Rade Jovčevski

rade jovčevski
Rade Jovčevski Korčagin
Lični podaci
Datum rođenja	(1919-08-14)14. avgust 1919.
Mesto rođenja	Skoplje, Kraljevstvo SHS
Datum smrti	20. februar 1943.(1943-02-20) (23 god.)
Mesto smrti	Skoplje, Kraljevina Bugarska
Profesija	kožarski radnik
Delovanje
Član KPJ od	1939.
Učešće u ratovima	Narodnooslobodilačka borba
Služba	NOV i PO Jugoslavije
Heroj
Narodni heroj od	8. oktobra 1953.

Rade Jovčevski Korčagin (Skoplje, 14. avgust 1919 — Skoplje, 20. februar 1943), učesnik Narodnooslobodilačke borbe i narodni heroj Jugoslavije.

Biografija

Rođen je 14. avgusta 1919. godine u Skoplju, u zanatlijskoj porodici. Posle završene osnovne škole i dva razreda gimnazije, izučio je kožarski zanat. Pohađao je trgovačku školu, a 1937. godine otišao je u Beograd, gde se zaposlio kod krznara. U Beograd je došao već politički-revolucionarno opredeljen, zbog čega je uključen u beogradski sindikalni pokret. Godine 1938. izabran je za sekretara sekcije kožarskih radnika, a sledeće godine postao je član Komunističke partije Jugoslavije. Policija je uskoro zapazila njegovu delatnost. Da bi ga onemogućili u daljem delovanju protiv monarhije, stražarno su ga proterali iz Beograda i sproveli u Skoplje.

Pored toga, Rade je nastavio revolucionarni rad i u Skoplju, gde je postao vrlo poznati sindikalni funkcioner. Iskustvo stečeno u Beogradu koristio je za uspešno organizovanje štrajkova i demonstracija. U toku 1940. godine postao je profesionalni sindikalno-partijski radnik. Iste godine policija je počela da ga progoni, ali osim njega i članove URSS-a. Rade se vratio u Beograd, ali je tamošnja policija već posedovala papire o njegovoj protivdržavnoj aktivnosti. U Beogradu je uhapšen i u zatvoru Glavnjača stavljen na teške fizičke muke. Posle izlaska iz zatvora, često je putovao na relaciji Beograd-Skoplje u svrhu izvršavanja zadataka.

Posle okupacije, u toku leta 1941. godine, Rade je bio jedan od organizatora i učesnika u Prvom skopskom partizanskom odredu. Od tada je postao poznat pod partizanskom imenu Korčagin. Okupacioni bugarski vojni sud u Skoplju osudio ga je u odsustvu, a policija je za njim raspisivala poternice sa novčanim nagradama. Policija je nakon dugog traganja konačno uspela da ga opkoli u blizini manastira Pobožje. Kada su mu se policajci dovoljno približili, bacio je bombu na njih i uspeo da se probije.

U januaru 1943. godine nalazio se u združenom odredu makedonskih i kosovskih partizana. U jednoj borbi u kojoj je poginuo njegov dobar drug Aleksandar Urdarevski, jedna grupa partizana se odvojila od odreda i sišla sa planine. Rade je došao u Skoplje da uhvati vezu, ali je bio praćen od bugaraških saradnika okupacione policije i opkoljen od bugarskih policajaca u prvoj kući u koju je svratio. Pokušao je da se izvuče iz obruča preskočivši ogradu, ali je tom prilikom bio teško ranjen i pao je na ulici. Jedan bugarski policajac mu se približio i usmrtio ga hicem iz pištolja.

Ukazom predsednika Federativne Narodne Republike Jugoslavije Josipa Broza Tita, 8. oktobra 1953. godine, proglašen je za narodnog heroja.

Literatura

• Narodni heroji Jugoslavije. Beograd: Mladost. 1975.