Горњи Рачник

Горњи Рачник
Горњи Рачник;
	Споменик у порти капеле у Горњем Рачнику, са капелом у позадини
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Поморавски
Град	Јагодина
Становништво
— 2011.	88
Географске карактеристике
Координате	44° 02′ 01″ С; 21° 09′ 18″ И / 44.033666° С; 21.155° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	235 m
	Горњи Рачник Горњи Рачник на карти Србије
Остали подаци
Позивни број	035
Регистарска ознака	JA

Горњи Рачник је насељено место града Јагодине у Поморавском округу. Према попису из 2011. било је 88 становника.

Овде се налази Запис липа (Горњи Рачник).

Историја[уреди | уреди извор]

До Другог српског устанка Горњи Рачник се налазио у саставу Османског царства. Након Другог српског устанка Горњи Рачник улази у састав Кнежевине Србије и административно је припадао Јагодинској нахији и Левачкој кнежини^[1] све до 1834. године када је Србија подељена на сердарства.

Овде се налази сеоска кућа чатмара из 1880-их година.^[2] У њој је снимана серија Корени.^[3]^[4]

Демографија[уреди | уреди извор]

У насељу Горњи Рачник живи 102 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 46,6 година (45,5 код мушкараца и 47,8 код жена). У насељу има 46 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,70.

Ово насеље је у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[5]
Година	Становника
1948.	441
1953.	444
1961.	389
1971.	314
1981.	242
1991.	182	175
2002.	124	143

Етнички састав према попису из 2002.‍^[6]

Срби	124	100,0%
непознато	0	0,0%

Година пописа	1818.	1819.	1820.	1821.	1822.	1823.	1824/25.	1825.	1826.	1827.	1828.	1829.
Горњи Рачник у пописима Јагодинске нахије — од 1818. до 1829.^[1]
Куће	13	13	13	14	14	14	14	14	14	14	14	14
Пореске главе*	-	17	16	16	16	13	13	14	14	14	16	16
Арачке главе**	33	37	37	37	40	37	38	40	41	42	43	41
Пореске главе = Ожењени мушкарци \| * Арачке главе = Мушкарци од 7 до 70 година

Становништво према полу и старости^[7]


	м	ж
?	0	1
80+	3	2
75—79	4	3
70—74	4	10
65—69	6	6
60—64	3	6
55—59	1	1
50—54	5	2
45—49	6	7
40—44	8	5
35—39	2	0
30—34	1	1
25—29	3	2
20—24	9	0
15—19	2	3
10—14	3	8
5—9	2	3
0—4	1	1
Просек :	45,5	47,8

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	88	87	87	82	74	61	46

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	17	11	6	5	3	2	1	0	0	1	2,70

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	57	21	27	4	4	1
Женски	49	4	27	17	1	0
УКУПНО	106	25	54	21	5	1

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	31	23	0	0	2
Женски	11	11	0	0	0
УКУПНО	42	34	0	0	2
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	0	1	1	0	2
Женски	0	0	0	0	0
УКУПНО	0	1	1	0	2
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	1	0	0	0
Женски	0	0	0	0	0
УКУПНО	0	1	0	0	0
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	1	0	0	0
Женски	0	0	0	0
УКУПНО	1	0	0	0

Референце[уреди | уреди извор]

^ ^а ^б Поповић, Љубодраг. Зоран Марковић, ур. Јагодинска нахија, књига прва 1815 —1823 (PDF). Јагодина: Историјски архив Јагодина. ISBN 86-902609-5-1. Приступљено 12. 7. 2012.
^ Чатмара од 133 година најлепша српска кућа („Вечерње новости”, 26. фебруар 2017)
^ „Koje priče krije kuća iz serije „Koreni“, stara 134 godine”. rts.rs. Приступљено 24. 1. 2019.
^ „Село које „глуми” Ћосићево митско Прерово”. politika.rs. Приступљено 24. 1. 2019.
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Литература[уреди | уреди извор]

Поповић, Љубодраг. Зоран Марковић, ур. Јагодинска нахија, књига прва 1815 —1823 (PDF). Јагодина: Историјски архив Јагодина. 86-902609-5-1. Архивирано из оригинала (PDF) 27. 09. 2013. г. Приступљено 12. 7. 2012.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

[Јагодинска_нахија_I-1] а ^б Поповић, Љубодраг. Зоран Марковић, ур. Јагодинска нахија, књига прва 1815 —1823 (PDF). Јагодина: Историјски архив Јагодина. ISBN 86-902609-5-1. Приступљено 12. 7. 2012.

[2] Чатмара од 133 година најлепша српска кућа („Вечерње новости”, 26. фебруар 2017)

[3] „Koje priče krije kuća iz serije „Koreni“, stara 134 godine”. rts.rs. Приступљено 24. 1. 2019.

[4] „Село које „глуми” Ћосићево митско Прерово”. politika.rs. Приступљено 24. 1. 2019.

[5] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[6] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[7] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]