Pređi na sadržaj

Tonglun Sisulit

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Tonglun Sisulit
ທອງລຸນ ສີສຸລິດ
Tonglun Sisulit 2024. godine
Lični podaci
Datum rođenja(1945-11-10)10. novembar 1945. (79 god.)
Mesto rođenjaHupan provincija, Laos
Religijaateista
Porodica
SupružnikNali Sisulit
Politička karijera
Politička
stranka		Narodna revolucionarna partija Laosa
Trenutna funkcija
Funkciju obavlja od 22. marta 2021.
Predsednik vladePankam Vipavan
Soneksaj Sipandon
PrethodnikBunang Voračit
Generalni sekretar Narodne revolucionarne partije Laosa
Trenutna funkcija
Funkciju obavlja od 15. januara 2021
PrethodnikBuntant Voračit
Premijer Laosa
20. april 2016 — 22. mart 2021.
PrethodnikTonsing Tamavong
NaslednikPankam Vipavan
Ministar spoljnih poslova Laosa
8. jun 2006 — 20. april 2016.
Predsednik Državnog komiteta za planiranje i investicije
27. mart 2001 — 8. jun 2006.
PrethodnikBuatong Vonglokam
NaslednikSulivong Daravong

Tonglun Sisulit (lao: ທອງລນ ສສລດ; rođen 10. novembra 1945)[1] je laoski istoričar i političar koji obavlja funkciju generalnog sekretara Laoske narodne partije od 22. marta 2021.[2]

Tonglun je rođen i školovan u provinciji Huapan, pre nego što je stekao obrazovanje u Lenjingradu i Moskvi u Sovjetskom Savezu. Tokom građanskog rata u Laosu, podržavao je Patet Lao kao učitelj. Potom je postao zamenik ministra spoljnih poslova 1987. godine, što je trajalo do 1992. godine, gde je potom obavljao brojne druge funkcije u vladi. Godine 2001. postao je zamenik premijera Laosa pre nego što je postao ministar spoljnih poslova 2006. godine. Opisan kao „umeren“ od strane američke ambasade u Vijentijanu, Tonglun je pomogao da se poboljšaju odnosi Laosa i Sjedinjenih Država, što je senator Džim Veb pozdravio 2009. i 2010. Hilari Klinton; istovremeno poboljšavajući odnose Laosa sa Kinom i Vijetnamom. Godine 2016. postao je premijer Laosa gde je vodio antikorupcijske kampanje. Zatim je postao generalni sekretar LPRP i predsednik 2021. godine.[3]

Karijera učitelja

[uredi | uredi izvor]

Tokom građanskog rata u Laosu, Tonglun je služio kao učitelj kod komunista Pateta Laoa. Od 1967. do 1969. Tonglun je služio u obrazovnom odeljenju Neo Lao Hak Sata kao stariji član, pre nego što je 1969. postao član Kancelarije predstavnika Neo Lao Hak Sata u Hanoju, Severni Vijetnam. Zatim se vratio u i od 1978. do 1979. godine, gde je radio kao predavač na Nacionalnom univerzitetu Laosa nakon komunističkog preuzimanja Vijentijana 1975. godine.[3] Takođe je vodio program ruskog jezika na univerzitetu.[4]

Politička karijera

[uredi | uredi izvor]
Sastanak Tongluna sa Šinzo Abeom 30. maja 2019. kada su obojica bili premijeri
Tonglun i njegova ćerka sa predsednikom Sjedinjenih Država Barakom Obamom i prvom damom Mišel Obamom, 2009.

Tokom godina u vladi, imao je široku listu imenovanja. Bio je zamenik ministra spoljnih poslova od 1987. do 1992. godine, ministar rada i socijalnog staranja od 1993. do 1997. godine i poslanik u Narodnoj skupštini od 1998. do 2000. godine. Potpredsednik Vlade i predsednik Državnog plana postao je 27. marta 2001,[5] i dodatno je imenovan za ministra inostranih poslova 8. juna 2006. godine, zamenivši Somsavata Lengsavada. Izabran je za premijera Laosa na 10. partijskom kongresu 23. januara 2016. godine.[6]

Premijer (2016—2021)

[uredi | uredi izvor]

Nakon što je Tonglun postao premijer Laosa, započeo je antikorupcijske kampanje u vladi Laosa. Državni inspekcijski organ je od aprila 2016. do februara 2017. godine izvršio 25 hapšenja u vezi sa korupcijom.[7] Pod Tonglunom, vlada je na aukciji prodala automobile BMW-7 serije i Mercedes-Benc koje je izdala vlada i zamenila ih Tojotom Camris.[8] Za to vreme korupcija u Laosu se smanjila, ali se posle 2017. korupcija u Laosu pogoršala.[7]

Dana 23. jula 2018, srušila se brana u sklopu projekta hidroelektrane Se Pijan-Se Namnoj na reci Mekong u provinciji Čampasak, ubivši 71 osobu dok je raseljeno 14.440 - što je čini jednom od najgorih katastrofa brane u Laosu u istoriji. Na brani su radili Laos, Tajland i Južna Koreja, uz upozorenja o nesigurnosti brane prethodnih dana.[9] Kao premijer, Tonglun je odložio nekoliko sastanaka i otputovao u pogođeno područje u okrugu Sanamkaj kako bi nadgledao napore pomoći.[10][11]

Tonglun je 4. januara 2020. predstavljao Laos u Hanoju na 42. sastanku Međuvladinog komiteta Vijetnam – Laos sa vijetnamskim premijerom. Tokom sastanaka, on je pohvalio ekonomiju Vijetnama, pri čemu su se obe zemlje složile da međusobno ojačaju veze i saradnju.[12] Tokom pandemije KOVID-19, Laos je sarađivao i sa Vijetnamom i sa Kambodžom, a Tonglun je telefonirao sa svojim kambodžanskim i vijetnamskim kolegama Hun Senom i Ngujenom Suanom Pukom.[13] Na 36. samitu ASEAN-a 26. juna 2020. predstavljao je Laos gde je govorio o uspehu ASEAN-a tokom pandemije KOVID-19.[14] On je 10. juna pohvalio Nacionalni komitet za radnu grupu za njegovo postupanje sa pandemijom KOVID-19 u Laosu nakon 59 dana bez novih slučajeva KOVID-19, kao i podršku drugih zemalja kao što su Kina, Sjedinjene Države i Vijetnam.[15]

U avgustu 2020. pozvao je medije da nastave da „pobeđuju lažne, varljive i štetne vesti“ na sajtovima društvenih medija. Međunarodni mediji su ovo protumačili kao način da se medijima u Laosu kaže da ne izveštavaju negativno o vladi.[16] Dana 13. decembra 2020, Tonglun je razgovarao sa Ujedinjenim nacijama o tome kako Laos nastavlja da prati Pariski sporazum, kao i druge politike koje imaju za cilj smanjenje emisije ugljenika. Takođe je zatražio podršku od drugih zemalja kako bi pomogao Laosu da postigne ove ciljeve.[17]

Na 11. nacionalnom kongresu Narodne revolucionarne partije Laosa 15. februara 2021. izabran je za generalnog sekretara stranke, a samim tim i za faktičkog lidera Laosa,[2] postavši prvi civil bez vojnog iskustva koji je bio generalni sekretar.[18] Tonglun je položio zakletvu na funkciju 22. marta 2021, zamenivši prethodnog lidera Bunanga Voračita nakon što je otišao u penziju. Pankam Vipavan je zamenio Tongluna na mestu premijera.[3]

Vođstvo

[uredi | uredi izvor]

Nakon polaganja zakletve kao generalnog sekretara i predsednika, Tonglun je obećao da će stvoriti ekonomski rast i smanjiti siromaštvo u Laosu radeći sa Laoskom narodnom revolucionarnom partijom (LPRP).[3] Nakon što je položio zakletvu na tu ulogu, uživao je popularnu podršku zbog svog postupanja sa pandemijom KOVID-19 i njegovih inicijativa za borbu protiv korupcije.[19] U martu 2021. Laos je počeo da koristi rusku vakcinu Sputnjik V protiv KOVID-19 kao glavnu vakcinu tokom svojih programa vakcinacije.[4]

On i predsednik Kine Si Đinping su 3. decembra 2021. otvorili novu deonicu Boten–Vijentjan na železničkoj pruzi Lao-Kina.[20][21] Laos se, međutim, suočava sa rastućim dugom prema Kini, pri čemu je polovina spoljnog duga Laosa u vlasništvu Kine. Na 27. konferenciji o budućnosti Azije u Tokiju 27. maja 2022, Tonglun je umanjio zabrinutost zbog kineske dužničke zamke.[22]

Spoljna politika

[uredi | uredi izvor]

Pod Tonglunom, Laos se našao u ravnoteži u odnosima između Kine i Vijetnama.[23] Dana 26. maja 2023., nakon ruske invazije na Ukrajinu, kao i tenzija između Kine i Tajvana, Tonglun je upozorio da imaju šansu da eskaliraju u ratove većih razmera.[24]

Privatni život

[uredi | uredi izvor]

Oženjen je Nali Sisulit (rođena 1947). Par ima troje dece; dva sina i jednu ćerku. Tonglunova ćerka Moukvand je trenutno zamenica generalnog direktora Odeljenja za međunarodne organizacije u Ministarstvu spoljnih poslova Laosa.[25][26]

Pored laoskog, govori vijetnamski, ruski i engleski.[1]

Nagrade i počasti

[uredi | uredi izvor]
  • Tajland Vitez Velike lente Ordena Belog slona (2010)[27]
  • Rusija Zlatna medalja Ruske fondacije mira „Za mirovne i dobrotvorne aktivnosti“ (5. oktobar 2015)[28]
  • Rusija Orden prijateljstva (20. oktobar 2015)[29]
  • Vijetnam Orden zlatne zvezde (2017)[30]

POčasni doktorati

[uredi | uredi izvor]
  • Tajland Tehnološki univerzitet Rajamangala Isan (2016)[31]
  • Tajland Univerzitet Hon Kajen (2017)[32]
  • Kina Univerzitet za nacionalnosti Guangki (2022)[33]

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ a b „25th International Conference on The Future of Asia | Seeking a new global order -- Overcoming the chaos”. future-of-asia.nikkei.jp. Arhivirano iz originala 2021-03-05. g. Pristupljeno 2021-01-15. 
  2. ^ a b „Laos Communist Party names PM Thongloun as new leader”. 15. 1. 2021. Pristupljeno 15. 1. 2021 — preko www.reuters.com. 
  3. ^ a b v g „Thongloun Sisoulith”. www.globalsecurity.org. Pristupljeno 2023-08-10. 
  4. ^ a b AsiaNews.it. „Moscow tries to counterbalance Chinese influence in Laos”. www.asianews.it (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-08-11. 
  5. ^ "Laos new cabinet lineup", Asian Political News, April 2, 2001.
  6. ^ Ron Corben (24. 1. 2016). „Laos Undergoes Communist Party Leadership Change”. Voice of America. Pristupljeno 27. 1. 2016. 
  7. ^ a b „Thongloun Sisoulith's losing battle against corruption | ASEAN Today”. www.aseantoday.com (na jeziku: engleski). 2018-06-10. Pristupljeno 2023-08-11. 
  8. ^ „Lao PDR's battle against corruption”. The ASEAN Post (na jeziku: engleski). 2016-12-29. Pristupljeno 2023-08-11. 
  9. ^ „Survivors of Laos’ Worst Dam Disaster Still Struggling Two Years Later”. Radio Free Asia (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-08-11. 
  10. ^ „Laos dam collapse: Many feared dead as floods hit villages”. BBC News (na jeziku: engleski). 2018-07-24. Pristupljeno 2023-08-11. 
  11. ^ „Laos to work with Korea, Thailand on dam investigation: Lao PM”. nationthailand (na jeziku: engleski). 2018-07-30. Pristupljeno 2023-08-11. 
  12. ^ VietnamPlus (2020-01-04). „42nd meeting of Vietnam-Laos Inter-governmental Committee convenes in Hanoi | Politics | Vietnam+ (VietnamPlus)”. VietnamPlus (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-08-11. 
  13. ^ „Báo VietnamNet”. VietNamNet News (na jeziku: vietnamese). Pristupljeno 2023-08-11. 
  14. ^ „Báo VietnamNet”. VietNamNet News (na jeziku: vietnamese). Pristupljeno 2023-08-11. 
  15. ^ „Prime Minister thanks partners for support during first phase of Lao PDR's battle with COVID-19”. www.who.int (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-08-11. 
  16. ^ „Laos”. United States Department of State (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-08-11. 
  17. ^ „Statement by H.E. Mr. Thongloun SISOULITH, Prime Minister of the Lao People's Democratic Republic, at the virtual Climate Ambition Summit 2020, New York, 13 December 2020 | Lao”. www.un.int. Pristupljeno 2023-08-11. 
  18. ^ MARIMI KISHIMOTO (23. 3. 2021). „New Laos president faces rising China debt and battered economy”. Nikkei Asia. 
  19. ^ „New Laos president faces rising China debt and battered economy”. Nikkei Asia (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-08-11. 
  20. ^ „中老铁路今日通车-图片新闻-中华人民共和国交通运输部”. www.mot.gov.cn. Arhivirano iz originala 03. 12. 2021. g. Pristupljeno 2023-08-11. 
  21. ^ 张文芳. „Xi inaugurates Laos rail link”. www.chinadaily.com.cn. Pristupljeno 2023-08-11. 
  22. ^ „Leaders of least-developed Cambodia, Laos play down concerns of a China debt trap”. Radio Free Asia (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-08-11. 
  23. ^ „Laos' new leader to play balancing act between China and Vietnam”. Nikkei Asia (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-08-11. 
  24. ^ „Laotian President Thongloun warns on risk of 'large-scale wars'”. Nikkei Asia (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-08-11. 
  25. ^ „トンルン・シースリット副首相兼外務大臣略歴”. mofa.jp.gov. Pristupljeno 2024-02-11. 
  26. ^ „International Organization Department”. mofa.gov.la. Pristupljeno 2024-02-11. 
  27. ^ พระราชทานราชอิสริยาภรณ์ “ดร.ทองลุน” รองนายกฯ ลาว
  28. ^ „Glava MID Laosa nagražden zolotoй medalью Rossiйskogo fonda mira”. RIA Novosti. 2015-10-15. Pristupljeno 13. 8. 2023. 
  29. ^ Ukaz Prezidenta Rossiйskoй Federacii ot 20 oktяbrя 2015 goda № 517 «O nagraždenii gosudarstvennыmi nagradami Rossiйskoй Federacii inostrannыh graždan»
  30. ^ Phương, Ngọc; Tiến, Ngọc (2017-07-18). „Lễ trao Huân chương cho các đồng chí lãnh đạo Lào”. Đài Truyền hình Việt Nam. Pristupljeno 13. 8. 2023. 
  31. ^ „Prime Minster presented Honorary Doctoral Degree”. Laotian News Agency. 2016-07-08. Pristupljeno 2024-02-17. 
  32. ^ „KKU presents an honorary doctorate degree to Prime Minister of Laos PDR”. International Affairs Division Khon Kaen University. 2017-04-11. Pristupljeno 2024-02-17. 
  33. ^ „Lao President Receives Honorary Doctorate Degree in China”. The Laotian Times. 2022-12-06. Pristupljeno 2024-02-17. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Тонглун_Сисулит&oldid=28818132”