Pređi na sadržaj

Privreda

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Bruto domaći proizvod po glavi stanovnika zemalja (2020) (Paritet kupovne moćimeđunarodni dolari)
  •   >50,000
  •   35,000–50,000
  •   20,000–35,000
  •   10,000–20,000
  •   5,000–10,000
  •   2,000–5,000
  •   <2,000
  •   nedostupni podaci

Privreda, ili ponekad ekonomija, osnovna je društvena delatnost jednog društva. U užem smislu, privreda obuhvata proizvodnju, raspodelu, razmenu i potrošnju materijalnih dobara.[1][2] U širem smislu, privreda obuhvata sve vrste delatnosti i usluga koje omogućavaju zadovoljavanje svih čovekovih potreba. Data ekonomija je skup procesa koji uključuje njenu kulturu, vrednosti, obrazovanje, tehnološku evoluciju, istoriju, društvenu organizaciju, političku strukturu, pravne sisteme i prirodne resurse kao glavne faktore. Ovi faktori daju kontekst, sadržaj i postavljaju uslove i parametre u kojima privreda funkcioniše. Drugim rečima, ekonomski domen je društveni domen međusobno povezanih ljudskih praksi i transakcija koji ne stoji sam.

U glavne privredne delatnosti spadaju: poljoprivreda (najvažnija privredna delatnost), industrija sa rudarstvom (najbitnija delatnost u sekundarnom sektoru), građevinarstvo, zanatstvo, saobraćaj (najbitnija delatnost u tercijarnom sektoru), trgovina, i turizam. Treba razlikovati pojam nacionalna privreda koji se odnosi na delatnosti u okviru jedne države i svetska privreda koji se odnosi na globalnu delatnost. Svaka država ima svoju privredu (nacionalnu privredu) pa tako, u manjoj ili većoj meri, učestvuje u svetskoj privredi.

Podela privrede

[uredi | uredi izvor]

Prema srodnosti privredne delatnosti delimo na sektore:

Podela sektora:

[uredi | uredi izvor]
  • Proizvodni sektori:
    • primarni sektor i sekundarni sektor.
  • Neproizvodni sektori:
    • tercijarni sektor i kvartni sektor.

Podela po sektorima:

[uredi | uredi izvor]
Delatnosti
Proizvodne Neproizvodne
Primarni sektor Tercijarni sektor
Sekundarni sektor Kvartarni sektor

Primarni sektor

[uredi | uredi izvor]
Ratar ore

Primarni sektor obuhvata proizvodne delatnosti koje za cilj imaju proizvodnju prehrambenih dobara i sirovina za industriju. U ovom sektoru spadaju:

Pomoću poljoprivrede, dobijaju se proizvodi za ishranu stanovništva i industrijske sirovine, pa je zato poljoprivreda jedna od najvažnijih delatnosti. Poljoprivredom se bavi najveći broj ljudi na Zemlji.

U užem smislu, poljoprivreda obuhvata zemljoradnju i stočarstvo, a u širem smislu, lov i ribolov.

Sekundarni sektor

[uredi | uredi izvor]
Fabrika, tradicionalni simbol industrijskog razvoja

Sekundarni sektor obuhvata proizvodne delatnosti. U ovom sektoru spadaju:

Pomoću mašina, sirovine se prerađuju u poluproizvode i gotove proizvode. Jedan deo industrije se bavi izvlačenjem sirovina iz zemlje (rude, uglja, nafte, gasa), dok se drugi deo industrije bavi preradom sirovina mineralnog, biljnog i životinjskog porekla.

Prema načinu proizvodnje i vrsti proizvoda, industrija se deli na:

Podela industrije
Laka industrija Teška industrija
Prehrambena industrija Rudarstvo
Tekstilna industrija Energetika
Drvna industrija Metalurgija
Duvanska industrija Mašinogradnja
Industrija kože i obuće Elektroindustrija
Laka hemijska industrija Teška hemijske industrije
Industrija celuloze i papira Građevinska industrija
Gumarska industrija Mašinska industrija

Teška industrija

[uredi | uredi izvor]

Teška industrija obuhvata proizvodnju sredstava za rad (mašina) i predmeta rada (sirovina, goriva). Za vršenje ove delatnosti potrebna su velika ulaganja, kao i velike količine energije i sirovina.

Laka industrija

[uredi | uredi izvor]

Laka industrija obuhvata proizvodnju sredstava za široku potrošnju. Ona ne zahteva velika ulaganja i znato je manje vezano za izvore energije i sirovina.

Tercijarni sektor

[uredi | uredi izvor]
Trgovina

Tercijarni sektor obuhvata neproizvodne delatnosti. U ovom sektoru spadaju:

Kvartarni sektor

[uredi | uredi izvor]
Obrazovanje

Kvartni sektor obuhvata vanprivredne, neproizvodne delatnosti.[n 1] U ovom sektoru spadaju:

Tržišna privreda

[uredi | uredi izvor]

Tržišna privreda se zasniva na privatnoj svojini, na slobodi izbora i konkurenciji. Cene se formiraju kao rezultat ponude i tražnje. Proizvođač je lično zainteresovan za proizvodnju, a kupcu se pruža mogućnost velikog izbora. Tržišna privreda je vrlo dinamična, lako se menjaju vrsta i mesto proizvodnje i brzo se uvode nove tehnologije.

Nedostaci tržišne privrede

[uredi | uredi izvor]

Osnovni nedostatak tržišne privrede sastoji se u tome što se tokom njenog razvoja naizmenično smenjuju periodi rasta proizvodnje i pune zaposlenosti sa periodima pada proizvodnje, zatvaranja fabrika i otpuštanja radnika.

Uloga države u privredi

[uredi | uredi izvor]

Ne postoji privreda koja se razvija bez mešanja države. Svaka država, u manjoj ili većoj meri, primenom zakona, utiče na svoju privredu i sprečava pojavu haosa. Osim toga, svaka država obezbeđuje sredstva (ubiranjem poreza) i plate zaposlenima u sledećim delatnostima:

Razvoj privrede

[uredi | uredi izvor]

Podela

[uredi | uredi izvor]

Na razvoj privrede utiču:

  • prirodni faktori i
  • društveni faktori.

Prirodni faktori su raspoloživa prirodna bogatstva kao na primer:

Društveni faktori su složeniji, brojni i raznovrsni. Oni mogu da budu:

Vidi još

[uredi | uredi izvor]

Napomene

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ a b Kvartarni sektor je nekada smatran delom tercijarnog sektora

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ a b „Osnovne odlike i podela privrede”. Štreber. 
  2. ^ James, Paul; with Magee, Liam; Scerri, Andy; Steger, Manfred B. (2015). Urban Sustainability in Theory and Practice: Circles of Sustainability. London: Routledge. str. 53. ISBN 978-1315765747. Arhivirano iz originala 1. 3. 2020. g. Pristupljeno 29. 1. 2018. 
  3. ^ a b v „Prezentacija privreda”. slideshare.net. 16. 12. 2014. 

Literatura

[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]