Пређи на садржај

Тонглун Сисулит

С Википедије, слободне енциклопедије
Тонглун Сисулит
ທອງລຸນ ສີສຸລິດ
Тонглун Сисулит 2024. године
Лични подаци
Датум рођења(1945-11-10)10. новембар 1945. (79 год.)
Место рођењаХупан провинција, Лаос
Религијаатеиста
Породица
СупружникНали Сисулит
Политичка каријера
Политичка
странка		Народна револуционарна партија Лаоса
Тренутна функција
Функцију обавља од 22. марта 2021.
Председник владеПанкам Випаван
Сонексај Сипандон
ПретходникБунанг Ворачит
Генерални секретар Народне револуционарне партије Лаоса
Тренутна функција
Функцију обавља од 15. јануара 2021
ПретходникБунтант Ворачит
Премијер Лаоса
20. април 2016 — 22. март 2021.
ПретходникТонсинг Тамавонг
НаследникПанкам Випаван
Министар спољних послова Лаоса
8. јун 2006 — 20. април 2016.
Председник Државног комитета за планирање и инвестиције
27. март 2001 — 8. јун 2006.
ПретходникБуатонг Вонглокам
НаследникСуливонг Даравонг

Тонглун Сисулит (лао: ທອງລນ ສສລດ; рођен 10. новембра 1945)[1] је лаоски историчар и политичар који обавља функцију генералног секретара Лаоске народне партије од 22. марта 2021.[2]

Тонглун је рођен и школован у провинцији Хуапан, пре него што је стекао образовање у Лењинграду и Москви у Совјетском Савезу. Током грађанског рата у Лаосу, подржавао је Патет Лао као учитељ. Потом је постао заменик министра спољних послова 1987. године, што је трајало до 1992. године, где је потом обављао бројне друге функције у влади. Године 2001. постао је заменик премијера Лаоса пре него што је постао министар спољних послова 2006. године. Описан као „умерен“ од стране америчке амбасаде у Вијентијану, Тонглун је помогао да се побољшају односи Лаоса и Сједињених Држава, што је сенатор Џим Веб поздравио 2009. и 2010. Хилари Клинтон; истовремено побољшавајући односе Лаоса са Кином и Вијетнамом. Године 2016. постао је премијер Лаоса где је водио антикорупцијске кампање. Затим је постао генерални секретар ЛПРП и председник 2021. године.[3]

Каријера учитеља

[уреди | уреди извор]

Током грађанског рата у Лаосу, Тонглун је служио као учитељ код комуниста Патета Лаоа. Од 1967. до 1969. Тонглун је служио у образовном одељењу Нео Лао Хак Сата као старији члан, пре него што је 1969. постао члан Канцеларије представника Нео Лао Хак Сата у Ханоју, Северни Вијетнам. Затим се вратио у и од 1978. до 1979. године, где је радио као предавач на Националном универзитету Лаоса након комунистичког преузимања Вијентијана 1975. године.[3] Такође је водио програм руског језика на универзитету.[4]

Политичка каријера

[уреди | уреди извор]
Састанак Тонглуна са Шинзо Абеом 30. маја 2019. када су обојица били премијери
Тонглун и његова ћерка са председником Сједињених Држава Бараком Обамом и првом дамом Мишел Обамом, 2009.

Током година у влади, имао је широку листу именовања. Био је заменик министра спољних послова од 1987. до 1992. године, министар рада и социјалног старања од 1993. до 1997. године и посланик у Народној скупштини од 1998. до 2000. године. Потпредседник Владе и председник Државног плана постао је 27. марта 2001,[5] и додатно је именован за министра иностраних послова 8. јуна 2006. године, заменивши Сомсавата Ленгсавада. Изабран је за премијера Лаоса на 10. партијском конгресу 23. јануара 2016. године.[6]

Премијер (2016—2021)

[уреди | уреди извор]

Након што је Тонглун постао премијер Лаоса, започео је антикорупцијске кампање у влади Лаоса. Државни инспекцијски орган је од априла 2016. до фебруара 2017. године извршио 25 хапшења у вези са корупцијом.[7] Под Тонглуном, влада је на аукцији продала аутомобиле BMW-7 серије и Мерцедес-Бенc које је издала влада и заменила их Тојотом Цамрис.[8] За то време корупција у Лаосу се смањила, али се после 2017. корупција у Лаосу погоршала.[7]

Дана 23. јула 2018, срушила се брана у склопу пројекта хидроелектране Се Пијан-Се Намној на реци Меконг у провинцији Чампасак, убивши 71 особу док је расељено 14.440 - што је чини једном од најгорих катастрофа бране у Лаосу у историји. На брани су радили Лаос, Тајланд и Јужна Кореја, уз упозорења о несигурности бране претходних дана.[9] Као премијер, Тонглун је одложио неколико састанака и отпутовао у погођено подручје у округу Санамкај како би надгледао напоре помоћи.[10][11]

Тонглун је 4. јануара 2020. представљао Лаос у Ханоју на 42. састанку Међувладиног комитета Вијетнам – Лаос са вијетнамским премијером. Током састанака, он је похвалио економију Вијетнама, при чему су се обе земље сложиле да међусобно ојачају везе и сарадњу.[12] Током пандемије КОВИД-19, Лаос је сарађивао и са Вијетнамом и са Камбоџом, а Тонглун је телефонирао са својим камбоџанским и вијетнамским колегама Хун Сеном и Нгујеном Суаном Пуком.[13] На 36. самиту АСЕАН-а 26. јуна 2020. представљао је Лаос где је говорио о успеху АСЕАН-а током пандемије КОВИД-19.[14] Он је 10. јуна похвалио Национални комитет за радну групу за његово поступање са пандемијом КОВИД-19 у Лаосу након 59 дана без нових случајева КОВИД-19, као и подршку других земаља као што су Кина, Сједињене Државе и Вијетнам.[15]

У августу 2020. позвао је медије да наставе да „побеђују лажне, варљиве и штетне вести“ на сајтовима друштвених медија. Међународни медији су ово протумачили као начин да се медијима у Лаосу каже да не извештавају негативно о влади.[16] Дана 13. децембра 2020, Тонглун је разговарао са Уједињеним нацијама о томе како Лаос наставља да прати Париски споразум, као и друге политике које имају за циљ смањење емисије угљеника. Такође је затражио подршку од других земаља како би помогао Лаосу да постигне ове циљеве.[17]

На 11. националном конгресу Народне револуционарне партије Лаоса 15. фебруара 2021. изабран је за генералног секретара странке, а самим тим и за фактичког лидера Лаоса,[2] поставши први цивил без војног искуства који је био генерални секретар.[18] Тонглун је положио заклетву на функцију 22. марта 2021, заменивши претходног лидера Бунанга Ворачита након што је отишао у пензију. Панкам Випаван је заменио Тонглуна на месту премијера.[3]

Вођство

[уреди | уреди извор]

Након полагања заклетве као генералног секретара и председника, Тонглун је обећао да ће створити економски раст и смањити сиромаштво у Лаосу радећи са Лаоском народном револуционарном партијом (ЛПРП).[3] Након што је положио заклетву на ту улогу, уживао је популарну подршку због свог поступања са пандемијом КОВИД-19 и његових иницијатива за борбу против корупције.[19] У марту 2021. Лаос је почео да користи руску вакцину Спутњик В против КОВИД-19 као главну вакцину током својих програма вакцинације.[4]

Он и председник Кине Си Ђинпинг су 3. децембра 2021. отворили нову деоницу Ботен–Вијентјан на железничкој прузи Лао-Кина.[20][21] Лаос се, међутим, суочава са растућим дугом према Кини, при чему је половина спољног дуга Лаоса у власништву Кине. На 27. конференцији о будућности Азије у Токију 27. маја 2022, Тонглун је умањио забринутост због кинеске дужничке замке.[22]

Спољна политика

[уреди | уреди извор]

Под Тонглуном, Лаос се нашао у равнотежи у односима између Кине и Вијетнама.[23] Дана 26. маја 2023., након руске инвазије на Украјину, као и тензија између Кине и Тајвана, Тонглун је упозорио да имају шансу да ескалирају у ратове већих размера.[24]

Приватни живот

[уреди | уреди извор]

Ожењен је Нали Сисулит (рођена 1947). Пар има троје деце; два сина и једну ћерку. Тонглунова ћерка Моукванд је тренутно заменица генералног директора Одељења за међународне организације у Министарству спољних послова Лаоса.[25][26]

Поред лаоског, говори вијетнамски, руски и енглески.[1]

Награде и почасти

[уреди | уреди извор]
  • Тајланд Витез Велике ленте Ордена Белог слона (2010)[27]
  • Русија Златна медаља Руске фондације мира „За мировне и добротворне активности“ (5. октобар 2015)[28]
  • Русија Орден пријатељства (20. октобар 2015)[29]
  • Вијетнам Орден златне звезде (2017)[30]

ПОчасни докторати

[уреди | уреди извор]
  • Тајланд Технолошки универзитет Рајамангала Исан (2016)[31]
  • Тајланд Универзитет Хон Кајен (2017)[32]
  • Кина Универзитет за националности Гуангки (2022)[33]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б „25th International Conference on The Future of Asia | Seeking a new global order -- Overcoming the chaos”. future-of-asia.nikkei.jp. Архивирано из оригинала 2021-03-05. г. Приступљено 2021-01-15. 
  2. ^ а б „Laos Communist Party names PM Thongloun as new leader”. 15. 1. 2021. Приступљено 15. 1. 2021 — преко www.reuters.com. 
  3. ^ а б в г „Thongloun Sisoulith”. www.globalsecurity.org. Приступљено 2023-08-10. 
  4. ^ а б AsiaNews.it. „Moscow tries to counterbalance Chinese influence in Laos”. www.asianews.it (на језику: енглески). Приступљено 2023-08-11. 
  5. ^ "Laos new cabinet lineup", Asian Political News, April 2, 2001.
  6. ^ Ron Corben (24. 1. 2016). „Laos Undergoes Communist Party Leadership Change”. Voice of America. Приступљено 27. 1. 2016. 
  7. ^ а б „Thongloun Sisoulith's losing battle against corruption | ASEAN Today”. www.aseantoday.com (на језику: енглески). 2018-06-10. Приступљено 2023-08-11. 
  8. ^ „Lao PDR's battle against corruption”. The ASEAN Post (на језику: енглески). 2016-12-29. Приступљено 2023-08-11. 
  9. ^ „Survivors of Laos’ Worst Dam Disaster Still Struggling Two Years Later”. Radio Free Asia (на језику: енглески). Приступљено 2023-08-11. 
  10. ^ „Laos dam collapse: Many feared dead as floods hit villages”. BBC News (на језику: енглески). 2018-07-24. Приступљено 2023-08-11. 
  11. ^ „Laos to work with Korea, Thailand on dam investigation: Lao PM”. nationthailand (на језику: енглески). 2018-07-30. Приступљено 2023-08-11. 
  12. ^ VietnamPlus (2020-01-04). „42nd meeting of Vietnam-Laos Inter-governmental Committee convenes in Hanoi | Politics | Vietnam+ (VietnamPlus)”. VietnamPlus (на језику: енглески). Приступљено 2023-08-11. 
  13. ^ „Báo VietnamNet”. VietNamNet News (на језику: vietnamese). Приступљено 2023-08-11. 
  14. ^ „Báo VietnamNet”. VietNamNet News (на језику: vietnamese). Приступљено 2023-08-11. 
  15. ^ „Prime Minister thanks partners for support during first phase of Lao PDR's battle with COVID-19”. www.who.int (на језику: енглески). Приступљено 2023-08-11. 
  16. ^ „Laos”. United States Department of State (на језику: енглески). Приступљено 2023-08-11. 
  17. ^ „Statement by H.E. Mr. Thongloun SISOULITH, Prime Minister of the Lao People's Democratic Republic, at the virtual Climate Ambition Summit 2020, New York, 13 December 2020 | Lao”. www.un.int. Приступљено 2023-08-11. 
  18. ^ MARIMI KISHIMOTO (23. 3. 2021). „New Laos president faces rising China debt and battered economy”. Nikkei Asia. 
  19. ^ „New Laos president faces rising China debt and battered economy”. Nikkei Asia (на језику: енглески). Приступљено 2023-08-11. 
  20. ^ „中老铁路今日通车-图片新闻-中华人民共和国交通运输部”. www.mot.gov.cn. Архивирано из оригинала 03. 12. 2021. г. Приступљено 2023-08-11. 
  21. ^ 张文芳. „Xi inaugurates Laos rail link”. www.chinadaily.com.cn. Приступљено 2023-08-11. 
  22. ^ „Leaders of least-developed Cambodia, Laos play down concerns of a China debt trap”. Radio Free Asia (на језику: енглески). Приступљено 2023-08-11. 
  23. ^ „Laos' new leader to play balancing act between China and Vietnam”. Nikkei Asia (на језику: енглески). Приступљено 2023-08-11. 
  24. ^ „Laotian President Thongloun warns on risk of 'large-scale wars'”. Nikkei Asia (на језику: енглески). Приступљено 2023-08-11. 
  25. ^ „トンルン・シースリット副首相兼外務大臣略歴”. mofa.jp.gov. Приступљено 2024-02-11. 
  26. ^ „International Organization Department”. mofa.gov.la. Приступљено 2024-02-11. 
  27. ^ พระราชทานราชอิสริยาภรณ์ “ดร.ทองลุน” รองนายกฯ ลาว
  28. ^ „Глава МИД Лаоса награжден золотой медалью Российского фонда мира”. RIA Novosti. 2015-10-15. Приступљено 13. 8. 2023. 
  29. ^ Указ Президента Российской Федерации от 20 октября 2015 года № 517 «О награждении государственными наградами Российской Федерации иностранных граждан»
  30. ^ Phương, Ngọc; Tiến, Ngọc (2017-07-18). „Lễ trao Huân chương cho các đồng chí lãnh đạo Lào”. Đài Truyền hình Việt Nam. Приступљено 13. 8. 2023. 
  31. ^ „Prime Minster presented Honorary Doctoral Degree”. Laotian News Agency. 2016-07-08. Приступљено 2024-02-17. 
  32. ^ „KKU presents an honorary doctorate degree to Prime Minister of Laos PDR”. International Affairs Division Khon Kaen University. 2017-04-11. Приступљено 2024-02-17. 
  33. ^ „Lao President Receives Honorary Doctorate Degree in China”. The Laotian Times. 2022-12-06. Приступљено 2024-02-17. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Тонглун_Сисулит&oldid=28818132”