Tupoljev ANT-35
| Tupoljev ANT-35/PS-35 | ||
|---|---|---|
|
| ||
| Opšti podaci | ||
| Namena | putnički avion | |
| Posada | 3 člana | |
| Broj putnika | 10 | |
| Poreklo |  SSSR
| |
| Proizvođač | Projektant: OKB-156 Tupoljev, Proizvođač: Zavod No22 iz Moskve[1] | |
| Probni let | 20. avgusta 1936. | |
| Uveden u upotrebu | 1937. | |
| Povučen iz upotrebe | 1941. | |
| Status | neoperativan | |
| Prvi operater | Aeroflot | |
| Broj primeraka | 11 | |
| Dimenzije | ||
| Dužina | 15,40 m | |
| Visina | 5,90 m | |
| Raspon krila | 20,80 m | |
| Površina krila | 57,80 m² | |
| Masa | ||
| Prazan | 5.012 kg | |
| Normalna poletna | 6.620 kg | |
| Maksimalna | 7.000 kg | |
| Pogon | ||
| Motori | klipni | |
| Broj motora | 2 | |
| Fizičke osobine | ||
| Klipnoelisni motor | 2 x M-62IR | |
| Snaga KEM-a | 2 x 746 kW | |
| Snaga KEM-a u ks | 2 x 1.000 ks | |
| Performanse | ||
| Maks. brzina na Hopt. | 372 km/h | |
| Ekonomska brzina | 350 km/h | |
| Dolet | 1.640 km | |
| Plafon leta | 8.500 m | |
 Portal Vazduhoplovstvo
| ||
Tupoljev ANT-35/PS-35, (rus. Туполев АНТ-35/ПС-35), je bio sovjetski putnički dvomotorni avion na klipno elisni pogon ruskog proizvođača Tupoljev sa 10 putničkih sedišta. Razvijen je na osnovu bombardera ANT-40/SB, a prvi let prototipa bio je 20. avgusta 1936. godine.
Projektovanje i razvoj
[uredi | uredi izvor]
Polovinom 30-ih godina prošlog veka u Sovjetskom Savezu su za putnički avio saobraćaj korišćeni avioni doleta od 1.000 km, brzine od 150 do 300 km/h i kapaciteta 7 do 9 putnika pošto to nije odgovaralo tadašnjim potrebama Aeroflot je angažovao projektante da projektuju savremeni putnički avion. Između ostalih angažovan je i OKB 156 Tupoljev (Opitni Konstrukcioni Biro - Tupoljev). Pošto se u to vreme kod Tupoljeva radilo na bombarderu ANT-40/SB-2, dat je nalog projektantu A. A. Arhangelski.[2] da konstruiše putnički avion koristeći elemente postojećeg bombardera. Osnovni cilj u ovom projektu je bilo stvoriti putnički avion velike brzine sa najsavremenijom opremom koja bi omogućila najveći komfor putnicima i maksimalnu bezbednost leta. Prototip aviona je imao motore Gnome-Rhone 14К snage 597 kW koji su kasnije zamenjeni sovjetskim motorom M-85 koji je napravljen po francuskoj licenci. U serijsku proizvodnju avion je ušao sa motorom M-62IR snage 746 kW, povećana mu je dužina za pola metra a prečnik trupa povećan za 15 cm u odnosu na prototip. Prvobitno je planirano da se proizvede 150 primeraka ovih aviona zatim je to redukovano na 50 komada. Zbog povećanja proizvodnje bombardera ANT-40/SB-2 ovaj plan je ostao mrtvo slovo na papiru tako da je u prvoj seriji napravljeno svega 9 primeraka i 2 prototipa. Avioni su predati Aeroflotu na dalje korišćenje i tamo su dobili oznaku PS-35[3]
Tehnički opis
[uredi | uredi izvor]Avion ANT-35 je bio dvomotorni niskokrilni jednokrilni avion potpuno metalne konstrukcije i uvlačećim stajnim trapom sistema tricikl. Dva prednja glavna točka, dimenzija 900 x 200 mm, opremljeni kočnicama, su se uvlačila u prostor nosača motora ispod krila pomoću hidrauličnih cilindara a treći ne uvlačeći ("klavirski") točak je bio smešten na repu aviona. Trup aviona je bio kružnog poprečnog preseka. U utrobi aviona bilo je prostora za smeštaj putničke kabine sa deset putničkih sedišta, putnička i pilotska kabina su predstavljale jednu celinu. Pogonsku snagu avionu je davalo 2 motora Mikulin M-62IR sa 1.000 KS što je činili ukupno 2.000 KS. Motori su se nalazili na krilima. Svaki motor je imao trokraku metalnu elisu. Avion je bio opremljen savremenom navigacionom opremom uključujući radio-kompas i automatskog pilota što mu je omogućavalo da leti u svim vremenskim uslovima.[3][4]
Operativno korišćenje
[uredi | uredi izvor]Neposredno posle testiranja aviona probni pilot M. Gromov je napravio let Moskva-Lenjingrad-Moskva dužine 1.266km za 3h i 38 min, i postigao prosečnu brzinu od 350 km/h. Na osnovu toga leta odlučeno je da ovaj avion bude prikazan na 15.-tom Pariskom salonu avijacije koji se održavao u novembru mesecu 1936. godine. Posada u sastavu M. Gromov pilot, S. Korzišnikov kopilot i S. Danilin navigator i mehaničar Anikeev su iz Moskve preko Kenigsberga, Berlina i Kelna leteli za Pariz. Na Pariskom avio salonu avion je bio izložen zajedno sa već čuvenim ANT-25. Avion je proizveden u 11 primeraka u fabrici aviona No22 iz Moskve u periodu od 1937. do 1939. godine. Korišćen u putničkom saobraćaju od 1937. do 1941. godine, prvo je (1937) korišćen na međunarodnim linijama Moskva-Riga-Stokholm i Moskva-Prag zbog ratnih dešavanja u evropi sa ukidanjem međunarodnih linija ovi avioni se koriste na domaćim linijama (1939) lete na linijama Moskva-Lvov i Moskva-Odesa. Nakon Nemačke invazije na SSSR (1941) ovi avioni su korišćeni kao avioni za vezu ili kao VIP avioni za prevoz visokih partijskih i vojnih rukovodilaca.[1]
Zemlje koje su koristile ovaj avion
[uredi | uredi izvor]Vidi još
[uredi | uredi izvor]
Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ a b Duffy & Kandalov 1996, str. 76–77
- ^ „Kto estь kto”. www.airforce.ru. Pristupljeno 14. 9. 2011.
- ^ a b „Arhangelьskiй PS-35(ANT-35)”. www.airwar.ru. Pristupljeno 14. 9. 2011.
- ^ „Tupolev ANT-35 / PS-35 - passenger”. www.aviastar.org. Pristupljeno 14. 9. 2011.
Literatura
[uredi | uredi izvor]- Janić, Čedomir (2003). Vek avijacije - [ilustrovana hronologija] (na jeziku: (jezik: srpski)). Beočin: Efekt 1. COBISS.SR 110428172.
- Gordon, Yefim; Rigament,, Vladimir; (2005). OKB Tupolev: History of the Design Bureau and its Aircraft (na jeziku: (jezik: engleski)). Hinckley, England: Midland Publishing. ISBN 978-1-85780-214-6.
- Donald, David (1997). The Complete Encyclopedia of World Aircraft (na jeziku: (jezik: engleski)). NY: Barnes & Noble. ISBN 978-18-9410-224-7.
- Donald, David (1999). The Encyclopedia of Civil Aircraft (na jeziku: (jezik: engleski)). San Diego: Thunder Bay Press. ISBN 978-15-7145-183-5.
- Aboulafia, Richard (1996). Jane's Civil Aircraft (na jeziku: (jezik: engleski)). Glasgow: Harper Collins Publishers. ISBN 978-00-0711-024-7.
- Gunston, Bill (1995). The Osprey Encyclopaedia of Russian Aircraft 1875 - 1995 (na jeziku: (jezik: engleski)). London: Osprey. ISBN 978-1-85532-405-3.
- Duffy, Paul; Kandalov, Andrei; (1996). „ANT-35 /PS-35”. Tupolev: The Man and His Aircraft (na jeziku: (jezik: engleski)). Shrewsbury UK: Airlife Publishing. str. 76—77. ISBN 978-1-85310-728-3.
- Stroud, John (1968). Soviet Transport Aircraft since 1945. (na jeziku: (jezik: engleski)). London: Putnam. ISBN 978-0-370-00126-5.
- Šavrov, V. B. (2002). Istoriя konstrukciiй samoletov v SSSR do 1938 gg (na jeziku: (jezik: ruski)). Moskva: Mašinostroenie. ISBN 5-217-03112-3.
Spoljašnje veze
[uredi | uredi izvor]- „Zvanični sajt Tupoljeva” (na jeziku: (jezik: ruski)). www.tupolev.ru. Pristupljeno 8. 12. 2010.
- „PS-35 (ANT-35)” (na jeziku: (jezik: ruski)). Ugolok neba. 2004. Pristupljeno 13. 1. 2011.
- „Tupolev ANT-35 / PS-35 (1936)” (na jeziku: (jezik: engleski)). www.aviastar.org. Pristupljeno 13. 1. 2011.
