Privreda

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu

Privreda, ili ponekad ekonomija, osnovna je društvena delatnost jednog društva. U užem smislu, privreda obuhvata proizvodnju, raspodelu, razmenu i potrošnju materijalnih dobara.[1] U širem smislu, privreda obuhvata sve vrste delatnosti i usluga koje omogućavaju zadovoljavanje svih čovekovih potreba.

U glavne privredne delatnosti spadaju:

Treba razlikovati pojam nacionalna privreda koji se odnosi na delatnosti u okviru jedne države i svetska privreda koji se odnosi na globalnu delatnost. Svaka država ima svoju privredu (nacionalnu privredu) pa tako, u manjoj ili većoj meri, učestvuje u svetskoj privredi.

Podela privrede[uredi]

Prema srodnsti privredne delatnosti delimo na sektore:

Podela sektora:[uredi]

  • Proizvodni sektori:
    • primarni sektor i sekundarni sektor.
  • Neproizvodni sektori:
    • tercijarni sektor i kvartni sektor.

Podela po sektorima:[uredi]

Delatnosti
Proizvodne Neproizvodne
Primarni sektor Tercijarni sektor
Sekundarni sektor Kvartni sektor

Primarni sektor[uredi]

Ratar ore

Primarni sektor obuhvata proizvodne delatnosti koje za cilj imaju proizvodnju prehrambenih dobara i sirovina za industriju. U ovom sektoru spadaju:

Pomoću poljoprivrede, dobijaju se proizvodi za ishranu stanovništva i industrijske sirovine, pa je zato poljoprivreda jedna od najvažnijih delatnosti. Poljoprivredom se bavi najveći broj ljudi na Zemlji.

U užem smislu, poljoprivreda obuhvata zemljoradnju i stočarstvo, a u širem smislu, lov i ribolov.

Sekundarni sektor[uredi]

Fabrika, tradicionalni simbol industrijskog razvoja

Sekundarni sektor obuhvata proizvodne delatnosti. U ovom sektoru spadaju:

Pomoću mašina, sirovine se prerađuju u poluproizvode i gotove proizvode. Jedan deo industrije se bavi izvlačenjem sirovina iz zemlje (rude, ugnja, nafte, gasa), dok se drugi deo industrije bavi preradom sirovina mineralnog, biljnog i životinjskog porekla.

Prema načinu proizvodnje i vrsti proizvoda, industrija se deli na:

Podela industrije
Laka industrija Teška industrija
Prehrambena industrija Rudarstvo
Tekstilna industrija Energetika
Drvna industrija Metalurgija
Duvanska industrija Mašinogradnja
Industrija kože i obuće Elektroindustrija
Laka hemijska industrija Teška hemijske industrije
Industrija celuloze i papira Građevinska industrija
Gumarska industrija Mašinska industrija

Teška industrija[uredi]

Teška industrija obuhvata proizvodnju sredstava za rad (mašina) i predmeta rada (sirovina, goriva). Za vršenje ove delatnosti potrebna su velika ulaganja, kao i velike količine energije i sirovina.

Laka industrija[uredi]

Laka industrija obuhvata proizvodnju sredstava za široku potrošnju. Ona ne zahteva velika ulaganja i znato je manje vezano za izvore energije i sirovina.

Tercijarni sektor[uredi]

Trgovina

Tercijarni sektor obuhvata neproizvodne delatnosti. U ovom sektoru spadaju:

Kvartni sektor[uredi]

Obrazovanje

Kvartni sektor obuhvata vanprivredne, neproizvodne delatnosti.[n 1] U ovom sektoru spadaju:

Tržišna privreda[uredi]

Tržišna privreda se zasniva na privatnoj svojini, na slobodi izbora i konkurenciji. Cene se formiraju kao rezultat ponude i tražnje. Proizvođač je lično zainteresovan za proizvodnju, a kupcu se pruža mogućnost velikog izbora. Tržišna privreda je vrlo dinamična, lako se menjaju vrsta i mesto proizvodnje i brzo se uvode nove tehnologije.

Nedostaci tržišne privrede[uredi]

Osnovni nedostatak tržišne privrede sastoji se u tome što se tokom njenog razvoja naizmenično smenjuju periodi rasta proizvodnje i pune zaposlenosti sa periodima pada proizvodnje, zatvaranja fabrika i otpuštanja radnika.

Uloga države u privredi[uredi]

Ne postoji privreda koja se razvija bez mešanja države. Svaka država, u manjoj ili većoj meri, primenom zakona, utiče na svoju privredu i sprečava pojavu haosa. Osim toga, svaka država obezbeđuje sredstva (ubiranjem poreza) i plate zaposlenima u sledećim delatnostima:

Razvoj privrede[uredi]

Podela[uredi]

Na razvoj privrede utiču:

  • prirodni faktori i
  • društveni faktori.

Prirodni faktori su raspoloživa prirodna bogatstva kao na primer:

Društveni faktori su složeniji, brojni i raznovrsni. Oni mogu da budu:

Vidi još[uredi]

Napomene[uredi]

  1. 1,0 1,1 Kvartni sektor je nekada smatran delom tercijarnog sektora

Literatura[uredi]

  • Mastilo, Natalija (2005): Rečnik savremene srpske geografske terminologije, Geografski fakultet, Beograd
  • Rada S. i Milutin T. (2016): Geogragija za 6. razred osnovne škole (7. izdanje str. 55 – 56), Zavod za udžbenike i nastavna sredstva – ISBN 978-86-17-19478-7.

Reference[uredi]

  1. 1,0 1,1 „Osnovne odlike i podela privrede”. Štreber. 
  2. 2,0 2,1 2,2 „Prezentacija privreda”. slideshare.net. 16. decembar 2014.