F-14 tomket

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
F-14 tomket
F-14 tomket
Opšte
Dimenzije
Masa
Pogon
Performanse
Početak proizvodnjeseptembar 1974.
Broj primeraka712
Dužina19,1
Razmah krila19 / 11,7
Visina4,9
Prazan18.036
Normalna poletna31.139
Maks. masa pri uzletanju33.730 kg
Maks. spoljni teret6.577 kg
Turbo-mlazni motorPrat end Vitni
2hTF30-414A
Potisak TMM95 / 56 kN
Maks. brzina na Hopt2.485 km/h
Taktički radijus kretanja927 km
Plafon leta15.700 m
Brzina penjanja9.145 m/min

F-14 tomket (engl. Grumman F-14 Tomcat) je američki nadzvučni, borbeni, mornarički, dvomotorni avion 3. generacije, dvosed, s promenljivom geometrijom krila. Geometrija krila se menja, s automatskom izmenom ugla strele, od 20 do 68 stepeni. F-14 je razvijen iz programa mornaričkog eksperimentalnog lovca VFX, nakon neuspeha projekta F-111B. On je bio prvi američki serijski lovac, koji je razvijen na iskustvu borbi u vazdušnom prostoru Vijetnama, protiv ruskih MiG-ova. Posebno su značajna ta iskustva iz borbi između lovačkih aviona F-4 fantom i MiG-21.

F-14 je poleteo u decembru 1970. godine, prvi primerak je raspoređen 1974. na američki brod nosač aviona Enterprajz (CVN-65). Operativno je zamenio F-4 fantoma. F-14 je bio primarno namenjen za borbu za prevlast u vazdušnom prostoru u okviru Američke ratne mornarice, presretačku odbranu flote i za taktičko izviđanje. U 1990. godini mu je dodata namena dejstva na maloj visini, napad vazduh-tlo.[1]

Tokom 1980-ih godina, Iran je koristio F-14 kao kopnenog presretača u Iračko-iranskom ratu. Iranski Tomketi su tada oborili najmanje 160 iračkih aviona, dok je samo 14 iranskih Tomketa izgubljeno. Oko polovine ovih gubitaka je bilo zbog raznih otkaza, tj. nesreća.[2]

Tomket je bio u operativnoj upotrebi, u Američkoj ratnoj mornarici, u vremenskom periodu od 1974 – 2006. godine. Zvanični datum prestanka operativne upotrebe Tomketa, u Americi, je 22. septembar 2006. godine. Nasledili su ga savremeniji avioni F/A-18 hornet i F/A-18E/F super hornet.[3]

Posle prestanka operativne upotrebe u SAD, Tomket je ostao u upotrebi jedino još u Iranu.

Proizvedeno je ukupno 712 primeraka aviona Tomket.[4][5]

Taktičko-tehnički zahtevi[uredi | uredi izvor]

Krajem šezdesetih godina dvadesetog veka, Ratna mornarica je tražila obnovu svoje borbene avijacije. Pokrenut je program F-14 tomket, kada je postalo očigledno da su prisutni značajni problemi sa F-111B, mornaričkom varijantom taktičkog eksperimentalnog lovca (TFX), prvenstveno preko prekoračenja težine i nedovoljne pokretljivosti i da to neće biti prevaziđeno prema potrebama mornarice. Brzine poletanja i sletanja F-111B, bile su velike, za dužinu raspoložive poletno-sletne staze na nosačima aviona. Tada je Graman dobio zadatak da predloži odgovarajući svoj projekat.

Zahtev mornarice je bio za lovca koji će efikasno štititi flotu protivvazduhoplovnom odbranom (FADF), primarnom ulogom presretanja sovjetskih bombardera, pre nego što lansiraju rakete na brodove. Mornarica je takođe zahtevala da avion poseduje karakteristike svojstvene superiornosti u vazduhu. Mornarica se oštro protivila programu TFX, koji je obuhvatio zahteve vazduhoplovstva za napad aviona na malim visinama, strahujući da bi kompromis osakatio avion. Vojni vrh je želeo jedan avion koji će zadovoljiti oba vida i smanjiti ukupne troškove razvoja. Prethodni primer Fantoma koji je program mornarice, a usvojen je i od strane vazduhoplovstva je imao priliku da se opet ponovi sa negativnim posledicama.[5]

U bliskoj borbi u vazdušnom prostoru, protiv sovjetskih lovaca, Fantom je pokazivao nedostatke u manevarskim sposobnostima i u borbenim karakteristikama. Kod Fantoma su uočeni i propusti u koncepciji. Posebno je karakteristična zabluda minimizacije uloge vatrenog oružja u bliskoj borbi i njegovog izostavljanja iz stalnog naoružanja. Precenjena je uloga raketa s infracrvenim (IC) navođenjem u bliskoj borbi. Ispostavilo se u Vijetnamu, u borbi s migovima, kao veliki nedostatak Fantoma što nema top u završnoj fazi borbe, posle preživljavanja raketnog dvoboja. Taj nedostatak nije sasvim otklonjen ni s nošenjem topa u podvesnom kontejneru.

Zahtevima za naredni avion je i traženo značajno smanjivanje minimalne a povećanje maksimalne brzine leta. Zatim je traženo pomeranje granice stabilnog leta na velikim napadnim uglovima. Posebno su postavljeni visoki zahtevi za performanse radara i dometa raketa s poluaktivnim radarskim vođenjem.

Kongres SAD je 1968. odobrio budžet za finansiranje razvoja i proizvodnje toga aviona za Ratnu mornaricu, te je otpočela kampanja za njegovu definiciju, u cilju obezbeđenja superiornosti nad novim sovjetskim Su-24, MiG-23 i MiG-25. Mornarica je postavila zahtev za razvoj mornaričkog aviona (RFP), preko eksperimentalnog programa (VFX). VFX je definisan kao tandem dvosed, dvomotorni lovac vazduh-vazduh sa maksimalnom brzinom, saglasno Mahovom broju 2,2. Zahtev je obuhvatio ugradnju topa M61 vulkan za blisku sekundarnu vazdušnu podršku. Takođe su zahtevane rakete vazduh-vazduh AIM-54 feniks u kombinaciji sa AIM-7 sperou i AIM-9 sajdvinder.

Pri definisanju zahteva i koncepcije Tomketa, preneta su dobra rešenja i dokazane tehnologije sa odbačenog projekta F-111B.[5][6][7][8][9]

Razvoj[uredi | uredi izvor]

Primljene su četiri ponude, od firmi General Dynamics, Graman, Ling-Temko-Vaut, Makdonel Daglas i Nord Amerikan Rokvel. Prihvaćena je ponuda Gramana i s njima je zaključen ugovor, koji u svome projektu ponovo koristio na motore TF30 kao u F-111B. Projekat je i dalje bio najveći i najteži od svih američkih mornaričkih lovačkih aviona. To je posledica zahteva da nosi veliki radar AWG-9, rakete AIM-54 feniks i veliku količinu unutrašnjeg goriva (7.300 kg).

Zadržana je koncepcija promenjive strele krila, neka rešenja za naoružanje i elektroniku. Preneta je mikroprocesorska tehnologija i primenjena je u serijskoj proizvodnji aviona, prvi put na Tomketu. Početkom 1969. je odlučeno da se izgradi 6 prototipova. Kasnije je ugovor dopunjen, zbog raspodele i ubrzanja ukupnog ispitivanja u letu, za proizvodnju 12 prototipova. Prvi let prototipa je obavljen 21. decembra 1970. godine, na minimalnom uglu strele krila (20°), bez izmene istog u celom toku leta. Ovaj prototip se srušio posle nekoliko dana, tokom sletanja, zbog potpunog otkaza hidrauličkog sistema. U ovom udesu, avion je potpuno uništen, oba pilota su se uspešno katapultirali. Drugi prototip je poleteo 24. maja 1971. godine. Program ispitivanja je završen posle dve godine bez ozbiljnih problema, tako da je početna operativna sposobnost postignuta 1973. godine.[10] Mornarički korpus Sjedinjenih Država je prvobitno planirao da se F-14 nabavlja i da se zamenjuju F-4 fantom II.

Lansiranje rakete dugog dometa AIM-54 feniks, počelo je u aprilu 1972. godine. Raketa je ispaljena na različite ciljeve, krstareće rakete i bombardere pri letu na velikoj visini. Napad na najudaljeniji cilj je izveden do 200 km, u aprilu 1973. godine. Šest raketa AIM-54 su ispaljene, 22. novembra 1973. godine, pri letu na brzini koja odgovara Mahovom broju od 0.78 i na visini od 7.600 m, u toku od 38 sekundi, od kojih su četiri projektila pogodila cilj.[11]

Ispitivanja su se odvijala otežano, uz visoku cenu, s nekoliko gubitaka aviona i pilota. Karakterističan slučaj se desio, da je deseti prototip izgubljen zbog prirodne smrti pilota, u toku leta.[9][10][12][13]

Tomket u četiri projekcije.

Proizvodnja aviona F-14[14]
Varijante Novi Prepravka
F-14A 557 - 557
F-14A (Iran) 80 - 80
F-14B 38 32 70
F-14D 37 - 37
F-14D(R) - 18 18
Ukupno 712 50 762
R – označava opciju izviđača

Proizvodnja[uredi | uredi izvor]

Prvi serijski avioni su počeli izlaziti iz proizvodnje i predavani su na operativnu upotrebu, od oktobra 1972. godine.

U septembru 1974. godine, Nosač aviona Enterprajz (CVN-65) je isplovio u Pacifik, sa prve dve eskadrile F-14, stacionirane na brodu. Sve u svemu, mornarica, uključujući prototipove, preuzela je 478 primeraka aviona F-14A, koji su u operativnoj upotrebi zamenili F-4 fantome i F-8 krusejdere. Proizvodnja Tomketa je bila pod velikim finansijskim pritiskom, zbog ugovora sa mornaricom, sa fiksnom jediničnom cenom. Pored toga, kasnih sedamdesetih godina dvadesetog veka bila je posebno velika inflacija u Americi. Srećom, Iran, pod Šahom se odlučio da kupi 80 primeraka Tomketa, što je Grumana spasilo od stečaja.

Proizvedeno je 37 primeraka F-14D, a prvi su uključeni u operativnu upotrebu u novembru 1990. godine, zajedno sa nadograđenih 18 primeraka F-14A u standard izviđača F-14D(R). Početna je bila namera da se unapredi cela flota na standard F-14D, ali sa krajem Hladnog rata procenjeno je da je to skupo i nepotrebno. Proizvodnja i modifikacije su odvijani prema prikazu u tabeli, desno.

Ukupno je proizvedeno 712, a nadograđeno je u drugi standard 50, tako da je ukupno prošlo kroz proizvodnju 762 primerka aviona Tomket.[4][5][6][14]

Tomket pri sletanju.

Opis[uredi | uredi izvor]

Tomket je morao ispuniti uslove mornaričkog aviona, da bezbedno sleće i poleće s palube, a da ujedno poseduje i sposobnost postizanja prevlast u vazdušnom prostoru. To su veoma teški, a u određenim segmentima i kontradiktorni uslovi. Poletanje i sletanje, na palubi broda, uslovljava male minimalne brzine leta. To znači veliki koeficijenat uzgona i malo specifično opterećenje krila (odnos mase aviona u kg po 1 m² površine krila). Takva rešenja je teško realizovati za nadzvučni avion, velikih brzina. Izabrano je krilo promenljive geometrije, u toku leta, preko izmene ugla strele od 20 do 68 stepeni. Ugao strele krila se automatski menja, sa upravljanjem preko centralnog računara (CP-1166B/A), koristeći podatke sa davača (senzora) o režimu leta.

Za poletanje i sletanje, kao i za male brzine leta, polukrila se postavljaju na minimalnu vrednost ugla strele od 20 stepeni. Na režimu nadzvučnog leta polukrila se zakreću unazad, na 68 stepeni. Tokom izmene brzina, pri manevrisanju i promeni režima leta, automatski se polukrila postavljaju na odgovaraće optimalan ugao strele. U hitnim slučajevima i pri kvaru automatike, pilot može i ručno upravljati sistemom za izmenu ugla strele krila. Posebno bi bilo kritično da polukrila ostanu na velikoj vrednosti ugla strele pri sletanju aviona.

Celokupna napadna i izlazna ivica, duž celog razmaha krila, je iskorišćena za mehanizaciju, za povećanje uzgona. Pošto celu izlaznu ivicu zauzimaju zakrilca, nije preostalo mesto za krilca. Izabrano je rešenje, da se umesto s krilcima, upravlja s avionom oko uzdužne ose, sa spojlerima. Na velikim, nadzvučnim brzinama, pri velikim uglovima strele krila (iznad 57°), spojleri se automatski isključuju. Tada se upravljanje, oko uzdužne ose, realizuje s diferencijalnim otklanjanjem polupovršina horizontalnog repa. Na stajanci i u brodskom spremištu se krila sklapaju (oko ose u pravcu tetive), zbog skučenog smeštajnog prostora na brodu nosaču.

Stabilan let i kvalitetno upravljanje je obezbeđeno i na velikim napadnim uglovima sa celoobrtnim horizontalnim repom i sa dva vertikalna repa s krmama.

U kabini su smeštena dva pilotska sedišta, postavljena jedno iza drugog. Kabina je ugrađena na uzvišenom delu trupa, tako da je iz nje pregledno celo okruženje, u krugu od 360°.

Ilustracija izgleda prostora između motora, na završnom delu trupa. Vidi se i kuka za hvatanje zaustavnog konopa na palubi.

U centralnom, a produženo i u stražnjem delu trupa Tomketa, su obezbeđena dva odvojena motorska prostora, koji su oblikovali taj deo u telo koje asocira na „palačinku”. Na krajnjem zadnjem delu aviona, odnosno dela trupa oblika „palačinka”, oformljen je duboki tunel između motora, koji stvara štetni otpor. Međutim, tako dobijeni deo trupa aviona stvara dodatni prostor za smeštaj goriva, opreme i za potkačinjanje naoružanja. Na stražnjem delu prostora, između motora, to jest završni deo „palačinke” je blago zakrivljen prema gore, zbog poništavanja momenta propinjanja, na nultom uzgonu pri nadzvučnom letu. Slično rešenje je i kod sovjetskih lovačkih aviona MiG-29 i Su-27, koji su projektovani i razvijeni mnogo kasnije. Ovakva razmaknuta ugradnja motora je izvedena zbog povećanja verovatnoće preživljavanja aviona, pri pogotku jednog od motora, sa IC raketom. Nedostatak ovakvog rešenja, što je osa potiska motora na velikom kraku od ose aviona i pri prestanku rada jednog od motora, javlja se veliki moment skretanja. Pilot je primoran, u tome slučaju, da brzo reaguje i da taj moment, s komandama vertikalnog krmila, poništava, a trajnije da ga s trimovanjem poništi.

Čeoni izgled usisnika Tomketa.

Motori se napajaju s vazduhom preko dva velika, pravougaonog oblika, oštrih usana, usisnika. Usisnici su postavljeni na bokovima trupa Tomketa, ispod korenog dela krila. Rubovi usana usisnika, u poprečnoj ravni, su pod oštrim uglom unazad, od vrha do dna, kako bi se obezbedila dovoljna količine vazduha za motore i na velikim napadnim uglovima leta aviona. Ulazi u usisnike su dovoljno odmaknuti od bokova trupa, tako da uzimaju čistu vazdušnu struju, bez vrtloga i blokade graničnim slojem. Iz istih razloga su spušteni, ispod korenog dela krila, izvan aerodinamičkog uticaja istog. Kanali usisnika su skoro pravi, bez skretanja vazduha, što smanjuje gubitke u njima. Gornja usna usisnika, automatski menja svoj nagib oko šarnira, pomoću računara i tako se menja presek za ulaz vazduha, u funkciji režima leta aviona. Na taj način su izvedeni usisnici s promenljivom geometrijom, to jest optimiziranom regulacijom protoka vazduha prema motoru.

Stajni trap je tricikl, s nosnom nogom. Glavne noge se uvlače u gondole u korenom delu krila. Nosna noga ima dva točka i uvlači se unazad, u gondolu u prednjem delu trupa.

Gorivo je smešteno u integralnim rezervoarima u oba spoljnja dela kila, po 1.116 litara. U zadnji deo trupa staje 2.453 litara, a 2.615 litara je smešteno u centralnom delu trupa, iza kabine. Pored toga postoje još dva rezervoara u strukturi trupa, s ukupnim gorivom od 1.726 litara. Ukupno unutrašnje gorivo je zapremine 9.026 litara, a spoljnje, u dva podvesna rezervoara ispod usisnika, su 2 h 1.011 litara. Tomket je opremljen i s uređajem za napajanje goriva u letu.

Pogled na instrumentalnu tablu prednje kabine Tomketa.
Taktička situacija na pokazivaču radara F-14A.
Tomket na startu pred poletanje,
SDS motora.
Prat end Vitni TF30.

Nalivna sonda, za punjenje aviona u letu s gorivom, je ugrađena s desne strane prednjeg dela trupa.

Aerodinamičke kočnice se nalaze na završnom delu trupa, na završetku palačinka. Sastoje se iz dve ploče koje se zajedno otklanjaju s hidrauličkim pokretačima. Jedna ploča je sa gornje a druga s donje strane palačinka, tako kada se otklone, ne menjaju moment propinjanja aviona.

Ispod palačinka je postavljena i kuka za hvatanje zaustavnog konopa na brodu nosaču.

Na samom repnom delu trupa je ugrađen uređaj za protiv-elektronsku zaštitu.

Tomket ima hibridne komande leta, sa hidrauličkim pokretačima na koje se prenosi želja pilota preko kinematskih poluga. U servo-ventilu se integriše taj signal u jedinstven, sa elektronskim iz prigušivača i autopilota. Na osnovu rezultujućeg signala se pozicionira pokretač odnosno komandna površina. Jedino se spojleri upravljaju s električnim sistemom. Otpor (suprotstavljanje) pilotu na pomeranje palice se simulira u cilju stvaranja osećaja o učinjenom, pomoću opružnog sistema.

Tomket je vrlo kompleksan avion, za jedan vremenski čas leta je neophodno srednje vreme rada na njegovom održavanju od 50 časova.[10][13][15][16]

Oprema[uredi | uredi izvor]

Pilotska kabina je za dva člana posade, opremljena sa dva izbaciva sedišta, tipa Martin-Bejker GRU-7A, sa zajedničkim providnim poklopcem. Na prednjem sedištu sedi pilot aviona, a na zadnjem je operator s radarom i ostalom opremom. Sedišta su opremljena s raketnim motorima, za lansiranje prilikom njihovog izbacivanja, u slučaju prisilnog napuštanja aviona, pri svim brzinama leta aviona do 830 km/h, uključujući i uslove mirovanja na zemlji (tip sedišta „nula-nula”).

U prednjoj kabini je instrumentalna tabla s potpunim sadržajem prikazivačkih i upravljačkih uređaja. Pilotu su na raspolaganju tri prikazivačka ekrana za očitavanje navigacije i taktičkih podataka i sistemi za upravljanje s naoružanjem, s komandama leta i pokazivačkim sistemom.

U zadnjoj kabini je samo najneophodnije ponavljanje upravljačkih i pokazivačkih uređaja i to samo za najnužnije potrebe izvršavanja zadatka operatora s radarom i s drugim senzorima i sistemima. Među njima je i ekran, sa podacima s radara AN/APG-71 i drugih sistema i uređaja s kojima operator upravlja. Operator pomaže pilotu u otkrivanju i praćenju ciljeva, a pri potrebi može i da lansira jedan projektil. Tomket je, za svoj primarni zadatak prisluškivanja i otkrivanja protivnika, opremljen s napadno-navigacijskim sistemom na bazi radara AN/APG-71. Ovaj sistem ima sposobnost da istovremeno gađa sa šest projektila, većeg dometa, a da istovremeno prati 24 cilja. Antena radara je tanjirasta, veličine 40,64 cm. IFF antena se direktno montira na tanjir, s izlaznom snagom od 10,2 kW. Radar je doplerski, ima sposobnost otkrivanja i praćenja ciljeva prema gore i prema dole (prema tlu) i na malim visinama. Baziran je na analognoj tehnologiji, domet mu je 230 km.

Prve serije Tomketa su bile opremljene s uređajem za detekciju infracrvenog (IC) zračenja. Taj sistem je zamenjen sa sistemom TV kamera, preko kojih se vizuelno uočava neprijatelj. Slika se prenosi u obe kabine radi ranog otkrivanja cilja i preduzimanje mera za njegovo uništenje. Računar podataka o letu, koristi davače (senzore), za statički i dinamički pritisak i temperaturu vazduha i napadni ugao krila. Na osnovu obrađenih podataka, računar šalje signal komandama leta za odgovarajuće, optimalno pozicioniranje komandnih površina. Tomket je još opremljen s opremom: IFF transponderom, ispitivačem, radio uređajima za vezu, radio-farom, radio i radarski visinomerom i kompasom.

Tomket je opremljen s uređajima za protiv elektronske mere i sistemima radarskih i IC mamaka, za pasivnu protivradarsku i IC zaštitu.[13][16]

Motori[uredi | uredi izvor]

Na F-14A, integrisana su dva motora Prat end Vitni TF30-P-412 sa aksijalnom komorom sagorevanja, turboventilator, s potiskom, bez dopunskog sagorevanja (BDS), od 2 h 56 kN, a sa dopunskim sagorevanjem (SDS), od 2 h 95 kN. Ovaj motor je nastao od TF30-P-12, koji je korišćen na F-111B.

Motor TF30 ima 16 stepeni kompresije, tri ventilatorska su na jednom vratilu, šest niskog pritiska su na drugom vratilu, a sedam visokog pritiska su na trećem vratilu.

Komora sagorevanja je prstenasta.

Lopatice jednostepenog kola turbine visokog pritiska podnose visoke temperature, izrađene su od legura kobalta. Tri kola niskog pritiska su od legure nikl-aluminijuma.

Motori TF30 su, u eksploataciji, ispoljili nedostatak. Na mekim režimima rada se pojavljivalo zagušenje kompresora vazduha, što je ugrožavalo njegovu pouzdanost.

Na varijantama „B” i „D” su integrisana dva ekonomičnija, savremenija i pouzdanija motora General Electric GE F110-400, potiska BDS od 2 h 56 kN, a SDS 2 h 122 kN.

Oba tipa motora poseduju sistem za dopunsko sagorevanje, sa podsistemom za promenu protoka izduva.[13][15][16]

Šematski prikaz feniksa,
naznačene su sekcije.

Naoružanje[uredi | uredi izvor]

Tomket je koncipiran za nadmoć u vazdušnom prostoru, u periodu hladnoratovske trke u naoružanju i direktnih pretnji protivničkoj strani. Projektivan je da preživljava napade sovjetskih raketa i aviona i da bude veća pretnja od njih. Izabran je da odgovori ovoj nameni, u ulozi platforme, za tešku raketu vazduh-vazduh AIM-54 feniks. Ova raketa je podrazumevala i integraciju odgovarajućeg radara, a to je AN/APG-71. Sa spregnutim ovim sistemima, Tomket otkriva ciljeve udaljene i do 230 km, radarom ga zabravi na udaljenosti od 130 km, a lansira raketu na 100 km.

Tražena superiornost u vazdušnom prostoru u svima prilikama, diktirala je integraciju, u strukturu aviona, moćnog topa M61 vulkan, sa bojevim kompletom (BK) od 676 granata. Sve ostalo naoružanje, ukupne mase do 6.700 kg, Tomket nosi na 10 spoljnjih nosača:[13][15][16]

  • 6 ispod trupa,
  • 2 ispod usisnika i
  • 2 ispod korenog dela krila.

Sredstva integrisana na Tomketu[uredi | uredi izvor]

  • Podvesni kontejneri
    • Gorivo 2 H 1.011 litara
    • Oprema za izviđanje
    • Elektronsko ratovanje

Tomket sa raketama AIM-54 feniks.

Tipične varijante podvešavanja raketa vazduh-vazduh[uredi | uredi izvor]

  • 2× AIM-9 + 6× AIM-54
  • 2× AIM-9 + 2× AIM-54 + 3× AIM-7
  • 2× AIM-9 + 4× AIM-54 + 2× AIM-7
  • 2× AIM-9 + 6× AIM-7
  • 4× AIM-9 + 4× AIM-54
  • 4× AIM-9 + 4× AIM-7
  • 4× AIM-9 + 4× AIM-120
  • 2× AIM-9 + 6× AIM-120

Varijante[uredi | uredi izvor]

U periodu od 1969. do 1991. godine, ukupno je proizvedeno 712 aviona Tomket. Tu proizvodnju sačinjavaju avioni u varijantama:[15]

YF-14[uredi | uredi izvor]

U standardu prototipa proizvedeno je u 12 primeraka pod oznakom YF-14. Na ovim avionima, raspodeljen je ukupni sadržaj ispitivanja u letu. U toku realizacije tih zadataka, bilo je nekoliko gubitaka aviona i s katastrofalnim posledicama po pilote. To je bila i posledica nategnutih ambicija, iznad nivoa trenutno raspoloživih tehnologija.[5]

F-14A tomket

F-14A[uredi | uredi izvor]

F-14A je serijski avion, proizvedeno ih je za američku mornaricu 545 i 79 + 1 primeraka (jedan nije isporučen) za Iran. Poslednjih 102 aviona, iz ove serije, je modificirano sa poboljšanim motorom TF30-P-414A. Jedan, ne isporučeni avion Iranu, je predat mornarici SAD.[13]

F-14B[uredi | uredi izvor]

F-14A + plus ili F-14B s poboljšanim motorom GE F110-400, je proizveden u 38 primeraka. Retroaktivno je unapređeno 48 aviona F-14A u varijantu „B“. Pored zamene motora, ovo unapređenje je obuhvatilo i ugradnju radara za navođenje i upozorenje ALR-67. Radar AWG-9 je zadržan. Krajem devedesetih godina dvadesetog veka, 67 aviona F-14A je modifikovano, s ciljem povećanja njihovog roka upotrebe, u poboljšanu varijantu F-14B.

Motor ТФ30, od početka svoje upotrebe na Tomketu, imao je problema sa osetljivim kompresorom, što je avionu smanjivalo pouzdanost. Na brzim prelaznim režimima je dolazilo do gušenja kompresora.[14][15][17]

F-14D super tomket[uredi | uredi izvor]

F-14D tomket

F-14D super tomket je nastao zamenom motora TF-30, sa poboljšanim GE F110-400 i zamenom sistema avioopreme na prethodnim varijantama. Na ovom standardu Tomketa je integrisan novi radar i nova aviooprema. Ukupno je proizvedeno 38 novih aviona u ovom standardu, a retroaktivno je prepravljeno 18 standarda F-14A.

Za razliku od avioelektronike na F-14A (gde su u većoj meri bili analogni sistemi), F-14D je posedovao digitalnu obradu, zasnovanu na magistrali podataka standarda MIL-STD-1553G, koja multiprocesorski integriše avionske sisteme. Vazduhoplovnim stručnim jezikom rečeno, na avionu F-14D je izvršena integracija sistema na bazi magistrale podataka standardizovane po standardu MIL-STD-1553G.[18]

F-14D koristi ASN-130 digitalni inercijalni navigacioni sistem, koji se koristi i na F/A-18 Hornetu. ASN-139 je inercijalni navigacioni sistem sa laserskim senzorima, projektovan je tako da bude kompatibilan sa ASN-130.

Na F-14D je udvojen standardni računar leta (Računar tomketa. F-14D ima poboljšanu detekciju i merenje udaljenosti do cilja. Digitalni procesori obrađuju radarske podatke, određuju prioritete ciljeva i vrše izbor upotrebe oružja. Na F-14A, integracija projektila je izvršena direktno s radarom AWG-9, a na F-14D, to je programirano u bazi podataka digitalnog upravljačkog sistema.

Avioelektronika, ugrađena u F-14D, podešena je za Hjuzov radar AN/APG-71. Taj radar je baziran na primeni digitalnog procesora i strogo usmerenoj anteni, s kanalom za smanjenje smetnji s praćenjem ugla, što ima namenu umanjenja ranjivosti na ometanje. Ima izlaznu snagu od 5 kilovata, upoređujući to u odnosu na 2,8 kilovata za F/A-18 Hornet, što daje predstavu o njegovoj moći. Hornetov radar je isto superioran, velikog dometa i visokih sposobnosti. Radar AN/APG-71 ima i niske i visoke frekvencije ponavljanja impulsa. Nisko frekventni opseg se koristi za izdvojen cilj, praćenje i kartiranje konfiguracije terena, a visoko frekventni se koristi za pretrage na velikim udaljenostima. Hjuzov radar AN/APG-71 može istovremeno pratiti više od 24 ciljeva, a ima domet akvizicije i do 740 km. Koristeći vezu između lovačkih aviona, radar u jednom avionu se može ručno isključiti, a tada onaj iz drugog aviona, predstavlja zajedničke "oči" i on snabdeva sve sisteme s podacima, u oba aviona. F-14D. Tomket D, sa svojim sistemima, je kompatibilan sa zajedničkim taktičkim informacionim distributivnim sistemom, koji integriše komunikacije, orijentaciju i identifikaciju kodova u jedinstvenu bazu podataka za zajedničke usluge korisnika.

F-14D je opremljen, ispod nosnog dela trupa, sa sistemom TV kamera i sa IC detektorom. Prethodne verzije Tomketa („A“ i „B“) su imale jedno ili drugo od ovih sistema, ali ne oboje. Sa ovim sistemima se, zajedno s radarom, identifikuju, prate i prikazuju ciljevi.[5][14][15][19]

Borbena upotreba[uredi | uredi izvor]

Džalil Zandi,najuspešniji pilot F-14

Prvi put je upotrebljen u misijama u Vijetnamu 1975. u operaciji američkog povlačenja iz Sajgona. Od januara 1976. Iranski F-14 je korišćen za presretanje Sovjetskih i Iračkih MiGova,u čemu je bio veoma uspešan. Prvo vatreno krštenje F-14 Tomket je doživeo u aprilu 1980. kada su Irački MiG-21 avioni ušli u vazdušni prostor Irana,kao odgovor na to,Iranski Tomketi su ih oborili raketama Feniks. Američki Tomket je imao prvo vatreno krštenje s Libijskim lovcima MiG-23, 19. avgusta 1981. godine, u incidentu u zalivu Sidra. U sukobu su učestvovala dva Tomketa i dva aviona MiG-23. S raketama kratkog dometa, ispaljenim s Tomketa, su oborena oba MiG-23. U ponovljenom incidentu u zalivu Sidra, 4. januara 1989. godine, su opet dva američka Tomketa oborila dva Libijska aviona MiG-23.

Za razliku u odnosu na more, nad kopnom se Tomket pokazao daleko ugroženiji s dejstvom raketa zemlja-vazduh sovjetske proizvodnje. To se pokazalo u Iransko-iračkom ratu u odnosu na pretnje raketama Strela 2 i u Somaliji u odnosu na rakete Dvina. Ranjivost, u odnosu na zemaljske raketne sisteme, proističe jer su Tomketi masivni ciljevi. Iz toga iskustva je proisteklo da su se Tomketi više orijentisali na operacije iznad mora. Opravdanost te predostrožnosti je dokazana s gubitkom Tomketa, 21. januara 1991. godine s brojem 161430, kod Al Asad-a, u Iraku. Tada je Tomket oboren s raketom zemlja-vazduh Dvina.[9]

Tomket je učestvovao u ratu u Avganistanu i prvo obaranje, sa zemlje, mu se desilo 11. marta 2002. godine.

U okviru NATO snaga, Tomket je učestvovao napadima na Saveznu Republiku Jugoslaviju. U okviru te misije je prvi put korišćen za precizna dejstva vazduh-zemlja, s laserski vođenim bombama. Te zadatke je mogao lako realizovati u situaciji krajnje neravnopravnog odnosa snaga, slabo branjenih ciljeva na zemlji i apsolutnoj prevlasti u vazdušnom prostoru. Ovi avioni su bili stacionirani na nosačima u Jadranskom moru. Pored ovog preciznog dejstva s laserskim bombama, Tomketova uloga je bila za eventualno suprotstavljanje jugoslovenskim malobrojnim lovcima, praćenje NATO aviona i za izviđanje. Kao izviđač je Tomket bio jedini zadužen, u okviru NATO snaga, za aero-foto snimanje teritorije SRJ. Po dolasku KFORa na Kosovo, Tomket je imao misiju vazdušnog kišobrana iznad njih.[20]

Već pred penziju, Tomket je korišćen u ratu protiv Iraka u misijama izviđanja, s nosača aviona. Patrolirajući iznad vojišta, prenosio je situacionu sliku u realnom vremenu.

Borbena iskustva s Tomketom su pokazala da je bio neprikosnoven kao lovac-presretač. Ispostavilo se da je lako uočljiv i veliki cilj, te je kao takav i dosta osetljiv na dejstvo zemaljske protiv-vazduhoplovne odbrane. Zbog te činjenice i zbog visoke cene koštanja, na njegovim iskustvima je razvijen manji i ekonomičniji naslednik F/A-18 Hornet.[21][22][23]

Karakteristike[uredi | uredi izvor]

Uporedne karakteristike varijanti[7][10][13][15][17][19]
Varijante F-14A F-14B F-14D
Opšte
Posada Dvoje
Namena Presretač
Prvi let 21. decembar 1970. septembar 1986. mart 1990.
Geometrija
Dužina 19,1 m 19,1 m 19,1 m
Visina aviona 4,88 m 4,88 m 4,88 m
Ugao strele 20° / 68° 20° / 68° 20° / 68°
Raspon krila 19,55 m / 11,58 m 19,55 m / 11,58 m 19,55 m / 11,58 m
Površina krila 52,49 m² / 52,49 m² / 52,49 m² /
Vitkost krila 7,28 / 2,58 7,28 / 2,58 7,28 / 2,58
Masa i specifično opterećenje krila aviona
Prazan opremljen 18.186 kg 19.047 kg 18.947 kg
Normalna poletna 27.215 kg 27.766 kg 27.766 kg
Maksimalna poletna 32.805 kg 33.061 kg 33.718 kg
Unutrašnje gorivo 7.348 kg 7.348 kg 7.348 kg
Spoljašnje gorivo 1.723 kg 1.723 kg 1.723 kg
Min specif. opt. 347 kg/m² 361 kg/m² 378 kg/m²
Nom. specif. opt. 518 kg/m² 528 kg/m² 528 kg/m²
Mah specif. opt. 625 kg/m² 642 kg/m² 642 kg/m²
Pogon
Motori 2 h Prat end Vitni 2 h Dženeral elektrik 2 h Dženeral elektrik
Oznaka motora TF30P-412A F110-GE-400 F110-GE-400
Potisak SDS 2 x 92,9 kN 2 x 120,49 kN 2 x 120,49 kN
Potisak BDS 2 x 68 kN 2 x 73,9 kN 2 x 73,9 kN
Performanse leta
Mah brzina 2.480 km/h 1.990 km/h (M=1,88) 2.485 km/h
Brzina krstarenja 982 km/h 890 km/h — km/h
Brzina penjanja 229 m/s 244 m/s 244 m/s
Dolet 3.204 km 3.800 km 3.800 km
Taktički radijus 1.167 km 1.300 km 1.300 km
Operativni plafon 15.250 m 16.160 m 16.160 m

Tomket medijski[uredi | uredi izvor]

Tomket, sa integrisanim radarom AN/APG-71, s moćnom raketom Feniks i u kombinaciji s ostalim naoružanjem, dugo je bio najmoćnije oružje u vazdušnom prostoru. Njegove borbene karakteristike su još uvek respektivne, čak i u poređenju sa savremenim lovačkim avionima 4. 5. generacije. Zaostaje za savremenim avionima u velikoj vizuelnoj, toplotnoj, elektromagnetnoj i pre svega radarskoj uočljivosti. „Penzionisan“ je pošto mu te nedostatke nisu mogli minimizarati ni veliki domet radara u sprezi sa ubojitom raketom velikog dometa Feniks.

U svoje vreme, operativne upotrebe, Tomket je važio za superiornog lovca. To se često figurativno, bokserski definisalo kao prednost boksera s više pari, dugačkih i brzih ruku. Protivnici mu se ne mogu ni približiti, na distancu njegovog dejstva.

U vremenu razvoja Tomketa, tehnologija je bila na nivou, ispod tih zahteva, tako da su se ta rešenja skupo penalisala sa troškovima razvoja i proizvodnje, a ponajviše s brojem sati potrebnog rada na održavanju za jedan čas efektivnog leta.

Vezano za Tomket, zabeležena je i istorijska činjenica prve pogibije žene Kare Kaltgrin, profesionalnog pilota na lovačkom avionu. Ona je poginula u katastrofi Tomketa 25. oktobra 1994. godine.

Toliko je Tomket bio karakterističan sa svojom superiornošću, u vremenu svoje operativne upotrebe, da je s njim snimljeni i akcioni filmovi Top gan i Top gan 2 - Maverik. Korišćen je i u drugim akcionim filmovima i u video-igrama.[24][25]

Korisnici[uredi | uredi izvor]

  •  SAD (mornarica) izbačen iz upotrebe 2006.
  •  Iran [26] oko 50 primeraka u upotrebi

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „F-14 Tomcat fighter fact file” (na jeziku: (jezik: engleski)). United States Navy. 5. 7. 2003. Arhivirano iz originala 02. 04. 2006. g. Pristupljeno 20. 12. 2015. „F-14 Tomcat fighter fact file” 
  2. ^ Cooper, Tom (septembar 2006). „Persian Cats How Iranian air crews, cut off from U.S. technical support, used the F-14 against Iraqi attackers.” (na jeziku: (jezik: engleski)). airspacemag. Pristupljeno 20. 12. 2015. „Persian Cats How Iranian air crews, cut off from U.S. technical support, used the F-14 against Iraqi attackers.” 
  3. ^ „Navy's 'Top Gun' Tomcat Fighter Jet Makes Ceremonial Final Flight” (na jeziku: (jezik: engleski)). foxnews. 22. 9. 2006. Pristupljeno 20. 12. 2015. „Navy's 'Top Gun' Tomcat Fighter Jet Makes Ceremonial Final Flight” 
  4. ^ a b „F-14 Bureau Numbers” (na jeziku: (jezik: engleski)). anft. Pristupljeno 20. 12. 2015. „F-14 Bureau Numbers” 
  5. ^ a b v g d đ „F-14 Tomcat” (na jeziku: (jezik: engleski)). usmilitarycyberwall. Pristupljeno 21. 12. 2015. „F-14 Tomcat” 
  6. ^ a b goebel, greg (01. 7. 14). „The Grumman F-14 Tomcat” (na jeziku: (jezik: engleski)). airvectors. Pristupljeno 21. 12. 2015. „The Grumman F-14 Tomcat”  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  7. ^ a b „Grumman F-14 Tomcat Carrier-borne Multi-Role Fighter” (na jeziku: (jezik: engleski)). aerospaceweb. Arhivirano iz originala 07. 02. 2006. g. Pristupljeno 21. 12. 2015. „Grumman F-14 Tomcat Carrier-borne Multi-Role Fighter” 
  8. ^ BabelFish. „F-14 Tomcat --- Files” (na jeziku: (jezik: engleski)). atfx. Arhivirano iz originala 22. 12. 2015. g. Pristupljeno 21. 12. 2015. „F-14 Tomcat --- Files” 
  9. ^ a b v goebel, greg (01. 7. 14). „TOMCAT ORIGINS” (na jeziku: (jezik: engleski)). airvectors. Pristupljeno 24. 12. 2015. „TOMCAT ORIGINS”  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  10. ^ a b v g „Grumman F-14 Tomcat” (na jeziku: (jezik: nemački)). fliegerweb. Pristupljeno 22. 12. 2015. „Grumman F-14 Tomcat” 
  11. ^ Spick 2000
  12. ^ Jenkins 2002.
  13. ^ a b v g d đ e „F-14A Tomcat” (na jeziku: (jezik: ruski)). Ugolok neba. 2011. Pristupljeno 22. 12. 2015. „F-14A Tomcat” 
  14. ^ a b v g goebel, greg (01. 6. 03). „F-14B / F-14D” (na jeziku: (jezik: engleski)). faqs. Arhivirano iz originala 30. 08. 2005. g. Pristupljeno 27. 12. 2015. „F-14B / F-14D”  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  15. ^ a b v g d đ e „F-14 Tomcat–FAS” (na jeziku: (jezik: engleski)). fas. Pristupljeno 22. 12. 2015. „F-14 Tomcat–FAS” 
  16. ^ a b v g goebel, greg (01. 7. 14). „F-14A TOMCAT DESCRIBED / F-14 TARPS” (na jeziku: (jezik: engleski)). airvectors. Pristupljeno 24. 12. 2015. „F-14A TOMCAT DESCRIBED / F-14 TARPS”  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  17. ^ a b „F-14B (A Plus) Tomcat” (na jeziku: (jezik: ruski)). airwar. Pristupljeno 26. 12. 2015. „F-14B (A Plus) Tomcat” 
  18. ^ Minicy Catom Software Engineering Ltd. www.catom.com. „Magistrala podataka”. Mil-1553.com. Arhivirano iz originala 14. 07. 2011. g. Pristupljeno 20. 4. 2012. 
  19. ^ a b „F-14D Super Tomcat” (na jeziku: (jezik: ruski)). airwar. Pristupljeno 26. 12. 2015. „F-14D Super Tomcat” 
  20. ^ „Missions over former Yugoslavia” (na jeziku: (jezik: engleski)). anft. Pristupljeno 27. 12. 2015. „Missions over former Yugoslavia” 
  21. ^ „USA go to war against Iraq” (na jeziku: (jezik: engleski)). anft. Pristupljeno 27. 12. 2015. „USA go to war against Iraq” 
  22. ^ „Special Forces And Tomcats Teamed Up For Classified Missions In Iraq” (na jeziku: (jezik: engleski)). anft. 20. 10. 2003. Pristupljeno 27. 12. 2015. „Special Forces And Tomcats Teamed Up For Classified Missions In Iraq” 
  23. ^ Rogoway, Tyler (7/24/14). „Elite F-14 Flight Officer Explains Why The Tomcat Was So Influential” (na jeziku: (jezik: engleski)). foxtrotalpha.jalopnik. Pristupljeno 27. 12. 2015. „Elite F-14 Flight Officer Explains Why The Tomcat Was So Influential”  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  24. ^ „Top Gun” (na jeziku: (jezik: francuski)). allocine. 17. 9. 1986. Pristupljeno 27. 12. 2015. „Top Gun” 
  25. ^ „Kara Spears Hultgreen” (na jeziku: (jezik: engleski)). arlingtoncemetery. 14. 11. 2004. Arhivirano iz originala 23. 02. 2016. g. Pristupljeno 27. 12. 2015. „Kara Spears Hultgreen” 
  26. ^ Cenciotti, David (2015). „Watch this video of Iranian F-14 Tomcats escorting a Russian Tu-95 bomber during air strike in Syria”. The Aviationist. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Spick, Mike (2000). „F-14 Tomcat”. The Great Book of Modern Warplanes. St. Paul: MBI Publishing Company. ISBN 978-0-7603-0893-6. 
  • Jenkins, Dennis R. (2002). F/A 18 Hornet: A Navy Success Story. McGraw-Hill Education. ISBN 978-0-07-140037-4. 
  • Sharpe, Michael (2012). „Bombers”. Military Aircraft (na jeziku: (jezik: engleski)). Charlottesville USA: Taj Books International LLC. str. 106. ISBN 978-1-84406-224-9. 
  • Geer, Wayne (1994). High-Tech-Flugzeuge (na jeziku: (jezik: nemački)). Berlin: Mittler. ISBN 3-8132-0452-9. 
  • Rendulić, Zlatko (1974). Vazduhoplovne doktrine - gledišta i tehnika. Beograd, Vojnoizdavački zavod.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

F-14 tomket na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=F-14_томкет&oldid=27430180”