Pređi na sadržaj

Suhoj Su-34

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Suhoj Su-34

Suhoj Su-34
Opšte
Namena taktički višenamenski
lovac-bombarder[1]
Posada 2 člana
Zemlja porekla  Rusija
Proizvođač projektant: OKB Suhoj, proizvođač:Fabrika aviona OAO NAPO „Čkalov“ iz Novosibirska
Prvi let 13. aprila 1990.
Uveden u upotrebu 4. januara 2007.
Status u upotrebi
Prvi korisnik  Rusko ratno vazduhoplovstvo
Broj primeraka 100[2][3][4]
Dimenzije
Dužina 23,30 m
Razmah krila 14,70 m
Visina 6,00 m
Površina krila 62,00 m²
Masa
Prazan 22.500 kg
Normalna poletna 38.240 kg
Maks. težina pri uzletanju 45.000 kg
Maks. spoljni teret 8.000 kg
Pogon
Turbo-mlazni motor 2 h Сатурн АЛ-31Ф-М1
Potisak TMM 2 x 82,50/SDS 2 x 135,00 kN
Performanse
Maks. brzina na Hopt 1.900 km/h
Maks. brzina na H=0 1.400 km/h
Dolet 4.500 km
Plafon leta 17.000 m
Brzina penjanja 13.800 m/min

Suhoj Su-34 (rus. Сухой Су-34; NATO klasifikacija Fullback) je ruski dvomotorni taktički višenamenski lovac-bombarder,[1] 4.++ generacije. Razvijen je u KB Suhoj, a serijski se proizvodi u Novosibirskoj fabrici aviona „Valerij Čkalov”. Prototip Su-34 , prvi put je poleteo 13. aprila 1990. godine, a zvanično je serijski standard uveden u operativnu upotrebu u Rusko ratno vazduhoplovstvo početkom 2014. godine. Ugovorena je isporuka 92 lovca-bombardera Su-34, do 2020. godine.[5]

Namenjen je za napade, avionskim naoružanjem, kopnenih ciljeva u svim vremenskim uslovima, danju i noću. Planirano je da u perspektivi zameni Su-24, iako je i ovaj avion odnedavno modernizovan i usavršen.[6][7]

Taktičko-tehnički zahtevi

[uredi | uredi izvor]
Su-34 „taksira”

Početkom osamdesetih godina 20. veka, nametnula se potreba za programiranje novog višenamenskog lovca-bombardera, za potrebe Ruskog ratnog vazduhoplovstva, da bi zamenio starijeg Su-24 sa promenjivom geometrijom. Prema idejnoj zamisli, taj novi avion, morao je ispuniti niz suprotstavljenih zahteva.

Koncept višenamenskog aviona, kombinujući suprotstavljene zahteve vrhunskih manevarskih karakteristika i veliku brzinu sa jedne strane, i veliku nosivost i veliki taktički radijus s druge strane, bilo je moguće ostvariti samo kroz primenu najnovijih dostignuća aerodinamike i drugih naprednih vazduhoplovnih tehnologija, kao i na osnovu razvoja naprednog oružja i visoko sofisticirane vazduhoplovne opreme. Definisan je borbeni avion u vrhu 4. generacije, toga vremena. Uslovljeno je da se to realizuje na dokazanim rešenjima na Su-27, što znači da se dopunski uvedu kanardi i radarski sistem respektivnih karakteristika, na principu elektronskog skeniranja. Zahtevano je da avion Su-34 bude dvosed i da ima značajne mogućnosti za proširenje njegove namene (kao bombardera, izviđača, cisterne, ometača, itd). Tražena je povećana „borbena žilavost” aviona, s posebnim akcentom na visokoj zaštiti pilota, na osnovu negativnog iskustva iz ratnih sukoba u Avganistanu. Rezultat toga, na avionu Su-34 je kabina pilota u „kadi” od titanijuma.[7][8]

Razvoj

[uredi | uredi izvor]

Rad na projektu aviona Su-34 je počeo osamdesetih godina prošlog veka. Zadatak je bio realizovati taktički višenamenski lovac-bombarder 4.++ generacije. Kao bazni projekat za razvoj ovog aviona je poslužio školsko borbeni avion dvosed Su-27UB, na taj način se povećala porodica aviona čija su osnovna koncepcijska rešenja usvajana pošto su ranije dokazana na Su-27. Projekt je razvijan u OKB Suhoj, vodeći projektant je bio R. G. Martirosov, pod generalnim rukovodstvom Mihail Petrovič Simonova.[9] Prvi probni let prototipa je obavljen 13. aprila 1990. godine, sa probnim pilotom A. A. Ivanov.[9] Prvi put je prikazan javnosti 13. februara 1992. godine na izložbi u Minsku u povodu samita država bivših republika Sovjetskog Saveza. U periodu od 1990 do 1994. godine, proizvedeno je pet prototipova Su-34, a u svaki naredni su ugrađivana poboljšanja. U proleće 1995. godine, avion je predstavljen na međunarodnoj avio izložbi u Parizu na aerodromu Le Buržeu u Francuskoj.

U toku svog razvoja avion je nosio nekoliko imena što je dovodilo u konfuziju mnoge ljubitelje i poznavaoce avijacije. Na početku avion je nosio oznaku Su-27IB, zatim interni naziv T10B na pariskoj izložbi La Burže avion je predstavljen kao Su-32FN mornarički lovac (Fighter Navy) da bi na kraju dobio zvaničnu oznaku Suhoj Su-34. Smatra se da je namerno u početku predstavljan kao mornarički avion, u cilju zavaravanja.[6][8][10][11]

Projekat

[uredi | uredi izvor]
U planu i bočna silueta aviona Su-34.
U planu i bočna silueta aviona Su-34.

Avion Su-34 je dvomotorni dvosed avion, sa klasičnom aerodinamičkom šemom, integrisanim celoobrtnim horizontalnim repom i kanardima. Razvijen je na osnovu višenamenskog lovca Su-27 tj. njegove školsko borbene varijante Su-27UB. Kako je projektovanje odmicalo, avion Su-34 postajao je sve osobeniji, tako da se ne može podvesti pod varijantu aviona Su-27, iako pripadaju istoj „porodici”. Pošto je avion koncipiran kao višenamenski lovac-bombarder sa više radnji za posadu, razdvojena je funkcija pilota i navigatora-operatora oružjem. Sedišta posade su postavljena u rasporedu jedan pored drugog, u istoj ravni, neobično velike kabine. Su-34 se posebno razlikuje, od drugih borbenih aviona, po toj neuobičajeno velikoj pilotskoj kabini. Mnogo rada na projektovanju je utrošeno na obezbeđenju udobnosti posade. Dva člana posade sede jedan pored drugog. Pilot-komandant aviona je na levoj strani, a navigator na desnoj. Pilot-komandant aviona poseduje kacigu sa prikazivačem, što deluje kao komandno mesto. To rešenje kabine obezbeđuje bolju komunikaciju između članova posade, a izbegnuto je i dupliranje pojedinih instrumenata. Postignuta je bolja ergonomija, a i poboljšani su bezbednosni aspekti. Kabina je oklopljena sa pločama debljine 17 mm od titanijuma, kao kontinualna kapsula („kada”).

Kabina simulatora leta aviona Suhoj Su-34

Poboljšani su uslovi za odmor i ishranu članova posade (avion može sa dopunom goriva u letu da provede preko 10 sati u neprekidnom letu). Kabina je prostrana tako da posada može normalno da ustane uspravno, a da ne udari glavom o poklopac kabine, što in omogućava da lakše vežbaju razgibavanjem, za vreme dugotrajnih letova. Ovo je moguće jedino još kod aviona Tu-160. Između sedišta ima dovoljno prostora da jedan član posade može da legne. Iza sedišta posade postoji čajna kuhinja i toalet. Kabina je pod pritiskom što omogućava članovima posade da bez maski za kiseonik lete do visine od 10.000 m. Maske za kiseonik se koriste samo u slučaju potrebe (let na većim visinama od 10 km, pri dekompresiji kabine usled otkaza ili oštećenja) obavezno za vreme izvođenja borbenih dejstava. Ulaz u kabinu je napravljen sa donje strane aviona, iza prednje noge stajnog trapa, nalaze se merdevine kojim se članovi posade penju u kabinu. Poklopac kabine je od pleksiglasa i ne koristi se za ulaz članova posade (što je uobičajeno kod ostalih borbenih aviona te klase), ali se taj poklopac može odbaciti u slučaju vanrednih potreba prinudnog sletanja na „stomak aviona”, kada je blokiran donji izlaz, ili kod katapultiranja članova posade u toku leta. Avion je opremljen izbacivim sedištem K-36DM koje omogućava spašavanje posade u svim uslovima leta uključujući i aerodromski režim. Paket za spašavanje uključuje: splav za naduvavanje, kamp opremu, minimalnu rezervu hrane, sredstva za signalizaciju, radiofar, kiseoničku opremu i zaštitno odelo.

Poredeći avion Su-34 sa projektima u okviru porodice aviona Su-27, praktično su zadržane konture krila i repnih površina aviona, a ostalo je sve uglavnom različito. Ispred krila aviona Su-34, postavljeni su celoobrtni kanardi, kao i kod aviona Su-33, u cilju lakše optimizacije uzdužne stabilnosti i upravljivosti aviona i zbog povećavanja odnosa uzgona i otpora u toku poletanja, sletanja i u manevru. Oblik nosnog dela trupa aviona, pored toga što smanjuje aerodinamički otpor, umanjuje i radarski odraz.

Masa aviona Su-34 je za 1,5 puta veća od Su-27, što je zahtevalo reprojektovanje stajnog trapa, zadržan je tip tricikla. Prednja noga stajnog trapa je sa dva točka, jedan pored drugog, dok su glavne noge stajnog trapa takođe sa po dva točka po sistemu „tandem” (jedan iza drugog). Prednja noga se uvlači u trup aviona kretanjem noge unazad dok se glavne noge stajnog trapa uvlače u krila. Povećavanjem broja točkova (u odnosu na Su-27), smanjeno je specifično opterećenje, po jedinici dodirne površine i omogućuje sletanje i poletanje aviona sa punim opterećenjem i sa loše pripremljenih zemljanih (travnatih) poletno sletnih staza.

Suhoj Su-34 na aeromitingu
u Moskvi 2013. godine.

Svi vitalni delovi aviona su zaštićeni oklopom čija ukupna težina iznosi 1.480kg. U produžetku repa je smeštena antena i detektor elektromagnetnih emisija, neophodan uređaj za otkrivanje i borbu protiv podmornica.

U toku 2010. godine izvršena je modernizacija ovog aviona, izvršene su modifikacije:

  • ugrađene su nove rakete sistem vazduh-vazduh i vazduh-brod,
  • ugrađeni su poboljšani motori АЛ-31Ф-М1,
  • ugrađena je pomoćna gasna turbina ТА14-130-35.[6][7][11][12][13]

Pogon

[uredi | uredi izvor]

Su-34 pogone dva motora AL-31F-3 ili AL-31F-M1 koji imaju veći potisak (SDS je 125,6 i 137,3 kN), u odnosu na motore koji su ugrađeni u Su-27 (AL-31F). Novi motori sa upravljanjem vektorom potiska, što su snažniji to značajno poboljšava manevarske sposobnosti aviona na malim i srednjim visinama, gde Su-34 i izvršava svoje namenske borbene zadatke, podrške, pratnje i druge.

Novi motori poseduju savremen digitalni sistem automatskog upravljanja udvojenim motorima FADEC, po kriterijumu optimizacije uštede goriva, povećanja dometa i postizanje prevlasti u različitim borbenim situacijama. Ta podrška omogućava pilotu da se može potpuno koncentrisati samo na vođenje. Motori su smešteni u razmaknutim gondolama na zadnjem delu trupa, dovoljno udaljeni jedan od drugo da se poveća preživljavanje slučaju pogotka IC raketom jednog od njih).

Su-34 poseduje sistem za gorivo koji se sastoji od četiri rezervoara, kapaciteta 12.100 kg (15.400 l), buster pumpi i gorivne instalacije, koja povezuje spoljne podvešene rezervoare, zapremine od 3000 litara. Takođe poseduje i sistem za napajanje gorivom u letu, koji mu omogućava znatno povećanje taktičkog radijusa i vremena ostajanja u letu (autonomije leta).[7][14]

Oprema

[uredi | uredi izvor]

Opremljenost kabine pilota je veoma savremena. Ima tri multifunkcionalna prikazivača u boji, dva računara koja prate sve funkcije leta, savremen radarski sistem dometa 90 km, za ciljeve u vazduhu sa 3 m² površine radarskog preseka i 30 do 135 km za zemaljske ciljeve, male i druga vrednost za velike kao što je brod razarač. Može da prati 10 ciljeva a 4 da istovremeno nišani. Sistem za protivelektronsku zaštitu (ECM), deo je standardne opreme. Poseduje sistem za mapiranje terena, što omogućava let na maloj visini sa praćenjem konfiguracije terena. U kontejneru nosi sistem FLIR, laserski senzor i daljinomer i mamce za pasivnu zaštitu od IC raketa i radarskog osvetljenja.

Posada aviona poseduje kacige sa nišanskim prikazivačem SCH-3um, koji je povezan sa sistemom za upravljanje vatrom UOMZ. Preko prikazivača na kacigi, oba člana posade, kontinualno su stalno informisani o lokaciji cilja.[6][7][14][15]

Pregled opreme
  • Sistemi elektronike
    • Složene elektronske protivmere
    • Multifunkcionalni savremeni radar sa elektronskim skeniranjem
  • Elektrooptičko otkrivanje i navigacioni sistem
    • Informacije na sistemu prikazivača
    • Na tabli je ugrađen grafički uređaj
    • Laserska TV stanica
  • Sistem upravljanja avionom
    • Sistem automatskog upravljanja
    • Sistem daljinskog upravljanja
  • Sistem sredstava veze
  • Sistem ometača
  • Kontejner sa opremom za telekomandno navođenje raketa H-59ME
  • Sistem kontrole i registracije (pitač i odgovarač)
    • Automatizovana upravljanje sistemom prikazivača na tabli
    • Sredstva objektivne kontrole
    • Sistem registracije letnih podataka

Naoružanje

[uredi | uredi izvor]

Avion na raspolaganju ima veoma široku lepezu naoružanja, od raketa vazduh-vazduh, vođenih i nevođenih raketa vazduh-zemlja, vođenih raketa vazduh-brod, klasičnih slobodno padajućih bombi, vođenih (inteligentnih) bombi, kasetnih bombi, samonavođenih torpeda i protiv podmorničkih bova. Za to mu na raspolaganju stoji 12 podvesnih nosača naoružanja. Mornarička varijanta Su-34 može da nosi 4 samonavođena torpeda AP-SЭT-95.[1][7][16]

Pregled naoružanja
  • Top: GŠ-30-1 kalibra 30 mm, bojevi komplet 180 granata.
  • Spoljna mah nosivost: 8.000 kg
  • Tačke podvešavanja: 12
  • Podvesno naoružanje:
    • Slobodnopadajuće bombe mase po 500 kg ili po 250 kg
      • 4 h torpeda SET-95 ili kasetne bombe ili
      • 6 h KAB-500 kg ili
      • 3 h KAB-1500 kg ili
      • 16 h FAB-500 kg ili
      • 22 h FAB-250 kg ili
      • 34 h FAB-100 kg
    • Vođene rakete vazduh-vazduh
      • 6 h (R-27/R-73)
      • 8 h RVV-AE
  • Nevođene rakete vazduh-zemlja
    • 120 h S-8 (6 × 20), 80 mm u lanseru B-8M1 ili
    • 30 h S-13 (6 × 5), 122 mm u lanseru B-13L ili
    • 6 h S-25, 266 mm
  • Vođene rakete vazduh-tlo
    • 4 rakete vazduh-more, 266 mm; H-41 moskit
    • H-29L / T raketa vazduh-zemlja
    • H-38 nova generacija, sa dometom od 40 km
    • H-25MT / ML / MP
    • H-59M
    • H-58 samonavođena raketa
    • H-31 protivbrodska raketa
    • H-35 protivbrodska raketa
    • P-800 protivbrodska raketa, zvanično nije u funkciji
    • H-65SE ili H-SD krstareće rakete
Avion Suhoj Su-34, sa bombama.
Suhoj Su-34 u Siriji.
Varijante podvešenog opterećenja aviona Suhoj Su-34[7]

Varijante

[uredi | uredi izvor]

U toku je rad na projektu Su-34M, što se sastoji u modernizaciji elektronike na instrumentalnoj tabli i softvera sistema. Ostale delovi Su-34 neće biti značajnije izmenjene. Prvi rezultati se očekuju u periodu 2016—2017. godine.[17]

U budućnosti, fabrika očekuje da joj se naruči retroaktivna nadogradnja, usvojenih izmena, na ranije proizvedenim avionima.[18]

Operativna upotreba

[uredi | uredi izvor]
Dve generacije frontalnih bombardera se dopunjavanju gorivom u letu, Su-24 i Su-34

U operativnu upotrebu avion je uveden 4. januara 2007. godine. Period između poletanja prvog prototipa i početka operativne upotrebe je bio dosta dug i prouzrokovan je raspadom Sovjetskog Saveza i nedostatkom finansijskih sredstava. Pošto se proces programa odužio, donekle je premošćen vremenski jaz sa modernizacijom aviona Su-24, koga je Su-34 trebalo po planu da ranije zameni. Opsežnim ispitivanjima su dobijeni respektivni rezultati, koji su mnogostruko prevazilazi sve karakteristike prethodnika i svrstali ga u kategoriju vrhunske taktičke avijacije za dejstvo i na većim udaljenostima, od mesta baziranja. Piloti su za vreme Gruzijskog konflikta i sukoba u Čečeniji, kao i u mnogobrojnim manevrima, ocenili da ovaj avion treba da zameni i Tupoljev Tu-22M. Prema njihovom iskustvu, širok spektar mogućnosti dejstva, manevarske karakteristike, visok stepen preživljavanja, veliki taktički radijus, sa mogućnošću višekratnog dopunjavanja gorivom u letu i s time mogućnost za značajan produžetak vremena patroliranja, obezbeđuju njegovo pouzdano i sigurno ispunjavanje svih zadataka taktičkog višenamenskog aviona. Međusobno se potpuno dopunjavaju taktički višenamenski avioni MiG-31 i Su-34, u misijama na velikim udaljenostima. Ugovorena je isporuka 124 aviona Su-34, do 2020. godine.[7][12][16]

U toku vežbi dislociranja aviona iz baza u evropskom delu Rusije na aerodrom na Dalekom istoku, u julu 2010. godine, sa neprekidnim letom uz dopunu goriva na razdaljini od 6.000 km, učestvovali su avioni Su-34 i Su-24M. Tokom leta, avion Su-34 je dopunjavan gorivom dva puta, a Su-24 tri puta.[19]

Rat u Gruziji (2008)

[uredi | uredi izvor]

Prva borbena upotreba aviona Su-34 se odigrala u rusko-gruzijskom ratu 2008. kada je korišćen za elektronsko ometanje protiv vazdušnih raketnih sistema „Buk” i S-125 neva, kao podrška jurišnoj avijaciji ruskih snaga. Ovom avionu se pripisuje neutralisanje gruzijskog radarskog sistema RLS 36D6-M u selu Šavšvebi kod gruzijskog grada Gori, korišćenjem antiradarske rakete.[20][21]

Vojne operacije Rusije u Siriji

[uredi | uredi izvor]

Tokom vojne operacije u Siriji, Rusija je rasporedila 6 aviona Su-34 u sklopu svoje vazduhoplovne grupe u Siriji, od 30. septembra 2015. godine. Prvi dejstva su izvođena sa visine od 5.000 metara, na terorističke ciljeve. Kao rezultat toga, prema ruskom Ministarstvu odbrane, potpuno su uništeni komandno mesto militanata i infrastruktura za obuku terorista, u području dva naselja.[22][23]

Korisnici

[uredi | uredi izvor]

Karakteristike

[uredi | uredi izvor]
Tehničke karakteristike[1][15][24]
  • Posada: 2 člana
  • Dužina: 23,3 m
  • Razmah krila: 14,7 m
  • Visina: 6,09 m
  • Površina krila: 62 m²
  • Ugale strele krila: 42°
  • Vitkost krila: 3,5
  • Rastojanje osovina točkova stajnog trapa: 6,63 m
  • Širina „taza” stajnog trapa: 4,4 m
  • Masa:
    • prazan: 22.500 kg
    • normalna u poletanju: 39.000 kg
    • maksimalna u poletanju: 45.000 kg
    • gorivo: 12.100 kg
    • maksimalno spoljašnje opterećenje sa 100% goriva: 10.400 kg
    • normalno spoljašnje opterećenje sa 100% topliva: 4.400 kg
    • maksimalno dopustivo spoljašnje opterećenje: 12.500 kg
  • Motori: 2 × Dvoprotočna turbomlazna motora AL-31F-M1
    • Potisak:
      • BDS: 2 × 82,50 kN
      • SDS: 2 × 135,00 kN
    • Stepen dvoprotočnosti: 0,571
    • Masa motora: 2 × 1.520 kg
  • Maksimalni faktor aerodinamičkog opterećenja: +9
 Letne karakteristike[1][7][15][24]
  • Maksimalna brzina:
    • pri zemlji: 1.400 km/h
    • na većoj visini: 1.900 km/h ([[Mahov broj|M]=1,8])
  • Dolet: 4.500 km sa PTB
  • Brzina odvajanja: n/d
  • Brzina sletanja: n/d
  • Borbeni radijus: 1.100 km
  • Praktični plafon leta: 17.000 m
  • Odnos potiska i mase:
    • pri normalnoj masi pri poletanju: 0,71
    • pri maksimalnoj masi pri poletanju: 0,6

Galerija

[uredi | uredi izvor]
  • Tri Su-34 lete u formaciji
    Tri Su-34 lete u formaciji
  • Proslava 100 godina RRV
    Proslava 100 godina RRV
  • Su-34 na aeromitingu MAKS 2015.
    Su-34 na aeromitingu MAKS 2015.
  • Poletanje Su-34
    Poletanje Su-34
  • Poletanje Su-34
    Poletanje Su-34
  • Su-34 pogled s boka.
    Su-34 pogled s boka.

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ a b v g d Istrebitelь-bombardirovщik Su-34. „Istrebitelь-bombardirovщik Su-34” (na jeziku: (jezik: ruski)). structure.mil. Pristupljeno 8. 12. 2015. „Istrebitelь-bombardirovщik Su-34” 
  2. ^ Postavlenы poslednie Su-34 programmы 2015 goda, Centr AST, 23. decembar 2015.
  3. ^ Dva novыh Su-34 pereleteli v Morozovsk
  4. ^ Dva novыh udarnыh samoleta Su-34 popolnili boevoй sostav Lipeckogo aviacentra, Upravlenie press-službы i informacii Ministerstva oboronы Rossiйskoй Federacii, 29 яnvarя 2016
  5. ^ „Postavka do 2020 goda 92 Su-34” (na jeziku: (jezik: ruski)). ria. 1. 3. 2012. Pristupljeno 8. 12. 2015. „Postavka do 2020 goda 92 Su-34” 
  6. ^ a b v g goebel, greg (01 mar 14). „STRIKE SU-34 (SU-27IB) / SU-27KUB NAVAL TRAINER” (na jeziku: (jezik: engleski)). airvectors. Pristupljeno 6. 10. 2015. „STRIKE SU-34 (SU-27IB) / SU-27KUB NAVAL TRAINER”  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  7. ^ a b v g d đ e ž z „Su-34” (na jeziku: (jezik: ruski)). airwar. Pristupljeno 8. 12. 2015. „Su-34” 
  8. ^ a b „Sukhoi Su-34 Fullback strike fighter” (na jeziku: (jezik: engleski)). airrecognition. 30. 4. 2015. Pristupljeno 8. 12. 2015. „Sukhoi Su-34 Fullback strike fighter” [mrtva veza]
  9. ^ a b „Kto estь kto” (na jeziku: (jezik: ruski)). airforce. Pristupljeno 9. 12. 2015. „Kto estь kto” 
  10. ^ Velovi, Alexander (22. 1. 1997). „Radar tests get under way on Sukhoi Su-27IB variant” (na jeziku: (jezik: engleski)). flightglobal. Pristupljeno 10. 12. 2015. „Radar tests get under way on Sukhoi Su-27IB variant” 
  11. ^ a b „Sukhoi Su-32, Su-34” (na jeziku: (jezik: engleski)). aerospaceweb. Pristupljeno 10. 12. 2015. „Sukhoi Su-32, Su-34” 
  12. ^ a b „Su-34 FRONTOVOЙ ISTREBITELЬ-BOMBARDIROVЩIK” Proverite vrednost parametra |url= (pomoć) (na jeziku: (jezik: ruski)). russkaя-sila. Pristupljeno 10. 12. 2015. „Su-34 FRONTOVOЙ ISTREBITELЬ-BOMBARDIROVЩIK” 
  13. ^ „Pervaя v 2014 godu partiя Su-34 otpravilasь v voйska” (na jeziku: (jezik: ruski)). arms-expo. 11. 6. 2014. Arhivirano iz originala 13. 04. 2015. g. Pristupljeno 10. 12. 2015. „Pervaя v 2014 godu partiя Su-34 otpravilasь v voйska” 
  14. ^ a b „SU-34 Fullback” (na jeziku: (jezik: engleski)). defense-update. Arhivirano iz originala 18. 01. 2015. g. Pristupljeno 10. 12. 2015. „SU-34 Fullback” 
  15. ^ a b v „Letno-tehničeskie harakteristiki” (na jeziku: (jezik: ruski)). sukhoi. Arhivirano iz originala 05. 03. 2012. g. Pristupljeno 13. 12. 2015. „Letno-tehničeskie harakteristiki” 
  16. ^ a b „Bondarev: Su-34 gorazdo lučše predšestvennikov” (na jeziku: (jezik: ruski)). ria. 26. 12. 2013. Pristupljeno 12. 12. 2015. „Bondarev: Su-34 gorazdo lučše predšestvennikov” 
  17. ^ „Novosibirskiй aviazavod planiruet vыpuskatь modernizirovannыe bombardirovщiki Su-34” (na jeziku: (jezik: ruski)). tass. 18 iюlя 2014. Pristupljeno 12. 12. 2015. „Novosibirskiй aviazavod planiruet vыpuskatь modernizirovannыe bombardirovщiki Su-34”  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  18. ^ „Novosibirskiй aviastroitelьnый zavod im.  V. P. Čkalova rasširяet proizvodstvo frontovыh istrebiteleй-bombardirovщikov Su-34” (na jeziku: (jezik: ruski)). novos.mk. 23 iюlя 2014. Pristupljeno 12. 12. 2015. „Novosibirskiй aviastroitelьnый zavod im.  V. P. Čkalova rasširяet proizvodstvo frontovыh istrebiteleй-bombardirovщikov Su-34”  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  19. ^ „Warplanes: F-15Eski Goes Long Against China” (na jeziku: (jezik: engleski)). strategypage. 6. 7. 2010. Pristupljeno 12. 12. 2015. „Warplanes: F-15Eski Goes Long Against China” 
  20. ^ „«Siriйskaя» proverka «Utenka»: kak Su-34 navodit užas na terroristov” (na jeziku: (jezik: ruski)). tvzvezda. 8. 10. 2015. Pristupljeno 14. 12. 2015. „«Siriйskaя» proverka «Utenka»: kak Su-34 navodit užas na terroristov” 
  21. ^ „VOЙNA i MIR VOЙNA i MIR” (na jeziku: (jezik: ruski)). warandpeace. Pristupljeno 13. 12. 2015. „VOЙNA i MIR VOЙNA i MIR” 
  22. ^ „Podvedenы itogi rabotы rossiйskoй aviagruppы v Sirii za prošedšie sutki” (na jeziku: (jezik: ruski)). function.mil. 2. 10. 2015. Pristupljeno 13. 12. 2015. „Podvedenы itogi rabotы rossiйskoй aviagruppы v Sirii za prošedšie sutki” 
  23. ^ „Kadrы noveйšego bombardirovщika Su-34 na boevom zadanii v Sirii” (na jeziku: (jezik: ruski)). tvzvezda. Pristupljeno 13. 12. 2015. „Kadrы noveйšego bombardirovщika Su-34 na boevom zadanii v Sirii” 
  24. ^ a b „Su-34 letit v voйsk” (na jeziku: (jezik: ruski)). sukhoi. 18. 12. 2006. Arhivirano iz originala 22. 12. 2015. g. Pristupljeno 13. 12. 2015. „Su-34 letit v voйsk” 

Literatura

[uredi | uredi izvor]
  • Janić, Čedomir (2003). Vek avijacije - [ilustrovana hronologija] (na jeziku: (jezik: srpski)). Beočin: Efekt 1. COBISS.SR 110428172. 
  • Hlopotob, O. D. (2004). Istoriя voennoй aviacii ot pervыh letatelьnыh apparatov do reaktivnыh samolёtob (na jeziku: (jezik: ruski)). Moskva: AST, Moskva i Poligon, SPb. 
  • Bagratinov, Valeriй (2005). Krыlья Rossii (na jeziku: (jezik: ruski)). Moskva: Эksmo. ISBN 978-5-699-13732-9. 
  • Gordюkov, Nikolaй (1994). Pervыe reaktivnыe istrebiteli Suhogo (na jeziku: (jezik: ruski)). Moskva: Polygon. ISBN 978-5-88541-003-8. 
  • Lavrov, A. B. (2010). Reformirvanie Voenno-vozdušnыh sil Rossii (na jeziku: (jezik: ruski)). Moskva: Novaя armiя Rossii. ISBN 978-5-9902620-1-0. 
  • Antonov, Vladimir (1996). OKB Sukhoi (na jeziku: (jezik: engleski)). Gordon, Yefim & others. Midland: Leicester. ISBN 978-1-85780-012-8. 
  • Donald, David (1997). The Complete Encyclopedia of World Aircraft (na jeziku: (jezik: engleski)). NY: Barnes & Noble. ISBN 978-1-894102-24-7. 
  • Donald, David (2000). The Encyclopedia of World Military Aircraft (na jeziku: (jezik: engleski)). NY: Barnes & Noble. 
  • Gunston, Bill (1995). The Osprey Encyclopaedia of Russian Aircraft 1875—1995 (na jeziku: (jezik: engleski)). London: Osprey. ISBN 978-1-85532-405-3. 
  • Gunston, Bill (1995). The Encyclopedia of Modern Warplanes (na jeziku: (jezik: engleski)). New York: Barnes & Noble. 
  • Rendall, David (1999). Jane's Aircraft Recognition Guide (na jeziku: (jezik: engleski)) (2nd izd.). London: Harper Collins Publishers. ISBN 978-0-00-470980-2. 
  • Monro, Bob (1995). Jane`s Combat Aircraft (na jeziku: (jezik: engleski)). Chant, Christopher. Glasgow: Harper Collins Publishers. 
  • David, Isby,C (1997). Jane`s Fighter Combat in the Jet Age (na jeziku: (jezik: engleski)). London: Harper Collins Publishers. 
  • Shavrov, V.B. History of the aircraft construction in the USSR (na jeziku: (jezik: engleski)). ISBN 978-5-217-02528-2. 
  • Green, W (2001). The Great Book of Fighters. Swanborough, G. MBI Publishing. ISBN 978-0-7603-1194-3. 
  • Winchester, Jim (2006). Military Aircraft of the Cold War (na jeziku: (jezik: engleski)). San Diego, CA: Thunder Bay Press. 
  • Taylor, Michael (1996). Brassey's World Aircraft & Systems Directory 1996/1997 (na jeziku: (jezik: engleski)). London: Brassey's. 
  • Taylor, Michael (1999). Brassey's World Aircraft & Systems Directory 1999/2000 (na jeziku: (jezik: engleski)). London: Brassey's. 

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
Suhoj Su-34 na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Сухој_Су-34&oldid=28503764”