Filip V od Francuske

Filip V Visoki
Filip V Visoki, kralj Francuske
Lični podaci
Datum rođenja	(1291-11-17)17. novembar 1291.
Mesto rođenja	Lion, Francuska
Datum smrti	3. januar 1322.(1322-01-03) (28 god.)
Mesto smrti	Abtei Longchamp, Francuska
Grob	Bazilika Sen Deni
Porodica
Supružnik	Žana II, vojvotkinja od Burgundije
Potomstvo	Žana III, vojvotkinja od Burgundije, Margaret I, Countess of Burgundy, Blanche van Frankrijk, Izabela Francuska, dofina od Vjea
Roditelji	Filip IV Huana I od Navare
Dinastija	Kapeta
kralj Francuske
Period	1316–1322.
Prethodnik	Žan I
Naslednik	Šarl IV

Filip V Visoki (franc. Philippe V de France; 1293—3. januar 1322) je bio kralj Francuske iz dinastije Kapeta od 1316. do 1322. godine. Bio je i kralj Navare kao Filip II od Navare.

Rođen je u Lionu, kao drugi sin Filipa IV Lepog i Huane I od Navare. Kada mu je umro brat, Luj X postao je regent, dok su čekali rođenje kraljevog sina Žana I, koji je umro nakon nekoliko dana. Sumnjalo se da je Filip V Visoki odgovoran za smrt deteta.

Salijski zakon

Iz daljnjeg nasleđivanja je nastojao da izbaci Žoanu, ćerku prethodnog kralja i njegovog brata Luja X .

Pušta glasine da Huana II od Navare nije ćerka Luja X, nego posledica majčine nevere. Zatim se trudi da se potvrdi stari Salijski zakonik po kome ženski članovi ne mogu nasleđivati kraljevski presto. On je zapravo prvi kralj koji dolazi na vlast primenom Salijskog zakona. To je bilo potrebno da bi se sprečila da Huana II od Navare postane kraljica. Salijski zakon je potvdila skupština staleža 1317. godine.

Međutim na taj način je i svoje potomstvo sprečio da postanu kraljevi. On je imao je tri ćerke i sina, koji je umro, tako da njega nasleđuje brat Šarl IV Lepi.

Reforme

Na unutrašnjem planu provodio je reforme vlasti i nastoji standardizovati mere i težine. Sprovodio je daljnju centralizaciju s ciljem povećanja efikasnosti.

Nameće jedinstvenu valutu u Francuskoj, iako je bilo jako mnogo otpora.

Međutim ni monetarna reforma, ni reforma mera nisu potpuno zaživele, jer je kratko vladao.

Povukao je mnoge odredbe svog brata Luja X, koji je ostavio kraljevstvo u lošem stanju. Više je sledio stil svoga oca Filipa IV Lepog, a vratio je mnoge očeve saradnike i dostojanstvenike. U kratko vreme svoje vlasti doneo je mnoge uredbe, kojima je nastojao urediti unutrašnji nered u feudalnom društvu.

Uspeo je 1320. da ratom proširi Francusku na račun Flandrije.

Seljački ustanak

1320. godine je izbio seljački ustanak uperen ne samo protiv feudalaca već i protiv gradova i gradskih zelenaša. U vezi sa otkupljivanjem seljaci su se zaduživali kod zelenaša da bi isplatili kralja i druge velmože, koji su tražili visoke otkupne sume.

Državni staleži

Za vreme Filipa IV i njegovih sinova u Francuskoj se formira organ staleškog predstavništva — državni staleži. Taj se organ formirao postepeno: prethodio mu je kraljev feudalni savet, koji se sazivao u onim slučajevima kada se kralj nije odlučivao da donese neku važnu odluku bez saglasnosti uticajnih ličnosti u kraljevini — krupnih svetovnih i duhovnih feudalaca. Kraljev savet nije imao ni određene kompetencije ni određenog sastava.

Za vreme njegove vladavine državni staleži su se takođe više puta sastajali uglavnom da bi se dobila saglasnost staleža za kupljenje poreza. Na taj način, državni staleži počinju da ulaze u praksu državnog života Francuske.

Svaki od ta tri staleža predstavljao je neku vrstu zasebnog doma koji je rešavao svoje poslove odvojeno. Oni su se zajedno sastajali samo da izrade odgovor kralju, ali ni tu nisu bili obavezni da donesu zajedničko rešenje.

Međutim, od XIV veka staleži se sve više izdvajaju. Plemstvo obrazuje zatvoreni nasledni stalež, koji uživa niz privilegija, na prvom mestu oslobođenje od većine poreza, i svakovrsna počasna prava. Pristup u redove plemstva postaje vrlo težak. Na treći stalež, tj. na građane, plemići gledaju kao na niži stalež, stalež koji plaća poreze. Interesi plemstva, koje je živelo od feudalne rente i kome su trgovina i zanati bili strani, oštro su se kosili sa interesima gradske buržoazije. Više sveštenstvo takođe je popunjavano plemićima. Drugi momenat koji je slabio državne staleže bila je slaba povezanost između pojedinih oblasti Francuske, između pojedinih provincija kraljevskog domena. Pored državnih staleža kralj je sazivao provinciske staleže po pojedinim oblastima da se s njima dogovori o pitanju oporezivanja. Obično su sazivani zasebni staleži za sever i jug Francuske, staleži za langue d’oc i langue d’oil. Najzad, kralj je imao mogućnost da ne sazove sve staleže ujedno, već da pozove odvojeno plemstvo, sveštenstvo i građane. Podvojenost staleža i teritorijalna razbijenost Francuske objašnjavaju zašto državni staleži nisu postali politički moćan zakonodavni organ koji kontroliše kraljevsku vlast. Ali, državni staleži su činili pokušaje da prošire svoje kompetencije. Oni su obično spajali davanje svoje saglasnosti na poreze sa žalbama na svakovrsna ugnjetavanja kraljevskih činovnika, na poreski pritisak i sl. Još pod Filipom IV čuju se takve žalbe.

Porodično stablo

16. Luj VIII

8. Luj IX

17. Blanka od Kastilje

4. Filip III

18. Ramon Berengar IV od Provanse

9. Margareta od Provanse

19. Beatriče Savojska

2. Filip IV

20. Petar II Aragonski

10. Đaume I od Aragona

21. Marija od Monpeljea

5. Izabela Aragonska

22. Andrija II Arpadović

11. Jolanda od Ugarske

23. Jolanda od Kurtenea

1. Filip V

24. Teobald III od Šampanje

12. Teobald I od Navare

25. Blanka Navarska

6. Enrike I od Navare

26. Archambaud VIII of Bourbon

13. Margareta od Burbona

27. Guigone of Forez

3. Huana I od Navare

28. Luj VIII (= 16)

14. Robert I od Artoa

29. Blanka od Kastilje (= 17)

7. Blanš od Artoa

30. Henri II, vojvoda Brabanta

15. Matilda od Brabanta

31. Marija od Hoenštaufena

Literatura

• Larousse.fr : encyclopédie et dictionnaires gratuits en ligne. 
• Istorija srednjeg veka I. Beograd. 1950.