Privreda Rusije

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Privreda Rusije
Moskovski međunarodni poslovni centar
Valuta1 Ruska rublja = 0,015 dolara
Fiskalna godinaKalendarska godina od 1. januara do 31. decembra
Članstvo u organizacijamaSTO, ZND, APEC, EAES, G20 i druge.
Statistika
BDP po stanovniku$13.400 (nominalno 2024p)[1] $36,600 (2024)[2]
BDP po sektoruPoljoprivreda: 4.7%

Indistrija: 32.4%

Usluge: 62.3% (2017)[3]
Stanovništvo
ispod linije siromaštva		12.9% (2018)[4]
Radna snaga73 miliona (2019)[5]
Radna snaga
po zanimanjima		Poljoprivreda: 9.4%; Industrija: 27.6%; Usluge: 63% (2016)[3]
Glavne industrijeNafta,

Prirodni gas,

Rudarstvo, Ugalj, Hemijska industrija, Metalna industrija, Mašinstvo, Vazduhoplov, Namenska industrija, Svemirske letelice, Odbrana, Brodogradnja, Traktori, Medicinski instrumenti, Tekstil, Zanati...
Razmena
Izvoz$528,9 milijardi (2017)[6]
Izvozna dobraNafta i naftni derivati, prirodni gas, metali, drvo i proizvodi od drveta, hemikalije i veliki broj civilnih i vojnih proizvođača.
Glavni izvozni partneriEvropska unija Evropska unija 45.8%,

Kina Kina 9.8%,
Belorusija Belorusija 4.9%,
Turska Turska 4.8%,
Južna Koreja Južna Koreja 3.5%,

Ostalo 31,2% (2016)[7]
Uvoz$182,3 milijardi (2016)[8]
Javne finansije
Prihodi$221.886 milijardi (2016)[9]
Rashodi$258.420 milijardi (2016)[9]
Rezerve$475 milijardi (Februar 2019)[10]
Sve vrednosti, ako nije drugačije naznačeno, izražene su u američkim dolarima

Rusija ima mešovitu i tranzicionu ekonomiju sa srednjim prihodima[11] sa državnim vlasništvom u strateškim oblastima ekonomije. Tržišne reforme devedesetih godina privatizovale su veći deo ruske industrije i poljoprivrede, sa značajnim izuzecima od ove privatizacije koja se odvijala u sektorima energetike i odbrane.

Rusko geografsko prostranstvo je važna odrednica njene ekonomske aktivnosti, a neki izvori procenjuju da Rusija sadrži preko 30% svetskih prirodnih resursa.[12][13][14] Svetska banka procenjuje ukupnu vrednost ruskih prirodnih resursa na 75 triliona dolara.[15][16] Rusija se oslanja na prihode od energije kao najvećeg pokretača svog rasta. Rusija poseduje obilje nafte, prirodnog gasa i plemenitih metala, koji čine veliki deo ruskog izvoza. Od 2012. godine sektor nafte i gasa činio je 16% BDP-a, 52% prihoda državnog budžeta i preko 70% ukupnog izvoza.[17][18] Od 2019. godine izvoz prirodnih resursa iznosio je 60% BDP-a zemlje.[19] Rusija se smatra "energetskom supersilom".[20][21] Ima najveće dokazane rezerve prirodnog gasa na svetu i najveći je izvoznik prirodnog gasa. Takođe je drugi najveći izvoznik nafte.

Rusija ima veliku i sofisticiranu industriju naoružanja, sposobnu da projektuje i proizvodi visokotehnološku vojnu opremu, uključujući lovce pete generacije, nuklearne atomske podmornice, vatreno oružje i balističke rakete dugog dometa. Vrednost ruskog izvoza oružja u 2013. godini iznosila je 15,7 milijardi dolara, čime se nalazi na drugom mestu, nakon SAD. Glavni vojni izvoz iz Rusije uključuje borbene avione, sisteme protivvazdušne odbrane, brodove i podmornice.[22][23]

Ekonomski razvoj zemlje je geografski neujednačen, a region Moskve doprinosi veoma velikom udelu BDP-a zemlje.[24] Od 1990. godine u Rusiji je došlo do značajnog porasta nejednakosti u bogatstvu (daleko više nego u Kini i drugim istočnoevropskim zemljama).[25][26] Jedna studija procenjuje da je "bogatstvo koje bogati Rusi drže na obali oko tri puta veće od zvaničnih neto deviznih rezervi i da je uporedivo po veličini sa ukupnim finansijskim sredstvima domaćinstava koja se drže u Rusiji."[25]

Ekonomska istorija[uredi | uredi izvor]

Sovjetska ekonomija

Industrijalizacija pod Staljinom

BDP Rusije po paritetu kupovne moći u periodu 1991–2019. (u međunarodnim dolarima)

Počev od 1928. godine, tok ekonomije Sovjetskog Saveza bio je vođen nizom petogodišnjih planova. Do 1950-ih godina, tokom prethodnih nekoliko decenija, Sovjetski Savez se brzo razvio iz pretežno agrarnog društva u veliku industrijsku silu.[27][28] Do 1970-ih Sovjetski Savez je ušao u doba stagnacije. Kompleksni zahtevi moderne ekonomije i nefleksibilna uprava preplavili su i ograničili centralne planere. Obim odluka o planiranju u Moskvi postao je ogroman. Ogromne procedure za birokratsku administraciju onemogućile su slobodnu komunikaciju i fleksibilan odgovor na nivou preduzeća za rad sa otuđenjem radnika, inovacijama, kupcima i dobavljačima. Od 1975. do 1985. godine, korupcija i prenatrpanost podataka postali su uobičajena praksa među birokratijom da izveštavaju o zadovoljnim ciljevima i kvotama, čime se kriza otežavala. Od 1986. godine, Mihail Gorbačov je pokušao da se posveti ekonomskim problemima prelaskom na tržišno orijentisanu socijalističku ekonomiju. Gorbačovljeva politika nije uspela da podmladi sovjetsku ekonomiju. Umesto toga, Perestrojka je pokrenula proces političke i ekonomske dezintegracije, što je kulminiralo raspadom Sovjetskog Saveza 1991. godine.

Tranzicija u tržišnu ekonomiju (1991–1998)

Nakon raspada Sovjetskog Saveza, Rusija je prošla kroz radikalnu transformaciju, prešavši iz centralno planske ekonomije u globalno integrisanu tržišnu ekonomiju. Korumpirani i nasumični procesi privatizacije pretvarali su velike državne firme u politički povezane "oligarhe", što je dovelo do koncentracije vlasništva nad kapitalom. Jeljcinov program radikalne, tržišno orijentisane reforme postao je poznat kao "šok terapija". Bila je zasnovana na politikama koje su povezane sa Vašingtonskim konsenzusom, preporukama MMF-a i grupom vrhunskih američkih ekonomista, uključujući Lorensa Samersa.[29][30][31] Rezultat je bio katastrofalan, sa realnim BDP-om koji je do 1999. pao za više od 40%, hiperinflacija je izbrisala ličnu štednju, a kriminal i siromaštvo su se brzo širili.[32][33] Ovo je bilo praćeno padom životnog standarda, uključujući rastuću ekonomsku nejednakost i siromaštvo,[34] zajedno sa povećanom stopom smrtnosti[35] i smanjenjem očekivane dužine trajanja života.[36] Većina državnih preduzeća je privatizovana usred velikih kontroverzi i kasnije su vlasnici postali insajderi[37] koji su ih kupili za mnogo manje nego što su vredela.[30] Na primer, direktor jedne fabrike tokom sovjetskog režima često bi postao vlasnik istog preduzeća. Pod pokrićem vlade izvršene su sramne finansijske manipulacije koje su obogatile usku grupu pojedinaca na ključnim pozicijama biznisa i vlade.[38] Mnogi od njih su odmah uložili svoje novostečeno bogatstvo u inostranstvo čime su stvorili ogroman nestanak kapitala.[39]

Poteškoće u prikupljanju vladinih prihoda usred kolapsa ekonomije i zavisnosti od kratkoročnog zaduživanja za finansiranje budžetskih deficita dovele su do ruske finansijske krize 1998. godine.

Tokom devedesetih godina Rusija je bila "najveći dužnik" Međunarodnog monetarnog fonda sa kreditima u ukupnom iznosu od 20 milijardi dolara. MMF je bio predmet kritika zbog toga što je pozajmljivao novac jer je Rusija uvela malo reformi obećanih za kredite, a veliki deo tih sredstava mogao je biti "preusmeren iz svoje namenske svrhe i uključen u tokove kapitala koji su zemlju nelegalno napustili".[40][41]

Oporavak i rast (1999–2008)

Cene nafte oko 2000. godine

Rusija se sa iznenađujućom brzinom oporavila od finansijskog sloma iz avgusta 1998. godine. Mnogo razloga za oporavak bila je devalvacija rublje, zbog čega su domaći proizvođači bili konkurentniji na nacionalnom i međunarodnom planu.

Između 2000. i 2002. godine, postojala je značajna količina ekonomskih reformi za rast, uključujući sveobuhvatnu poresku reformu, koja je uvela jedinstven porez na dohodak od 13%; i široke napore na deregulaciji koja je poboljšala situaciju za mala i srednja preduzeća.[42]

Između 2000. i 2008. godine, ruska ekonomija dobila je veliki podsticaj od rastućih cena roba. BDP je rastao u proseku 7% godišnje.[43][44] Raspoloživi prihodi su više nego udvostručeni, a u dolarskim terminima povećani su osam puta.[45] Obim potrošačkih kredita u periodu 2000–2006. porastao je 45 puta, što je dovelo do naglog rasta privatne potrošnje.[46][47] Broj ljudi koji žive ispod linije siromaštva smanjio se sa 30% u 2000. na 14% u 2008. godini.[44][48][49]

Međutim, inflacija je ostala problem, pošto je centralna banka agresivno povećavala ponudu novca kako bi se borila protiv aprecijacije rublje.[50] Ipak, Svetska banka je 2007. godine objavila da je ruska ekonomija postigla "neviđenu makroekonomsku stabilnost".[51] Do oktobra 2007, Rusija je održavala impresivnu fiskalnu disciplinu sa budžetskim suficitima svake godine od 2000. godine.[42]

2009–2014. godina

Promene u (stranom) kreditnom rejtingu Rusije

Ruske banke su bile pogođene globalnom kreditnom krizom tokom 2008. godine, mada nijedna dugoročna šteta nije učinjena zahvaljujući proaktivnom i pravovremenom reagovanju vlade i centralne banke, koja je zaštitila bankarski sistem od efekata globalne finansijske krize.[52][53][54] Oštra, ali kratka recesija u Rusiji bila je praćena snažnim oporavkom koji je počeo krajem 2009. godine.[43]

Nakon 16 godina pregovora, članstvo Rusije u Svetskoj trgovinskoj organizaciji je prihvaćeno 2011. godine.[55] 2013. godine, Svetska banka je proglasila Rusiju kao ekonomiju visokih prihoda.[56]

Ruski lideri su u više navrata govorili o potrebi diversifikacije ekonomije od njene zavisnosti od nafte i gasa i podsticanja sektora visoke tehnologije.[57] U 2012. godini nafta, gas i naftni derivati činili su preko 70% ukupnog izvoza.[18] Čini se da je ovaj ekonomski model pokazao svoje granice, kada se nakon višegodišnjeg snažnog poslovanja ruska ekonomija povećala za samo 1,3% tokom 2013. godine.[43] Predloženo je nekoliko razloga za objašnjenje usporavanja, uključujući produženu recesiju u EU, koja je najveći trgovinski partner Rusije, stagnirajuće cene nafte, nedostatak slobodnih industrijskih kapaciteta i demografski problemi.[58] Politička previranja u susednoj Ukrajini doprinela su neizvesnosti i potisnutim ulaganjima.

Prema istraživanju koje je objavio Fajnenšal tajms 2012. godine, Rusija je bila druga po ekonomskom učinku među članicama G20, nakon Saudijske Arabije. Ekonomski rezultati su procenjeni na sedam mera: rast bruto domaćeg proizvoda, budžetski deficit i državni dug za 2012. godinu; ekonomski oporavak - proizvodnja u odnosu na vrhunac pre krize; promenu duga iz 2009. godine; promene u nezaposlenosti od 2009. do 2013. godine; i, konačno, odstupanje tekućeg računa od balansa.[59] Magazin Forbs navodi Rusiju na 91. mestu u najboljim zemljama za biznis. Zemlja je nedavno ostvarila značajan napredak u oblastima kao što su inovacije i sloboda trgovine. (Forbes rangira svaku zemlju u više kategorija i dobija informacije iz više izvora kao što su Svetski ekonomski forum, Svetska banka i Centralna obaveštajna agencija).[60] Od 2008. godine, magazin Forbes je Moskvu stalno nazivao "milijarderski glavni grad sveta".

2014–2019. godina

Prosečni dohodak po glavi stanovnika u Rusiji u dolarima, 1995–2015.

Nakon pripajanja Krima u martu 2014. godine i učešća Rusije u tekućem sukobu u Ukrajini, SAD, EU (i neke druge evropske zemlje), Kanada i Japan uveli su sankcije za ruski finansijski, energetski i odbrambeni sektor.[61] Neke zemlje članice EU bile su podeljenog mišljenja za dalje sankcije, ali su ipak smatrale da treba da se smanji tok sankcija. To je dovelo do pada ruske rublje i izazvalo strahove od ruske finansijske krize. Rusija je odgovorila sankcijama protiv više zemalja, uključujući i jednogodišnji period potpune zabrane uvoza hrane iz Evropske unije i Sjedinjenih Država. Do 2018. godine procenjuje se da su zapadne sankcije možda smanjile rusku ekonomiju za čak 6%.[62]

Prema ruskom ministarstvu ekonomije u julu 2014. godine, rast BDP-a u prvoj polovini 2014. godine bio je 1%. Ministarstvo je predviđalo rast od 0,5% za 2014. godinu.[63] Ruska ekonomija je u 2014. godini porasla više od očekivanih 0,6%.[64] Od 2. kvartala 2015. godine inflacija, u odnosu na drugi kvartal 2014. godine, iznosila je 8%; ekonomija se smanjila za 4,6% kako je ekonomija ušla u recesiju.[65] Da bi se uravnotežio državni budžet u 2015. godini, cena nafte trebalo je da bude oko 74 USD za razliku od 104 USD za 2014. godinu.[66] Rusija je nekada imala oko 500 milijardi dolara deviznih rezervi, ali leta 2015. godine je držala 360 milijardi dolara i planirala da nastavi da akumulira devizne rezerve u godinama koje dolaze, dok ponovo ne dostignu 500 milijardi dolara.[67]

Zemlje po dokazanim rezervama prirodnog gasa (2014), na osnovu podataka iz "Svetske knjige činjenica". Rusija ima najveće svetske rezerve.

Prema rečima Germana Grefa iz Sberbanke, kontrakcija ruske ekonomije je "ne kriza, nego nova stvarnost" kojoj se mora prilagoditi, prvenstveno zbog niskih cena nafte. On je takođe predstavio nekoliko metrika koje pokazuju promenu - BDP je pao za 3,7%, prihod - za 4,3%, plate - za 9,3%, a inflacija je dostigla 12,9%. Međutim, u decembru 2015. godine, Moskov Tajms je saopštio da je broj ljudi koji žive na ili ispod linije siromaštva, "oni sa mesečnim primanjima manjim od 9.662 rubalja ($ 140)" povećan za više od 2,3 miliona ljudi.[68] Rusija je ocenjena kao jedna od najviše nejednakih najvećih svetskih ekonomija.[69]

Tokom 2014-2015 godine četvrtina banaka u Rusiji napustila je tržište, troškovi ruskog bankarskog garantnog fonda dostigli su 1 trilion rubalja plus dodatni državni fondovi za dokapitalizaciju banaka dostigli su 1,9 triliona rubalja.[70]

Krajem 2016. godine, Sjedinjene Države su nametnule dalje sankcije Ruskoj Federaciji kao odgovor na ono što je američka vlada navela da je rusko uplitanje u izbore u SAD 2016. godine.[71]

Bruto domaći proizvod po glavi stanovnika u 2014. godini

Godine 2016, ruska ekonomija bila je šesta po veličini u svetu po paritetu kupovne moći i dvanaesta po tržišnom kursu.[72] Između 2000. i 2012. ruski izvoz energije podstakao je brzi rast životnog standarda, pri čemu je realni raspoloživi dohodak porastao za 160%.[73] U dolarskim terminima to je iznosilo više od sedam puta povećanja raspoloživih prihoda od 2000. godine.[45] U istom periodu, nezaposlenost i siromaštvo su bili više nego prepolovljeni, a samoopredeljeno zadovoljstvo životom Rusa takođe je značajno poraslo.[74] Ovaj rast bio je kombinovani rezultat uspona roba iz 2000. godine, visokih cena nafte, kao i obazrive ekonomske i fiskalne politike.[traži se izvor] Međutim, ovi dobici su neravnomerno raspodeljeni, pošto je 110 najbogatijih pojedinaca pronađeno u određenom izveštaju da poseduje 35% svih finansijskih sredstava koja poseduju ruska domaćinstva.[75][76] Rusija takođe ima drugi po veličini nezakonit odliv novca, pri čemu je na taj način izgubila više od 880 milijardi dolara u periodu od 2002. do 2011. godine.[77] Od 2008. godine Forbs je u više navrata nazivao Moskvu "milijarderskom prestonicom sveta".[78] Ruska ekonomija je rizikovala da ode u recesiju od početka 2014, uglavnom zbog pada cena nafte, sankcija i postepenog nestanka kapitala.[79] Dok je u 2014. rast BDP-a ostao pozitivan na 0,6%,[80] 2015. godine, ruska ekonomija se smanjila za 3,7% i očekivalo se da će se dodatno smanjiti u 2016. godini.[81] Međutim, Svetska banka i MMF su procenjivale da će ruska ekonomija da počne da se oporavlja do 2017. godine.[82][83] Do 2016. godine, ruska ekonomija se oporavila sa rastom BDP-a od 0,3% i zvanično je izašla iz recesije. Rast se nastavio i u 2017. godini, sa porastom od 1,5%.[84][85]

Stopa nezaposlenosti Rusije od pada Sovjetskog Saveza

U januaru 2016. američka kompanija Blumberg rangirala je rusku ekonomiju na 12. mestu kao najinovativniju u svetu,[86] u odnosu na 14. mesta u januaru 2015. godine[87] i 18 mesta u januaru 2014. godine.[88] Rusija ima petnaestu najveću stopu prijavljivanja patenata na svetu, nalazi se na 8. mestu sa najvećom koncentracijom visokotehnoloških javnih preduzeća, kao što su internet i vazduhoplovstvo i treća je po broju diplomiranih naučnika i inženjera.[86] Bivši ministar finansija Aleksej Kudrin rekao je da Rusija treba da smanji geopolitičke tenzije kako bi poboljšala svoje ekonomske uslove.[89]

Karta prikazuje zemlje koje imaju veći ili niži BDP po glavi stanovnika od Rusije

U maju 2016. godine prosečne nominalne mesečne zarade su pale ispod 450 dolara mesečno,[90] a porez na dohodak fizičkih lica plaća se po stopi od 13% na većini prihoda.[91] Oko 19,2 miliona Rusa je živelo ispod nacionalne linije siromaštva tokom 2016. godine,[92] što je značajno povećanje u odnosu na 16,1 miliona tokom 2015. godine.

Anketa koja je završena 2018. godine među 1400 rukovodilaca ruskih kompanija pokazala je visok nivo pesimizma, pri čemu je većina opisala ekonomsku situaciju u zemlji kao "katastrofalnu". 73% ispitanika u velikim i 77% njih u srednjim i malim preduzećima se suočava sa "krizom", dok ih je samo 4% njih stanje opisalo kao "dobro". 50% je pogođeno od strane povećanja realnih poreskih stopa, a 60% je pogođeno povećanjem komunalnih tarifa.[93]

Ministarstvo za prirodne resurse i životnu sredinu u Rusiji je 2019. godine procenilo da je vrednost izvoza prirodnih resursa 844 milijarde dolara ili 60% BDP-a zemlje.[94]

2019 – danas

Savremenu rusku ekonomiju karakterišu: zvanično niska (nezaposlenost), ekstenzivna siva ekonomija i korupcija zbog niskih minimalnih i prosečnih plata u zemlji (minimum 11280 rubalja, €153.95 i prosečno 43400 rubalja, €592.32), niska ulaganja u obrazovanje, medicina, infrastruktura, istraživanje i razvoj, itd., niska proizvodnja roba sa visokom dodatom vrednošću, nedovoljno stvaranje novih kvalifikovanih i visoko kvalifikovanih radnih mesta, snažna birokratija, nedostatak nezavisnog, transparentnog pravosudnog sistema, zajedno sa neefikasnim zakonodavstvom koje ometa razvoj biznisa i preduzetništva u zemlji i odvraća strane investitore, niska inflacija, nizak državni dug i nizak ekonomski rast sa niskim stopama nataliteta, visoka emigracija, niskokvalifikovana imigracija, brzo starenje društva, niska ekonomska i socijalna zaštita stanovništva i stanje samo zemalja u razvoju sa niskim prihodima koje se ne mogu takmičiti sa ekonomski razvijenim zemljama i domaćice poput Azije (Japan, Južna Koreja, Tajvan, Hong Kong, Singapur, UAE, Bahrein, Katar, Saudijska Arabija, Oman, itd.), Ameriku (SAD, Kanada, Argentina, Čile, Urugvaj, itd.) , i Evropu (Nemačka, Velika Britanija, Francuska, Španija, Italija, Irska, Švajcarska, Luksemburg, Estonija, Slovenija, itd.).[95][96][97][98][99][100][101][102][103][104][105][106][107][108][109][110][110][111][112]

Problemi savremene ruske ekonomije slični su ekonomskim problemima SSSR-a koji su povezani sa sistemskim, hroničnim nedovoljnim finansiranjem svih sfera radi čisto vojske, samo sa dodatkom rastuće demografske krize svake godine i kao rezultat neizbežnog rasta ekonomskih i socijalnih zavisnika u društvu koji će zahtevati potpuno drugačiji nivo. kvalitet i ekonomski i socijalni standardi državne zaštite države opšteg blagostanja, socijalne države, izdržavanih lica koja Danas u 2019. pate od nedostatka pravog, adekvatan državni socijalne i ekonomske sigurnosti. Takođe, sa povećanjem manjka radne snage svake godine, Rusiju karakteriše nizak rast realnog dohotka stanovništva u poređenju sa drugim regionima u razvoju (postkomunističke zemlje, zemlje bivšeg istočnog bloka, balkanske zemlje, arapske zemlje, jugoistočna Azija, zemlje Latinske Amerike, Afričkim zemljama itd.) I zemljama svijeta (Kina, Južna Afrika, Brazil, Indija, Turska, Poljska, Rumunija, itd.)[97][110][112][113][114][115][116][117][118][119][120][121][122][123][124][125][126][127]

Podaci[uredi | uredi izvor]

Sledeća tabela prikazuje glavne ekonomske pokazatelje u periodu od 1992. do 2017. godine. Inflacija ispod 5% je prikazana zelenom bojom.[128]

Godina BDP (u milijardama $) BDP po glavi stanovnika (u milijardama $) Rast BDP-a (pravi) Stopa inflacije (u procentima) Nezaposlenost (u procentima) Državni dug (u% BDP-a)
1992 1.703,0 11,482 n/a n/a 5,2% n/a
1993 0 Pad 0 1,591.9 0 Pad 0 10,724 0 Pad 0 −8.7% 0 Negativan rast 0 874.6% 0 Negativan rast 0 5.9% n/a
1994 0 Pad 0 1,419.3 0 Pad 0 9,563 0 Pad 0 −12.7% 0 Negativan rast 0 307.6% 0 Negativan rast 0 8.1% n/a
1995 0 Pad 0 1,389.5 0 Pad 0 9,370 0 Pad 0 −4.1% 0 Negativan rast 0 197.5% 0 Negativan rast 0 9.4% n/a
1996 0 Pad 0 1,363.8 0 Pad 0 9,210 0 Pad 0 −3.6% 0 Negativan rast 0 47.7% 0 Negativan rast 0 9.7% n/a
1997 0 Rast 1,406.3 0 Rast 9,517 0 Rast 1.4% 0 Negativan rast 0 14.8% 0 Negativan rast 0 11.8% n/a
1998 0 Pad 0 1,345.6 0 Pad 0 9,130 0 Pad 0 −5.3% 0 Negativan rast 0 27.7% 0 Negativan rast 0 13.3% n/a
1999 0 Rast 1,452.9 0 Rast 9,889 0 Rast 6.4% 0 Negativan rast 0 85.7% 0 Pozitivan pad 0 13.0% 92.1%
2000 0 Rast 1,635.3 0 Rast 11,170 0 Rast 10.0% 0 Negativan rast 0 20.8% 0 Pozitivan pad 0 10.6% 0 Pozitivan pad 0 55.7%
2001 0 Rast 1,757.7 0 Rast 12,054 0 Rast 5.1% 0 Negativan rast 0 21.5% 0 Pozitivan pad 0 9.0% 0 Pozitivan pad 0 44.3%
2002 0 Rast 1,869.3 0 Rast 12,875 0 Rast 4.7% 0 Negativan rast 0 15.8% 0 Pozitivan pad 0 8.0% 0 Pozitivan pad 0 37.5%
2003 0 Rast 2,046.7 0 Rast 14,156 0 Rast 7.3% 0 Negativan rast 0 13.7% 0 Negativan rast 0 8.2% 0 Pozitivan pad 0 28.3%
2004 0 Rast 2,253.9 0 Rast 15,647 0 Rast 7.2% 0 Negativan rast 0 10.9% 0 Pozitivan pad 0 7.7% 0 Pozitivan pad 0 20.8%
2005 0 Rast 2,474.8 0 Rast 17,232 0 Rast 6.4% 0 Negativan rast 0 12.7% 0 Pozitivan pad 0 7.2% 0 Pozitivan pad 0 14.8%
2006 0 Rast 2,758.8 0 Rast 19,249 0 Rast 8.2% 0 Negativan rast 0 9.7% 0 Pozitivan pad 0 7.1% 0 Pozitivan pad 0 14.8%
2007 0 Rast 3,073.9 0 Rast 21,473 0 Rast 8.5% 0 Negativan rast 0 9.0% 0 Pozitivan pad 0 6.0% 0 Pozitivan pad 0 8.0%
2008 0 Rast 3,298.7 0 Rast 23,054 0 Rast 5.2% 0 Negativan rast 0 14.1% 0 Negativan rast 0 6.2% 0 Pozitivan pad 0 7.4%
2009 0 Pad 0 3,063.8 0 Pad 0 21,411 0 Pad 0 −7.8% 0 Negativan rast 0 11.7% 0 Negativan rast 0 8.2% 0 Negativan rast 0 9.9%
2010 0 Rast 3,240.9 0 Rast 22,639 0 Rast 4.5% 0 Negativan rast 0 6.9% 0 Pozitivan pad 0 7.4% 0 Negativan rast 0 10.6%
2011 0 Rast 3,475.4 0 Rast 24,259 0 Rast 5.0% 0 Negativan rast 0 8.4% 0 Pozitivan pad 0 6.5% 0 Negativan rast 0 10.8%
2012 0 Rast 3,670.4 0 Rast 25,592 0 Rast 3.7% 0 Negativan rast 0 5.1% 0 Pozitivan pad 0 5.5% 0 Negativan rast 0 11.5%
2013 0 Rast 3,796.8 0 Rast 26,440 0 Rast 1.8% 0 Negativan rast 0 6.8% 0 Stagnacija 0 5.5% 0 Negativan rast 0 12.7%
2014 0 Rast 3,892.0 0 Rast 27,072 0 Rast 0.7% 0 Negativan rast 0 7.8% 0 Pozitivan pad 0 5.2% 0 Negativan rast 0 15.6%
2015 0 Pad 0 3,835.8 0 Pad 0 26,658 0 Pad 0 −2.5% 0 Negativan rast 0 15.5% 0 Negativan rast 0 5.6% 0 Negativan rast 0 15.9%
2016 0 Rast 3,877.0 0 Rast 26,930 0 Pad 0 −0.2% 0 Negativan rast 0 7.1% 0 Pozitivan pad 0 5.5% 0 Pozitivan pad 0 15.7%
2017 0 Rast 4,007.8 0 Rast 27,834 0 Rast 1.5% 0 Rast 3.7% 0 Pozitivan pad 0 5.2% 0 Negativan rast 0 17.4%

Valuta i Centralna banka[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Ruska rublja
Službeni znak rublje

Ruska rublja je valuta Ruske Federacije. Ona je takođe prihvaćena kao zakonsko sredstvo plaćanja u delimično priznatim državama Abhaziji i Južnoj Osetiji i samoproglašenim državama kao što su Donjecka Narodna Republika i Luganska Narodna Republika.

Ruskim monetarnim sistemom upravlja Centralna Banka Rusije. Osnovana 13. jula 1990. godine kao Državna banka RSFSR, Banka Rusije preuzela je odgovornosti Centralne banke nakon raspada Sovjetskog Saveza 1991. godine.[129]

Kovanice ruske rublje

Prema Ustavu, Banka Rusije je nezavisan entitet, sa primarnom odgovornošću da štiti stabilnost nacionalne valute, rublje. Ona je takođe glavni regulator i zajmodavac u krajnjoj instanci za bankarsku industriju u Rusiji. Bankom Rusije upravlja upravni odbor, na čijem je čelu guverner kojeg imenuje predsednik Rusije.[130]

Na novčanici od 500 rubalja prikazan je spomenik Petru Velikom, jedrenjak i morski terminal u Arhangeljsku.

Veliki suficit na tekućim računima uzrokovao je brzu realnu apresijaciju rublje između 2000. i 2008. godine. Banka Rusije je pokušala da se bori protiv ovog trenda agresivnom akumulacijom deviznih rezervi. Ovo je bio glavni uzrok za relativno visoke stope inflacije tokom ovog perioda. Politika centralne banke evoluirala je, međutim, nakon globalne finansijske krize. Umesto da cilja fiksni kurs prema grupaciji dolara i evra, Banka Rusije je svoj fokus usmerila na ciljanje inflacije.[131][132] U aprilu 2012. godine inflacija u Rusiji dostigla je rekordno nisku stopu od 3,6%.[133]

Zgrada Centralne banke Rusije u Kursku

Ruska centralna banka je planirala da oslobodi fluktuaciju ruske rublje i da proširi trgovinski opseg valute i time očekivala da će rublja biti potpuno slobodna u 2015. godini. Međutim, rublja je značajno opala od 2013. godine kada je centralna banka objavila planove. Na dan 3. oktobra 2014. godine valuta dolar - rublja je dostigla vrhunac - 40.000 rubalja prema 1 dolaru, u odnosu na 32.19 rubalja u istom periodu prošle godine; ovo predstavlja pad od 24,26%. Ruska centralna banka je izjavila da su ruske banke u stanju da izdrže devalvaciju do 25%-30% u januaru 2014. godine kada je rublja tek počela da opada, pa će možda biti potrebna intervencija Centralne banke; međutim, planovi su nastavljeni, od januara 2014. godine.[134][135] Ruska centralna banka potrošila je 88 milijardi dolara kako bi zaustavila pad rublje u 2014. Zbog intervencije centralne banke i jačih cena nafte, rublja se naglo oporavila početkom 2015. godine. U aprilu 2015. godine, prva zamenica guvernera ruske banke Ksenija Judaeva je izjavila da veruje da se valuta stabilizovala sadašnjom stopom od oko 50 rubalja prema USD.[136][137]

Uz naglu devalvaciju rublje, inflacija u Rusiji je znatno porasla. U oktobru 2014. godine stopa inflacije je iznosila 8%, mada je to bilo znatno ispod stope inflacije od 2333,30%, koja je ostvarena 1992. godine.[138] U novembru 2017. inflacija je bila na najnižem nivou od pada Sovjetskog Saveza na 2,5%.

Javna politika[uredi | uredi izvor]

Fiskalna politika

Očekivalo se da će Rusija imati deficit budžeta Vlade u iznosu od 21 milijardu dolara u 2016. godini.[139] Budžetski deficit se smanjio na 0,6% BDP-a u 2017. godini sa 2,8% u 2016. godini.[140]

Nacionalni fond bogatstva

Dana 1. januara 2004. godine, Vlada Rusije je uspostavila Stabilizacioni fond Ruske Federacije kao deo saveznog budžeta kako bi ga uravnotežila ako cena nafte padne. 1. februara 2008. godine Stabilizacioni fond je podeljen na dva dela. Prvi deo je fond rezervi jednak 10% BDP-a (10% BDP-a sada iznosi oko 200 milijardi dolara) i trebalo bi da bude uloženo na sličan način kao i Stabilizacioni fond. Drugi deo je Nacionalni fond za prosperitet Ruske Federacije. Zamenik ministra finansija Sergej Storčak procenjuje da će do 1. februara 2008. godine dostići 600 do 700 milijardi rubalja. Nacionalni fond za blagostanje će biti uložen u više rizične instrumente, uključujući deonice stranih kompanija.[141]

Javni dug

Rusija ima veoma nizak odnos duga prema BDP-u, jedan je od najnižih u svetu. Većina njenog eksternog duga je privatna. U 2016. godini odnos duga prema BDP-u iznosio je 12%.[142] Kao glavni naslednik Sovjetskog Saveza, Rusija je preuzela odgovornost za plaćanje spoljnih dugova Sovjetskog Saveza.[143]

Protekcionizam

Rusija je jedna od vodećih nacija za protekcionističke politike. Prema nezavisnoj globalnoj trgovini, Rusija je uvela značajne protekcionističke politike. Ruski strateški trgovinski blok koji čine Rusija, Belorusija i Kazahstan odgovoran je za značajan deo svetskog protekcionizma tokom 2013. godine.[144] Od protekcionističkih politika, 43% je bilo ciljano spašavanje i direktne subvencije za lokalne kompanije, dok je 15% bilo tarifnih mera.[145] Od 2008. godine, Rusija je sprovela mnoge protekcionističke mere, otprilike u istoj meri kao i Indija, ali je najsigurnija država bila SAD.[146]

Korupcija

Počevši od Putinovog drugog mandata, vrlo malo slučajeva korupcije su bili predmet srama. Putinov sistem je izuzetan po svojoj sveprisutnoj i otvorenoj spajanju državne službe i biznisa, kao i velikom zapošljavanju rođaka, prijatelja i poznanika kako bi imali koristi od budžetskih izdataka i preuzeli državnu imovinu.[147]

Korupcija u Rusiji se doživljava kao značajan problem[148] koji utiče na sve aspekte života, uključujući i javnu upravu,[149] sprovođenje zakona[150] zdravstvenu zaštitu[151] i obrazovanje.[152] Fenomen korupcije je snažno uspostavljen u istorijskom modelu javne uprave u Rusiji i pripisuje se opštoj slabosti vladavine prava u Rusiji.[149] Prema rezultatima indeksa percepcije korupcije za 2016. godinu Transparensi internašonal organizacije, Rusija je zauzela 131. mesto od 176 zemalja sa ocenom 29.[153]

Postoje mnoge različite procene stvarnih troškova korupcije.[147]

Prihod stanovništva[uredi | uredi izvor]

Plate visokih državnih službenika[uredi | uredi izvor]

U 2016. godini, ruski predsjednik Vladimir Putin je zaradio 8.858.000 rubalja (€123.042,73) prema zvaničnom izvještaju o prihodima.[154][155] U 2017. godini, ruski predsjednik Vladimir Putin je zaradio 18.728.268 rubalja (€260.146,44) u skladu sa zvaničnom prijavom prihoda.[154][155] Prema zvaničnim podacima, ruski premijer Dmitrij Medvedev zaradio je 8.557.000 rubalja u 2017. godini (€118.972,79).[154] Poređenja radi, prema zvaničnim podacima, od 1. aprila 2019. godine, plaća estonske predsjednice Kersti Kaljulaid i estonskog premijera Jurija Ratasa iznosi €6.168 mjesečno, a član Riigikogua €4.009 mjesečno.[156]

Prihodi gradonačelnika Moskve mogu varirati. Oni su objavljeni na zvaničnom sajtu moskovske vlade. Prema zvaničnim podacima, gradonačelnik Moskve je u 2016. godini zaradio 6.456.000 rubalja (€90.927,71).[154][157] U 2017. godini, zvanični prihodi su iznosili 6.531.129 rubalja (€90.721,15 godišnje i oko 541.000 rubalja mjesečno, €7.514,80).[154][157] To je za 75.000 rubalja više nego u 2016. godini.[154] Poređenja radi, u Estoniji, zemlji sa prosečnom zaradom od €1.193 (neto),[158][159] prema zvaničnim podacima, plata Taavi Aasa, bivšeg gradonačelnika glavnog grada Talina u 2017. godini, iznosila je €5.288,4 mesečno.[160] Među zamenicima gradonačelnika Moskve, Sobianin, najveći prihodi u 2017. godini bili su na čelu transportnog kompleksa glavnog grada, Makim Liksutov - više od 219,6 miliona rubalja (€3.050.370,60).[154]

Prema zvaničnim podacima, guverner Sankt Peterburga, Georgi Poltavchenko, zaradio je 2016. godine 6.183.658 rubalja (€85.894,57). Prema zvaničnim podacima, od 1. januara do 31. decembra 2017. godine, Georgi Poltavčenko je zaradio 5.427.397,4 rubalja (€75.389,68 evra godišnje i oko 452.250 rubalja mesečno, €6.282,01).[161][162] Prema zvaničnim podacima, viceguverner Sankt Peterburga, Aleksandar Govorunov, zaradio je 13.881.411 rubalja u 2017. godini (€192.820,80).[162] Međutim, treba imati na umu da stavka “prihod” u ovom slučaju ne uključuje samo platu, već i druge izvore novca - naknade, prodaju imovine ili nekretnina. Prema zvaničnim podacima, Sergej Movčan je zaradio najmanje među viceguvernerima, njegov prihod je bio 2.623.810 rubalja (€36.446,23 godišnje i 218.650 rubalja mesečno, €3.037,17).[162]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Report for Selected Countries and Subjects
  2. ^ Report for Selected Countries and Subjects
  3. ^ a b „Central Asia :: Russia — The World Factbook - Central Intelligence Agency”. Arhivirano iz originala 03. 07. 2015. g. Pristupljeno 21. 03. 2019. 
  4. ^ sootnošenii denežnыh dohodov naseleniя s veličinoй prožitočnogo minimuma i čislennosti maloimuщego naseleniя v celom po Rossiйskoй Federacii v IV kvartale 2015 goda
  5. ^ https://data.worldbank.org/indicator/SL.TLF.TOTL.IN?locations=RU&name_desc=true
  6. ^ Russian Federal State Statistics Service
  7. ^ „Trade Profiles”. Arhivirano iz originala 19. 03. 2018. g. Pristupljeno 24. 03. 2019. 
  8. ^ Central Bank of Russia
  9. ^ a b Putin podpisal zakon o federalьnom bюdžete na 2016 god — Rossiйskaя gazeta
  10. ^ International Reserves of the Russian Federation (End of period) | Bank of Russia
  11. ^ World Bank Country and Lending Groups – World Bank Data Help Desk
  12. ^ „Russia contains over 30% of all the natural resources in the world. Until just recently, after the fall of communism, these resources were primarily used by the former Soviet ...”. Arhivirano iz originala 01. 06. 2019. g. Pristupljeno 21. 03. 2019. 
  13. ^ „Eepc India” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 11. 06. 2016. g. Pristupljeno 21. 03. 2019. 
  14. ^ „Pre-empting Russia’s Year of Ecology - Ocean Unite”. Arhivirano iz originala 04. 09. 2016. g. Pristupljeno 21. 03. 2019. 
  15. ^ Russian natural resources | European Parliamentary Research Service Blog
  16. ^ http://www.europarl.europa.eu/RegData/etudes/IDAN/2015/551320/EPRS_IDA(2015)551320_EN.pdf
  17. ^ World Development Indicators | The World Bank
  18. ^ a b Russia - Analysis - U.S. Energy Information Administration (EIA)
  19. ^ Russia's Natural Resources Valued at 60% of GDP
  20. ^ How Russia's energy superpower status can bring supersecurity and superstability. Interview with Leonid Grigoriev
  21. ^ How Sustainable is Russia's Future as an Energy Superpower? - Carnegie Endowment for International Peace
  22. ^ Putin says Russia must boost arms exports: RIA news agency | Reuters
  23. ^ Arms Exports Thrive Amid Military Revamp | The Russian Business Digest
  24. ^ „Valovoй regionalьnый produkt po subъektam Rossiйskoй Federacii v 1998-2007gg”. Arhivirano iz originala 05. 08. 2017. g. Pristupljeno 24. 03. 2019. 
  25. ^ a b https://www.nber.org/papers/w23712.pdf
  26. ^ Inequality and the Putin Economy: Inside the Numbers | Putin's Way | FRONTLINE | PBS | Official Site
  27. ^ Soviet Economic Development from Lenin to Khrushchev - Robert William Davies, R. W. Davies - Google Knjige
  28. ^ Soviet Economic Development from Lenin to Khrushchev - Robert William Davies, R. W. Davies - Google Knjige
  29. ^ From Triumph to Crisis: Neoliberal Economic Reform in Postcommunist Countries - Hilary Appel, Mitchell A. Orenstein - Google Knjige
  30. ^ a b Wayback Machine
  31. ^ How Harvard lost Russia | Institutional Investor
  32. ^ https://data.worldbank.org/indicator/NY.GDP.MKTP.KD.ZG
  33. ^ Hong Kong APEC Study Centre
  34. ^ https://en.wikipedia.org/wiki/Walter_Scheidel (2017). The Great Leveler: Violence and the History of Inequality from the Stone Age to the Twenty-First Century.
  35. ^ BBC NEWS | Health | Privatisation 'raised death rate'
  36. ^ Duke University Press - Red Hangover
  37. ^ Metal is the latest natural resource bonanza for Russia - International Herald Tribune
  38. ^ The Times & The Sunday Times
  39. ^ Bloomberg - Are you a robot?
  40. ^ BBC News | The Economy | Russia: The IMF's biggest failure
  41. ^ Facts About IMF Lending to Russia
  42. ^ a b „An Assessment of Putin's Economic Policy | PIIE”. Arhivirano iz originala 22. 03. 2016. g. Pristupljeno 30. 03. 2019. 
  43. ^ a b v http://data.worldbank.org/indicator/NY.GDP.MKTP.KD.ZG/countries
  44. ^ a b Russia’s economy under Vladimir Putin: achievements and failures - Sputnik International
  45. ^ a b Insights - KPMG Nederland
  46. ^ Vneštorgbank - Strategiя
  47. ^ Ežegodno obъem potrebitelьskogo kreditovaniя v Rossii udvaivaetsя | Kreditы | Finansы i Kreditы na Samara Segodnя. Novosti bankov, stavki po kreditam, vkladы, kurs valюt, fond...
  48. ^ Osnovnыe socialьno-эkonomičeskie indikatorы urovnя žizni naseleniя
  49. ^ „Central Asia :: Russia — The World Factbook - Central Intelligence Agency”. Arhivirano iz originala 03. 07. 2015. g. Pristupljeno 21. 03. 2019. 
  50. ^ In Russia, a modern institution is quietly gaining ground | Emerging Markets
  51. ^ BBC NEWS | Business | Russia attracts investors despite its image
  52. ^ https://epub.ub.uni-muenchen.de/10996/1/LMU0916-Rucrisis.pdf
  53. ^ Financial crisis: what the world's central banks and governments have done | Business | The Guardian
  54. ^ Insight: No more easy pickings in Russia's banking market - Reuters
  55. ^ „Arhivirana kopija”. Arhivirano iz originala 4. 3. 2016. g. Pristupljeno 1. 4. 2019. 
  56. ^ Country and Lending Groups | Data
  57. ^ Medvedev’s Economic Reforms Likely to Continue Under Putin - The New York Times
  58. ^ On Bank of Russia key rate | Bank of Russia
  59. ^ Russia second by economic performance among G20 – survey — RT Business News
  60. ^ Russia
  61. ^ Highlights | Newsroom
  62. ^ Bloomberg - Are you a robot?
  63. ^ VVP Rossii v pervom polugodii vыros na 1% - Minэkonomrazvitiя – VEDOMOSTI
  64. ^ Bloomberg - Are you a robot?
  65. ^ https://www.nytimes.com/2015/08/19/world/europe/russians-feel-rubles-fall-but-putin-remains-mostly-unscathed.html
  66. ^ Collapse Unlikely, but Russian Economy Due for Long Slump | Business Aviation News: Aviation International News
  67. ^ UPDATE 2-Russia to keep building up forex reserves as crisis fears linger | Reuters
  68. ^ Over 2 Million More Russians Fall Below Poverty Line
  69. ^ Unequal Russia: is anger stirring in the global capital of inequality? | Inequality | The Guardian
  70. ^ «Novaя realьnostь»: o čem German Gref rasskazal akcioneram Sberbanka :: Finansы :: RBK
  71. ^ US sanctions Russia over hacking, expels 35 officials | TheHill
  72. ^ https://data.worldbank.org/indicator/NY.GDP.MKTP.PP.CD?year_high_desc=true
  73. ^ „Динамика реальных доходов населения”. Архивирано из оригинала 04. 03. 2016. г. Приступљено 01. 04. 2019. 
  74. ^ Guriev, Sergei; Tsyvinski, Aleh (2010). "Challenges Facing the Russian Economy after the Crisis". In Anders Åslund, Sergei Guriev, Andrew C. Kuchins. Russia After the Global Economic Crisis. Peterson Institute for International Economics; Centre for Strategic and International Studies; New Economic School. ISBN 978-0-88132-497-6. str. 12-13.
  75. ^ „Arhivirana kopija”. Arhivirano iz originala 14. 2. 2015. g. Pristupljeno 1. 4. 2019. 
  76. ^ Russia's Wealth Inequality One Of Highest In The World
  77. ^ http://gfintegrity.org/wp-content/uploads/2014/05/Illicit_Financial_Flows_from_Developing_Countries_2002-2011-HighRes.pdf
  78. ^ Cities Of The Billionaires
  79. ^ According To The IMF, Russia's Economy Is Already In A Recession
  80. ^ O sostoяnii vnešneй torgovli v яnvare-fevrale 2015 goda
  81. ^ Bloomberg - Are you a robot?
  82. ^ World Bank Keeps 2015 Growth Projections for Russia, and Slightly Revises 2016-2017 Outlook
  83. ^ http://www.imf.org/external/pubs/ft/weo/2016/update/01/pdf/0116.pdf
  84. ^ „Arhivirana kopija”. Arhivirano iz originala 17. 8. 2018. g. Pristupljeno 4. 4. 2019. 
  85. ^ Bloomberg - Are you a robot?
  86. ^ a b Bloomberg - Are you a robot?
  87. ^ Most Innovative: Countries - Bloomberg Best (and Worst)
  88. ^ Bloomberg - Are you a robot?
  89. ^ To Improve Economy, Russia Must 'Reduce Geopolitical Tensions'
  90. ^ The average salary in Russia is now lower than in China and Poland - Russia Beyond
  91. ^ The effects of Russia’s flat tax | VOX, CEPR Policy Portal
  92. ^ Number of Russians Living in Poverty Rises - WSJ
  93. ^ „Biznes zaяvil o katastrofe v rossiйskoй эkonomike | 22.05.18 | finanz.ru”. Arhivirano iz originala 09. 11. 2020. g. Pristupljeno 04. 04. 2019. 
  94. ^ Russia's Natural Resources Valued at 60% of GDP
  95. ^ Russia's Population Decreases for First Time in a Decade
  96. ^ Western Sanctions Are Shrinking Russia’s Population – Foreign Policy
  97. ^ a b Why is Russia's population destined for a sharp decline? - Russia Beyond
  98. ^ Russia's Demographic 'Crisis': How Real Is It? | RAND
  99. ^ (PDF) Critical 10 Years. Demographic Policies of the Russian Federation: Successes and Challenges
  100. ^ A 'perfect demographic storm' is crippling Russia - Business Insider
  101. ^ Another Worrying Sign For Russia's Dire Demographics
  102. ^ Russia Population 2019 (Demographics, Maps, Graphs)
  103. ^ Searching for a New Silver Age in Russia: The Drivers and Impacts of Population Aging
  104. ^ Global Aging and the Demographic Divide – Population Reference Bureau
  105. ^ Death Spiral Demographics: The Countries Shrinking The Fastest
  106. ^ [1]
  107. ^ In Russia, a Demographic Crisis and Worries for Nation's Future - The Atlantic
  108. ^ Population ageing: what should we worry about?
  109. ^ The Determinants and Implications of an Aging Population In Russia | RAND
  110. ^ a b v Reflections on Russia's Past, Present, and Future | Belfer Center for Science and International Affairs
  111. ^ Russia's Physical and Social Infrastructure: Implications for Future Development
  112. ^ a b Starikov bolьše, čem deteй. Kuda katitsя naša planeta? - Za rubežom - Rus.Postimees.ee
  113. ^ Russia’s Knowledge Economy Decline: Views From Inside - Jamestown
  114. ^ Problems and prospects of rural development in the economy of Russia and foreign countries – tema naučnoй statьi po socialьnoй i эkonomičeskoй geografii čitaйte besplatno teks...
  115. ^ Russia’s economic decline looms large over Central Asia | openDemocracy
  116. ^ Эlektronnый naučnый arhiv UrFU: Demographic aspects of the development of human capital in Russia and its regions
  117. ^ „Arhivirana kopija”. Arhivirano iz originala 07. 11. 2014. g. Pristupljeno 26. 04. 2019. 
  118. ^ The Crisis of Russian Health Care and Attempts at Reform | RAND
  119. ^ Can Russia afford to be a great power? | Lowy Institute
  120. ^ Weapons of the weak: Russia and AI-driven asymmetric warfare
  121. ^ https://chicagounbound.uchicago.edu/cgi/viewcontent.cgi?article=1044&context=international_immersion_program_papers
  122. ^ Is Russia’s judicial system reformable? | openDemocracy
  123. ^ https://law.pepperdine.edu/dispute-resolution-law-journal/issues/volume-ten/glusker-article.pdf
  124. ^ https://rsfdgrc.hse.ru/data/792/617/1237/SSRN-id260042.pdf
  125. ^ „Arhivirana kopija” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 15. 12. 2017. g. Pristupljeno 26. 04. 2019. 
  126. ^ The Problem With the Russian Judiciary - Carnegie Moscow Center - Carnegie Endowment for International Peace
  127. ^ „Russia Corruption Report”. Arhivirano iz originala 06. 04. 2019. g. Pristupljeno 26. 04. 2019. 
  128. ^ Report for Selected Countries and Subjects
  129. ^ The Central Bank of the Russian Federation | Bank of Russia Today | Bank of Russia
  130. ^ Legal Status and Functions of the Bank of Russia | Bank of Russia Today | Bank of Russia
  131. ^ In Russia, a modern institution is quietly gaining ground | Emerging Markets
  132. ^ „Central Bank Chief Is Charting a New Course for Russia | Institutional Investor”. Arhivirano iz originala 01. 05. 2016. g. Pristupljeno 20. 04. 2019. 
  133. ^ Russian April Inflation Falls to Post-Soviet Record Low - Bloomberg Business
  134. ^ XE: USD / RUB Currency Chart. US Dollar to Russian Ruble Rates
  135. ^ „Arhivirana kopija”. Arhivirano iz originala 20. 3. 2017. g. Pristupljeno 20. 4. 2019. 
  136. ^ Russia to Dip Into Wealth Fund as Ruble Crisis Pressures Economy - Bloomberg Business
  137. ^ Bank of Russia’s Yudaeva Says Ruble’s Oil-Led Rally Is Over - Bloomberg Business
  138. ^ Inflation Russia – current Russian inflation rate
  139. ^ Russia's Budget Deficit to Reach $21Bln in 2016 – Finance Ministry | Business | The Moscow Times
  140. ^ Russia Overview
  141. ^ Stabilization Fund to Be Converted into National Prosperity - Kommersant Moscow
  142. ^ TASS: Business & Economy - Putin marks steady trend towards improvement of GDP indicators in Russia
  143. ^ Russia pays off USSR’s entire debt, sets to become crediting country - English pravda.ru
  144. ^ Russia was most protectionist nation in 2013: study | Reuters
  145. ^ Russia Leads the World in Protectionist Trade Measures, Study Says | News | The Moscow Times
  146. ^ http://www.globaltradealert.org/node/2257
  147. ^ a b ararat.osipian
  148. ^ „2014 Corruption Perceptions Index - Results”. Arhivirano iz originala 02. 12. 2015. g. Pristupljeno 23. 04. 2019. 
  149. ^ a b https://web.archive.org/web/20160304192618/https://src-h.slav.hokudai.ac.jp/sympo/03september/pdf/M_Suhara.pdf
  150. ^ the economist
  151. ^ http://www.iza.org/conference_files/worldb2010/zelenska_t5300.pdf
  152. ^ Corruption at Universities is a Common Disease for Russia and Ukraine | Edmond J. Safra Center for Ethics
  153. ^ „Corruption Perceptions Index 2016 - Transparency International”. Arhivirano iz originala 25. 01. 2017. g. Pristupljeno 23. 04. 2019. 
  154. ^ a b v g d đ e Sobяnin otčitalsя o svoeй zarplate
  155. ^ a b Deklaraciя o dohodah Vladimira Putina za 2017 god: prezident tak i ne prodal avtopricep "Skif"
  156. ^ Grafik: zavtra u prezidenta, ministrov i členov Riйgikogu vыrastet zarplata - Эstoniя - Rus.Postimees.ee
  157. ^ a b „Zarplata Mэra Moskvы (Sergeй Sobяnin) | Denьgi i Finansы | Яndeks Dzen”. Arhivirano iz originala 21. 04. 2019. g. Pristupljeno 26. 04. 2019. 
  158. ^ „Average monthly gross wages (salaries) - Statistics Estonia”. Stat.ee. Arhivirano iz originala 13. 11. 2018. g. Pristupljeno 2018-11-29. 
  159. ^ „Palga ja maksude kalkulaator - Palgakalkulaator 2018”. palk.crew.ee. (c)2004-2018 Sergo Ulpus / sergo[c]ulpus.ee. 
  160. ^ Samaя vыsokaя zarplata sredi mэrov u Taavi Aasa, na tretьem meste reйtinga Lюdmila Яnčenko | Эstoniя | ERR
  161. ^ „Zarplata Gubernatora Sankt-Peterburga (Georgiй Poltavčenko) | Denьgi i Finansы | Яndeks Dzen”. Arhivirano iz originala 21. 04. 2019. g. Pristupljeno 26. 04. 2019. 
  162. ^ a b v Gubernator Poltavčenko za 2017 god zarabotal počti pяtь s polovinoй millionov rubleй

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Privreda Rusije na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Привреда_Русије&oldid=27417521”