San

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu

San je mentalna aktivnost tokom spavanja. Ne podleže kritičnosti, nevoljna je i iracionalna. San najpotpunije pomaže u proučavanju nesvesnog i spoznavanju samog sebe.[1] Mnogi istraživači ljudske duše posvetili su svoje vreme snovima, u nadi da će otkriti smisao i značaj sna.

Objašnjenje snova[uredi | uredi izvor]

Nastajanje i svrha snova nisu u potpunosti razjašnjeni, ipak, ova tema je budila interesovanja u mnogim ljudima tokom celokupne istorije. Nauka koja se bavi snovima se zove onirologija.[2][3] Naučnici veruju da svako sanja, ali ljudi se povremeno ne sećaju svog sna. Po naučnim istraživanjima čovek zapamti samo 5% od onoga što sanja. San je direktno povezan sa podsvešću. Osoba probuđena iz REM faze sna će se najverovatnije sećati svog sna.[4]

Snovi obično nastaju tokom pomenute faze sna. Tokom REM (rapid-eye movement) faze sna, ljudski mozak je najzaposleniji. REM faza je dobila naziv po tome što u ovoj fazi sna oči počinju nesvesno da nam se pomeraju. U toku sna, svi receptori u mozgu se aktiviraju izuzev jednog. Receptor za logiku. Nejasno je zašto, ali se samo ovaj deo mozga „gasi“ u toku sna, zato ne možemo da mislimo dok sanjamo, niti da shvatimo da sanjamo. Bez logike koja bi nas obično pokretala, nesvesno počinjemo da se oslanjamo na instikte, tj. pokušavamo da se prilagodimo stanju sna koji sami stvaramo. Ako san nastane u bilo kojoj dugoj fazi, on će biti manje jasan i slabije će se pamtiti od sna koji nastane u REM fazi. Snovi mogu da traju samo nekoliko sekundi pa do 20 minuta.

San može da izgleda sasvim normalno, a sa druge strane može biti i u potpunosti nadrealan. Snovi mogu da bude kreativne misli kao i inspiraciju u pojedincu koji ih sanja. Likovi (projekcije) u snu mogu da budu veoma bliske osobe, ali ipak, projekcije su najčešće apsurdne i nerealistične. Snovi su obično van kontrole pojedinca, sa izuzetkom lucidnih snova, gde je osoba svesna da sanja i sa tom idejom može da kontroliše celokupan san. Ipak, ljudi nisu obično svesni da sanjaju.[5][6]

Čovekova podsvest gradi san, tako da sve što očekujete da će se desiti u snu, će se i desiti. Obično prizor sna govori o kom se snu radi i da li su projekcije pozitivci ili negativci (pr. ako pada kiša i mrak je, velika je verovatnoća da je u pitanju košmar i da su projekcije negativci ). Postoji više vrsta snova od kojih je najpoznatiji košmar, najkreativniji lucidan san (nakon koga se osoba ceo dan neobjašnjeno oseća srećnom) i najrealističniji od svih je san unutar sna ili poznatija kao lažno buđenje. Ova vrsta sna može da bude uznemirujuće realistična, i teško je spoznati razliku da li osoba sanja ili je budna. Ovaj tip sna nastaje kad u toku sna čovek doživi šok, shvati da sanja, i naglo pokuša da se probudi. Ipak, umesto da se probudi, promeni celokupan san, sanjajući da je sanjao prethodni san, tj. sada pojedinac sanja kako se budi i počinje da radi dnevne stvari koje podsvesno radi.

Tumačenje snova u istoriji[uredi | uredi izvor]

Ossiansongs.JPG

Još od najstarijih vremena, sve dokle dopiru tragovi istorije, čovek je svojim snovima pridavao nekad veći, a nekad manji značaj. Na sociokulturnoj mapi drevnih civilizacija snovi su imali povlašćen status. Kult sna i njegovo tumačenje bili su ugrađeni u sve važne forme privatnog i javnog života. Tumačenje snova bilo je namenjeno samo odabranima.

Tokom istorije civilizacije, u mnogim društvima snove su koristili vračevi da bi postavili dijagnozu neke bolesti ili ušli u spiritualni svet. Najznačajnija misija sna bilo je spoznavanje budćnosti, u čovekovoj težnji da rastumači sopstvenu sudbinu i sudbinu sveta u kome živi. Stari Egipćani i stari Grci verovali su da su to poruke od Bogova, stari Rimljani su im se obraćali kako bi od njih dobili savet ili proročanstvo. Za budiste su snovi znakovi koji presecaju putanje mišljenja i pred sanjača izranjavaju maglovito poput odraza u ogledalu, dok su kineski mudraci držali da su snovi događaji onda kada se duša, hun, privremeno odvoji od tela i tada može razgovarati sa duhovima, dušama mrtvih ili sa bogovima.[7]

Egipćani

Najstariji otkriveni spisi posvećeni snovima potiču iz drevnog Egipta, u kome su snovi bili tesno povezani sa visokom politikom. Stari Egipćani su verovali da čovekova duša u snu biva oslobođena telesnih okova i uranja u nebeski praokean da bi, nakon buđenja izronila podmlađena, osvežena i očišćena. Praokean je simbolizovao carstvo mrtvih.

Stari Grci

Grčki čovek je bio ubeđen da živi u svetu prenaseljenom znacima. Proročanstva su bila celoviti deo duhovnog i kulturnog ambijenta, a najveći značaj pridavan je snovima. U staroj Grčkoj nisu svi snovi bili dostojni tumačenja, već samo oni koji su se tretirali kao poslati od bogova, demona ili heroja. Međutim, Grci su se razlikovali po tome što nisu negovali kult proroka, tj. nisu priznavali pravo tumačenja samo određenim pojedincima.

San u islamu

Kuran kazuje da „Bog u snu uzima duše; onome kome produži život vraća dušu“, a u suprotnom se zbiva smrt. Takođe se kaže da „Bog uzima duše i u času smrti“ (Kuran XXIX, 30).

Za Ibn Arabija, san je jedan od puteva „onostranog do ovostranog“, pored nadahnuća (ilham), koja se smatra „razbuđivanjem budnosti“, i objave (wahy), koja je najviši oblik razbuđivanja čovečanstva - tim putem je Mojsije dobio Zapovesti, David Psalme, Isus Jevanđelje, a Muhamed Kuran.[8] Snovi u kojima se spavaču nešto reklo (u kojima je on nešto čuo) se u islamskoj tradiciji nazivaju istinonosnim snovima i oni su zrnca jednosti (tawhida) koja nam se podaruju u proplamsajima.

Frojdova teorija snova[uredi | uredi izvor]

Frojd je otkrio da san ima smisao koji je nepoznat svesti snevača, ali ljudi, situacije i konteksti iz snova su viđeni kao simboli dubljih mentalnih konstrukata. Po Frojdu, san je izopačena zamena za nesvesno. Skriveno, pravo značenje sna može se otkriti analizom sna. To je tehnika koja se koristi u psihoanalizi i drugim formama psihoterapije i savetovanja u kojima stručnjak interpretira snove klijenta. Frojd je verovao da je analizom snova omogućen pristup podsvesnom, odnosno da je shvatanje suštine snova „carski put u nesvesno”. Frojd je upoređivao svoju metodu tumačenja snova sa radom arheologa na dešifrovanju hijeroglifa. Za Frojda snovi su poruke iz ljudske podsvesti, tajne šifre i znakovi onoga što se dešava u dubini ljudske duše. Frojdova izvorna tehnika tumačenja snova bila je tehnika slobodnih asocijacija. Pokazao je razliku između sadržaja doživljenog u snu, čiji iskaz nema primarnu vrednost, i skrivene, latentne želje koja krije pravo značenje slika iz sna. San ne ponavlja verno podatak (nadražaj) iz stvarnosti, već ga prerađuje, pravi aluziju. Tu aluziju treba odgonetnuti i otkriti šta aluzija skriva, a san poručuje. San pretežno misli u vizuelnim slikama, ali ipak ne isključivo u njima. Radi takođe sa slušnim slikama i u manjoj meri sa utiscima koje daju ostala čula. San isplete mrežu od niza dešavanja, misli i slika, preklopljenih međusobno i izloži se snevaču kao film na platnu. Snevač, kao najpažljiviji i jedini gledalac najčešće ne razume i ne shvata svoje remek-delo. Pronalaženje latentne misli sna, koja je od presudnog značaja, veoma je otežano usled posebne funkcije psihe tj. cenzure koja izokreće slike sna, čini ih neprepoznatljivim i štiti san od udaraca neugodnih sećanja. Izopačenje sna je zapravo dejstvo cenzure sna.[9]

Rad sna[uredi | uredi izvor]

Rad sna obrađuje suprotnosti skrivenog sna i preobraća skriveni san u očigledni. Sastoji se iz četiri faze:

Šema toka sna.GIF
  • Sažimanje čini san neprovidnim. Očigledni san ima manje sadržaja nego skriveni, koji je bogatiji obimom i sadržinom. Jedan očigledni elemenat odgovara većem broju skrivenih elemenata. Sažimanje nastaje time što se:
    • Izvesni skriveni elementi izbacuju
    • Od ponekih komplekasa skrivenog sna prelazi u očigledni san samo jedan odlomak
    • Skriveni elementi koji imaju nešto zajedničko stapaju se u jedinstvenu celinu za očigledni san
  • Pomeranje je delo cenzure sna i ima dva ispoljenja:
    • aluzijom se zamenjuje latentni element
    • psihički naglasak prelazi sa jednog važnog elementa na neki drugi nevažan, tako da se čini da je san pomerio svoje težište
  • Pretvaranje misli u vizuelne slike je psihološki najinteresantnija faza. Nije sve u mislima podvrgnuto tom pretvaranju, ponešto zadržava svoj oblik, pa se u očiglednom snu pojavljuje kao misao ili znanje. Neki elemenat koji se teško slikovito predstavlja, iskazuje se simbolično.
  • Sekundarna obrada se odnosi na logičko povezivanje naizgled nepovezanih sećanja, opažanja i dr. Da bi manifestni sadržaj sna bio logičan i razumljiv mora proći kroz sekundarnu obradu.

Rad tumačenja[uredi | uredi izvor]

Rad tumačenja sna je rad koji ide u suprotnom pravcu od rada sna i od očiglednog sna hoće da dospe do skrivenog sna. Tumačenje sna zapravo znači dati snu njegov smisao.

Frojdova pravila u tumačenju snova:

  • ne voditi brigu o manifestnom, o onome što se čini da san kazuje, jer to nije ni u kom slučaju ono nesvesno koje tražimo;
  • ograničiti rad sna na to da za svaki element otkrijemo drugačije značenje bez obzira na to koliko se udaljuje od elementa;
  • sačekati dok se skriveno, traženo nesvesno ne javi samo od sebe, jer se tražeći možemo udaljiti od rešenja; ponekad je potrebna samo jedna pomisao da nas od elementa sna odvede do nesvesnoga u njemu, dok su drugi put za to potrebni dugi nizovi asocijacija.

Jungovsko tumačenje sna[uredi | uredi izvor]

Karl Gustav Jung, rani Frojdov sledbenik, tvrdio je da je funkcija snova da kompenzuju one delove ljudske psihe koji se nisu dovoljno razvili tokom budnog stanja. Jung san posmatra kao prirodni fenomen i nenamernu pojavu, koja ne zavisi od volje, želje, namere ili postavljenih ciljeva svesnog dela ličnosti. Nesvesni sadržaji su čoveku potrebni radi dopune svesnih sadržaja, jer se, kako Jung ističe, svest može dresirati, ali nesvesno nikada. Za Junga je bavljenje pitanjem nesvesnog, a time i snovima koji su specifični i spontani izraz tog nesvesnog, bilo od životnog značaja i jer se tu radilo o duhovnom biti ili ne biti. Otuda je Jung snove smatrao prima materiom svog životnog dela. Jungova životna filozofija kaže da čovek postaje celovit, potpun, smiren, plodan i srećan, jedino kada je proces individuacije dovršen, kad su svesno i nesvesno naučili živeti u miru i dopunjavati jedno drugo.[10]

Snovi nemaju samo funkciju lečenja, već nas i podučavaju, dopunjuju, usmeravaju, inspirišu, ukazuju nam gde grešimo i gde smo neprilagođeni i, konačno, daju nam odgovore na pitanja i rešenja za probleme sa kojima svesni deo naše ličnosti ne može da izađe na kraj, budući da svest, za razliku od nesvesnog, nikada ne vidi celinu. Stoga se u eri naučnog tumačenja snova san koristi kao izveštač nesvesnog. Jung ističe kompenzatornu, negativno-kompenzatornu tj. reduktivnu i prospektivnu funkciju sna.

Aktivaciono-sintetska teorija sna[uredi | uredi izvor]

Modernu alternativu Frojdovoj empirijski nepotvrđenoj teoriji dao je Alen Hobson 1989 god. kroz svoju aktivaciono-sintetsku teoriju[11]. Ova je teorija zasnovana na činjenici da tokom REM spavanja mnogi moždani traktovi bivaju aktivirani i usled toga bombarduju koru velikog mozga nervnim signalima. S obzirom da su ovi signali odnosno informacije uglavnom slučajni, kora velikog mozga pokušava da od njih napravi celovitu priču te ih ugrađuje u san. Ova teorija ne negira u potpunosti da snovi imaju određeno značenje. Osoba koja sanja pokušava da napravi celovitu priču od niza slučajnih informacija i ona to čini na njoj specifičan način. Osim toga aktivacija moždanih traktova nije u potpunosti slučajna i ona može biti odraz dnevnih aktivnosti, emocionalnog stanja, misli, itd[12].

Kliničko-anatomska hipoteza sna[uredi | uredi izvor]

Kliničko-anatomska hipoteza koja daje alternativni pogled na prethodno gledište proističe iz kliničkih studija pacijenata sa povredama mozga[13]. Kao i aktivaciono-sintetska teorija i ona polazi od stava da je san iniciran aktivacijom traktova u mozgu koji ove stimuluse kombinuju sa informacijama kojima mozak trenutno manipuliše, i sa stimulusima koje trenutno prima i obrađuje (zvuk, dodir i sl), ali manji značaj pridaje slučajnoj aktivaciji traktova. Ova teorija na san gleda kao na neku vrstu procesa mišljenja pod neuobičajenim okolnostima. Neuobičajene okolnosti predstavlja činjenica da tokom sna nema uobičajenih stimulusa iz vizuelnih, auditornih i ostalih senzornih receptora što prouzrokuje nižu aktivnost primarnog korteksa koji obrađuje ove stimuluse i veću aktivnost drugih delova mozga koji učestvuju u formiranju slika i zvukova. Suprimirana je i aktivnost primarnog motornog korteksa te nema akcije, kao i aktivnost prefrontalnog korteksa zaduženog za radnu memoriju. Prema ovoj teoriji u toku sna imamo osećaj iznenadnog događaja bez ikakve namere da reagujemo. Tokom sna zabeležena je visoka aktivnost u parijetalnom korteksu zaduženom za vizuelno-prostornu percepciju, i u hipotalamusu i amigdali koje igraju ulogu u emocionalnom odgovoru (Gvilia, Turner, McGinty, & Szymusiak, 2006). Dakle, kombinacija unutrašnjih i spoljašnjih stimulusa, prema ovoj teoriji dovodi do aktivacije delova parijetalnog, okcipitalnog i temporalnog korteksa što rezultira pojavom sna.

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Napomena: Ovaj članak, ili jedan njegov deo, izvorno je preuzet iz knjige Rečnika socijalnog rada Ivana Vidanovića uz odobrenje autora.
  2. ^ Aserinsky, E. and N. Kleitman. 1953. "Regularly Occurring Periods of Eye Motility and Concomitant Phenomena during Sleep." Science 118: 273-274.
  3. ^ Gackenbach, Jayne and Stephen LaBerge, Eds. 1988. Conscious Mind, Sleeping Brain. New York: Plenum Press.
  4. ^ Ann, Lee (27. 1. 2005). „HowStuffWorks "Dreams and REM Sleep". Science.howstuffworks.com. Pristupljeno 11. 8. 2012. 
  5. ^ Lucid dreaming FAQ Архивирано на сајту Wayback Machine (13. март 2007) by The Lucidity Institute at Psych Web.
  6. ^ Watanabe, T. (2003). „Lucid Dreaming: Its Experimental Proof and Psychological Conditions”. J Int Soc Life Inf Sci. 21 (1). ISSN 1341-9226. 
  7. ^ Harris, William V., Dreams and Еxperience in Classical Antiquity (Cambridge, Mass.; London: Harvard University Press, 2009).
  8. ^ Enes Karić, Smrt - san s onu stranu, Zbornik radova „San, java i buđenje“ (priredio Dušan Pajin), Dečje novine, Gornji Milanovac, 1991.
  9. ^ Freud 1994.
  10. ^ Jung 1934.
  11. ^ Eiser, A. S. (2005). Physiology and psychology of dreams. Semin Neurol, 25(1), 97-105.
  12. ^ Драган Маринковић. Биолошке основе понашања. Издавач: Универзитет у Београду - Факултет за специјалну едукацију и рехабилитацију. 2017. ISBN 978-86-6203-098-6.
  13. ^ Solms, M. (2000). Dreaming and REM sleep are controlled by different brain mechanisms. Behav Brain Sci, 23(6), 843-850; discussion 904-1121.

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Freud, Sigmund (1994). The interpretation of dreams. New York: Modern Library. ISBN 978-0-679-60121-0. 
  • Freud, Sigmund (1994). The interpretation of dreams. New York: Modern Library. ISBN 978-0-679-60121-0. 
  • Jung, Carl (1934). The Practice of Psychotherapy. "The Practical Use of Dream-analysis". New York: Routledge & Kegan Paul. str. 139. ISBN 978-0-7100-1645-4.  Nepoznati parametar |unused_data= ignorisan (pomoć)
  • Jung, Carl (2002). Dreams (Routledge Classics). New York: Routledge. ISBN 978-0-415-26740-3. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]