Kalcijum jodid
| |
| Nazivi | |
|---|---|
| IUPAC naziv
Kalcijum jodid
| |
| Identifikacija | |
3D model (Jmol)
|
|
| ChemSpider | |
| ECHA InfoCard | 100.030.238 |
| RTECS | EV1300000 |
| UNII | |
| |
| Svojstva | |
| CaI2 | |
| Molarna masa | 293,887 g/mol (anhidrat) 365,95 g/mol (tetrahidrat) |
| Agregatno stanje | beli prah |
| Gustina | 3,956 g/cm³[3] |
| Tačka topljenja | 779°C (tetrahidrat) sa dekompozicijom |
| Tačka ključanja | 1100°C |
| 64.6 g/100 mL (0°C) 66 g/100 mL (20°C) 81 g/100 mL (100°C) | |
| Rastvorljivost | rastvoran u acetonu i alkoholima |
| Struktura | |
| Kristalna rešetka/struktura | Romboedralna, hP3 |
| Kristalografska grupa | P-3m1, No. 164 |
| Geometrija molekula | oktaedralna |
| Opasnosti | |
| NFPA 704 | |
| Srodna jedinjenja | |
Drugi anjoni
|
kalcijum fluorid kalcijum hlorid kalcijum bromid |
Drugi katjoni
|
berilijum jodid magnezijum jodid stroncijum jodid barijum jodid |
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |
 verifikuj (šta je   ?)
| |
| Reference infokutije | |
Kalcijum jodid je neorgansko jedinjenje sa formulom CaI2. Ova bezbojna delikvescentna čvrsta materija je veoma rastvorna u vodi. Njene osobine su slične srodnim solima, kao što je kalcijum hlorid. On se koristi u fotografiji[3].
Reakcije
[uredi | uredi izvor]Henri Moisan je prvi izolovao kalcijum 1898. redukujući kalcijum jodid čistim natrijumom[4]:
Kalcijum jodid se može formirati tretiranjem kalcijum karbonata, kalcijum oksida, ili kalcijum hidroksida sa jodovodonikom:[5]
Kalcium jodid sporo reaguje sa kiseonikom i ugljen-dioksidom na vazduhu, pri čemu se oslobađa jod, koji je odgovoran za mutno žutu boju nečistih uzoraka.[6]
- 2 CaI2 + 2 CO2 + O2 → 2 CaCO3 + 2 I2
Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
- ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
- ^ а б Turner, Jr. Francis M., ур. (1920). The Condensed Chemical Dictionary (1st изд.). New York: Chemical Catalog Co. стр. 127. Приступљено 8. 12. 2007.
- ^ Mellor Joseph William; link (1912). Modern Inorganic Chemistry. New York: Longmans, Green, and Co. стр. 334. Приступљено 8. 12. 2007.
- ^ Gooch Frank Austin, Walker Claude Frederic; link (1905). Outlines of Inorganic Chemistry. New York: Macmillan. стр. 340. Приступљено 8. 12. 2007.
- ^ Jones Harry Clary; link (1906). Principles of Inorganic Chemistry. New York: Macmillan. стр. 365. Приступљено 8. 12. 2007.
