Tupoljev ANT-40

Tupoljev ANT-40

Jedini sačuvani primerak aviona Tupoljev ANT-40 u muzeju Monino
Opšte
Dimenzije
Masa
Pogon
Performanse
Početak proizvodnje	1936. do 1941.
Uveden u upotrebu	1936.
Povučen iz upotrebe	1950. (Španija i Finska)
Status	neoperativan
Prvi korisnik	VV Sovjetskog Saveza
Broj primeraka	6.992
Dužina	12,57
Razmah krila	20,33
Visina	3,48
Površina krila	56,00
Prazan	4.768
Maks. masa pri uzletanju	7.880 kg
Maks. spoljni teret	600 kg
Klipno-elisni motor	2 x Mikulin M-103
Snaga	2 x 810 kW
Maks. brzina na Hopt	450 km/h
Taktički radijus kretanja	2.300 km
Plafon leta	7.800 m
Brzina penjanja	570 m/min

Tupoljev ANT-40, Tupoljev SB, SB-2, ANT-40 i SB-2bis (ANT-41) je bio sovjetski laki bombarder iz perioda 30-ih godina dvadesetog veka bio je među najboljim bombarderima Španskog građanskog rata, a u Drugom svjetskom ratu već je zastareo. Projektovao ga je OKB 156 Tupoljev (Opitni konstrukcioni biro - Tupoljev). Do juna 1941. godine bio je najzastupljeniji bombarder u sastavu Sovjetskog vojnog vazduhoplovstva 94% svih bombardera bili su ANT-40/SB.

Projektovanje i razvoj

A.N.Tupoljev (1944.)

Sovjetsko ministarstvo vazduhoplovstva je 1933. godine raspisalo konkurs za nacrt bombardera velikih brzina, zasnovavši svoj zahtev na taktici da bombarder mora biti brži od tadašnjih lovaca i da je to najbolja odbrana od njih. OKB 156 Tupoljev (Opitni Konstrukcioni Biro - Tupoljev) je početkom 1934. godine predložio taktičko tehničke uslove za laki bombarder sa sledećim karakteristikama: maksimalna brzina 350 km/h na visine 4.000 m, brzina sletanja 90 km/h, plafon leta od 7.000 do 8.000 m a radijus leta 800 km. Predviđeno je bilo da avion može da ponese 500 kg bombi a da za vlastitu zaštitu bude opremljen sa 4 do 6 topova /alternativno mitraljeza sa 500 do 1.000 komada municije po oružju. Što se tiče motora predložene su dve varijante: radijalni motor sa vazdušnim hlađenjem Rajt Ciklon R-1820-F-3 sa 9 cilindara (kasnije proizveden po licenci sa oznakom M-25) ili Hispano-Suiza 12 Ybrs, V12 linijski, vodom hlađeni motor (kasnije rađen po licenci pod oznakom M-100). Radeći na projektu ovog bombardera korišćena su iskustva stečena na projektima ANT-21, ANT-29, ANT-30 i ANT-38 (razrađen predlog OKB Tupoljeva za brzi bombarder).

Početkom marta meseca 1934. godine doneta je odluka da se prave dva prototipa ovih aviona, jedan sa radijalnim, a drugi sa V12 linijskim motorom. Radni naziv ovog projekta je bio SB-1. Projektant ovog aviona je bio A. A. Arhangelski. Prvi let prototipa SB-1 sa M-25 radijalnim motorima je izveo 7. oktobra 1934. godine probni pilot K. Popov., iako nije ispunio sve zahteve iz taktičko-tehničke specifikacije, avion je ušao u serijsku proizvodnju 1936. Izrada drugog prototipa SB-2 sa V12 linijskim motorom M-100 počela je 15. maja 1934. a završena 30. decembra 1934. godine. Istog dana probni pilot I. Zurov je obavio prvi probni let a fabričko testiranje aviona je završeno 21. januara 1935. godine. Avion je na fabričkom testiranju postigao brzinu od 430 km/h na visini od 4.000 m znatno bolje od projektovanih karakteristika i time zadovoljio sve uslove iz Taktičko-Tehničke specifikacije Nakon što su završena testiranja aviona ANT-40-2 (SB-2), koja su pokazala da je bolji od ANT-40-1 (SB-1), on je postao osnovni proizvodni tip ovog aviona. Izrađen u velikom broju tokom 1930-ih godina, a u Velikom otadžbinskom ratu SSSR od 1941. je već bio zastario.

Iako je avion napravljen po specifikaciji iz 1933. godine, ugledavši se na američke dvomotorne bombardere B-10 i B-12, bio je po letnim osobinama, bolji ne samo od njih nego i od kasnije napravljenog britanskog lakog bombardera Bristol Blejnhema. Na bazi aviona ANT-40 projektovani su i proizvedeni avioni ANT-41(T-1) pomorski bombarder torpedonosac (sa točkovima ili plovcima) koji je bio većih dimenzija, teži, imao je veći radijus i snažnije motore. Neposredno pred rat (1940. godine) napravljena je varijanta ANT-40 aviona koji je imao oznaku Ar-2 i u odnosu na prethodnika bio je boljih karakteristika. Ovih aviona je proizvedeno oko 190 primeraka. Karakteristike osnovnih tipova aviona ANT-40 i 41 su prikazani u tabeli koja sledi. Svi avioni ovog tipa služili su u Vojnom vazduhoplovstvu Sovjetskog Saveza dok im ili nisu istekli resursi ili zamenjeni modernijim avionima za bombarderske namene Petljakov Pe-2 i Tupoljev Tu-2.

Tehnički opis

Avion ANT-40 je bio laki dvomotorni, trosedi bombarder, jednokrilac potpuno metalne konstrukcije, sa zatvorenim kokpitom i uvlačećim stajnim trapom sistema tricikl. Dva prednja glavna točka, dimenzija 900 x 200 mm, opremljeni kočnicama, su se uvlačila u prostor nosača motora ispod krila pomoću hidrauličnih cilindara a treći ne uvlačeći ("klavirski") točak je bio smešten na repu aviona. Trup aviona je bio kružnog poprečnog preseka. U nosu aviona je bila kabina za navigatora koji je ujedno bio i nišandžija i prednji strelac. U kupoli na gornjoj površini trupa bio je u obrtnoj kupoli smešten zadnji strelac. U utrobi aviona bilo je prostora za smeštaj bombi ukupne težine od 500 do 600 kg. Avion je mogao da ponese jednu bombu od 500 kg ili 2 po 250 kg ili 5 do 6 bombi od 100 kg, kod kasnijih verzija aviona, ovaj kapacitet je znatno povećan do 1.600 kg bombi. Avion je imao krila metalne konstrukcije obložena aluminijumskim limom. Oblik krila je bio trapezast sa zaobljenim krajevima. Na krilima su postavljena dva motora u početku su to bili radijalni vazduhom hlađeni motori Rajt „Ciklon“ snage 535 kW a zatim su ugrađivani V12 linijski, vodom hlađeni motori M-100, rađeni po licenci Hispano-Suiza 12 Y snage 619 kW, istovremeno su ugrađene metalne elise promenljivog koraka tipa Hamilton, i na kraju su ugrađivani najsnažniji V12 linijski, vodom hlađeni motori M-103 snage 810 kW sa trokrakim elisama promenljivog koraka. U zavisnosti od vrste motora avion je imao maksimalnu brzinu od 325 do 450 km/h, (Ar-2 čak 512 km/h). Upravljačke komande aviona su bile hidraulične.

Karakteristike

Avion Tupoljev ANT-41

Karakteristika	ANT-40-1 (SB-1)	ANT-40-2 (SB-2)	ANT-41 (SB-2 bis)	ANT-41 (T-1)	Ar-2	ANT-46/DI-8
Dužina	12,30 m	12,57 m	12,57 m	15,54 m	12,50 m	12,24 m
Visina	3,40 m	3,48 m	3,48 m	3,86 m	3,56 m	3,40 m
Razmah krila	19,00 m	20,33 m	20,33 m	25,73 m	18,00 m	20,33 m
Površina krila	46,30 m²	52,00 m²	56,00 m²	88,94 m²	48,20 m²	56,00 m²
Težina praznog aviona	3.132 kg	4.060 kg	4.768 kg	5.846 kg	4.516 kg	3.487 kg
Maksimalna težina	4.717 kg	5.732 kg	7.880 kg	9.376 kg	8.150 kg	5.553 kg
Vrsta motora	klipni-radijalni	klipni-linijski	klipni-linijski	klipni-linijski	klipni-linijski	klipni-radijalni
Motori	2 × M-25	2 × Mikulin M-100	2 × Mikulin M-103	2 × M-34FRN	2 × Mikulin M-105R	2 × Gnome-Rhone 14Krsd
Snaga	2 × 535 kW	2 × 619 kW	2 × 810 kW	2 × 940 kW	2 × 820 kW	2 × 596 kW
Maksimalna brzina	325 km/h	420 km/h	450 km/h	505 km/h	512 km/h	382 km/h
Plafon leta	6.800 m	6.600 m	7.800* m	9.500 m	10.500 m	9.000 m
Radijus	2.000 km	1.600 km	2.300 km	2.100 km	1.500 km	1.800 km
Brzina penjanja	385 m/min	m/min	570 m/min	m/min	768 m/min	440 m/min
Težina bombi / torpeda	500 kg	500 kg	1.600 kg	2.000 kg	1.600 kg	kg

^* ovim avionom je pilot Mihail Aleksejev 2. septembra 1937. godine postavio svetski rekord popevši se na visinu od 12.246,5 m sa opterećenjem od jedne tone.

Varijante

• ANT-46/DI-8 - dvosedi teški lovac verzija aviona ANT-40, prvi let 1935, sa motorom Gnome-Rhone 14Krsd snage 596 kW, naoružan sa dva topa Kučevski APK-4 kal. 76,2 mm, od projekta se odustalo kad su topovi Kurčevski doživeli debakl.

Naoružanje

Avion Ar-2 silueta aviona u tri projekcije

• Streljačko: 4-6 mitraljeza 7.62 mm ŠKAS
• Bombe: od 500. do 1.600 kg (u zavisnosti od tipa aviona, pogledaj tabelu sa karakteristikama)

Operativno korišćenje

Avion ANT-40 i 41 su imali tročlanu posadu pilot, navigator koji je istovremeno bio i nišandžija i radio-operater koji je istovremeno bio i zadnji strelac. U periodu od 1936. do 1941. proizvedeno je ukupno blizu 7.000 primeraka svih tipova ovog aviona. U Sovjetskom Savezu se ovaj avion proizvodio u dve fabrike N^o22 iz Moskve u kojoj je proizvedeno 5.695 primeraka i N^o125 iz Irkutska u kojoj je proizvedeno 1.136 primeraka, u Čehoslovačkoj se ovaj avion licencno proizvodio pod oznakom Avia B-71, a proizvedeno je ukupno 161 primerak.

Korisnici aviona su bili SSSR, Kina, Mongolija, republikanska Španija, Čehoslovačka, i Slovačka. Po osnovu zarobljavanja do ovih aviona su došli nacistička Nemačka, Bugarska,(Nemačka je prodala avione Avia B-71 zarobljene pri okupaciji Češke, Bugarskoj i Kini) Finska i španski Frankisti. Ovaj avion je učestvovao u mnogim ratnim dešavanjima pre svega u Španskom građanskom ratu, Japansko Kineskom ratu 1938. i 1939, odbrani Mongolije od japanskog napada 1939. godine, u Sovjetskom ratu s Finskom 1939—1940. i u Otadžbinskom ratu. Nakon Drugog svetskog rata nekoliko primeraka avion ANT-41USB (školski avion sa duplim komandama) korišćen je u poljskom vojnom vazduhoplovstvu za obuku pilota bombardera.

Španski građanski rat

Prva kontingent od 31 avion tipa ANT-40/SB stigao je u španiju oktobra 1936. godine kao pomoć Sovjetskog Saveza španskoj Republikanskoj armiji. Ovi avioni su prvi put korišćeni za bombardovanje aerodroma Sevilja 28. oktobra. Posadu ovih aviona su sačinjavali sovjetski dobrovoljci. Borbena upotreba u Španiji je pokazala da je avion odličan, a zbog velike brzine i visine leta protivničkim lovcima je bilo teško da ih presretnu. Brzina leta i penjanja bombardera SB je krajem 1930-ih godina bila veća od brzine mnogih lovaca, pa je zbog toga i rezultat primene ovog aviona bio iznad očekivanja. Drugi kontingent takođe od 31 avion je stigao u Španiju jula meseca 1937. godine i imao je za cilj da popuni gubitke u 12. grupi španske Republikanske avijacije i formira novu 24. grupu. Kada su Nemci opremili Legiju Kondor lovcima Meseršmit Bf 109c tada bombarderi ANT-40 više nisu mogli da se uzdaju u svoju brzinu pa su gubici bili veći. Treći kontingent je stigao u Španiju juna 1938. godine takođe sa 31 avion što omogućava nastavljanje aktivnosti bombardera i pored velikih gubitaka. Pošto se Građanski rat u španiji završava marta 1939. godine bilans je sledeći: 73 aviona je izgubljeno od kojih 40 akcijom neprijatelja, 19 aviona je zarobila frankova armada koja ih je iskoristila za formiranje svoje bombarderske avijacije. Ruski motori M-100 kod ovih aviona su zamenjeni francuskim motorima Hispano-Suiza 12 Y i to je trajalo do kapitulacije Francuske. Zbog otežanog snabdevanja rezervnim delovima ovi avioni su zamenjeni znatno modernijim bambarderima Junkers Ju 88 a preostali ispravni avioni ANT-40 su služili za obuku pilota i sporedne zadatke.

Kina

Prvih 62 aviona ANT-40/SB Sovjetski Savez je isporučio Kini do oktobra 1937. godine u kojima su leteli Sovjetski dobrovoljci. Prve akcije su izvedene već u decembru napadajući japanske brodove na reci Jangce i aerodrom na Tajvanu. Sledeća isporuka još 60 aviona je usledila početkom 1938. godine i ti avioni su korišćeni protiv japanskih snaga u toku 1938 i 1939. godine u bitkama kod Vuhan-a, Halhin Gol i Nomonhan. Veliki gubici prisiljavaju da se kineski ANT-40 privremeno povuku iz borbe, dok nije isporučeno 100 aviona 1941. godine kojima su nadoknađeni gubici. Pored borbenih aktivnosti ovi avioni su korišćeni u operacijama spaljivanja plantaža opijuma. Kada dolazi do rasplamsavanja građanskog rata u Kini ovi avioni koji su bili na raspolaganju kineskim nacionalistima su 1946. godine povučeni iz Kine.

Mongolija

Dva puka ANT-40 raspoređenih u Mongoliji prvi put su korišćeni 26.juna 1939. godine protiv Japanaca koji su izvodili ofanzivu protiv udruženih snaga Mongolije i Sovjetskih snaga. Ovi avioni su posle početnih gubitaka od japanskih lovaca Nakadžima Ki-27 primenile taktiku leta na visinama od 6.100 metara gde je Japancima bilo teško da ih presretnu. Tako je nastavljena akcija ovih aviona dok se nije završila uspešna ofanziva sovjetskih i mongolskih snaga protiv Japanaca i potpisivanja sporazuma o prekidu vatre u septembru 1939. godine.

Učešće u Sovjetsko-Finskom ratu i finskom vazduhoplovstvu

Avion Tupoljev ANT-40 (SB-2) finskog vazduhoplovstva

Kada je novembra meseca 1939. godine Sovjetski Savez napao Finsku u tom sukobu su učestvovali i bombarderi ANT-40. Leteći bez pratnje na manjim visinama ovi bombarderi su bili relativno lak plen finskih lovaca i protiv avionske artiljerije. Korišćenje skija umesto točkova je dodatno usporavalo ove avione tako da je za 15 nedelja ovog rata izgubljeno oko 100 ovih aviona. Osam ovih aviona je finska vojska zarobila u toku rata dovela ih u ispravno stanje i kasnije koristila u ratnim operacijama. Sedam ovih aviona je bilo sa motorima M-103 a jedam sa motorom M-100. U toku 1941. godine nakon početka ratnih operacija Nemačke protiv Sovjetskog Saveza, nemačka vojska je zarobila izvestan broj bambardera ANT-40. Neke od ovih aviona Nemci su koristili za svoje potrebe a najveći broj zarobljenih aviona prodali svojim saveznicima. To se desilo i u i ovom slučaju 16 aviona sa rezervnim motorima Nemci su prodali Fincima koji su kompletirali 24 bombardera ANT-40 sa motorima M-103 i uvrstili ih u svoje ratno vazduhoplovstvo. Dva obnovljena aviona su korišćena kao školski avioni za obuku pilota bombardera i navigatora a ostali su uglavnom korišćeni za protiv podmorničku borbu. Prema finskim izvorima ovim avionima su potopljene tri podmornice i jedan trgovački brod od 4.000 bruto registarskih tona. U toku rata finsko vazduhoplovstvo je izgubilo 7 ovih aviona u udesima a nijedan u borbi. ANT-40 je povučen iz borbene upotrebe 1945. a definitivno je ukinut 1950. godine.

Veliki Otadžbinski rat

Kada je Nemačka napala Sovjetski Savez juna meseca 1941. godine na zapadnim granicama Sovjetskog Saveza bilo je locirano između 1.500 i 2.000 bombardera uglanvom ANT-40/SB. Koordiniranom akcijom nemačkog ratnog vazduhoplovstva na 66 aerodroma uništeno je gro vazduhoplovstva Sovjetskog Saveza. Preostali avioni ANT-40 i 41 su bili inferiorni u odnosu na nemačke avione te nije bilo neke njihove ozbiljnije primene jer nisu mogli da se odupru lovcima a bili su osetljivi i na laku protiv avionsku artiljeriju tako da se nisu mogli koristiti protiv nemačkih motomehanizovanih jedinica bez većih gubitaka. Zbog toga su ovi avioni korišćeni kao noćni bombarderi protiv artiljerije na frontovima oko opkoljenog Lenjingrada i Moskve, na delu fronta protiv Finske, na Dalekom istoku ili za ne borbene upotrebe: obuka pilota, snabdevanje, vuču jedrilica i slično.

Korišćenje aviona ANT-40 u civilnom vazduhoplovstvu

Civilna verzija aviona Tupoljev ANT-40 (PS-40) Aeroflota

Sovjetska vazduhoplovna kompanija Aeroflot je 1938. godine dobila izvestan broj aviona ANT-40 koji su konvertovani u putničke avione ovi avioni su dobili oznaku PS-40, mogli su da prevezu 6 putnika i tereta. Konverzijom isluženih bombardera ANT-41 u toku 1940. godine dobijeni su teretni avioni sa oznakom PS-41, u ove avione su ugrađeni krilni rezervoari za gorivo tako da je oslobođen prostor u trupu aviona za smeštaj putnika i tereta. Ovi avioni su u Aeroflotu uglavnom služili za prevoz pošte.

Sačuvani primerci aviona ANT-40/SB

Iako je ANT-40/41 bio proizveden u preko 7.000 primeraka, a određen broj preživeo sve ratove u kojima je učestvovao, negde 70-ih godina 20. tog veka je konstatovano da ne postoji ni jedan sačuvani primerak ovog veoma značajnog aviona. Sovjetski časopis „Vazdušni Transport“ je na osnovu ankete saznao da je u predelu Bajkala prinudno sleteo, zbog snežne oluje jedan ANT-40 i zatim napušten. Formirana je ekspedicija na čelu sa Jevgenij Konoplev koja je na osnovu tih podataka pronašla avion i to u prilično dobrom stanju. Avion je prenet u Moskvu gde su ga volonteri iz OKB Tupoljeva potpuno obnovili. Obnovljeni primerak ovog aviona je aprila meseca 1982. godine prikazan javnosti u Centralnom muzeju bazduhoplovstva u Moninu kraj Moskve. Za sada je to jedini sačuvani primerak ovog aviona.

Zemlje koje su koristile ovaj avion

• Bugarska
• Finska
• Poljska
• Slovačka
• SSSR

• Kina
• Mongolija
• Španija
• Čehoslovačka
• Treći rajh

Vidi još

• Iljušin Il-2
• Iljušin Il-4
• Tupoljev Tu-2
• Petljakov Pe-2
• Tupoljev

Literatura

• Janić, Čedomir (2003). Vek avijacije - [ilustrovana hronologija] (na jeziku: (jezik: srpski)). Beočin: Efekt 1. COBISS.SR 110428172. CS1 održavanje: Neprepoznat jezik (veza)
• Hlopotob, O. D. (2004). Istoriя voennoй aviacii ot pervыh letatelьnыh apparatov do reaktivnыh samolёtob (na jeziku: ruski). Moskva: AST, Moskva i Poligon, SPb. 
• Gordon, Yefim; Rigament, Vladimir (2005). OKB Tupolev: History of the Design Bureau and its Aircraft (na jeziku: (jezik: engleski)). Hinckley, England: Midland Publishing. str. 70—79. ISBN 978-1-85780-214-6. CS1 održavanje: Neprepoznat jezik (veza)
• Donald, David (1997). The Complete Encyclopedia of World Aircraft (na jeziku: (jezik: engleski)). NY: Barnes & Noble. ISBN 978-1-894102-24-7. CS1 održavanje: Neprepoznat jezik (veza)
• Gunston, Bill (1995). The Osprey Encyclopaedia of Russian Aircraft 1875—1995 (na jeziku: (jezik: engleski)). London: Osprey. ISBN 978-1-85532-405-3. CS1 održavanje: Neprepoznat jezik (veza)
• Gunston, Bill (1995). „ANT-40, SB”. Tupolev Aircraft since 1922 (na jeziku: (jezik: engleski)). London: Naval Institute Press. str. 89. ISBN 978-1-55750-882-9. CS1 održavanje: Neprepoznat jezik (veza)
• Duffy, Paul; Kandalov, Andrei (1996). „ANT-40; ANT-41/T-1”. Tupolev: The Man and His Aircraft (na jeziku: (jezik: engleski)). Shrewsbury UK: Airlife Publishing. str. 80—84. ISBN 978-1-85310-728-3. CS1 održavanje: Neprepoznat jezik (veza)
• Gunston, Bill (1999). The Illustrated Directory of Fighting Aircraft of World War II. Salamander Books. ISBN 9781840650921. 
• Šavrov, V. B. (2002). Istoriя konstrukciiй samoletov v SSSR do 1938 gg (na jeziku: (jezik: ruski)). Moskva: Mašinostroenie. ISBN 5-217-03112-3. CS1 održavanje: Neprepoznat jezik (veza)
• Šavrov, V. B. (2002). Istoriя konstrukciiй samoletov v SSSR 1938-1950 gg (na jeziku: (jezik: ruski)). Moskva: Mašinostroenie. ISBN 978-5-217-03103-0. CS1 održavanje: Neprepoznat jezik (veza)
• Chant, Christopher (1977). „Tupoljev SB-2”. Drugi svjetski rat - Avioni (na jeziku: srpski). Zagreb: Alfa. str. 112—113. 
• Simons, David; Withington, Thomas. Die Geschichte der Fligerei (na jeziku: nemački). Bath: Parragon Books Ltd. ISBN 978-1-4054-8950-8. 
• Rendulić, Zlatko (1974). Vazduhoplovne doktrine - gledišta i tehnika. Beograd, Vojnoizdavački zavod.

Spoljašnje veze

• „Zvanični sajt Tupoljeva” (na jeziku: (jezik: ruski)). www.tupolev.ru. Pristupljeno 31. 12. 2010. CS1 održavanje: Neprepoznat jezik (veza)
• „SB 2RC(ANT-40)” (na jeziku: (jezik: ruski)). Ugolok neba. 2004. Pristupljeno 31. 12. 2010. CS1 održavanje: Neprepoznat jezik (veza)
• „ANT-41 (T-1)” (na jeziku: (jezik: ruski)). Ugolok neba. 2004. Pristupljeno 31. 12. 2010. CS1 održavanje: Neprepoznat jezik (veza)
• „AR-2” (na jeziku: (jezik: ruski)). Ugolok neba. 2004. Pristupljeno 31. 12. 2010. CS1 održavanje: Neprepoznat jezik (veza)
• „Ar-2” (na jeziku: (jezik: ruski)). www.airforce.ru. Pristupljeno 10. 1. 2011. CS1 održavanje: Neprepoznat jezik (veza)
• „Tupolev ANT-40/SB-2/Ar-2 (1934)” (na jeziku: (jezik: engleski)). www.aviastar.org. Pristupljeno 31. 12. 2010. CS1 održavanje: Neprepoznat jezik (veza)
• „A. Stepanov, O vozdušnoй voйne v Ispanii 1936_1939 g.” (na jeziku: (jezik: ruski)). www.airforce.ru. Pristupljeno 31. 12. 2010. CS1 održavanje: Neprepoznat jezik (veza)