Turizam

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Skoči na: navigacija, pretraga
Primorska područja su jedna od najznačajnijih turističkih destinacija.

Turizam predstavlja čin putovanja u cilju rekreacije, kao i pribavljanje usluga radi ostvarivanja tog cilja. Sama reč „turizam“ potiče od engleske reči tour, što u prevodu znači „zadovoljstvo od putovanja sa zadržavanjem u različitim mestima“[1]. Turista je osoba koja putuje najmanje osamdeset kilometara od mesta stalnog boravka, kako je to definisala Svetska turistička organizacija (deo Ujedinjenih nacija)

Sveobuhvatnija definicija bi bila da je turizam uslužna industrija, koja se sastoji od većeg broja opipljivih i neopipljivih elemenata. U opipljive elemente spadaju transportni sistemi - vazdušni, železnički, putni, vodeni i u novije vreme, kosmički; usluge ugostiteljstva - smeštaj, hrana i piće, obilasci, suveniri; i srodni servisi kao na primer bankarstvo, osiguranje kao i bezbednost i sigurnost. Najčešće elemente čine: odmor i relaksacija, kultura, avantura, nova i drugačija iskustva.

Definicije turizma[uredi]

Osnovu turizma kao privredne delatnosti sačinjavaju: saobraćaj, ugostiteljstvo, trgovina na malo, putničke (turističke) agencije, zanatstvo i komunalne delatnosti. Turizam ne postoji kao samostalna, nezavisna privredna delatnost već ga čine gore navedene delatnosti.

Osnovne karakteristike turizma su: raznovrsnost (heterogenost), neproizvodan karakter rada, sezonski karakter poslovanja, visok stepen elastičnosti tražnje i neelastičnosti ponude. Postoje Iz raznolikosti pristupa proistekla je i šarolikost grupa u okviru kojih se mogu sistematizovati postojeće definicije turizma, kao što su: Postoje četiri grupe definicija:

  1. Nominalističke
  2. Privredne
  3. Statističke
  4. Univerzalne
  • nominalističke:
Vikicitati „Turizam je kretanje u prostoru izvan mesta stalnog boravka u cilju upoznavanja novih stvari, ljudi i njihovog života za vreme prolaznog boravka u drugom mestu.“
({{{2}}})
Vikicitati „Turizam je pojava kad neka osoba putuje i boravi izvan mesta svog stalnog boravka i tamo se koristi turističkom radinošću.“
({{{2}}})
Vikicitati „Turizam, dakle, znači putovanje u svrhu zabave, odmora, zdravlja, uživanja u prirodi, iz radoznalosti da se vide novi krajevi i ljudi, iz sporta itd..“
({{{2}}})
  • privredne:
Vikicitati „Turizam se može definisati kao deo nacionalne ekonomije koji snadbeva turiste koji posećuju lokalitete izvan svog stalnog mesta boravka gde žive i rade.“
({{{2}}})
  • statističke:
Vikicitati „Poreklo statističkih definicija se želi doći do takvog određenja pojma i suštine turizma koji omogućava puni obuhvat i preciznz evidenciju turističkog prometa (broj turista i njihova noćenja) i raznovrsne turističke potrošnje koja se realizuje u brojnim privrednim i neprivrednim sektorima.“
({{{2}}})
  • univerzalne:
Vikicitati „Turizam je skup odnosa i pojava nastalih prilikom putovanja i boravka stranaca u nekom mestu, ukoliko taj boravak ne znači stalno nastanjivanje i nije vezan za sticanje zarade.“

Univerzalna definicija je priznata od Međunarodnog udruženja eksperata za turizam 1971. godine, iako se odnosi samo za strane turiste.

Razlikuju se dva perioda u razvoju turizma kao društveno-ekonomske pojave: epoha turizma privilegovanih klasa i epoha savremenog turizma.

Istorija turizma[uredi]

Imućni ljudi su oduvek putovali u udaljene delove sveta da bi videli slavne građevine ili druga umetnička dela; da bi naučili nove jezike ili da bi se upoznali sa drugim kulturama. Nekada davno u vremenu Rimske republike mesta kao što su Baija bila su popularna primorska odmarališta za bogate.

Prvo organizovano putovanje vezano je za ime Tomasa Kuka. On je organizovao prevoz 570 turista, koji su 1841. godine trebali da učestvuju na kongresu. Tada je prvi put dobijen popust u ceni grupnog putovanja. Kuk je predložio železnici svoju uslugu u organizaciji i boljoj iskorišćenosti ovog prevoznog sredstva uz pružanje povoljne cene prevoza. Tako je Kuk iznajmio celu kompoziciju i organizovao prevoz putnika. Za učesnike je obezbedio čaj i svečanu muziku, a cena ovog aranžmana po osobi je iznosila jedan šiling. Prvo putovanje oko Sveta, Kuk je organizovao 1871. godine.

Pojmovi turist i turizam prvi put su zvanično korišćeni 1937. godine od strane Lige naroda. Turizam je definisan kao putivanje ljudi na 24 sata ili duže u neku zemlju u kojoj nema stalan boravak. Uz navedenu definiciju su navedene četiri grupe osoba, koje se smatraju turistima. To su oni koji putuju u svrhu razonode, zatim osobe koje idu na skupove u vezi sa misijama bilo koje vrste, osobe na poslovnim putovanjima, kao i osobe na morskim krstarenjima, makar njihov boravak bio kraći od 24 časa. Ovu definiciju je usvojila posle rata i Međunarodna organizacija službenih turističkih organizacija na sastancima u Dablinu 1950. i Londonu 1957. godine sa jednom dopunom, da su studenti i omladina u pansionima i na školovanju u inostranstvu uključeni u turiste.

Razvoj i trendovi[uredi]

Najposećenije zemlje 2001. godine.

Turizam je savremena i masovna društveno-ekonomska, ali ne i nova pojava. Njegov razvoj počinje onog trenutka kada su se istovremeno stekla tri osnovna uslova za svako turističko kretanje:

  1. slobodno vreme - vreme u kome je moguće baviti se turizmom
  2. novčana sredstva - višak novca potreban za bavljenje turizmom
  3. infrastruktura - objekti koji služe za ugošćavanje turista

Tokom vremena javljali su se zastoji u razvoju turizma, među poslednjim je i onaj vezan za napade 11. septembra 2001. godine i terorističke pretnje većim turističkim destinacijama kao što su Bali i Evropski gradovi. Neke poznate turističke destinacije, uključujući Kosta del Sol, Balearska ostrva i Kankun, izgubili su svoju popularnost kao turistička mesta, s promenom svetskih turističkih trendova. U ovom kontekstu, prekomerna izgradnja i uništenje prirodne sredine često povezanim sa tradicionalnim tipom turizma („sunce i more“) može dovesti do značajnog degradiranja turizma na toj destinaciji. Ovako nešto se desilo poznaom španskom letovalištu Kosta Brava, koje je 60ih i 70ih godina bilo sinonim za ovakav tip turizma, danas se turistička industrija ovog mesta suočava sa velikom krizom.

Kada je 26. decembra 2004. godine, izazvan zemljotresom u Indijskom okeanu, cunami pogodio priobalne države, poginulo je na desetine hiljada ljudi, a među njima i veliki broj turista. Ovo, zajedno sa ogromnom operacijom čišćenja priobalnog područja od posledica cunamija, je zaustavilo ili značajno usporilo razvoj turizma u ovom području.

Svetska turistička organizacija predviđa da će međunarodni turizam nastaviti da raste godišnjom stopom od 4 % *. Do 2020. Evropa će i dalje ostati najpopularnija turistička destinacija, ali njen udeo će opasti sa 60 procenata u 1995. na 46 procenata. Broj putovanja na duže staze će rasti malo brže od međuregionalnih i do 2020. njihov udeo će porasti sa 18 procenata u 1995. na 24 procenta.

Svemirski turizam bi trebalo da dobije značajniji udeo u prvoj četvrtini 21. veka, mada u poređenju sa tradicionalnim vidovima turizma, broj turista u orbiti će ostati mali sve dok tehnologije kao što je svemirski lift ne učine put u svemir isplativijim.

Gradiće se podvodni hoteli, kao što je Hidropolis, koji bi trebalo da se otvori u Dubaiju tokom 2006. Neki futuristi očekuju da će se graditi pokretne hotelske platformekoje se mogu privremeno montirati bilo gde na planeti.

Posebni oblici turizma[uredi]

Znaci turističkog obaveštavanja u Sremskoj Mitrovici

Poslednjih decenija javili su se razni oblici turizma, od kojih su mnogi postali veoma popularni:

  • Avanturistički turizam: turizam koji uključuje put u surove i neistražene krajeve, ili ekstremne sportove kao što je alpinizam ili planinarenje.
  • Agriturizam: ruralni oblik turizma
  • Banjski turizam: obuhvata banje, kao mesta koja se odlikuju izraženim zdravstveno-rekreativnim funkcijama, usled bogatstva prirodnim elemenatima (termomineralni izvori, plemeniti gasovi, peloid, klimatski elementi, vegetacija)[2]
  • Verski turizam: putovanja na sakralna mesta se smatraju najstarijim oblikom turizma. Od milijardu turističkih putovanja godišnje, svako peto je pokloničko.[3] Neki autori, po motivaciji razlikuju: turistu-vernika, koji je zainteresovan za učešće u verskim svetkovinama, neposredan susret, izraz poštovanja prema svetom mestu ili određenom svetitelju, njegovim moštima ili upoznavanje sa temeljima svoje vere, posebno ako živi u nekoj drugoj sredini, dok je verski turista više nalik edukativnom ili kulturnom turisti, koji ovakva mesta posećuje iz radoznalosti, želje za upoznavanjem. Verski turizam nije sezonskog karaktera. Obično se radi o grupnim putovanjima turista iste veroispovisti, uz pratnju stručnog vodiča, u organizaciji neke turističke agencije i saradnji sa crkvom ili verskom oraganizacijom.[4]
  • Gradski turizam: boravak i zadržavanje turista u gradskim centrima, te korišćenje različitih vidova usluga u njima. Odnosi se na osobe koje nisu njihovi stanovnici. U širem smislu, gradski turizam parcijalno obuhvata i mnoge druge vrste turizma: kulturni, religiozni, banjski, primorski, pa i tranzitni, mada svi oni nisu primarni motiv.[5]
  • Dečji obrazovni turizam
  • Ekoturizam: održivi oblik turizma, koji ima minimalan uticaj na čovekovu okolinu
  • Zdravstveni turizam: vezan je za zdravlje i odnosi se na prevenciju, rehabilitaciju i lečenje različitih oboljenja, pomoću prirodnih faktora, kao što su termalna, morska voda, pesak, uz pružanje raznih drugih usluga: sport, rekreaciju, zdravu ishranu, razonodu, kao i mogućnost korišćenja usluga specijalizovanih zdravstvenih ustanova.[6]
  • Industrijski turizam
  • Kamping turizam
  • Kongresni turizam
  • Kulturni turizam
  • Lovni turizam
  • Nautički turizam: uključuje plovidbu objektima različitih vrsta i kategorija i ispunjavanje drugih sadržaja na svratišta tokom putovanja. Za potrebe nautičkog turizma koriste se prihvatni (nautička sidrišta, privezišta, pristaništa) i plovni objekti.[7]
  • Poslovni turizam: uključuje sva putovanja čija je svrha povezana s putovanjima zaposlenih ili poslovnim interesima. Poslovni turizam obuhvata: individualna poslovna putovanja, susrete (kongrese, seminare, konferencije i dr.), poticajna putovanja (insentive), sajmove i izlaganja. Najveći broj poslovnih putovanja traje do tri dana, a u rijetkim slučajevima i do sedam.
  • Ribolovni turizam
  • Seoski turizam: boravak u autentičnim seoskim sredinama
  • Svemirski turizam
  • Tranzitni turizam

Vidi još[uredi]

Reference[uredi]

Literatura[uredi]

  • Prof. dr Rajko Marić (2004), Menadžment turizma i ugostiteljastva, BPŠ, Beograd

Spoljašnje veze[uredi]

Sa drugih Vikimedijinih projekata :