Pređi na sadržaj

Fatalna porodična nesanica

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Fatalna insomnija
Snimanje lobanje pacijenta sa FFI. Na magnetnoj rezonanci postoje abnormalni signali u bilateralnom frontoparijetalnom subkortikalnom području. Snimak pokazuje manje distalne grane cerebralnih arterija.
SimptomiProgresivna nesanica, ataksija, dvostruki vid, gubitak težine, visok krvni pritisak, prekomerno znojenje
KomplikacijeTrajno stanje hipnagogije kasnije u bolesti
Vreme pojaveObično u srednjem odraslom dobu[1]
TipoviFatalna porodična nesanica, sporadična fatalna nesanica[2]
UzrociGenetska mutacija, sporadični oblik (veoma retko)
Faktori rizikaPorodična istorija
Dijagnostički metodSumnja na osnovu simptoma, podržana studijom spavanja, PET skeniranjem i genetskim testiranjem (ako se sumnja na porodični oblik)
PrevencijaNema
LečenjePodrška[2]
LekoviNišta (osim celibata)
PrognozaUvek fatalna
FrekvencijaPoznato je da manje od 40 porodica širom sveta nosi gen povezan sa bolešću; dijagnostikovana su 24 sporadična slučaja (od 2016)[3]

Fatalna insomnija (ili fatalna nesanica) je izuzetno redak genetski (i još ređe, sporadični) poremećaj koji dovodi do problema sa spavanjem kao svog prepoznatljivog simptoma.[4] Problemi sa spavanjem obično počinju postepeno i vremenom se pogoršavaju.[5] Ostali simptomi mogu uključivati probleme sa govorom, probleme sa koordinacijom i demenciju.[6][7] Dovodi do smrti u roku od nekoliko meseci do nekoliko godina.[4]

Fatalna porodična nesanica (FPI) je prionska bolest mozga.[4] Obično je uzrokovana mutacijom gena koji kodira protein PrPC.[4] Ima dva oblika: fatalna porodična nesanica (FPI), koja je autozomno dominantna i sporadična fatalna nesanica (sFI) koja je posledica nenasledne mutacije. Dijagnoza se postavlja na osnovu simptoma i može biti potkrepljena studijom spavanja, PET skeniranjem i genetskim testiranjem ako porodica pacijenta ima istoriju bolesti. Slično drugim prionskim bolestima, dijagnoza se može potvrditi samo obdukcijom mozga post mortem.[8]

Fatalna nesanica nema poznati lek i uključuje progresivno pogoršanje nesanice, što dovodi do halucinacija, delirijuma i konfuznih stanja poput demencije, sve dok pacijent ne padne u stupor i na kraju ne umre.[9] Prosečno vreme preživljavanja od pojave simptoma je 18 meseci.[9] Prvi zabeleženi slučaj bio je Italijan, koji je umro u Veneciji 1765. godine.[10]

Uzroci[uredi | uredi izvor]

Gen PRNP koji daje uputstva za pravljenje prionskog proteina PrPC nalazi se na kratkom (r) kraku hromozoma 20 na poziciji r13.[11] I ljudi sa FFI i oni sa porodičnom Krojcfeld—Jakobovom bolešću (fKJB) nose mutaciju kodona 178 gena za prionski protein. FFI je takođe nepromenljivo povezan sa prisustvom kodona metionina na poziciji 129 mutiranog alela, dok je fKJB povezan sa prisustvom kodona valina na toj poziciji. Bolest je gde dolazi do promene aminokiseline na poziciji 178 kada se pronađe asparagin (N) umesto normalne asparaginske kiseline (D). Ovo mora da bude praćeno metioninom na poziciji 129.[12]

Simptomi[uredi | uredi izvor]

Karakterističan simptom kod FFI je progresivna nesanica. Nesanica često počinje u srednjim godinama, ali se može javiti ranije ili kasnije u životu. Nesanica može prvo biti blaga, ali se onda progresivno pogoršava sve dok pogođena osoba ne spava vrlo malo. Obično počinje iznenada i može se brzo pogoršati u narednih nekoliko meseci. Kada se spava, mogu se pojaviti živopisni snovi. Nedostatak sna dovodi do fizičkog i mentalnog pogoršanja, a bolest na kraju napreduje u komu i smrt.[5]

Bolest ima četiri stadijuma:[13]

  1. Karakteriše ga pogoršanje nesanice, što dovodi do napada panike, paranoje i fobija. Ova faza traje oko četiri meseca.
  2. Halucinacije i napadi panike postaju primetni, koji traju oko pet meseci.
  3. Potpuna nemogućnost spavanja praćena je brzim gubitkom težine. Ovo traje oko tri meseca.
  4. Demencija, tokom koje osoba ne reaguje ili je nema tokom šest meseci, je poslednja faza bolesti, nakon koje sledi smrt.

Ostali simptomi uključuju: obilno znojenje, miozu (tačke zenice), iznenadni ulazak u menopauzu kod žena ili impotenciju kod muškaraca, ukočenost vrata i povišenje krvnog pritiska i otkucaja srca. Sporadični oblik bolesti često se manifestuje dvostrukim vidom. Zatvor je takođe uobičajen. Kako bolest napreduje, osoba se zaglavi u stanju limba pre spavanja, ili hipnagogije, što je stanje neposredno pre spavanja kod zdravih osoba. Tokom ovih faza, ljudi često i iznova pomeraju svoje udove kao da sanjaju.[14]

Starost početka je promenljiva, u rasponu od 13 do 60 godina, sa prosekom od 50.[15] Bolest se može otkriti pre početka genetskim testiranjem.[16] Smrt se obično javlja između 6-36 meseci od početka. Prezentacija bolesti značajno varira od osobe do osobe, čak i među ljudima u istoj porodici, u sporadičnom obliku, na primer, problemi sa spavanjem se često ne prijavljuju, a rani simptomi su ataksija, kognitivno oštećenje i dvostruki vid.[4]

Patofiziologija[uredi | uredi izvor]

Samo po sebi, prisustvo priona uzrokuje smanjenu upotrebu glukoze u talamusu i blagi hipometabolizam cingularnog korteksa. Obim ovog simptoma varira između dve varijacije bolesti, a to su one koje predstavljaju metionin homozigote na kodonu 129 i metionin/valin heterozigote koji su najteži u poslednjem.[17] S obzirom na vezu između učešća talamusa u regulisanju sna i budnosti, može se povući uzročna veza, koja se često pominje kao uzrok.

Dijagnoza[uredi | uredi izvor]

Na dijagnozu se sumnja na osnovu simptoma. Dalji rad često uključuje studiju spavanja i PET skeniranje. Potvrda porodičnog oblika je genetskim testiranjem.[6]

Diferencijalna dijagnoza[uredi | uredi izvor]

Druge bolesti koje uključuju prionski protein sisara su poznate.[18] Neki su prenosivi kao što su kuru, goveđa spongiformna encefalopatija (takođe poznata kao „bolest kravljeg ludila“) kod goveda i hronična bolest iscrpljivanja američkih jelena i američkih losova u nekim oblastima Sjedinjenih Država i Kanade, kao i Krojcfeld—Jakobova bolest (fKJB). Do nedavno se smatralo da se prionske bolesti prenose samo direktnim kontaktom sa inficiranim tkivom, kao što je jedenje zaraženog tkiva, transfuzije ili transplantacije. Istraživanja sugerišu da se prioni mogu preneti aerosolima, ali da opšta javnost nije u opasnosti od infekcije vazdušnim putem.

Prognoza[uredi | uredi izvor]

Slično drugim prionskim bolestima, bolest je uvek fatalna.[4][9] Očekivani životni vek se kreće od sedam meseci do šest godina,[4] sa prosečno 18 meseci.[9]

Tretman[uredi | uredi izvor]

Idiogram hromozoma 20 koji pokazuje lokaciju gena PRP.

Lečenje podrazumeva palijativno zbrinjavanje.[4] Postoje kontradiktorni dokazi o upotrebi pilula za spavanje, uključujući barbiturate, kao tretman za bolest.[19][20]

Ne postoji lek za FFI. Lečenje je usmereno na lečenje specifičnih simptoma koji su očigledni kod svakog pojedinca. Lečenje može zahtevati koordinirane napore tima specijalista. Neurolozi, psihijatri, psiholozi, specijalisti za bol, socijalni radnici i drugi zdravstveni radnici možda će morati sistematski i sveobuhvatno planirati tretman. Psihosocijalna podrška za celu porodicu je takođe neophodna. Genetsko savetovanje se preporučuje za pogođene pojedince i njihove porodice.[5]

Ne postoje standardizovani protokoli lečenja ili smernice za pogođene pojedince. Zbog retkosti bolesti, ne postoje ispitivanja lečenja koja su testirana na velikoj grupi pacijenata. Različiti tretmani su prijavljeni u medicinskoj literaturi kao deo pojedinačnih izveštaja o slučajevima ili malih serija pacijenata. Ispitivanja lečenja bi bila od velike pomoći da se utvrdi dugoročna bezbednost i efikasnost specifičnih lekova i tretmana za osobe sa FFI.[5]

Simptomatski tretmani uključuju lekove protiv napada (antiepileptike) ili klonazepam za mioklonus. Pogođenim pojedincima može se savetovati da prestanu da uzimaju sve lekove koji pogoršavaju konfuziju, pamćenje ili nesanicu.[5]

Epidemiologija[uredi | uredi izvor]

Hipnogram koji upoređuje obrazac spavanja zdrave kontrole sa pet pacijenata sa FFI, koji pokazuju smanjenu efikasnost spavanja i poremećene cikluse spavanja. [W: buđenje; R: REM; N1-3: NREM faze spavanja].

Godine 1998. poznato je da 40 porodica nose gen za FFI širom sveta: osam nemačkih, pet italijanskih, četiri američke, dve francuske, dve australijske, dve britanske, jedna japanska i jedna austrijska.[21] U Baskiji, Španija, 16 porodičnih slučajeva mutacije 178N viđeno je između 1993. i 2005. u vezi sa dve porodice sa zajedničkim pretkom u 18. veku.[22] Godine 2011, još jedna porodica je dodata na listu kada su istraživači pronašli prvog čoveka u Holandiji sa FFI. Iako je živeo u Holandiji 19 godina, bio je egipćanskog porekla.[23] Druge prionske bolesti su slične FFI i mogle bi biti povezane, ali im nedostaje mutacija gena D178N.[14]

Od 2016. godine dijagnostikovana su 24 slučaja sporadične fatalne nesanice.[4] Za razliku od FFI, oboleli od sFI nemaju mutaciju D178N u PRNP-prionskom genu; svi oni imaju različitu mutaciju u istom genu što uzrokuje homozigotnost metionina na kodonu 129.[24][25] Ipak, prisustvo metionina umesto valina (Val129) je ono što uzrokuje sporadične oblike bolesti. Ciljanje ove mutacije je još jedna strategija koja je predložena kao moguća za lečenje, ili, nadamo se, kao lek za bolest.[26]

Pogođene populacije[uredi | uredi izvor]

FFI je izuzetno redak poremećaj. Tačna incidencija i prevalencija poremećaja je nepoznata. Sporadična forma FFI, poznata kao sporadična fatalna nesanica (SFI), izuzetno je retka i opisana je u medicinskoj literaturi samo kod oko dve desetine ljudi. Kolektivno, prionski poremećaji pogađaju oko 1 osobu na milion ljudi u opštoj populaciji godišnje. Veruje se da genetske prionske bolesti čine oko 15% svih osoba sa prionskim bolestima. Pošto retke bolesti često ostaju nedijagnostikovane ili pogrešno dijagnostikovane, teško je odrediti njihovu pravu učestalost u opštoj populaciji. FFI pogađa muškarce i žene u jednakom broju. Prosečna starost početka je 45-50 godina, iako je opisano da se poremećaj javlja kod pojedinaca u tinejdžerskim godinama i čak do 70-ih godina. FFI je opisan u populacijama širom sveta.[5]

Istraživanja[uredi | uredi izvor]

I dalje sa nejasnom koristi kod ljudi, određeni broj tretmana je imao probni uspeh u usporavanju progresije bolesti na životinjskim modelima, uključujući pentosan polisulfat, mepakrin i amfotericin B.[4] Od 2016. godine se sprovodi studija koja istražuje doksiciklin.[4][27]

Godine 2009. napravljen je model miša za FFI. Ovi miševi su eksprimirali humanizovanu verziju PRP proteina koji takođe sadrži mutaciju D178N FFI.[28] Čini se da ovi miševi imaju sve manje i kraće periode neprekidnog sna, oštećenja u talamusu i ranu smrt, slično kao kod ljudi sa FFI.

The Prion Alliance osnovali su muž i žena Erik Minikel i Sonja Valab nakon što je Valabovoj majci dijagnostifikovana fatalna bolest.[29] Oni sprovode istraživanja na Institutu Broad kako bi razvili terapiju za ljudske prionske bolesti. Druga istraživačka interesovanja uključuju identifikaciju biomarkera za praćenje progresije prionske bolesti kod živih ljudi.[30][31]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Fatal familial insomnia - About the Disease - Genetic and Rare Diseases Information Center”. 
  2. ^ a b „Fatal Insomnia - Neurologic Disorders”. 
  3. ^ „Fatal Familial Insomnia Symptoms, Causes, Treatment | NORD”. 
  4. ^ a b v g d đ e ž z i j „Fatal Insomnia - Neurologic Disorders”. Merck Manuals Professional Edition (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-02-19. 
  5. ^ a b v g d đ „Fatal Familial Insomnia”. NORD (National Organization for Rare Disorders) (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-02-19. 
  6. ^ a b „Fatal Familial Insomnia: Symptoms, Causes, and Treatment”. Healthline (na jeziku: engleski). 2018-01-26. Pristupljeno 2022-02-19. 
  7. ^ „Fatal Insomnia - Brain, Spinal Cord, and Nerve Disorders”. Merck Manuals Consumer Version (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-02-19. 
  8. ^ „Fatal familial insomnia | Genetic and Rare Diseases Information Center (GARD) – an NCATS Program”. rarediseases.info.nih.gov. Pristupljeno 2022-02-19. 
  9. ^ a b v g „Fatal Familial Insomnia. Part 1”. Medscape (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-02-19. 
  10. ^ Max, D. T. (Daniel T. ) (2006). The family that couldn't sleep : a medical mystery. Internet Archive. New York : Random House. ISBN 978-1-4000-6245-4. 
  11. ^ „PRNP gene: MedlinePlus Genetics”. medlineplus.gov (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-02-19. 
  12. ^ Khan, Zalan; Bollu, Pradeep C. (2022), Fatal Familial Insomnia, StatPearls Publishing, PMID 29489284, Pristupljeno 2022-02-19 
  13. ^ Turner, Rebecca. „Dying To Sleep: Fatal Familial Insomnia (FFI)”. www.world-of-lucid-dreaming.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-02-19. 
  14. ^ a b Cortelli; Gambetti; Montagna; Lugaresi (1999). „Fatal familial insomnia: Clinical features and molecular genetics”. Journal of Sleep Research. 8: 23—29. PMID 10389103. S2CID 24399165. doi:10.1046/j.1365-2869.1999.00005.x. 
  15. ^ „S1E14: Fatal Insomnia”. Obscura: A True Crime Podcast (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-02-19. 
  16. ^ Max, D.T. (May 2010). "The Secret of Sleep". National Geographic Magazine. str. 74.
  17. ^ Cortelli, P.; Perani, D.; Parchi, P.; Grassi, F.; Montagna, P.; Martin, M. De; Castellani, R.; Tinuper, P.; Gambetti, P. (1997-07-01). „Cerebral metabolism in fatal familial insomnia: Relation to duration, neuropathology, and distribution of protease-resistent prion protein”. Neurology (na jeziku: engleski). 49 (1): 126—133. ISSN 0028-3878. PMID 9222180. S2CID 31614281. doi:10.1212/WNL.49.1.126. 
  18. ^ Burchell, Jennifer T; Panegyres, Peter K (2016-06-16). „Prion diseases: immunotargets and therapy”. ImmunoTargets and Therapy. 5: 57—68. ISSN 2253-1556. PMC 4970640 Slobodan pristup. PMID 27529062. doi:10.2147/ITT.S64795. 
  19. ^ Turner, Rebecca. „The Man Who Never Slept”. www.world-of-lucid-dreaming.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-02-19. 
  20. ^ Schenkein, Joyce; Montagna, Pasquale (2006-09-12). „Self Management of Fatal Familial Insomnia. Part 1: What Is FFI?”. Medscape General Medicine. 8 (3): 65. ISSN 1531-0132. PMC 1781306 Slobodan pristup. PMID 17406188. 
  21. ^ Montagna, Pasquale; Gambetti, Pierluigi; Cortelli, Pietro; Lugaresi, Elio (2003). „Familial and sporadic fatal insomnia”. The Lancet Neurology. 2 (3): 167—176. PMID 12849238. S2CID 20822956. doi:10.1016/S1474-4422(03)00323-5. 
  22. ^ Zarranz, Juan J.; Arteagoitia, José Mª.; Atares, Begoña; Rodríguez-Martínez, Ana Belén; Martínez-De-Pancorbo, Marian; Juste, Ramón A.; Garrido, Joseba M.; Burns, D. K.; Powers, J. M.; Gambetti, P. (2007). „Las encefalopatias espongiformes o enfermedades por priones en el pais vasco”. Gaceta Médica de Bilbao. 104 (2): 64—69. PMID 10371520. doi:10.1016/S0304-4858(07)74572-9. .
  23. ^ Jansen, C.; Parchi, P.; Jelles, B.; Gouw, A. A.; Beunders, G.; Van Spaendonk, R. M. L.; Van De Kamp, J. M.; Lemstra, A. W.; Capellari, S.; Rozemuller, A. J. M. (2011). „The first case of fatal familial insomnia (FFI) in the Netherlands: A patient from Egyptian descent with concurrent four repeat tau deposits”. Neuropathology and Applied Neurobiology. 37 (5): 549—553. PMID 20874730. S2CID 30722366. doi:10.1111/j.1365-2990.2010.01126.x. 
  24. ^ Mehta, Lahar R.; Huddleston, Brent J.; Skalabrin, Elaine J.; Burns, James B.; Zou, Wen-Quan; Gambetti, Pierluigi; Chin, Steven S. (2008-07-01). „Sporadic Fatal Insomnia Masquerading as a Paraneoplastic Cerebellar Syndrome”. Archives of Neurology. 65 (7): 971—973. ISSN 0003-9942. PMID 18625868. doi:10.1001/archneur.65.7.971. 
  25. ^ Moody, Karen M; Schonberger, Lawrence B; Maddox, Ryan A; Zou, Wen-Quan; Cracco, Laura; Cali, Ignazio (2011-10-31). „Sporadic fatal insomnia in a young woman: A diagnostic challenge: Case Report”. BMC Neurology. 11: 136. ISSN 1471-2377. PMC 3214133 Slobodan pristup. PMID 22040318. doi:10.1186/1471-2377-11-136. 
  26. ^ Tabaee Damavandi, Pardis; Dove, Martin T.; Pickersgill, Richard W. (2017-10-04). „A review of drug therapy for sporadic fatal insomnia”. Prion. 11 (5): 293—299. ISSN 1933-6896. PMC 5639864 Slobodan pristup. PMID 28976233. doi:10.1080/19336896.2017.1368937. 
  27. ^ Forloni, Gianluigi; Tettamanti, Mauro; Lucca, Ugo; Albanese, Yasmin; Quaglio, Elena; Chiesa, Roberto; Erbetta, Alessandra; Villani, Flavio; Redaelli, Veronica; Tagliavini, Fabrizio; Artuso, Vladimiro; Roiter, Ignazio (2015). „Preventive study in subjects at risk of fatal familial insomnia: Innovative approach to rare diseases”. Prion. 9 (2): 75—79. PMC 4601344 Slobodan pristup. PMID 25996399. doi:10.1080/19336896.2015.1027857. 
  28. ^ Jackson, Walker S.; Borkowski, Andrew; Faas, Henryk; Steele, Andrew; King, Oliver D.; Watson, Nicki; Jasanoff, Alan; Lindquist, Susan (2009-08-27). „Spontaneous generation of prion infectivity in fatal familial insomnia knock-in mice”. Neuron. 63 (4): 438—450. ISSN 0896-6273. PMC 2775465 Slobodan pristup. PMID 19709627. doi:10.1016/j.neuron.2009.07.026. 
  29. ^ Clancy, Kelly. „One Couple's Tireless Crusade to Stop a Genetic Killer”. Wired (na jeziku: engleski). ISSN 1059-1028. Pristupljeno 2022-02-19. 
  30. ^ „Prion Alliance”. www.prionalliance.org. Pristupljeno 2022-02-19. 
  31. ^ „Sonia Vallabh”. Broad Institute (na jeziku: engleski). 2015-08-20. Pristupljeno 2022-02-19. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]


Klasifikacija
Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Фатална_породична_несаница&oldid=27442280”