Hromna kiselina

Hromna kiselina
Nazivi
	IUPAC naziv Hromna kiselina
	Sistemski IUPAC naziv Dihidroksidodioksidohromijum
	Drugi nazivi Hromna(VI) kiselina; Tetraoksohromna kiselina
Identifikacija
CAS broj	7738-94-5 ;
3D model (Jmol)	interaktivna slika; interaktivna slika;
ChEBI	CHEBI:33143 ;
ChemSpider	22834 ;
ECHA InfoCard	100.028.910
EC broj	231-801-5
Gmelin Referenca	25982
PubChem C ID	24425;
	SMILES O[Cr](O)(=O)=O; O=[Cr](=O)(O)O; ; ; ; ;
Svojstva
Hemijska formula	CrH2O4
Molarna masa	118,01 g·mol−1
Agregatno stanje	crveni kristali
Gustina	1,201 g cm-3
Tačka topljenja	197 °C (387 °F; 470 K)
Tačka ključanja	250 °C (482 °F; 523 K)
Rastvorljivost u vodi	1666.6 g dm-3
	Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
	verifikuj (šta je ?)
	Reference infokutije

Hromna kiselina je smeša formirana dodavanjem koncentrovane sumporne kiseline u dihromat. Ona može da sadrži više jedinjenja, među kojima je hrom trioksid. Ova vrsta hromne kiseline se može koristiti kao smeša za čišćenje stakla. Hromna kiselina takođe može da bude molekul H₂CrO₄ kome je trioksid anhidrid. Hromna kiselina sadrži hrom u oksidacionom stanju +6 (ili VI). Ona je jak i korozivan oksidacioni agens.^[3]^[4]

Molekulska hromna kiselina[uredi | uredi izvor]

Molekulska hromna kiselina, H₂CrO₄, je slična sumpornoj kiselini, H₂SO₄. Obe su klasifikovane kao jake kiseline, mada se samo njihov prvi proton lako gubi.

H₂CrO₄ ⇌ [HCrO₄]⁻ + H⁺

pK_a ravnoteže nije dobro karakterisana. Objavljene vrednosti variraju između −0.8 do 1.6.^[5] Vrednost na jonskoj jačini nula je teško odrediti zato što se polu disocijacija jedino javlja u veoma jako kiselim rastvorima, na oko pH nula, i.e koncentracija kiseline je oko 1 mol dm⁻³. Dodatni problem je da jon [HCrO₄]⁻ ima tendenciju da se dimerizuje, uz gubitak molekula vode, čime se formira dihromatni jon, [Cr₂O₇]²⁻:

2 [HCrO₄]⁻ ⇌ [Cr₂O₇]²⁻ + H₂O, log K_D = 2.05.

Dihromat se može protonisati^[6]:

[HCr₂O₇]⁻ ⇌ [Cr₂O₇]²⁻ + H⁺, pK = 1.8

pK vrednost ove reakcije pokazuje da se to može ignorisati na pH > 4.

Do gubitka drugog protona dolazi u pH opsegu 4-8, te je jon [HCrO₄]⁻ slaba kiselina.

Molekulska hromna kiselina se u principu može formirati dodatkom hrom trioksida u vodu (slično proizvodnji sumporne kiseline).

CrO₃ + H₂O ⇌ H₂CrO₄

međutim u praksi dolazi do reverzibilne reakcije pri čemu se hromna kiselina dehidratiše. Do toga dolazi kad se koncentrovana sumporna kiselina doda u rastvor dihromata. Prvo se boja promeni iz narandžaste (dihromat) do crvene (hromna kiselina) i zatim bordo kristali hrom trioksida precipitiraju iz smeše, bez dalje promene boje. Boje su posledica promena kompleksa prenosa naboja.

Hrom trioksid je anhidrid molekulske hromne kiseline. On je Luisova kiselina te može da reaguje sa Luisovim bazama, kao što je piridin u nevodenoj sredini, poput dihlorometana (Kolinsov reagens).

Dihromna kiselina[uredi | uredi izvor]

Dihromna kiselina, H₂Cr₂O₇, je potpuno protonisani dihromatni jon. Ona je proizvod dodavanja hrom trioksida u molekulsku hromnu kiselinu.

[Cr₂O₇]²⁻ + 2H⁺ ⇌ H₂Cr₂O₇ ⇌ H₂CrO₄ + CrO₃

Reference[uredi | uredi izvor]

^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. уреди
^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
^ Housecroft, C. E.; Sharpe, A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3. изд.). Prentice Hall. ISBN 978-0-13-175553-6.
^ Holleman A. F.; Wiberg E. (2001). Inorganic Chemistry (1st изд.). San Diego: Academic Press. ISBN 0-12-352651-5.
^ IUPAC SC-Database Архивирано на сајту Wayback Machine (19. јун 2017) A comprehensive database of published data on equilibrium constants of metal complexes and ligands
^ Brito, F.; Ascanioa, J.; et al. (1997). „Equilibria of chromate(VI) species in acid medium and ab initio studies of these species”. Polyhedron. 16 (21): 3835—3846. doi:10.1016/S0277-5387(97)00128-9.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

[1] Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. уреди

[2] Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.

[Housecroft3rd-3] Housecroft, C. E.; Sharpe, A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3. изд.). Prentice Hall. ISBN 978-0-13-175553-6.

[Holleman&Wiberg1st-4] Holleman A. F.; Wiberg E. (2001). Inorganic Chemistry (1st изд.). San Diego: Academic Press. ISBN 0-12-352651-5.

[5] IUPAC SC-Database Архивирано на сајту Wayback Machine (19. јун 2017) A comprehensive database of published data on equilibrium constants of metal complexes and ligands

[6] Brito, F.; Ascanioa, J.; et al. (1997). „Equilibria of chromate(VI) species in acid medium and ab initio studies of these species”. Polyhedron. 16 (21): 3835—3846. doi:10.1016/S0277-5387(97)00128-9.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

Нормативна контрола
Државне	Шпанија Израел Сједињене Државе
Остале	Енциклопедија Британика