Rogožarski SIM-XIV-H

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Rogožarski SIM-XIV-H[1]
SIM-14-H.jpg
Rogožarski SIM-XIV-H
Opšte
Namena Obalski izviđač i hidroavion bombarder
Posada 3
Proizvođač Rogožarski Beograd
Prvi let 1938
Početak proizvodnje 1939
Dimenzije
Dužina 11,20 m
Razmah krila 15,20 m
Visina 4,48 m
Površina krila 37,56 m²
Masa
Prazan 2.230 kg
Normalna poletna 3.350 kg
Pogon
Klipno-elisni motor 2 x Argus As-10C 240 KS, 2 x Argus As-10E 270 KS,
Snaga 2 x 176, ili 2 x 198 kW
Performanse
Maks. brzina na Hopt 208 km/h
Maks. brzina na H=0 243 km/h
Dolet 840 km
Plafon leta 4.340 m
Brzina penjanja 232,6 m/min

Rogožarski SIM–XIV-H je jugoslovenski hidroavion obalski izviđač, dvomotorni niskokrilac sa tri člana posade koji je proizveden 1939. godine u jugoslovenskoj fabrici aviona Rogožarski iz Beograda.[2]

Projektovanje i razvoj[uredi]

Razvoj aviona SIM-XIV-H i SIM-XIVB-H[uredi]

Motor Argus As-10E 270 KS aviona Rogožarski SIM-XIV-H

Avion SIM-XIV-H je projektovao inž. Sima Milutinović početkom 1936. godine, na zahtev Komande mornarice koja je zbog zastarelosti htela da zameni Ikarusov IO. Prototip aviona je fabrika Rogožarski završila januara meseca 1938. godine. Prvi probni let je obavio poručnik August Canjko 8. februara 1938. godine u Divuljama. Nakon detaljnog fabričkog ispitivanja avion je nastavio da testira poručnik bojnog broda Eugen Šoštarić za račun Pomorskog vazduhoplovastva. Zbog nezadovoljavajućih rezultata, fabrika je odlučila da napravi novi trup bez prednje turele, sa podignutim horizontalnim stabilizatorima i novim poklopcem pilotske kabine i nosa aviona. Ovako modifikovani prototip je ispitan u aerodinamičkom tunelu u Varšavi a avion sa novim trupom je poleteo u Divuljama polovinom avgusta 1938. godine. Prva serija od 6 primeraka je poručena još dok nisu završena sva testiranja prototipa a isporučena je u drugoj polovini 1939. godine. U serijskoj proizvodnji su otklonjeni svi nedostaci koji su uočeni pri testiranju prototipa. Pomorsko vazduhoplovstvo ga je klasifikovalo kao „dvomotorni niskokrilac sa slobodnonosećim krilom i bočnim motorima.“ taj hidroavion na plovcima sa tri člana posade je bio opremljen za obalskog izviđača sa karakteristikama lakog bombardera. Imao je tri člana posade, pilota, osmatrača i strelac radio-telegrafista. Tokom korišćenja, avion je među pilotima i tehničkom osoblju dobio nadimak „Veliki Sim“. Značaj ovog aviona je u tome što je to bio prvi dvomotorni avion jugoslovenske koncepcije i konstrukcije.[3]

Tehnički opis SIM-XIV-H[uredi]

Avion SIM-XIV-H iz prve serije je bio kombinovano drveno-metalne konstrukcije, trup je eliptičnog poprečnog preseka, noseća konstrukcija trupa izrađena je od čeličnih cevi obložen šperom. Prednji deo trupa je bio zasatakljen i u njemu se nalazila kabina osmatrača, koji je imao izvanrednu preglednost. U samoj kabini osmarač je imao neophodnu instrumentaciju za osmatranje i bombardovanje. Na gornjoj strani trupa se nalazila kabina u kojoj je bio smešten pilot i zadnji strelac čija je uloga pored radio-telegrafiste bio i zaštita zadnje sfere aviona od napada protivničkih aviona. Na raspolaganju je imao mitraljez koji je umesto u tureli bio postavljen na kardanski nosač. Repni deo trupa od kabine do repa je bila obložena platnom. Trup se završavao vertikalnim stabilizatorom i kormilom pravca. Horizontalni stabilizator je sa po jednom upornicom bio poduprt sa donje strane o rep aviona. Pokretni delovi repnih površina su bili metalne konstrukcije obložene platnom. Konstrukcija krila je bila, pojačana noseća konstrukcija od drveta obložena šperom, a oblik krila je bio elipsoidan. Sem kod prototipa, kod koga su krila bila sa gornje strane snažnim kratkim upornicama vezana za trup aviona kod serijskih aviona krila su bila samonoseća. Na svakom krilu je bio ugrađen po jedan motor Argus As-10C 240 KS. Motor je imao 8 cilindara postavljenih u obliku obrnutog slova V sa vazdušnim hlađenjem sa vučnom drvenom elisom fiksnog koraka koju je takođe projektovao inž. S. Milutinović. Plovni trap avion je imao dva aluminijumska EDO plovka uvezena iz Kanade. Naoružanje aviona se sastojalo od dva mitraljeza 7,9 mm (alternativno jedan teški mitraljez 13,2 mm), i 1 bomba od 100 kg, 2 bombe od 50kg i 12 bombi od 12kg.

Tehnički opis SIM-XIVB-H[uredi]

Avioni druge serije imali su oznaku SIM-XIVB-H a od aviona prve serije su se razlikovali u tome što su imali pojačane motore Argus As-10E snage 270 KS, i metalne elise sa promeljivim korakom. U ovoj seriji je isporučeno 12 primeraka hidroaviona u drugoj polovini 1940. godine.

Avioni treće serije od 18 primeraka aviona, koja je prekinuta izbijanjem rata, trebalo je da imaju sledeće izmene: lakši horizontalni rep, domaće plovke, dopunsko bombardersko naoružanje, i jedan avion sa motorima od 450 KS.

Naoružanje[uredi]

Osnovno naoružanje aviona su bile protiv podmorničke bombe, Avion je mogao poneti jednu bombu od 100kg ili dve od po 50kg. Za dejstvo protiv žive sile avion je mogao da ponese 12 rasprskavajućih bombi mase 12kg. Obično je avion bio naoružan sa dva mitraljeza jedan smešten u kabini osmatrača u nosu aviona a drugi u kabini zadnjeg strelca. Bombarderski nišan je bio jugoslovenske proizvodnje ViRo ili za bombardovanje u brišućem letu takođe domaći nišan Brilet.

Naoružanje aviona: Rogožarski SIM-XIV-H i SIM-XIVB-H
Vatreno (streljačko) naoružanje
Top
Mitraljez
Broj i oznaka mitraljeza 2 (alternativno 1 teški mitraljez)
Kalibar 7,9 (alternativa) 13,2 mm
Bombardersko naoružanje (bombe)
Klasične avio bombe slobodno padajuće avio bombe 1 h 100kg; 2 x 50kg; 12 x 12kg
Ukupna masa 150 kg
Raketno naoružanje (rakete)


Operativno korišćenje[uredi]

Svi proizvedeni avioni SIM-XIV-H i SIM-XIVB-H su raspoređivani u dve pomorske baze Divulje (kod Splita) i Kumbor (Boka Kotorska). Iz praktičnih razloga avioni koji su pri registraciji dobili neparne brojeve locirani su u bazi Kumbor a avioni sa parnim brojevima bazirani su u Divuljama. U toku predratnog službovanja avioni su obavljali dužnost za koju su projektovani, stim što je bila intenzivnija aktivnost na preobuci i trenaži pilota s obzirom na približavanje ratne opasnosti. U tom periodu stradala su tri aviona (svi iz druge serije), ostali avioni (16 primeraka) su ušli u rat.

Avioni SIM-XIV-H i SIM-XIVB-H u Drugom svetskom ratu[uredi]

Ovi avioni su korišćeni u Aprilskom ratu u operacijama protiv Nemaca i Italijana duž Jadranske obale. Obavljali su zadatke izviđanja i pomoć pri miniranju luka. Pri ratnim operacijama u Aprilskom ratu uništeno je pet aviona ovog tipa. Četiri je iz baze u Boki pokušalo da preleti za Grčku od kojih su na tom putu stradala 2, jedan se vratio a jedan je preko Salamani i Krita preleteo za Egipat.[4] Tamo je uključen u RAF i korišćen je na zadacima osmatranja Sredozemnog mora. Nastradao je u peščanoj oluji 2. februara 1942. godine.

Italijani su zaplenili ukupno 8 aviona ovog tipa, jedan SIM-XIV-H i 7 primeraka SIM-XIVB-H. Ovi avioni su bili predmet njihove velike pažnje, bili su novi i dobro održavani i imali za njih veliku upotrebnu vrednost. Jedan primerak je odmah prebačen u opitni centar (Vinja di Vale) na ispitivanje a drugi su prebačeni u Italiju u vaduhoplovnu školu (Orbetelo). Korišćeni su do kraja 1942. godine za obuku, trenažu pilota i održavanje komunikacija i pokazali bolje rezultate od onih koje je avion pokazao pri ispitivanju u Jugoslaviji[5].

Zemlje koje su koristile ovaj avion[uredi]

Vidi još[uredi]

Reference[uredi]

  1. ^ Stanojević, D.; Janić Č.(12/1982). „Životni put i delo jednog velikana našeg vazduhoplovstva - svetao primer i uzor naraštajima“. Mašinstvo 31: 1867—1876.
  2. ^ Rogožarski SIM-XIV-H
  3. ^ Janić, Čedomir (4. 05. 1984). „Prvi naš dvomotorac”. Front (na jeziku: (na jeziku: srpski)). YU-Beograd: Narodna armija. 1345. 
  4. ^ Petrović, Ognjan M. (3/2004). „Vojni aeroplani Kraljevine SHS/Jugoslavije (Deo II: 1931 – 1941.)". Let - Flight 3. ISSN 1450-684X
  5. ^ Isaić & Frka 2010, str. 73–91.

Literatura[uredi]

  • Petrović, Ognjan M. (2004). „Vojni aeroplani Kraljevine SHS/Jugoslavije (Deo II: 1931 – 1941.)”. Let - Flight (na jeziku: (na jeziku: srpski)). YU-Beograd: Muzej jugoslovenskog vazduhoplovstva. 3. ISSN 1450-684X. 
  • Stanojević, Dragoljub.; Janić, Čedomir (1982). „Životni put i delo jednog velikana našeg vazduhoplovstva - svetao primer i uzor naraštajima”. Mašinstvo (na jeziku: (na jeziku: srpski)). YU-Beograd: Savez inženjera i tehničara Jugoslavije. 31: 1867—1876. 
  • Janić, Čedomir (4. 05. 1984). „Prvi naš dvomotorac”. Front (na jeziku: (na jeziku: srpski)). YU-Beograd: Narodna armija. 1345. 
  • „Rogožarski SIM-XIV-H”. Vojna enciklopedija (na jeziku: (na jeziku: srpski)). Beograd: Narodna armija. 1975. str. 348. 
  • Isaić, Vladimir; Frka, Danijel (2010). „Hidroavion Rogožarski SIM XIV-H”. Pomorsko zrakoplovstvo na istočnoj obali Jadrana 1918-1941. (prvi dio) (na jeziku: (na jeziku: hrvatski)). Zagreb: Tko zna zna d.o.o. str. 73—91. ISBN 978-953-97564-6-6. 
  • Janić, Čedomir; Petrović, Ognjan (2010). Vek avijacije u Srbiji 1910-2010, 225 značajnih letelica. Beograd: Aerokomunikacije. ISBN 978-86-913973-0-2. 
  • Nenadović, Miroslav (1967). Eksperimentalna istraživanja u razvoju koncepcije letelica (na jeziku: (na jeziku: srpski)). YU-Beograd: SANU (Posebna izdanja)- Spomenica knjiga 30. str. 167—189. 
  • Green, William (1962). War Planes of the Second World War: Volume Six Floatplanes. London: Macdonald. 
  • Grey, C.G. (1972). Jane's All the World's Aircraft 1938. London: David & Charles. ISBN 978-0-7153-5734-7. 
  • Gunston, Bill (1989). World Encyclopaedia of Aero Engines (2 izd.). Wellingborough: Patrick Stephens Ltd. ISBN 978-1-85260-163-8. 

Spoljašnje veze[uredi]