smatran je za najučenijeg čoveka svog vremena, a verovatno i cele stoičke škole.[6] Nakon perioda učenja stoičke filozofije od Panaetija u Atini, proveo je mnogo godina u putovanjima i naučnim istraživanjima u Španiji, Africi, Italiji, Galiji, Liguriji, Siciliji i na istočnim obalama Jadrana. Nastanio se kao učitelj na Rodosu gde je njegova slava privukla brojne naučnike. Pored Panaetija, najviše je učinio pismima i ličnim predavanjima na širenje stoicizma u rimskom svetu i postao je poznat mnogim vodećim ljudima, uključujući Pompeja i Cicerona.

Njegova dela su sada izgubljena, ali su se kasnijim piscima pokazala kao rudnik informacija. Poznati su naslovi i predmeti za više od dvadeset njih. Zajedno sa drugim stoicima srednjeg perioda, on je pokazao sinkretičke tendencije, prateći ne samo ranije stoike, već koristeći dela Platona i Aristotela. Polihistor kao i filozof, interesovao se za prirodne nauke, geografiju, prirodnu istoriju, matematiku i astronomiju. Nastojao je da odredi rastojanje i magnitudu Sunca, da izračuna prečnik Zemlje i uticaj Meseca na plimu i oseku.

Život[uredi | uredi izvor]

Mladost i obrazovanje[uredi | uredi izvor]

Posejdonije, nadimak „Atleta“ (Αθλητης),[7][8] rođen je oko 135. p. n. e..[9] Rođen je u grčkoj porodici u Apameji,[10] [11][12] helenističkom gradu na reci Orontu u severnoj Siriji.[13] Kao što kaže istoričar Filip Friman: „Posejdonije je bio Grk do srži“.[11] On nije izražavao ljubav prema svom rodnom gradu, Apameji, u svojim spisima i ismevao je njegove stanovnike.[11]

Kao mladić preselio se u Atinu i učio kod Panaetija, vodećeg stoičkog filozofa tog doba, i poslednjeg neprikosnovenog poglavara (učenjaka) stoičke škole u Atini.[9] Kada je Panaetius umro 110. p. n. e., Posejdonije je imao oko 25 godina.[9] Umesto da ostane u Atini, on se nastanio na Rodosu i dobio državljanstvo.[13] Na Rodosu je Posejdonije vodio sopstvenu školu koja će postati vodeća institucija tog vremena.[14][15]

Putovanja[uredi | uredi izvor]

Oko 90-ih godina pre nove ere Posejdonije je krenuo na seriju putovanja po Mediteranu prikupljajući naučne podatke i posmatrajući običaje i ljude mesta koje je posetio.[9] Putovao je po Grčkoj, Hispaniji, Italiji, Siciliji, Dalmaciji, Galiji, Liguriji, severnoj Africi i istočnim obalama Jadrana.

Posejdonije je pisao da su dnevne plime povezane sa Mesečevom orbitom, dok visine plime variraju sa ciklusima Meseca, i pretpostavio je o godišnjim ciklusima plime i oseke sinhronizovanim sa ravnodnevicama i solsticijama.[16]

U Galiji je proučavao Kelte.[14] Ostavio je živopisne opise stvari koje je video svojim očima dok je bio među njima: ljudi koji su bili plaćeni da im prerežu grlo radi javne zabave i zakucavanje lobanja kao trofeja na vratima.[17] Ali primetio je da su Kelti poštovali druide, koje je Posejdonije video kao filozofe, i zaključio da, čak i među varvarima, „ponos i strast ustupaju mesto mudrosti, a Ares se divi muzama“. Posejdonije je napisao geografsku raspravu o keltskim zemljama koja je od tada izgubljena, ali se opširno (direktno i drugačije) pominje u delima Diodora sa Sicilije, Strabona, Cezara i Tacitove Germanije.

Politička posla[uredi | uredi izvor]

Posejdonije je na Rodosu aktivno učestvovao u političkom životu, a visok položaj je stekao kada je postavljen za jednog od Pritaneja.[14] Ovo je bila najvažnija politička kancelarija na Rodosu, koja je kombinovala predsedničke i izvršne funkcije, od kojih je pet (ili možda šest) muškaraca obavljalo tu funkciju u periodu od šest meseci.[18]

Izabran je za najmanje jednom za mesto ambasadora u Rimu 87/86, u vreme Marijana i Sulana.[14] Iako je namena ambasade nepoznata, to je bilo u vreme Prvog Mitridatovog rata kada je rimsku vlast nad grčkim gradovima osporio Mitridat VI od Ponta Pontski i politička situacija je bila delikatna.[19]

Stoička škola na Rodosu[uredi | uredi izvor]

Pod Posejdonijem, Rodos je zasenio Atinu i postao novi centar stoičke filozofije u 1. veku pre nove ere.[20] Ovaj proces je možda već počeo pod Panaetijem, koji je bio rodom sa Rodosa, i možda je tamo osnovao školu.[21] Ijan Kid napominje da je Rodos „bio privlačan, ne samo kao nezavisan grad, komercijalno prosperitetan, otvoren i sa lakim vezama za kretanje u svim pravcima, već zato što je bio dobrodošao za intelektualce, jer je već imao jaku reputaciju, posebno za naučne istraživanja ljudi poput Hiparha."[14]

Iako se malo zna o organizaciji njegove škole, jasno je da je Posejdonije je uvek imao grčke i rimske učenike, što su pokazali ugledni Rimljani koji su je posećivali.[14] Pompej je sedeo na predavanju 66. godine i ponovo je to učinio 62. po povratku iz kampanje na Istoku. [14] Ovom drugom prilikom tema predavanja je bila „Ne postoji dobro nego moralno dobro“.[22] Posejdonije je u to vreme verovatno imao sedamdesete i bolovao je od gihta. Temu svog predavanja ilustrovao je pokazujući na svoju bolnu nogu i izjavljujući „Nije dobro, bol, koliko god dosadan bio, ali me nikada nećeš ubediti da si zlo“.[22]

Kada je Ciceron bio u kasnim dvadesetim godinama, pohađao je kurs Posejdonijevih predavanja, a kasnije je pozvao Posejdonija da napiše monografiju o Ciceronovom konzulatu, što je on ljubazno odbio.[22] U svojim kasnijim spisima Ciceron više puta spominje Posejdonija kao moj učitelj i moj dragi prijatelj.[23] Posejdonije je umro u svojim osamdesetim godinama, godine 51. p. n. e.; njegov unuk, Jason od Nise, nasledio ga je na mestu direktora škole na Rodosu.[20]

Delimičan obim spisa[uredi | uredi izvor]

Posejdonije je bio slavljen kao polihustor u celom grčko-rimskom svetu jer se približio savladavanju svih znanja svog vremena, slično Aristotelu i Eratostenu. Pokušao je da stvori jedinstven sistem za razumevanje ljudskog intelekta i univerzuma koji bi pružio objašnjenje i vodič za ljudsko ponašanje.

Posejdonije je pisao o fizici (uključujući meteorologiju i fizičku geografiju), astronomiji, astrologiji i proricanju, seizmologiji, geologiji i mineralogiji, hidrologiji, botanici, etici, logici, matematici, istoriji, prirodnoj istoriji, antropologiji i taktici.

Nijedno njegovo delo nije sačuvano u celosti. Sačuvani su fragmenti, iako su poznati naslovi i teme mnogih njegovih knjiga.[24] Pisci kao što su Strabon i Seneka dali su glavnicu podataka o njegovom životu i delu.

Filozofija[uredi | uredi izvor]

Za Posejdonija, filozofija je bila dominantna majstorska umetnost, a sve pojedinačne nauke bile su podređene filozofiji, koja je jedina mogla da objasni kosmos. Sva njegova dela, od naučnih do istorijskih, bila su neodvojivo filozofska.

Prihvatio je stoičku kategorizaciju filozofije na fiziku (prirodnu filozofiju, uključujući metafiziku i teologiju), logiku (uključujući dijalektiku) i etiku.[25] Ove tri kategorije za njega su bile, na stoički način, neodvojivi i međuzavisni delovi jedne organske, prirodne celine. Uporedio ih je sa živim bićem, sa fizikom od krvi i mesa, logikom kostima i tetivama koje drže organizam na okupu, i konačno etikom – najvažnijim delom – koji korenspondira duši.[25][26]

Iako izrazito stoik, Posejdonije je bio sinkreta poput Panaecija i drugih stoika srednjeg perioda.[27] On je sledio ne samo ranije stoike, već je koristio spise Platona i Aristotela.[27] Posejdonije je proučavao Platonovog Timeja i čini se da je napisao komentar na njega naglašavajući njegove pitagorejske karakteristike.[28] Kao kreativni filozof, od Posejdonija se, međutim, očekivalo da stvara inovacije u okviru tradicije filozofske škole kojoj je pripadao.[29]

Etika[uredi | uredi izvor]

Etika, prema učenju Posedonija, odnosi se na praksu, a ne samo na teoriju.[30] To uključuje znanje i o ljudskom i o božanskom, i znanje o univerzumu sa kojim je povezan ljudski razum.[30]

Nekada je bilo opšte gledište da je Posejdonije odstupio od monističke psihologije ranijih stoika.[9] Hrizip je napisao delo pod nazivom O strastima u kojem je potvrdio da razum i emocija nisu odvojene i različite sposobnosti, i da su destruktivne strasti umesto toga racionalni impulsi koji su van kontrole. Prema svedočenju Galena (pristalice Platona), Posejdonije je napisao delo O strastima u kojem je umesto toga usvojio Platonov koncept trostruke podele duše koja je poučavala da pored razumskih sposobnosti, ljudska duša ima sposobnosti koje su duhovite (bes, želje za vlašću, posedovanjem, itd.) i željne (želje za seksom i hranom).[9] Iako Galenovo svedočenje još uvek prihvataju neki, novije studije tvrde da je Galen možda preuveličao Posejdonijeve stavove radi polemičkog efekta, i da je Posejdonije možda pokušavao da razjasni i proširi Hrisipa umesto da mu se suprotstavi.[9][31] Drugi pisci koji su poznavali Posejdonijeva etička dela, poput Cicerona i Seneke, grupisali su Hrisipa i Posejdonija zajedno i nisu videli nikakvu suprotnost u njihovim stavovima.[30][31]

Fizika[uredi | uredi izvor]

Filozofska velika vizija Posejdonija bila je da je sam univerzum bio međusobno povezan kao organska celina, providentna i organizovana u svim aspektima, od razvoja fizičkog sveta do ponašanja živih bića.[32] Panaecije je sumnjao i u stvarnost proricanja i u stoičku doktrinu budućeg požara (ekpirosis), ali Posejdonije je pisao u prilog ovih ideja.[33] Kao stoik, Posejdonije je bio zagovornik kosmičke „simpatije“ (συμπαθεια, simpatheia ) — organskog međuodnosa svih pojava u svetu, od neba do Zemlje, kao deo racionalnog dizajna koji ujedinjuje čovečanstvo i sve stvari u univerzumu. Verovao je da se valjana predviđanja mogu napraviti iz znakova u prirodi — bilo putem astrologije ili proročkih snova — kao neka vrsta naučnog predviđanja.[34]

Matematika[uredi | uredi izvor]

Posejdonije je bio jedan od prvih koji je pokušao da dokaže Euklidov peti postulat paralelnosti. Predložio je da se definicija paralelnih pravih linija promeni u ekvivalentan iskaz koji bi mu omogućio da se dokaže peti postulat. Odatle bi se euklidska geometrija mogla restrukturirati, stavljajući peti postulat među teoreme.[35] Pored svojih pisanja o geometriji, Posejdonije je bio zaslužan za kreiranje nekih matematičkih definicija, ili za artikulisanje stavova o tehničkim terminima, kao što su teorema i problem.

Astronomija i meteorologija[uredi | uredi izvor]

Neki fragmenti njegovih spisa o astronomiji opstali su kroz Kleomedov traktat O kružnim kretanjima nebeskih tela, pri čemu se čini da je prvo poglavlje druge knjige uglavnom prepisano od Posejddonija.

Posejdonije je izneo teoriju da Sunce emanira vitalnu silu koja je prožimala svet.

Pokušao je da izmeri rastojanje i veličinu Sunca. Oko 90. godine pre nove ere, Posejdonije je procenio rastojanje od Zemlje do Sunca (vidi astronomsku jedinicu) na 9.893 puta Zemljinog radijusa. Ovo je još uvek bilo premalo za polovinu. Međutim, prilikom merenja veličine Sunca, on je dostigao cifru veću i tačniju od onih koje su predložili drugi grčki astronomi i Aristarh sa Samosa.[36]

Posejdonije je takođe izračunao veličinu i udaljenost Meseca.

Posejdonije je konstruisao orerij, verovatno sličan mehanizmu sa Antikitere. Posejdonijev orerij, prema Ciceronu, pokazao je dnevna kretanja Sunca, Meseca i pet poznatih planeta.[37]

Posejdonije je u svojim spisima o meteorologiji sledio Aristotelov rad. Teoretizirao je uzroke za nastanak oblaka, magle, vjetra i kiše, kao i mraza, grada, munja i duga. Takođe je procenio da granica između oblaka i neba leži oko 40 stadija iznad Zemlje.

Geografija, etnologija i geologija[uredi | uredi izvor]

Karta sveta prema zamisli Posejdonija (150–130. p. n. e.), koju su 1628. nacrtali kartografi Petrus Bertius i Melhior Tavernije. Mnogi detalji sa karte nisu mogli biti poznati Posejdoniju; već Bercije i Tavernije pokazuju Posejdonijeve ideje o položajima kontinenata.

Posejdonijeva slava izvan specijalizovanih filozofskih krugova počela je, najkasnije osamdesetih godina, objavljivanjem dela „About the ocean and the adjacent areas “. Ovaj rad nije bio samo sveobuhvatan prikaz geografskih pitanja prema aktuelnim naučnim saznanjima, već je poslužio da populariše njegove teorije o unutrašnjim vezama sveta, da pokaže kako su sve sile uticale jedna na drugu i kako se međusobna povezanost takođe primenjuje. na ljudski život, na političku baš kao i na lične sfere.

U ovom delu, Posejdonije je detaljno izložio svoju teoriju o uticaju klime na karakter ljudi, što je uključivalo i njegovu reprezentaciju „geografije rasa“. Ova teorija nije bila samo naučna, već je imala i političke implikacije - njegovi rimski čitaoci su bili obavešteni da je klimatski centralni položaj Italije suštinski uslov rimske sudbine da dominira svetom. Kao stoik, on, međutim, nije pravio suštinsku razliku između civilizovanih Rimljana kao gospodara sveta i manje civilizovanih naroda. Posejdonijevi spisi o Jevrejima su verovatno bili izvor izveštaja Diodora Sicilija o opsadi Jerusalima, a verovatno i Strabonovog.[38][39][40] Josif Flavije osporava neke od Posejdonijevih argumenata u deli Protiv Apiona.

Poput Piteja, Posejdonije je verovao da plimu izaziva Mesec. Posejdonije je, međutim, pogrešio u vezi sa uzrokom. Misleći da je Mesec mešavina vazduha i vatre, on je uzrok plime i oseke pripisao toploti Meseca, dovoljno vrućoj da izazove nabujanje vode, ali nedovoljno vrućoj da je ispari.

Zabeležio je zapažanja zemljotresa i vulkana, uključujući izveštaje o erupcijama vulkana na Eolskim ostrvima, severno od Sicilije.

Obim Zemlje[uredi | uredi izvor]

Posejdonije je izračunao obim Zemlje metodom merenja luka, na osnovu položaja zvezde Kanopus.[41] Kako je Kleomed objasnio, Posejdonije je posmatrao Canopus na, ali nikada iznad horizonta na Rodosu, dok je u Aleksandriji video kako se penje čak 7½ stepeni iznad horizonta (luk meridijana između geografske širine dva lokaliteta je zapravo 5 stepeni i 14 minuta) . Pošto je mislio da je Rodos 5.000 stadija severno od Aleksandrije, a razlika u nadmorskoj visini zvezde ukazuje da je rastojanje između dva lokaliteta 1/48 kruga, pomnožio je 5.000 sa 48 da bi dobio broj od 240.000 stadija za obim sa zemlje.[42]

Prevođenje stadiona u moderne jedinice udaljenosti može biti problematično, ali se generalno smatra da je stadion koji je koristio Posejdonius bio skoro tačno 1/10 moderne statutarne milje. Tako Posejdonijeva mera od 240.000 stadija znači 24.000 mi (39.000 km) u poređenju sa stvarnim obimom od 24.901 mi (40.074 km).[42]

Posejdonijeva metoda za izračunavanje obima Zemlje, oslanjala se na visinu zvezde Kanopus

Posejdonija je u svom pristupu pronalaženju obima Zemlje informisao Eratosten, koji je vek ranije došao do brojke od 252.000 stadija; obojici su procene za obim Zemlje bile neverovatno tačne.

Strabon je primetio da je rastojanje između Rodosa i Aleksandrije 3.750 stadija i izvestio da je Posejdonijeva procena obima Zemlje 180.000 stadija ili 18.000 mi (29.000 km).[43] Plinije Stariji među svojim izvorima pominje Posejdonija i bez njegovog imena je izneo svoj metod za procenu obima Zemlje. Međutim, primetio je da je Hiparh Eratostenovoj proceni dodao nekih 26.000 stadija. Manja vrednost koju je ponudio Strabon i različite dužine grčkih i rimskih stadiona stvorili su upornu zabunu oko Posejdonijevog rezultata. Ptolomej je koristio Posejdonijevu nižu vrednost od 180.000 stadija (oko 33% premalo) za obim Zemlje u svojoj Geografiji. Ovo je bio broj koji je koristio Kristofer Kolumbo da potceni udaljenost do Indije na 70.000 stadija.

Istorija i taktika[uredi | uredi izvor]

Posejdonije je u svome Istorije nastavio Polibijevu Svetsku istoriju. Kaže se da je njegova istorija iz perioda 146–88 pre nove ere narasla na 52 toma.[44] Njegove Histories nastavljaju priču o usponu i širenju rimske dominacije, što se čini da je podržavao. Posejdonije nije sledio Polibijev odvojeniji i činjeničniji stil, jer je Posejdonije video događaje izazvane ljudskom psihologijom; dok je razumeo ljudske strasti i ludosti, on ih u svom istorijskom pisanju nije pomilovao niti opravdavao, koristeći svoju naraciju u stvari da pridobije odobravanje ili osudu čitalaca.

Za Posejdonija se „istorija“ protezala izvan zemlje do neba; čovečanstvo nije bilo izolovano svako u svojoj političkoj istoriji, već je bilo deo kosmosa. Njegove Istorije se, dakle, nisu bavile izolovanom političkom istorijom naroda i pojedinaca, već su uključivale rasprave o svim silama i faktorima (geografski faktori, mineralni resursi, klima, ishrana), koji omogućavaju ljudima da deluju i budu deo svog okruženja. Na primer, Posejdonije je razmatrao klimu Arabije i životvornu ulogu Sunca, plime i oseke (preuzete iz njegove knjige o okeanima) i klimatsku teoriju da bi objasnio etničke ili nacionalne karakteristike ljudi.

Na Posejdonijevo delo o taktici, Umetnost ratovanja, grčki istoričar Arijan se žalio da je napisano „za stručnjake“, što sugeriše da je Posejdonije možda imao iskustvo iz prve ruke u vojnom vođstvu ili, možda, koristio znanje koje je stekao iz poznavanja Pompeja Velikog.

Ugled i uticaj[uredi | uredi izvor]

Posejdonije, prikazan kao srednjovekovni naučnik u Nirnberškoj hronici

Dela objavljena za života o gotovo svim glavnim podelama filozofije učinili su Posejdonija poznatom međunarodnom figurom u celom grčko-rimskom svetu i naširoko su ga citirali pisci njegovog doba, uključujući Cicerona, Livija, Plutarha, Strabona (koji je zvao Posejdonija „najučeniji od svih filozofa mog vremena“), Kleomed, Seneka Mlađi, Diodor Sikulski (koji je koristio Posejdonija kao izvor za svoju Bibliotheca historia [„Istorijska biblioteka“]) i drugi. Iako je njegov kitnjasti i retorički stil pisanja izašao iz mode ubrzo nakon njegove smrti, Posejdonije je tokom života bio cenjen zbog svojih književnih sposobnosti i kao stilista.

Posejdonije je bio glavni izvor materijala o Keltima u Galiji i obilno su ga citirali Timagenes, Julije Cezar, sicilijanski Grk Diodor sa Sicilije i grčki geograf Strabon.[45]

Izgleda da se Posedonije s lakoćom kretao među višim slojevima rimskog društva kao ambasador sa Rodosa. Družio se sa nekim od vodećih ličnosti kasnog republikanskog Rima, uključujući Cicerona i Pompeja, koji su ga posetili na Rodosu. U svojim dvadesetim, Ciceron je pohađao njegova predavanja (77. gpre Hrista) i oni su nastavili da se dopisuju. Ciceron je u svom De Finibusu pomno pratio Posejdonijevo izlaganje Panaecijevog etičkog učenja.

Ptolomej je bio impresioniran sofisticiranošću Posidonijevih metoda, koje su uključivale korekciju prelamanja svetlosti koja prolazi kroz gušći vazduh blizu horizonta. Ptolemejevo odobravanje njegovih naučnih rezultata, a ne Eratostenove ranije i tačnije teze, dovelo je do toga da njegovi nalazi postanu prihvaćena vrednost za obim Zemlje u narednih 1500 godina.

Njegov uticaj na grčko filozofsko razmišljanje trajao je sve do srednjeg veka, što pokazuje brojno citiranje kao izvora u Sudama (vizantijska enciklopedija iz 10. veka).

Vilhelm Kapele je većinu doktrina popularne filozofske rasprave De Mundo bazirao na pisanju Posejdonija.[46] Danas se čini da je Posejdonije prepoznat kao neko ko je imao ispitivački i širok um, ne sasvim originalan, ali sa širinom pogleda koji je povezivao, u skladu sa njegovom osnovnom stoičkom filozofijom, sve stvari i njihove uzroke i svo znanje u jedno sveobuhvatno, jedinstven pogled na svet.

Po njemu je nazvan krater Posejdonius na Mesecu.

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Augustine of Hippo, The City of God Book V, Chapter 2, "Posidonius the Stoic, who was much given to astrology"
  2. ^ Magill, Frank Northen; Aves, Alison (1998). Dictionary of World Biography. Taylor & Francis. str. 904—910. ISBN 978-1579580407. Pristupljeno 28. 5. 2013. 
  3. ^ Sarton, George (1936). „The Unity and Diversity of the Mediterranean World”. Osiris. 2: 406–463 [430]. S2CID 143379839. doi:10.1086/368462. 
  4. ^ Kidd, I. G. (2016-03-07). „Posidonius (2), Stoic philosopher, c. 135–c. 51 BCE”. Oxford Research Encyclopedia of Classics (na jeziku: engleski). ISBN 978-0199381135. doi:10.1093/acrefore/9780199381135.013.5275. Pristupljeno 2021-01-14. 
  5. ^ Kidd, Ian Gray (2005), „Posidonius”, The Oxford Classical Dictionary (na jeziku: engleski), Oxford University Press, ISBN 978-0198606413, Pristupljeno 2021-01-14 
  6. ^ „Poseidonius | Greek philosopher”. Encyclopedia Britannica (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-10-03. 
  7. ^ Kidd 1988, str. 3
  8. ^ „SOL Search”. www.cs.uky.edu. 
  9. ^ a b v g d đ e Sellars 2006, str. 10
  10. ^ Durham, Ian T. (2007). „Posidonius”. Ur.: Tremble, Virginia; Williams, Thomas; Bracher, Katherine; Jarrell, Richard; Marché, Jordan D.; Ragep, F. Jamil. Biographical Encyclopedia of Astronomers (na jeziku: engleski). Springer Science & Business Media. str. 927. ISBN 978-0387304007. 
  11. ^ a b v Freeman, Philip (2006). The Philosopher and the Druids: A Journey Among the Ancient Celts (na jeziku: engleski). Simon and Schuster. str. 10. ISBN 978-0743289061. 
  12. ^ "Apamea had a strong hellenic element of population including Macedonian colonists.... Posidonius had a Greek name, wrote in Greek, had his higher education in Greece, and lived his whole adult life in Athens and Rhodes, where he clearly felt at home." – Kidd 1988, str. 7
  13. ^ a b Kidd 1988, str. 7
  14. ^ a b v g d đ e Kidd 1999, str. 4
  15. ^ Sedley 2003, str. 26–27
  16. ^ Kidd 1999, str. 13
  17. ^ Posidonius, fragment 16 (quoted by Athenaeus, Book 4) and fragment 55 (quoted by Strabo, Book 4).
  18. ^ Kidd 1988, str. 22
  19. ^ Kidd 1988, str. 23
  20. ^ a b Sedley 2003, str. 27
  21. ^ Sedley 2003, str. 26
  22. ^ a b v Kidd 1999, str. 5
  23. ^ Graver 2002, str. 215
  24. ^ Kidd, I. G. Posidonius: The Translation of the Fragments, Volume III
  25. ^ a b Diogenes Laërtius, The Lives and Opinions of Eminent Philosophers, 7.39–40.
  26. ^ Sextus Empiricus, Against the Professors, 7.19.
  27. ^ a b Sedley 2003, str. 22
  28. ^ Sedley 2003, str. 21
  29. ^ Sellars 2006, str. 11
  30. ^ a b v Kidd 1988, str. 69
  31. ^ a b Graver 2002, str. 216
  32. ^ Kidd 1999, str. 9–10
  33. ^ Sedley 2003, str. 24
  34. ^ Cicero. On Divination, i. 130; ii. 42
  35. ^ Trudeau, Richard (1987). The Non-Euclidean Revolution. Boston: Birkhauser. str. 119–120. ISBN 9780817633110. 
  36. ^ Posidonius. Fragment 215.K from Cleomedes
  37. ^ Cicero. De Natura Deorum (On the Nature of the Gods), ii-34, p. 287.
  38. ^ Safrai, Shemuel; Stern, M. (1988), The Jewish people in the first century: Historical Geography, str. 1124, „Most scholars hold that Diodorus, from Book 33 of his work onwards, depended on Posidonius” 
  39. ^ Gmirkin, Russell E. (2006). Berossus and Genesis, Manetho and Exodus: Hellenistic histories. str. 54. . "Jewish misanthropy was also a feature in Posidonius's account of the Jews, though in a less extreme form. 126 Diodorus Siculus, Library 40.3.4b likely derived from Posidonius, whose history may have been consulted by Pompey..."
  40. ^ Bar-Kochva, Bezalel (2009). The Image of the Jews in Greek Literature: The Hellenistic Period. str. 440. . "Posidonius of apamea (d) The Anti-Jewish Libels and Accusations in Diodorus and Apion We have seen in chapters 11–12 that Posidonius used Moses and Mosaic Judaism to portray his own religious, social, and political ideals."
  41. ^ Torge & Müller 2012, str. 5
  42. ^ a b Posidonius, fragment 202
  43. ^ Cleomedes (in Fragment 202) stated that if the distance is measured by some other number the result will be different, and using 3,750 instead of 5,000 produces this estimation: 3,750 x 48 = 180,000; see Fischer I., (1975), Another Look at Eratosthenes' and Posidonius' Determinations of the Earth's Circumference, Ql. J. of the Royal Astron. Soc., Vol. 16, p. 152.
  44. ^ „Poseidonius (Posidonius): translation of fragments”. www.attalus.org. 
  45. ^ Berresford Ellis, Peter (1998). The Celts: A History. Caroll & Graf. str. 49—50. ISBN 0786712112. 
  46. ^ Aristotle; Forster, E. S. (Edward Seymour); Dobson, J. F. (John Frederic) (1914). De Mundo. str. [1]. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Bar-Kochva, Bezalel (2009). The Image of the Jews in Greek Literature: The Hellenistic Period. str. 440. 
  • Torge, W.; Müller, J. (2012). Geodesy. De Gruyter Textbook. De Gruyter. str. 5. ISBN 978-3110250008. Pristupljeno 2021-05-02. 
  • Gmirkin, Russell E. (2006). Berossus and Genesis, Manetho and Exodus: Hellenistic histories. str. 54. 
  • Trudeau, Richard (1987). The Non-Euclidean Revolution. Boston: Birkhauser. str. 119–120. ISBN 9780817633110. 
  • Chisholm, Hugh, ur. (1911). „Posidonius”. Encyclopædia Britannica (на језику: енглески) (11 изд.). Cambridge University Press. 
  • Bevan, Edwyn (1913). Stoics and Skeptics. ISBN 0890053642. 
  • Graver, Margaret (2002). „Appendix D: Posidonius”. Cicero on the Emotions. Tusculan Disputations 3 and 4. University of Chicago Press. ISBN 0226305783. 
  • Harley, J. B. & Woodward, David. The History of Cartography, Volume 1: Cartography in Prehistoric, Ancient, and Medieval Europe and the Mediterranean, 1987, pp. 168–170. ISBN 0226316335 (v. 1)
  • Ian G. Kidd; Ludwig Edelstein, ur. (1972). Posidonius. I The Fragments. Cambridge University Press. ISBN 0521080460. 
  • Kidd, I. G. (1988). Posidonius. II. The Commentary. Cambridge University Press. ISBN 0521200628. 
  • Kidd, I. G. (1999). Posidonius. III. The Translation of the Fragments. Cambridge University Press. ISBN 0521622581. 
  • Juergen Malitz, Poseidonios from Grosse Gestalten der griechischen Antike. 58 historische Portraits von Homer bis Kleopatra. Hrsg. von Kai Brodersen. München: Verlag C.H. Beck. S. 426–432.
  • Magill, Frank Northen; Aves, Alison (1998). Dictionary of World Biography. Taylor & Francis. str. 904—910. ISBN 978-1579580407. Pristupljeno 28. 5. 2013. 
  • Sedley, David (2003). „The School, from Zeno to Arius Didymus”. Ur.: Inwood, Brad. The Cambridge Companion to the Stoics. Cambridge University Press. ISBN 0521779855. 
  • Sellars, John (2006). Stoicism. Acumen. ISBN 978-1844650521. 

Dodatna literatura[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Посејдоније&oldid=27823514”